Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[quentin]

Не. Лапот је први у његовом опусу "Дивљи Ветар", који броји 10 књига, а бави се једном породицом. После Лапота се настављају његови романи редом, а они описју ту породицу, наследнике управо тог човека, кроз време и догађаје. Одмах иза Лапота, иде роман, " Они више не постоје", који страствено, у фуриозном темпу описује два последња дана одбране Београда. Причу у чијем епицентру је унук јунака из Лапота и који на крају тог романа гине. По мени врхунско дело. Затим иде Роман, " Расло ми је бадем дрво", који исто тако могу да препоручим. Па после " Задах Тела" и онда тако редом. Живоин Павловић јесте мрачан писац. Није писца чија би се дела допала најширој пубилици. Међутим његови описи унутрашњег, духовног стања ликова, су филигрански фини и он заиста има своје место, рекао би заиста виско позиционирано на домаћој књижевној сцени. Но, како није био миљеник ондашњег естаблишмента, није ни добио праву прилику никад.

Ti si ovdje nešto gadno pobrkao. Lapot je objavljen 1992. g, Oni više ne postoje 1985, Raslo mi je badem drvo 1988, a Zadah tela 1982.
Inače, Žika Pavlović je dobio dvije NIN-ove nagrade, za Zid smrti 1985. godine i za Lapot 1992, tako da se teško može reći da nikad nije dobio pravu priliku, Moglo bi se, možda, govoriti o tome da mu je spisateljski rad ostao u sjeni rediteljskog. Opet, i to je razumljivo, jer je bio značajan autor jugoslovenskog crnog talasa koji je bio evropski važna filmska pojava. Taj filmski rad mu je i pravio probleme sa režimom. Neki filmovi bili su zabranjeni. Kasnije je i kao profesor na beogradskoj akademiji za filmsku umjetnost imao dosta problema.
Lapot sam čitao , ali izgleda nije ostavio jak utisak na mene. Zid smrti pamtim kao vrlo dobar roman. Još sam nešto od njega čitao, ne mogu tačno da se sjetim šta. Njegovi Dnevnici imaju i književni i istoriografski značaj. Tom koji opisuje događaje iz 1968. takođe je bio privremeno zabranjen.

 

[Sanovnik]

Ti si ovdje nešto gadno pobrkao. Lapot je objavljen 1992. g, Oni više ne postoje 1985, Raslo mi je badem drvo 1988, a Zadah tela 1982.
Inače, Žika Pavlović je dobio dvije NIN-ove nagrade, za Zid smrti 1985. godine i za Lapot 1992, tako da se teško može reći da nikad nije dobio pravu priliku, Moglo bi se, možda, govoriti o tome da mu je spisateljski rad ostao u sjeni rediteljskog. Opet, i to je razumljivo, jer je bio značajan autor jugoslovenskog crnog talasa koji je bio evropski važna filmska pojava. Taj filmski rad mu je i pravio probleme sa režimom. Neki filmovi bili su zabranjeni. Kasnije je i kao profesor na beogradskoj akademiji za filmsku umjetnost imao dosta problema.
Lapot sam čitao , ali izgleda nije ostavio jak utisak na mene. Zid smrti pamtim kao vrlo dobar roman. Još sam nešto od njega čitao, ne mogu tačno da se sjetim šta. Njegovi Dnevnici imaju i književni i istoriografski značaj. Tom koji opisuje događaje iz 1968. takođe je bio privremeno zabranjen.

Ништа ја нисам побркао. Хронолошки, прича о тој породици и тим људима иде управо тим редом како сам ја набројао. Небитно је кад је шта објавио. Дакле Дивљи Ветар има десет књига, које иду временски и генерацијски из једне у другу, а Лапот ја на почетку. Мени су се највише допале прве четири, право да ти кажем. Чика Жику сам лично познавао, јер се дружио са мојим стрицем.

 

[krasuljak]

Možda bi ovo pomoglo...

 

[Sanovnik]

Naravno, imam to i to sa posvetom i procitao sam .

