Ocekivala sam da ce bar neko da mi odgovori na moje pitanje sa DA ili NE, no, izostade. Zahvaljujem sto sam odgovor dobila u vidu reputacije
Rayela, ako bas volis da citas o vezivannima stopala devojcicama u Kini (sam proces je odvratan, nehuman i od normlane i zadrave devojcice stvara bogalja), dakle, uzimi od Perl Bak: Istocni vetar-Zapadni vetar...
Devojka iz dobre kuce se udala za lekara, pokusavala je da sakrije deformirsane noge(zamaranje pri hodanju je nekako i mogla, imajucu u vidu da je imala sluzavke), ali, kad je ugledao, njemu nije bilo gadno, no TUZNO, uzasnuo se...
On na sve nacine pokusava da njena stopala dovede u red, oslobodi je, i ona opet prolazi kroz period muka, ali, uspeva...
Inace, roman se tako zove jer se brat devojke ozenio strankinjom koju nisu voleli koju su zagledali kao cudo a kojoj je jedini prijatelj osim muza, bila zaova. Sudar kultura u ovoj knjizi je najbolje opisan, borba u kojoj bi strankinja bila gubtinik da nije ljubavi i.....ko je citao zna...
КАСИДА ПЛАЧА
Cudno je da ja Perl Bak nisam nikada citala, razloge ne znam ni sama. Moja majka je nju obozavala, ali je ona obozavala i Kronina i Zilahija tako
da mi nije u mladosti bas bila neki pouzdan reper, a kasnije me "pregazio" zivot
Citacu ja jos koju knjigu od Kineza ( Nobelovca), njegovi su opisi prirode dela Kine pa i sela iz kog potice zaista jedinstveni.
Njegova ljubav prema babi, ali i ocu takodje se retko srece u knjizevnosti.
Ipak taj Nobelov komitet ne deli te nagrade samo zato sto je neki Kinez / recimo) sada prema nekom kljucu na redu.
Nadam se da nisi mislila na Brodskog?
NE!
Ostavicu LJUBAV na temi Najdrazi stih (pocela sam da ludim, izgleda)
), i mogu vam reći, ova prva mi se baš dopala. Kao i u naslovu knjige, govori ironično o odnosu Istok-Zapad (konkretno, Indija-Britanija).
Ja sam sinoć završila Ukus tamarisa indijske spisateljice Anite Rau Badami. Pisan je iz dva dela. U prvom je ćerkina verzija njihove životne priče, u drugom majčina. Da ne palamudim previše, zante da ne umem to, one su u stalnom sukobu uprkos obostranoj ljubavi. Prvi deo je toliko dosadno jednostavan, da sam je zamalo batalila. Kćer železničara koji je stalno na terenu, očima deteta ne može najbolje da sagleda majčine frustracije. Drugi deo je tek dao mnoga objašnjenja njenog nezadovoljstva bračnim životom. Knjiga može da vam približi tu drugačiju kulturu, za nas neshvatljivu, ali moja je preporuka, ne gubite vreme.
Danas sam ponela za bus Ruždijeve priče Istok- Zapad, pošto poslednjih dana dosta pričate o njemu i plašite me (ne znam ko će da pročita sve ove njegove romane koje sam nakupovala
Svratila sam u biblioteku s namerom samo da vratim Ukus tamarisa (zaboravih malopre da kažem, to je drvo vrlo gorkih plodova nalik na urme, što se uklapa u život glavne junakinje), a uzeh dve knjige, kao da nemam šta da čitam...
Amos Oz- Moj Mihael i Čika Petros i Goldbahova hipoteza- Apostolos Doksiadis. Ovu drugu po preporuci dugo nosim u novčaniku, a za prvu se samo sećam da je pominjana u Biblioteci, da l' je hvaljena ili kuđena, ne sećam se...
Sramota me da priznam, uzela sam i treću, Peljevina- Oman Re, bila je tu na pultu, ali kad stigoh kući, videh da ja to već imam...
I sad neka mi neko kaže, zašto je tuđe uvek slađe?
Priče o ljubavi i tami sam i tražila, ali nisu imali. Od ponuđenih 4-5, Moj Mihael mi je jedino zvučao poznato. Sad videh i zašto. Linejna ga upravo čita.
