Christkind ima pomalo sporu radnju, koja moze lako odvratiti citaoca od daljeg citanja, pogotovo sto se prakticno poenta cele price otkriva pri kraju, bez gotovo ikakvih naznaka tokom veceg dela price. No, ipak mislim da nije toliko viseslojna da bi trebalo traziti previse skrivene motive takvog nacina pisanja, vec bas naprotiv, prakticno opis obicne svakodnevnice u vremenu u kome zivi nesto sto je najblize djavolu. Pitanje je sjajno - znamo ono sto znamo o Hitleru, ali da li bi iko od nas mogao da ga ubije u vreme kada je jos dete i tako spreci sve ono sto ce uslediti, mada to dete jos nista nije ucinilo? Pitanje o kome bi i Kant morao debelo da razmisli. No, mislim da ga je roman koji je trebalo da pociva na tome, odveo u drugom pravcu i to onom u kom je gospodar - obican covek i svakodnevni zivot.
Jeb.o sad hiljadu dinara mu je bas zato uspeliji roman.
No, njegova genijalnost ogleda se pre svega u zanrovskoj svestranosti. Zbirka Poglavnikova bakterija mu je definitivno masterpiece, a bogme i poezija ne zaostaje mnogo.
Mislim da gresis. Bora i kada pise u tom smislu, ne zali za Jugoslavijom u tom stilu. U sustini i ne zali za njom previse, vec upucuje na sav besmisao i idiotizam tih ratova u kojima je mali covek izasao sazvakan, provaren i isqenjan, a profitirao sav moguci sljam. Iskreno, nisam stekao neki utisak ni u kolumnama, ni romanima, ni pesmama, ni pricama da ``zali za Jugom``, a za mladoscu svi zalimo i svi cemo zaliti kad dodje vreme.
Šalim se, pročitaćeš sigurno pre mene. Ja sam trenutno u Čit. klubu, onda slavim nešto, pa putujem za 8. mart... ne mogu ni da počnem pre 12. marta.
