Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[*BILJA*]

Upravo kupih ( usput u konFletu sa Ledi Cheterli, nadoslo mi i da nju citam posle 1000 goodina).

Ja sam na nekom kao letovanju, nemam net, ali zato citam

Dobar izbor
Lepo se provodis, nadam se

 

[Isus33]

I ja sam se ovih dana posvetio engleskom klasicizmu. Citam Dikensov roman "Dombi i Sin".

 

[gost 248950]

Njena najjaca knjiga je Voljena, a meni su se dopale i ostale, zavisi...

Voljenu nikako da pročitam, gledala sam film i svideo mi se, prepostavljam da bi me knjiga oduševila. Moje poznavanje Toni Morison se svodi na Džez, Ljubav i sada Dom. Ali volim da je čitam, da. Jednostavno a efektno.

 

[Linejna]

Nije banalna, super je

Onda ide na moj spisak!

 

[Dragoljub69]

"Prestup i naređenje " u bukvalnom prevodu?
To mi sada deluje kao dečiji roman...Kao igra kauboja i indijanaca...
Nekad mi to izgledalo zamršeno...Šipak-prosto,čak prostački jednostavno...

 

[Nora Barnacle]

Zavrsila "Mrtvački brod", odusevljena sam njome. Teska je, mučna je, ali, zivotna je, bas se nisam nadala da ce mi se toliko dopasti.

Bilo bi baš dobro ako bi nam malo detaljnije prenela utiske, naročito kad je u pitanju ređe čitana knjiga (ili, bar, ređe komentarisana) poput ove.
Kad neko u svoj doživljaj neke knjige stavi dva oprečna pojma (oduševljanje i mučninu), mene knjiga dodatno zaintrigira.

U kom smislu je teška: stilski, tematski ili na neki treći nači? Šta ti se to dopalo?
Bila bih ti zahvalna kad bi to podelila sa nama.

 

[lamar]

Pukovniku nema ko da piše – Gabrijel Garsija Markes, Sezam Book 110 str.
http://www.delfi.rs/knjige/11781_pukovniku_nema_ko_da_pise_knjiga_delfi_knjizare.html

Svedena radnja koja je poslužila da se opiše samoća, beznadežno iščekivanje, ljubav... Dopala mi se. Ništa preterano, ali mi se dopala.

Knjiga ima odličan povez, štampu, korice, pogovor... izdata je u 2 000 primeraka oou je!, prosto neverovatno.

 

[krasuljak]

Pukovniku nema ko da piše – Gabrijel Garsija Markes, Sezam Book 110 str.
http://www.delfi.rs/knjige/11781_pukovniku_nema_ko_da_pise_knjiga_delfi_knjizare.html

Svedena radnja koja je poslužila da se opiše samoća, beznadežno iščekivanje, ljubav... Dopala mi se. Ništa preterano, ali mi se dopala.

Knjiga ima odličan povez, štampu, korice, pogovor... izdata je u 2 000 primeraka oou je!, prosto neverovatno.

Srećo, za te pare kol'ko si nam navela i treba da bude oou... Ništa ne fali ni mojoj iz Hit biblioteke od 100 dindži.

Spojler

Realno, knjiga ne treba da košta preko 2 din po stranici...

 

[quentin]

Ništa ne fali ni mojoj iz Hit biblioteke od 100 dindži.

Spojler

Legendarna biblioteka. Mislim da je ovo izdanje iz 1978. ili 79. g. I ja sam ga čitao, ali nemam više tu knjigu.

 

[Nora Barnacle]

Jeste, svačega je bilo u toj biblioteci, ali sam je ja izbegavala koliko god sam mogla, zbog jezika.
Ne bih se zaklela da sam nedavno videla neka izdanja koja neodoljivo podsećaju na ta - možda su je reanimirali pod nekim drugim vlasništvom

A Pukovnik mi je među najboljim knjigama koje sam pročitala, sigurno najbolja Markesova za koju znam.
Verovatno zato što volim mrcvaranje radnje (i na filmu), ili, čak, njeno potpuno odsustvo. Oduvek sam to smatrala majstorijom, te knjige u kojima nema gromada od likova i sudbinskih obrta. A sve se okreće svake sekunde.
Kao Glad i Pukovnik, Smrt u Veneciji, Dugo putovanje u noć...
Uliks, naravno.

