Sjajno si to primetila.
Do takvog zakljucka sam i ja dosla.
Prvi deo Milenijuma me je istinski zainteresovao, ali kako sam ``ulazila`` u drugu, a narocito u trecu knjigu, vise nisam osecala isti entuzijazam da nastavljam. Procitala sam naravno sva tri dela, ali na kraju opsta ocena ovog dela je neka osmica.
Naravno, ogradjujem se, to je moje misljenje.
A Sidni Seldon jeste bolovao od mdp, zato je i umeo tako da se unese u svaki lik i da ga svuce do koske.
Ne zelim da ga sada diskreditujem zbog bolesti, to mi uopste nije bila namera, mnogi su veliki umovi, pisci, naucnici, muzicari, politicari patili od razlicitih psihijatrijskih bolesti.
Da se zna.
