Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[Nora Barnacle]

Mnogo sam se iznenadila kad sam stigla do Džojsovih pisama Nori iz decembra 1909. Danas to nije ništa, ali za ono vreme... Dobro, bilo je to cenzurisano, ali... Nisam ga tako zamišljala, msm, Džojsa. Nisam do kraja shvatila da li je on ova pisma zaista njoj slao, ili ih je pisao da bi to na kraju objavio neko. Ako je već kuburio s parama, odakle mu toliki novac za poštarinu?
I Noru sam drugačije zamišljala...Na kraju ispade mlada, lepa, debela, glupa, neobrazovana, nezainteresovana za književnost...
Noro, sad se pitam, zašto si se odlučila baš za ovaj nik? Uopšte te ne razumem. Lele, kakve perverzije... a ja završavala knjigu u busu, sve krišom od ovih iza mene.

E, slatko si me nasmejala.
Ni jedno od njih dvoje nije imalo ideju da će ta pisma ikad biti objavljena. To se nekako...desilo. Kažu da ih je bilo i mnogo više, ali da je njihovu unuk, Stiven, dobar deo spalio, baš da se ime njegovog dede i babe ne bi tek tako vezivalo za koješta. Na kraju se ipak vezuje.
Da, Nora nije bila nikakva Mileva Ajnštajn, ali nije baš ni bila glupača, kad se bolje sagleda čitava priča (ona je bila model za Moli Blum iz Uliksa i tu je detaljnije predstavljeno ono što je Džojs video u njoj).
Za početak, da nije nje, Dablinci možda nikad ne bi bili objavljeni - Džojs sam nije mogao da ubedi izdavača. U poređenju sa Džojsom jeste bila neobrazovana, no, to je nije sprečilo da dobije svoj lični praznik koji se slavi i dan danas (koja carica ga ima, na primer?).
'Ej, bre, ljudi! Pa ona je inspiracija za kanon moderne književnosti! Prljave gaće su zanemarljivo mala vrednost u poređenju s tim.
Uostalom, ni on nije bio sasvim...hm..."sam". Ona mu je bila veza sa stvarnošću i životom, i, kao takva, uopšte nije morala da razume o čemu on piše (najzad, mi ne znamo da li je razmela).

Takođe, vrlo ozbiljno je ustala protiv Beketa, kad joj je ćerka Lucija odlepila za njim: pristala da je proglasi ludačom (u dogovoru sa Jungom!), pre nego da je pusti da provede život sa edipovcem ludakom (a Beket je školski primer toga, po svim kriterijumima).
Ja je doživljavam kao običnu, stabilnu ženu (ipak je trebalo pratiti Džojsa!) sa porivima i čistim strastima strastima, a bez pretenzija na uplitanje u metafiziku i ostala celomudrenija. I, što je najvažnije: smelu da prizna da ne razume mnoge stvari na svetu, uključujući i svog čoveka. A to nije degradirajuća pozicija ni u kom kontekstu, i mnogo bih bila srećna da imam bar mali procenat tih karakterisitka.
Uz to, rođene smo istog dana (da, znam da se za nju ne zna tačno, ali smo rođene istog dana, kad vam ja kažem).

Mislim da je ovde prikazana sasvim solidno: http://www.imdb.com/title/tt0158033/

 

[Rudjer]

Rudjer, meni je Kucijeva Sramota bila dobra. Interesantan je ugao gledanja, sa strane, uslovno rečeno, počinioca, a ne žrtve.

Spojler

Univerzitetski profesor optužen za silovenje studentkinje, mora da napusti fakultet, prezren, odbačen.... i sad o njemu, njegovoj daljoj sudbini. Navikli smo da čitamo i gledamo (filmove i serije) o sudbini žrtava, njihovim sindromima itd.

Mislio sam da je kupim na BG Sajmu, ali sam prvo naletio na Život i vremena Majkla K. i nju uzeh.