 

[Direkt]

Kraj Pukovnika je urnebesan, pročitao sam to u autobusu, i ta poslednja rečenica je bila toliko neočekivana da jednostavno nisam mogao da obuzdam smeh

 

[Nora Barnacle]

Kraj Pukovnika je urnebesan, pročitao sam to u autobusu, i ta poslednja rečenica je bila toliko neočekivana da jednostavno nisam mogao da obuzdam smeh

Meni je od tog kraja potpuno jasno šta znači Prava reč na pravom mestu.
Takođe, otvorio mi se jedan novi horizont na temu korišćenja te reči u psovkama.
Mis'im...kad ti neko to kaže, on ti, po Markesu, ne želi ni malo mali pakao.

 

[krasuljak]

Kad može Markes, zašto ne bi mogli i mi...

 

[LJILJA MMM]

Lovac na zmajeve, prvenac Haleda Hoseinija. Izuzetno snažno pisanje.
Opisuje avganistanski ratni užas u razdoblju od nekih 40 godina glavnog junaka, obuhvatajući period od njegovog najranijeg detinjstva (pre rata) pa nadalje. Težina totalnih životnih preokreta koji se dešavaju bukvalno u minutama je ono što čitaocu stoji kao mač iznad glave. Nikada ne znate kad će se nešto desiti, a i ono što se dešava kako će se završiti. Različitost kultura tom, sveprisutnom osećaju nesigurnosti samo doprinosi, uz večito pitanje, bez obzira kojoj kulturi pripadate
Da li je moguće opet biti dobar? Da li je moguće da nam život daje novu priliku da ispravimo ranije počinjenu grešku/ke? Gde god pođete, rat sa samim sobom u sebi nosite.
Odgovor je DA, ali samo ako smo svesni da smo pogrešili. Samo tada, tu drugu priliku možemo da uočimo, ali je možemo iskoristiti samo ako smo se promenili. To je put ka iskupljenju, jedan jedini.
Knjiga sa toliko toga ljudskog i misaonog rečenog lepim, jasnim rečenicama, bez ukrasa, bez glamura. Čitajući, o mislima i osećanjima lepota i strahota doživljaja glavnih likova, osećala sam se ....kao da nosim velik teret, a težinu ne osećam, znam da ga nosim, a opet, kao da ga nema. Da, to je taj osećaj koji imah dok sam čitala o silovanoj deci, ubistvima, maltretiranjima i iživljavanjima, linču, švercu preko granice i prodaji polovne robe na buvljoj pijaci američkog grada, o prelascima iz života u život...o cvetu nara i prijateljstvu dva dečaka, bogataša i sluge, o zmajevima koji lete Avganistanskim nebom, o požrtvovanosti i hrabrosti, strahu i preziru, mržnji i ljubavi, o tome ko si i ko ćeš uvek biti bez obzira sa kog dela kugle zemaljske gledaš u nebo.

„Moguće je opet biti dobar“

Pročitala sam i njegovu drugu knjigu „Hiljadu čudesnih sunaca“. Zadržao je isti stil pisanja, težak a lak. Preporučujem.

 

[krasuljak]

A treću?

 

[lamar]

Što se mene lično tiče, ja sam preko te knjige prvi put "videla" Avganistan koji nije jedan bradati čovek sa turbanom na glavi u sred ničega.
Knjiga ima snažnu emociju, dobru temu, istorijski tok nesreće te uzemlje, dosta dobrih likova...
I dobar opis jednog apsolutnog prijateljstva, požrtvovanosti, kajanja...

Ali... Pisac prosto zanatski nije dorastao. U obe knjige beg iz Avganistana je uradjen traljavo, neubedljivo, i bez neophodne napetosti.
Kraj je kod obe nekako zbrzan i ima u sebi patetike. Povremeno ima preterivanja u opisima nekih dešavanja.

I pored ovih mana ja se ni malo ne kajem što sam je čitala, a i film sam glededala i mogu reći da je knjiga savršeno pretočena u film.
Čitala sam i onu drugu 1 000 čudesnih sunaca, ona mi je možda i bolja.
Ovu treću nemam želju da čitam. Hoseinija sam "potrošila"

 

[lamar]

Srećo, za te pare kol'ko si nam navela i treba da bude oou... Ništa ne fali ni mojoj iz Hit biblioteke od 100 dindži.

Spojler

Realno, knjiga ne treba da košta preko 2 din po stranici...