 

[quentin]

Ништа ја нисам побркао. Хронолошки, прича о тој породици и тим људима иде управо тим редом како сам ја набројао. Небитно је кад је шта објавио. Дакле Дивљи Ветар има десет књига, које иду временски и генерацијски из једне у другу, а Лапот ја на почетку. Мени су се највише допале прве четири, право да ти кажем. Чика Жику сам лично познавао, јер се дружио са мојим стрицем.

Bitno je u kontekstu odgovora na Rudjerov upis u kome Lapot dovodi u vezu sa ranije objavljenim Pavlovićevim knjigama, što je sasvim ispravno. Lapot je prequel - ne znam da li postoji adekvatna riječ na srpskom. Pošto se redoslijed objavljivanja knjiga sasvim razlikuje od hronologije radnje, ne znam koliko je bitno kojim se redom čitaju. Vjerovatno nije uopšte. Svaka knjiga je stand alone roman, kad sam već krenuo sa engleskim.

 

[Sanovnik]

Bitno je u kontekstu odgovora na Rudjerov upis u kome Lapot dovodi u vezu sa ranije objavljenim Pavlovićevim knjigama, što je sasvim ispravno. Lapot je prequel - ne znam da li postoji adekvatna riječ na srpskom. Pošto se redoslijed objavljivanja knjiga sasvim razlikuje od hronologije radnje, ne znam koliko je bitno kojim se redom čitaju. Vjerovatno nije uopšte. Svaka knjiga je stand alone roman, kad sam već krenuo sa engleskim.

Па мени је било битно. Могу оне да се читају и свака појединачно, јер им је архитектура таква да то дозвољава, али радња прати једну породицу кроз генерације у 19 и 20 веку, а у 10 књига. Самим тим, наравно да ми је било лепше и логичније да читам прво од најстаријих ка најмлађима. Мени су се највише допале "Они више не постоје" и "Расло ми је Бадем дрво". Ово о забранама и о тој 68 у нас, ипак је за другу тему и за други ПДФ. Ни он није превише пажње посвећивао том забрањивању. Нарочито касније, кад је био старији.

 

[shonery]

Sva svetlost koju ne vidimo - Entoni Dor, volim kada me knjiga dirne na pozitivan način....

 

[quentin]

Sva svetlost koju ne vidimo - Entoni Dor, volim kada me knjiga dirne na pozitivan način....

Ako ti nije problem, možeš li koju riječ više o knjizi da napišeš.

 

[Rayela]

Davno sam čitala Lapot, ali mi se čini da sin nije ubio ostrelog oca iz milosrđa, već jer je postao beskoristan... Možda grešim, sećam se da mi je bilo žao starca, ali povremeno predložim mojima da mi urade lapot...

Ja nazalost Lapot nisam nasla pa ga nisam ni citala.
Nisam sigurna, ali mozda se varam, da je Pavlovic pratio zivot jedne porodice, ja sam iz tri njegove knjige zakljucila da je porodica koju je imao na umu,
opisivao je istu malo drugacije cisto da se Vlasi ne dosete, jedna porodica iz Zajecara, ali tu lapotiranja nije bilo
Doduse jeste lekarska porodica, ali su bili specijalisti za druge boljke.
Lapot je na modernom jeziku eutanazija ( dal dobrovoljna, ili "pod moranje" nema veze).
I da, knjiga Lapot mu je jedan od poslednjih romana.

 

[Наутилус]

Lapot je na modernom jeziku eutanazija ( dal dobrovoljna, ili "pod moranje" nema veze).
.

И обрнуто: Еутаназија је лапот на модерни начин.

 

[shonery]

Ako ti nije problem, možeš li koju riječ više o knjizi da napišeš.

Nije mi problem. Radnja se uglavnom dešava između od 1942-1945. Pratimo sudbine dva glavna lika, slepa Francuskinja , kojoj je otac(po zanimanju klučar) napravio maketu mesta u kome živi da bi se lakše snašla, i 15-godišnji Nemac genije, koji na frontu pronlazai neprijateljske radio stanice. Naravno, njihove priče su povezane, bez da su oni toga svesni, sve do pred kraj knjige... Dovoljno?