 

[krasuljak]

E, slatko si me nasmejala.
Ni jedno od njih dvoje nije imalo ideju da će ta pisma ikad biti objavljena. To se nekako...desilo. Kažu da ih je bilo i mnogo više, ali da je njihovu unuk, Stiven, dobar deo spalio, baš da se ime njegovog dede i babe ne bi tek tako vezivalo za koješta. Na kraju se ipak vezuje.
Da, Nora nije bila nikakva Mileva Ajnštajn, ali nije baš ni bila glupača, kad se bolje sagleda čitava priča (ona je bila model za Moli Blum iz Uliksa i tu je detaljnije predstavljeno ono što je Džojs video u njoj).
Za početak, da nije nje, Dablinci možda nikad ne bi bili objavljeni - Džojs sam nije mogao da ubedi izdavača. U poređenju sa Džojsom jeste bila neobrazovana, no, to je nije sprečilo da dobije svoj lični praznik koji se slavi i dan danas (koja carica ga ima, na primer?).
'Ej, bre, ljudi! Pa ona je inspiracija za kanon moderne književnosti! Prljave gaće su zanemarljivo mala vrednost u poređenju s tim.
Uostalom, ni on nije bio sasvim...hm..."sam". Ona mu je bila veza sa stvarnošću i životom, i, kao takva, uopšte nije morala da razume o čemu on piše (najzad, mi ne znamo da li je razmela).

Takođe, vrlo ozbiljno je ustala protiv Beketa, kad joj je ćerka Lucija odlepila za njim: pristala da je proglasi ludačom (u dogovoru sa Jungom!), pre nego da je pusti da provede život sa edipovcem ludakom (a Beket je školski primer toga, po svim kriterijumima).
Ja je doživljavam kao običnu, stabilnu ženu (ipak je trebalo pratiti Džojsa!) sa porivima i čistim strastima strastima, a bez pretenzija na uplitanje u metafiziku i ostala celomudrenija. I, što je najvažnije: smelu da prizna da ne razume mnoge stvari na svetu, uključujući i svog čoveka. A to nije degradirajuća pozicija ni u kom kontekstu, i mnogo bih bila srećna da imam bar mali procenat tih karakterisitka.
Uz to, rođene smo istog dana (da, znam da se za nju ne zna tačno, ali smo rođene istog dana, kad vam ja kažem).

Mislim da je ovde prikazana sasvim solidno: http://www.imdb.com/title/tt0158033/

Dakle, Norkić, ne voliš ti slučajno Džojsa... Zvezde su krive za to.
Znala sam ovo za Moli Blum. Verovatno si ti odlučila da budeš Nora pre čitanja pisama.
Nego, slab je rejting filma. Da li da ga gledam ili ne?

 

[Nora Barnacle]

Dakle, Norkić, ne voliš ti slučajno Džojsa... Zvezde su krive za to.
Znala sam ovo za Moli Blum. Verovatno si ti odlučila da budeš Nora pre čitanja pisama.
Nego, slab je rejting filma. Da li da ga gledam ili ne?

Ja kad kažem da je ceo kosmos povezan sa Džojsom, ljudi mi se smeju, a eto, u pravu sam.
Pisma sam čitala davno, mnogo pre nego što sam se upustila u "džojsizam", tako da slobodno možeš da me smatraš perverznom. Iskreno, ne smatram ta pisma preterano bitnim za shvatanje Džojsa kao pisca, ali mislim da je odnos sa Noram (baš takav kakav je bio) mnogo, mnogo doprineo da on postane to što jeste.
Film je cool, gledaj. Mislim da nije daleko od istine i da iz njega možeš da shvatiš da patologija u familiju Džojs dolazi, zapravo, sa muške strane, a da je Nora etalon normalnosti u poređenju s tim, pa je najinteresantnije pitanje na ovu temu: otkud njih dvoje zajedno. U tom filmu može da se dođe do delimičnog odgovora: prikazani su kao, gotovo, kosmička/sudbinska/suštinska/ona što mislimo da ne postoji - ljubav. Neka ispadnem naivna, ali, u slučaju njih dvoje - zaista verujem da je tako.
Kad se malo opasuljim, onda na stvar gledam racionalnije: Džojs je genijalan upravo zato što je izabrao jednu takvu ženu. A ne Simon kao Sartr. Ne obrazovanu Anicu Savić, kao Crnjanski.
Ustvari...briga me za sve to, obožavam ih

Spojler

 

[gost 243178]

Rudjer, meni je Kucijeva Sramota bila dobra. Interesantan je ugao gledanja, sa strane, uslovno rečeno, počinioca, a ne žrtve.