Nisam ni pogledala koliko košta knjiga dok ti nisi prokomentarisala.
Ja sam je i onako uzela iz biblioteke kao i većinu knjiga koje čitam, te mi je više odgovarala ova skuplja verzija

Jeste, svačega je bilo u toj biblioteci, ali sam je ja izbegavala koliko god sam mogla, zbog jezika.
Ne bih se zaklela da sam nedavno videla neka izdanja koja neodoljivo podsećaju na ta - možda su je reanimirali pod nekim drugim vlasništvom

A Pukovnik mi je među najboljim knjigama koje sam pročitala, sigurno najbolja Markesova za koju znam.
Verovatno zato što volim mrcvaranje radnje (i na filmu), ili, čak, njeno potpuno odsustvo. Oduvek sam to smatrala majstorijom, te knjige u kojima nema gromada od likova i sudbinskih obrta. A sve se okreće svake sekunde.
Kao Glad i Pukovnik, Smrt u Veneciji, Dugo putovanje u noć...
Uliks, naravno.

Poslednji put ažurirao/la Nora Barnacle : danas u 15:21
Hoće li neko da se kladi zbog čega je Nora korigovala post

Kraj Pukovnika je urnebesan, pročitao sam to u autobusu, i ta poslednja rečenica je bila toliko neočekivana da jednostavno nisam mogao da obuzdam smeh

Da, zaista potpuno neočekivana.
Reakcija mi je bila otprilike ovakva

 

[LJILJA MMM]

A treću?

nisam........spremam se
"A planine odjeknuše" je momentalno kod ćere

- - - - - - - - - -

Što se mene lično tiče, ja sam preko te knjige prvi put "videla" Avganistan koji nije jedan bradati čovek sa turbanom na glavi u sred ničega.
Knjiga ima snažnu emociju, dobru temu, istorijski tok nesreće te uzemlje, dosta dobrih likova...
I dobar opis jednog apsolutnog prijateljstva, požrtvovanosti, kajanja...

Ali... Pisac prosto zanatski nije dorastao. U obe knjige beg iz Avganistana je uradjen traljavo, neubedljivo, i bez neophodne napetosti.
Kraj je kod obe nekako zbrzan i ima u sebi patetike. Povremeno ima preterivanja u opisima nekih dešavanja.

I pored ovih mana ja se ni malo ne kajem što sam je čitala, a i film sam glededala i mogu reći da je knjiga savršeno pretočena u film.
Čitala sam i onu drugu 1 000 čudesnih sunaca, ona mi je možda i bolja.
Ovu treću nemam želju da čitam. Hoseinija sam "potrošila"

Da li ti pišeš, bar onako amaterski?

 

[Rayela]

Da, zaista potpuno neočekivana.
Reakcija mi je bila otprilike ovakva

Kod mene je reakcija vec na sam naslov knjige bila "urnebesna"

I meni je to jedna od najdrazih knjiga koju sam ikada citala.
Ispred nje je momentalno samo Dugo putovanje u noć...

 

[krasuljak]

Da li ti pišeš, bar onako amaterski?

A bila sam spremna na opkladu da oni koji pišu ne čitaju Hoseinija. Mislila sam da je on za nas, mediokritete...

 

[krasuljak]

I meni je to jedna od najdrazih knjiga koju sam ikada citala.
Ispred nje je momentalno samo Dugo putovanje u noć...

U, bre, tebi je svaka najdraža... Sad ja ispadam debil ako kažem da mi se na momente prispava dok je čitam...

 

[Rayela]

U, bre, tebi je svaka najdraža... Sad ja ispadam debil ako kažem da mi se na momente prispava dok je čitam...

Ma i meni je bila jako cudna nekih pedesetak stranica, pa sam je dva puta pocinjala i nesto odlagala citanje, al kad udjes u sistem uzivanju nikad kraja.

Ja ovo o Selinu, Pukovnik je tu mnogo jednostavniji.

 

[LJILJA MMM]

A bila sam spremna na opkladu da oni koji pišu ne čitaju Hoseinija. Mislila sam da je on za nas, mediokritete...

Živiš u zabludi draga.
Oni koji pišu (amaterski) čitaju i to razne pisce. Kako bi drugačije pisali?
Hoseini me se dojmio upravo zbog načina na koji opisuje užase, strahove i višeslojnost ljudske psihe. Lako i jednostavno, bez filozofije. Prosto svesno prihvatanje momentalnog stanja, jer samo tako se užas preživljava...užas, nametnut od drugih.
Postoje dva načina da ispišeš užas...ili preteraš ili si, usled sopstvenog straha, nedovoljno užasan, stegnut ..i jedan i drugi način su krvavo pisanje. A čitalac uvek čita samo onim što u sebi ima

 

[krasuljak]

Ja ovo o Selinu,

Pa, i ja o njemu...

 

[krasuljak]

A čitalac uvek čita samo onim što u sebi ima

Ja naprotiv, čitam drame da bih se isplakala ko čovek, jer se u rl previše smejem...