 

[quentin]

Nije mi problem. Radnja se uglavnom dešava između od 1942-1945. Pratimo sudbine dva glavna lika, slepa Francuskinja , kojoj je otac(po zanimanju klučar) napravio maketu mesta u kome živi da bi se lakše snašla, i 15-godišnji Nemac genije, koji na frontu pronlazai neprijateljske radio stanice. Naravno, njihove priče su povezane, bez da su oni toga svesni, sve do pred kraj knjige... Dovoljno?

Hvala.
Ne bih da te gnjavim, ali ako možeš nešto malo da napišeš kako je napisana knjiga, da li te podsjeća na nekog pisca, da li ima neke stilske specifičnosti, bla, bla, tako nešto...
Ako sam dosadan, zanemari.

 

[danasc80]

Hvala.
Ne bih da te gnjavim, ali ako možeš nešto malo da napišeš kako je napisana knjiga, da li te podsjeća na nekog pisca, da li ima neke stilske specifičnosti, bla, bla, tako nešto...
Ako sam dosadan, zanemari.

Meni je ta knjiga bila žestoko razočarenje i još ne mogu da prežalim što sam potrčala za činjenicom da je dobitnik Pulicerove nagrade i kupila je, umesto da prvo proverim da li šta valja.
Ne znam za šta je tačno zaslužila to priznanje: atmosfera i opisi su kao da je neko čitao knjige o Parizu i gledao slike i posetio ga jednom turistički, likovi jednostrani bez ikakve razrade, situacije stereotipne ili veštački iznete, pa čak i zaplet petparački kao iz romana Emilija Salgarija koje sam volela kao mala - skrivanje i traženje blaga, u ovom slučaju dijamanta "neprocenjive vrednosti". Paz' bogati!

 

[quentin]

Meni je ta knjiga bila žestoko razočarenje i još ne mogu da prežalim što sam potrčala za činjenicom da je dobitnik Pulicerove nagrade i kupila je, umesto da prvo proverim da li šta valja.
Ne znam za šta je tačno zaslužila to priznanje: atmosfera i opisi su kao da je neko čitao knjige o Parizu i gledao slike i posetio ga jednom turistički, likovi jednostrani bez ikakve razrade, situacije stereotipne ili veštački iznete, pa čak i zaplet petparački kao iz romana Emilija Salgarija koje sam volela kao mala - skrivanje i traženje blaga, u ovom slučaju dijamanta "neprocenjive vrednosti". Paz' bogati!

Hvala na vrlo korisnom prikazu.
I ja sam vidio da je knjiga dobila Pulicerovu nagradu, pa me zanimalo kakva je.

 

[Rayela]

Meni je ta knjiga bila žestoko razočarenje i još ne mogu da prežalim što sam potrčala za činjenicom da je dobitnik Pulicerove nagrade i kupila je, umesto da prvo proverim da li šta valja.
Ne znam za šta je tačno zaslužila to priznanje: atmosfera i opisi su kao da je neko čitao knjige o Parizu i gledao slike i posetio ga jednom turistički, likovi jednostrani bez ikakve razrade, situacije stereotipne ili veštački iznete, pa čak i zaplet petparački kao iz romana Emilija Salgarija koje sam volela kao mala - skrivanje i traženje blaga, u ovom slučaju dijamanta "neprocenjive vrednosti". Paz' bogati!

Ja takve knjige zaista ne bih citala, ali ja uvek prvo pogledam ( preterujem sada malo, ali nema veze, nekada i ne gledam, idem na slepo kao i
glavna junakninja ove knjige za koju nikada nisam ni cula) o kome se, cemu radi pa ako vidm da je WWII po sredi ( svejedno sto nema Jevreja, ako njih ima
onda stvarno i ne citam i ne razmisljam o kupovini knjige mada me je Nobelovac iz 2014 kostao neki trijes ojra, a zaista nije vredan ni pomena. Sve je vec 17xvidjeno
procitano)

 

[gossca]

Citam Moja borba drugi tom Karl Uve Knausgor.
Mislila sam da cu ovaj nastavak naci tek na prolece, ali vec je izasao, sto me je veoma obradovalo.
Meni se svidja, jeste da ima 600 strana, nista to nije previse šokantno za nas, ali ne mogu da prestanem da je citam.