Spojler

Univerzitetski profesor optužen za silovenje studentkinje, mora da napusti fakultet, prezren, odbačen.... i sad o njemu, njegovoj daljoj sudbini. Navikli smo da čitamo i gledamo (filmove i serije) o sudbini žrtava, njihovim sindromima itd.

Patriša Hajsmit piše o počiniocima. Njeni krimići - bar ovi koje sam čitala - su uvek sa tačke gledišta počinioca. Nema mnogo veze sa Kucijem : ) ali morala sam da prijavim da nju ne treba zanemariti kao pisca, iako su 'samo' krimići/trileri u pitanju.

 

[krasuljak]

Džojs je genijalan upravo zato što je izabrao jednu takvu ženu. A ne Simon kao Sartr. Ne obrazovanu Anicu Savić, kao Crnjanski.

To upravo pokazuje da je prava ljubav jača od razuma.

 

[lamar]

Patriša Hajsmit piše o počiniocima. Njeni krimići - bar ovi koje sam čitala - su uvek sa tačke gledišta počinioca. Nema mnogo veze sa Kucijem : ) ali morala sam da prijavim da nju ne treba zanemariti kao pisca, iako su 'samo' krimići/trileri u pitanju.

Trazim "svog" triler pisca, ali ga ne nalazim.
Sve sto uzmem meni je previse klise, previse vec vidjeno zilion puta, previse surovo.... Pa ne moram ja da vidim svako prosuto crevce, svaki komadic mozdane sive mase pa da shvatim svu strahotu dogadjaja. Niti moram uopste da je shvatim. Volim finu napetost koju triler moze da pruzi, i po malo neizvesnosti. E takvog nisam nasla.
Osim sto po nekada citam Mekol Smita, Agatu, Akunjina, Edgara Valasa. Mada i Vilsona mogu sasvim fino da podnesem.
E, Patrisu cu zato rado da probam

 

[PpRrIiNnCcEeSs]

Danijela Stil - Dan po dan.

 

[Rayela]

Trazim "svog" triler pisca, ali ga ne nalazim.
Sve sto uzmem meni je previse klise, previse vec vidjeno zilion puta, previse surovo.... Pa ne moram ja da vidim svako prosuto crevce, svaki komadic mozdane sive mase pa da shvatim svu strahotu dogadjaja. Niti moram uopste da je shvatim. Volim finu napetost koju triler moze da pruzi, i po malo neizvesnosti. E takvog nisam nasla.
Osim sto po nekada citam Mekol Smita, Agatu, Akunjina, Edgara Valasa. Mada i Vilsona mogu sasvim fino da podnesem.
E, Patrisu cu zato rado da probam

Ne, toga vise nema.

Ja sam poodavno batalila trilere, ali su mi letos dopali neki do ruku ( ne znam vise ni autore, ali nije ni vazno) pa sam zakljucila da ja to
vise ne mogu da citam jer je sada aktuelna neka patologija ( ali u pravom smislu reci) neke bodi farme po USA gde se cuvaju lesevi
na otvorenom,,neki masovne ubice koji se razumeju u seckanje leseva, vadjenje organa, ma zivi uzas.

 

[gost 243178]

Trazim "svog" triler pisca, ali ga ne nalazim.
Sve sto uzmem meni je previse klise, previse vec vidjeno zilion puta, previse surovo.... Pa ne moram ja da vidim svako prosuto crevce, svaki komadic mozdane sive mase pa da shvatim svu strahotu dogadjaja. Niti moram uopste da je shvatim. Volim finu napetost koju triler moze da pruzi, i po malo neizvesnosti. E takvog nisam nasla.
Osim sto po nekada citam Mekol Smita, Agatu, Akunjina, Edgara Valasa. Mada i Vilsona mogu sasvim fino da podnesem.
E, Patrisu cu zato rado da probam

Probaj, ona je dobar pisac, to su stvarno psihološki trileri, i žena je 'stara škola'. Samo (odvratna) ljudska priroda i veliki broj detalja koji naravno imaju kumulativni efekat.

