Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ja sam Paviću pročitao dvije knjige, one najpoznatije romene, i mislio sam da sam završio s njim. Sad Direkt kaže da su mu priče mnogo bolje. Nemam pojma, možda jednom i probam da ga čitam ponovo.


Ja nisam uspela da procitam " najpoznatiju" , doduse , procitala sam je, ali preko one stvari ( ne moje;)), ali je sada i mene Direkt malo poklebao
u odbojnosti prema Pavicevim knjigama. Nego nemam ja bas mnogo poverenja u njegov ukus. On mnogo voli poeziju:heart:
 
Zavrsih napokon Vektor trido. Dobra je knjiga. Nije triler vec vise drama za mesavinom na momente trilera. Dobar nacin pisanja, sa mnogo opisa i detaljnih docaravanja predela i generalnno artika i tamosnjeg nacina zivota ljudi koji tamo ostanu. Pun je geografskih/istorijskih cinjenica.

Sta sledece...imam dilemu :) da li ognjenu kapiju ili lov na romela od stivena persfilda ili mozda ju nesbe...
 
Predeo slikan čajem je meni bio podnošljiv. Ostalog se i ne sećam, mada znam da sam uzimala nešto od koleginica u vreme njegove najveće popularnosti, ali nemam pojma šta, toliko mi je bilo dobro. Hazarski rečnik nikad nisam čitala duže od pola sata, mnogo me mrzi...:(

A on je više eksperimentisao sa formom što se tiče romana, pa se zato izgubi ono što njemu najbolje ide. Sažetost same pripovetke je idealna za njegov stil, po mom mišljenju. U onoj gorepomenutoj zbirci ima nekih intertekstualnih preseka gde se pojavljuju likovi iz ta dva njegova romana , a vrhunac zbirke jeste pretposlednja, ili pak poslednja priča - ne sećam se dobro, gde samog čitaoca stavi u ulogu glavnog junaka :) - klasične odlike postmoderne

- - - - - - - - - -

Inače, na preporuku starijeg kolege sa komparatistike, uzeo sam Desnicu "Zimsko Ljetovanje"
 
i moj je utisak takav. Suvise slicna lovcu na zmajeve sa likovima koji prozivljavaju identicne stvari i "slucajne" igre sudbine. Proslo jednom, ne moze dva puta. Ne znam kakva je a imam je vec dugo, 1000 cudesnih sunaca ?!

Ta je meni cak i bolja od Zmajeva, ali je zenska knjiga, mozda zato.

Trecu ne bih nikada citala jer su i prve dve vec jako slicne.
 
i moj je utisak takav. Suvise slicna lovcu na zmajeve sa likovima koji prozivljavaju identicne stvari i "slucajne" igre sudbine. Proslo jednom, ne moze dva puta. Ne znam kakva je a imam je vec dugo, 1000 cudesnih sunaca ?!

Meni je trebalo dosta vremena da me zainteresuje i uvuče u svoj svijet. Dobra je u principu, ali je Lovac po meni bolji. Ovu treću knjigu nisam čitao, imam je na tabletu, pa ću i nju valjda ove godine pročitati.
 
(Препорука није у вези са претходним.)


Др Иван Настовић: Дубинско-психолошки дијагностички практикум

Сваки наследни круг, односно садржај фамилијарно несвесног може се очитовати у три облика: у екстремно негативној, односно у патолошкој форми, физиолошкој, односно нормалној форми и екстремно позитивној, односно социјализованој и сублимисаној форми. Тако се, на пример, епилептични или пароксизмални наследни круг у својој патолошкој форми испољава у виду епилепсије, мигрене, муцавости, астме или алергије; у физиолошкој, односно нормалној форми, у виду импулсивности, напада беса и нетолерантности, и најзад, у социјализованој и сублимисаној форми, у виду толерантности, колективне праведности, затим кроз различите професије, као што су: ковач, ватрогасац, пиротехничар, пекар, свештеник, монах или судија, на пример.