 

[Rayela]

Ja da se opet Dani zahvalim ( ali necu vise) na romanima Uelbeka, jes da me je savetovala da ih ne citam jedan za drugim,
ali je on za mene oktrovenje veka u kome zivimo, a narocito ljudi sa kojima zajedno zivimo, ne bas mozda i najintimnije, ali su
nam prijatelji, kolege, pretpostavljeni, na neki nacin zivotni saputnici.

Platformu sam sinoc zavrsila, pre toga Karte i teritorije, dopadaju mi se obe knjige, ova prva ipak malo vise, ali
ne postoji tu bas neki jasan i odredjen razlog.
On u svakoj knjizi mnogo, ali bas mnogo pise o seksu, nekada je od recimo 30 strana barem 5 posveceno seksu, ali tu nema
neke perverzije ili pornografije, nekada gnjavi malo sa nekim detaljnim tehnickim opisima do u najsitniji detalj, ali citalac shvata
da nije to sve namerno tako, da je poenta ( ili bi trebalo da bude) da je seks neka najintimnija veza izmedju dvoje ljudi / kod njega
su to uvek muskarac i zena, ali ima nekih sekvenci zena-zena), a ta veza je jako nezna, eroticna i naravno uvek kratkotrajna.

- - - - - - - - - -

Citam Moja borba drugi tom Karl Uve Knausgor.
Mislila sam da cu ovaj nastavak naci tek na prolece, ali vec je izasao, sto me je veoma obradovalo.
Meni se svidja, jeste da ima 600 strana, nista to nije previse šokantno za nas, ali ne mogu da prestanem da je citam.

Cestitam
Ta druga knjiga meni je i najdraza.

 

[Елени]

Platformu sam sinoc zavrsila, pre toga Karte i teritorije, dopadaju mi se obe knjige, ova prva ipak malo vise, ali
ne postoji tu bas neki jasan i odredjen razlog.
On u svakoj knjizi mnogo, ali bas mnogo pise o seksu, nekada je od recimo 30 strana barem 5 posveceno seksu, ali tu nema
neke perverzije ili pornografije, nekada gnjavi malo sa nekim detaljnim tehnickim opisima do u najsitniji detalj, ali citalac shvata
da nije to sve namerno tako, da je poenta ( ili bi trebalo da bude) da je seks neka najintimnija veza izmedju dvoje ljudi / kod njega
su to uvek muskarac i zena, ali ima nekih sekvenci zena-zena), a ta veza je jako nezna, eroticna i naravno uvek kratkotrajna.

Мене чуди да је део критике његове романе назвао порнографским. Он јесте у некој мери сиров у описима, али не претерује, и све је у служби прецизнијег портретисања ликова. Нисам читала једино Карту и територије, па све мислим да се ту отео контроли.

 

[Rayela]

Мене чуди да је део критике његове романе назвао порнографским. Он јесте у некој мери сиров у описима, али не претерује, и све је у служби прецизнијег портретисања ликова. Нисам читала једино Карту и територије, па све мислим да се ту отео контроли.

More nije tu, u ovim ili ovoj Platformi malo preteruje, ja nesto sve mislim da se mi zene ihihi razlikujemo od mozgova muskaraca,
a narocito ako su po sredi neka skrivene seksualne fantazije.


Citaj ove Karte i teritorije, zaista je odlicna knjiga.
Meni malo ( ali samo malo) kod njega i njegovih likova smeta da su oni uvek neki visi srednji stalez, da imaju love,
svi neka zanimljiva i jako dobro placena radna mesta pa mogu da se zezaju kako zele.

Autoir me fascinira iz sto i jednog razloga jer se u sve razume i to savrseno. U fiziku, muziku, slikarstvo, knjizevnost,
istoriju, biologiju ( sa sve zoológijom i botanikom), a o religijama i da ne govorim,. Zaista je genijalan.
A razume se u zenske

 

[quentin]

Мене чуди да је део критике његове романе назвао порнографским. Он јесте у некој мери сиров у описима, али не претерује, и све је у служби прецизнијег портретисања ликова. Нисам читала једино Карту и територије, па све мислим да се ту отео контроли.