 

[lamar]

E taman cu probati Patrisu. Mirise mi na dobro

Ma kakve crne farme leseva, seciranja, i ostale... ne znam kako to ni da nazovem
Zadni film te tematike koji sam odgledala je bio "Sedam". Prevarili me dobri glumici

 

[gost 243178]

E taman cu probati Patrisu. Mirise mi na dobro

Ma kakve crne farme leseva, seciranja, i ostale... ne znam kako to ni da nazovem
Zadni film te tematike koji sam odgledala je bio "Sedam". Prevarili me dobri glumici

Isto : )

 

[lamar]

Ha, bas zanimljivo

 

[Linejna]

Trazim "svog" triler pisca, ali ga ne nalazim.
Sve sto uzmem meni je previse klise, previse vec vidjeno zilion puta, previse surovo.... Pa ne moram ja da vidim svako prosuto crevce, svaki komadic mozdane sive mase pa da shvatim svu strahotu dogadjaja. Niti moram uopste da je shvatim. Volim finu napetost koju triler moze da pruzi, i po malo neizvesnosti. E takvog nisam nasla.
Osim sto po nekada citam Mekol Smita, Agatu, Akunjina, Edgara Valasa. Mada i Vilsona mogu sasvim fino da podnesem.
E, Patrisu cu zato rado da probam

Lamar, onda uzmi ``Nevestu iz Mumbaja`` kad su trileri u pitanju.
A za ovu Patrisu, nisam znala... moram da proguglam o njoj. Kako ona meni da promakne, ne razumem???

 

[Rayela]

A šta čitaš od Bernharda? Ja sam čitao samo dvije knjige i jednom se oduševio. Znaš već za tužnu priču o preskupim Bernhardovim knjigama i mojoj frustraciji.

Sinoc procitah " Heldenplatz". Odusevljena sam, sada se dajem u potragu za ostalih dvadesetak njegovih knjiga.

Ja mislim da on nije "nezgodan " za prevodjenje, ali treba dobgro poznavati austrijsko drustvo ( kje je pogano do zla Boga)
da bi se on i razumeo. Radi se o msitnom ( na izgled i nevaznim) poentama, ali ko poznaje burazerski sistem u Austriji,
uvek " za dom spermni", uvek veci katolici od Pape, skrivena mrznja i prezir prema svemu sto nije austrijsko pri cemu ne zele
da to bude nemacko, Austrijanci su uspeli da ubede svet da je Hitler Nemac, a Betoven Austrijanac, i to bi bila i tema
ovog dela. Jos pre izvodjenja ovog komada bilo je skandala, a skandali prate ceo njegv zivot jer je tadasnji predsednik
Kurt Valdhajm rekao da je Bernhard velia sramota za Austriju, pre toga ga je stampa nazvala vashkom, gnnjidom koju
treba zgaziti.

 

[gost 198384]

Danijela Stil - Dan po dan.
Pogledajte prilog 261645

Auh!!!

 

[gost 243178]

Lamar, onda uzmi ``Nevestu iz Mumbaja`` kad su trileri u pitanju.
A za ovu Patrisu, nisam znala... moram da proguglam o njoj. Kako ona meni da promakne, ne razumem???

Možda nije mnogo toga prevedeno? Ja sam je čitala na engleskom, ali ne mogu da zamislim da nema našeg prevoda - jedino ako su toliko stari da više nisu u štampi. A sigurno si gledala mnogo filmova po njenim knjigama, recimo Talentovanog Riplija, ili Strance u vozu...

 

[PpRrIiNnCcEeSs]

Auh!!!

Kakvo je to auh??

 

[Linejna]

Možda nije mnogo toga prevedeno? Ja sam je čitala na engleskom, ali ne mogu da zamislim da nema našeg prevoda - jedino ako su toliko stari da više nisu u štampi. A sigurno si gledala mnogo filmova po njenim knjigama, recimo Talentovanog Riplija, ili Strance u vozu...