Кључна књига, трећа, из његовог опуса (дела) за разумевање фамилијарног несвесног, Сондијевог учења а које Настовић заступа, као и дубинске психологије са централним местом психологије Ега.
Фамилијарно несвесно се заснива на чињеници да неиспољени рецесивни гени које смо наследили од предака, не мирују у нама већ су активни, што се испољава у нашем избору партнера, професије, болести... Наравно да од других чинилаца зависи да ли ће неко да буде нпр. месар, хирург или убица.

Пожељно је, али и не мора, да се претходно прочита Учење о породичном несвесном Леополда Сондија.
 
Знам да се мрзитељи на психологе, психологију и књиге из те области овде мрште и не одобравају претходни мој пост, али ту литературу, да тако кажем, треба читати јер се многе ствари препознају код људи које знамо и на које наилазимо, такође и код ликова у књигама из књижевности, па их боље разумемо.

Данас су сахранили неку холандску трговкињу, која је боловала од водене болести. Цар је (Петар Велики) својеручно извршио над њом операцију и пустио јој воду. Кажу да је од операције и умрла. Цар је био на погребу и парастосу. Пио је и веселио се. Он верује да је вешт и велики хирург. Са собом вазда носи хируршке инструменте. Сви који случајно имају чир или ма какав оток, крију то само да не би цар видео и почео да сече. Обузела га је сасвим нека анатомска радозналост. Не може да се уздржи, а да не сече мртваца. Чим когод из његове родбине умре, он га одмах анатомише.
Исто тако воли и да вади зубе. Тај занат је научио код холандских вашарских зубара. У овдашњем музеју постоји пуна врећа покварених зуба које је он својом руком извадио.
Он осећа циничку радозналост према патњама и циничко милосрђе. Своме пажу Арапчету извадио је својом руком глисту.

:rotf:

(Из дневника једног лика у роману Антихрист: Петар и његов син Мерешковског)
 
Знам да се мрзитељи на психологе, психологију и књиге из те области овде мрште и не одобравају претходни мој пост, али ту литературу, да тако кажем, треба читати јер се многе ствари препознају код људи које знамо и на које наилазимо, такође и код ликова у књигама из књижевности, па их боље разумемо.

Данас су сахранили неку холандску трговкињу, која је боловала од водене болести. Цар је (Петар Велики) својеручно извршио над њом операцију и пустио јој воду. Кажу да је од операције и умрла. Цар је био на погребу и парастосу. Пио је и веселио се. Он верује да је вешт и велики хирург. Са собом вазда носи хируршке инструменте. Сви који случајно имају чир или ма какав оток, крију то само да не би цар видео и почео да сече. Обузела га је сасвим нека анатомска радозналост. Не може да се уздржи, а да не сече мртваца. Чим когод из његове родбине умре, он га одмах анатомише.
Исто тако воли и да вади зубе. Тај занат је научио код холандских вашарских зубара. У овдашњем музеју постоји пуна врећа покварених зуба које је он својом руком извадио.
Он осећа циничку радозналост према патњама и циничко милосрђе. Своме пажу Арапчету извадио је својом руком глисту.

:rotf:

(Из дневника једног лика у роману Антихрист: Петар и његов син Мерешковског)
E ,a odakle mu je vadio tu glistu? Iz usta ili düpeta?
Ja se ne mrstim na psihologiju, ali me uopste i ne zanima, mislim da je nauka kao i psihijatrija, mada malo benignija, ali isto tako sharlatanska.
Ja to isto mislim i o lekarima koji su specijalisti za ortopediju ili kozne bolesti.;)
 
E ,a odakle mu je vadio tu glistu? Iz usta ili düpeta?
Ja se ne mrstim na psihologiju, ali me uopste i ne zanima, mislim da je nauka kao i psihijatrija, mada malo benignija, ali isto tako sharlatanska.
Ja to isto mislim i o lekarima koji su specijalisti za ortopediju ili kozne bolesti.;)

Tja, nemam pojma. Većina pisaca je dosta kategorična u izboru između psihologije i filozofije kao vodeće duhovne discipline. Čitam one memoare Žike Pavlovića, on kaže da je psihologija jedina prava filozofija.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top