Pa u Karti i teritoriji seksa je upadljivo manje nego u Elementarnim česticama, recimo. Platformu nisam čitao. A i u knjigama gdje ima više seksa nisu to neke skandalozne stvari, možda povremeno dosadne.
Kako savremeni čitalac može da se snebiva nab Uelbekom, kad smo svi prošli lektiru Milera, Barouza i ostale drogirane napaljene ekipe.

 

[Mrs.Bi]

I za mene je Uelbek divno otkriće i najnoviji omiljeni pisac. Ali sam ja izgleda čitala pogrešne, "bezseksne" knjige. Pokoravanje, gde ga ima tu i tamo i Karta i teritorija gde ima vezu s onom Ruskinjom i priseća se one Brazilke ili šta je bila, ali ništa to meni nije upadljivo niti u prvom planu. A da se razume u sve i svašta, razume se. Ili bar to tako sugestivno iznosi da mu sve verujemo.

 

[Rayela]

I za mene je Uelbek divno otkriće i najnoviji omiljeni pisac. Ali sam ja izgleda čitala pogrešne, "bezseksne" knjige. Pokoravanje, gde ga ima tu i tamo i Karta i teritorija gde ima vezu s onom Ruskinjom i priseća se one Brazilke ili šta je bila, ali ništa to meni nije upadljivo niti u prvom planu. A da se razume u sve i svašta, razume se. Ili bar to tako sugestivno iznosi da mu sve verujemo.

Svaka ( ja procitah cetri komada) kjnjiga zaista je genijalna.
Ma seks je tu samo neka kolateralna steta, negde vise, negde manje, meni su Karta i teritorije najoriginalnija knjiga koju sam barem zadnjih deset gpodina
procitala. Uskoro cu citati i cuvene Cestice, ali mislim da od njih mnogo ocekujem, a i zaista je preterano citati tako nedeljama jednog pisca.
Autor je i beskrajno duhovit, tu i tamo se smejm ko lud(a) na brasno, onako sama za sebe.

- - - - - - - - - -

Pa u Karti i teritoriji seksa je upadljivo manje nego u Elementarnim česticama, recimo. Platformu nisam čitao. A i u knjigama gdje ima više seksa nisu to neke skandalozne stvari, možda povremeno dosadne.
Kako savremeni čitalac može da se snebiva nab Uelbekom, kad smo svi prošli lektiru Milera, Barouza i ostale drogirane napaljene ekipe.

Eto sad: Ona ( Eleni) nije citala Kartu, ti nisi Platformu, a ja nisam Cestice
Ne, zaista nisu neke skandalozne stvari, mada u Platformi ima kojecega, ali sve je to za ljude

 

[krasuljak]

Pa u Karti i teritoriji seksa je upadljivo manje nego u Elementarnim česticama, recimo. Platformu nisam čitao. A i u knjigama gdje ima više seksa nisu to neke skandalozne stvari, možda povremeno dosadne.
Kako savremeni čitalac može da se snebiva nab Uelbekom, kad smo svi prošli lektiru Milera, Barouza i ostale drogirane napaljene ekipe.

Snebivaju se apstinenti od seksa, To je danas uobičajena pojava. A ima i onih što vole seks i rado ga se sećaju...
Nego, kako to da ga ja još nisam čitala...

 

[Rudjer]

Ima dobrog seksa i u Pokoravanju.

 

[Rayela]

I za mene je Uelbek divno otkriće i najnoviji omiljeni pisac. Ali sam ja izgleda čitala pogrešne, "bezseksne" knjige. Pokoravanje, gde ga ima tu i tamo i Karta i teritorija gde ima vezu s onom Ruskinjom i priseća se one Brazilke ili šta je bila, ali ništa to meni nije upadljivo niti u prvom planu. A da se razume u sve i svašta, razume se. Ili bar to tako sugestivno iznosi da mu sve verujemo.

Mene on fascinira jer se stvarno razume u sve i to bas do najsitnijeg detalja. Opisuje vezu covek-pas, ja takve dirljive i genijalne misli nikada do sada nisam procitala.
Sa seksom ume malo da tupi, ali to je mozda 4-5% knjige od recimo 300 strana, nekada je zanimljivo, nekada je cista mehanika da je i naivnoj i neiskusnoj
citateljki malo i smesno

Karta i teritorije je predivna knjiga o umetnosti, konkretno fotografiji i slikarstvu.