Gledala sam Talentovanog Riplija, naravno, posto volim takve filmove, ali nisam znala da je sniman po njenom romanu.
Pronasla sam samo dva naslova Patrisina i to Editin dnevnik i Male zenomrzacke price.
Pokusacu da je pronadjem u biblioteci. Ova moja je mala, ne verujem da cu naci nesto njeno...

A film ``7`` je po meni mnogo dobar film i pomerio je neke granice u samom zanru kojem pripada. A o glumcima da i ne govorimo.

 

[gost 243178]

Male ženomrzačke priče su zabavne, ali nisu krimić. Tu ukratko i zlonamerno obrađuje različite tipove žena : )
Javi ako nađeš još nešto na srpskom, i mene interesuje.

 

[goxy]

Male ženomrzačke priče su zabavne, ali nisu krimić. Tu ukratko i zlonamerno obrađuje različite tipove žena : )
Javi ako nađeš još nešto na srpskom, i mene interesuje.

Dafuq?

 

[gost 243178]

O ljudskom rodu ne piše sa simpatijama. Možda je prava reč 'zlurado'.

Evo dela 'Beleške o književnici' iz mog izdanja Ženomrzačkih priča:

Američku književnicu Patrišu Hajsmit, pisca bestselera, s razlogom nazivaju kraljicom psihološkog trilera. Sudeći po tiražima objavljenih knjiga, ona uživa veliku popularnost kod čitalaca engleskog govornog područja. Napisala je dvadeset romana i sedam zbirki priča.
Patriša Hajsmit se ubraja među najveće pisce dvadesetog veka, iako njen rad tek treba revalorizovati i priznati joj da je kriminalističkoj priči dala nov život, zamenivši preživelo pitanje 'Ko je ubica?' novim, inteligentnijim, 'Zašto je ubijao?'.
Junaci njenih romana, ubice i samoubice, naizgled su obični ljudi koje svakodnevno srećemo i za koje ne pretpostavljamo da su devijantne ličnosti i da vode dvostruki život. Odbacujući realnost i bežeći od nje, oni stvaraju svoj izmišljeni svet, i skreću na put koji vodi u zločin.
Patrišu Hajsmit zanimaju posledice zločina na psihološko stanje osobe koja ga je počinila, kao i psihološki motivi za taj čin, i to u svojim romanima pokušava da objasni.
... U svojim delima je stvorila svet u kome vladaju strah od usamljenosti, otuđenost i slučaj.

 

[**Freya**]

Procitala sam Vodenicu na Flosi i vec je preporucila na drugom pdf-u...da ne duzim, veoma mi se dopala.

Sada zavrsavam zbirku Lisipovi konji i druge price. Malo je reci da vam je od srca preporucujem. Pored toga sto sam krajnje subjektivna kada je rec o piscu, mislim da bi bila zabavna vecini jer na pitak, blizak i bajkovit nacin prepricava mitove i arheoloske zavrzlame koje su naucnike vukle levo ili desno, cesto daleko od ispravnog resenja. Jedina mana je sto obradjuje dosta poznatih tema ali uvek se nadje neki zanimljiv detalj ili filmski momenat buduci da je pisac darovit narator. Mnogo mi se dopada i unapred zalim sto cu je uskoro napustiti...Kosidovski je za mene kao Diznijev crtani film, osecam se ususkanije nakon citanja

 

[lamar]

Male ženomrzačke priče su zabavne, ali nisu krimić. Tu ukratko i zlonamerno obrađuje različite tipove žena : )
Javi ako nađeš još nešto na srpskom, i mene interesuje.

Ja sam pronasla ovo:
http://www.plato.rs/knjiga-Editin-dnevnik-45907
A ovo ima moja biblioteka:
http://cukarica.bgb.rs/display.jsp

 

[Phoeby]

@ Freya 'Vodenica na Flosi' je divna knjiga, meni je obavezna kao lektira na fakultetu. Generalno, lektire su nam uglavnom izuzetno zanimljive. Skoro svaka mi postane nova omiljena knjiga.
Prošla je bila 'Veliki Getsbi', mala po obimu, ali daje dosta materijala za razmišljanje i analizu likova. Predviđam zanimljiv čas.
Mnogo interesantnih preporuka ovde, moraću da svratim do biblioteke ovih dana.