Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[quentin]

To mi je bila prva pomisao.
Ne shvatam, odustao si zato što ljudi čitaju po 50 knjiga mesečno? A kakve to veze ima sa tobom?
Samo mi nemoj reći da to doživljavaš kao neku vrstu nadmetanja. Ja uopšte i ne gledam koliko ko čita, niti me briga. Ponekad nešto zapišem, uglavnom nekoliko rečenica, reda radi, ocenim, uglavnom peticom, i to je to. Sviđa mi se što kompjuter "pamti" datume, tako da je to neka mala evidencija. Ništa posebno, ali nisam ni očekivao da se radi o sajtu gde pišu samo vrhunski čitaoci, ili oni sa sličnim ukusom kao ja.

I odustao sam baš zato što sam vidio da mnogi to tamo doživljavaju kao neko takmičenje. Osim toga, iako je to priridno i očekivano, ipak mi je smetala totalna dominacija komercijalne literature.
A ja svoju evidenciju imam, ne treba mi Goodreads za to.

 

[lamar]

Zemlji obecani – Hilari Dzordan, M&M, 240 str. 10/10
Dobitnik Belveder nagrade (dodeljuje se romanima angažovanim na buđenju svesti o pravdi u društvu)

Knjiga je odlična. Toliko je pitka, toliko te vuče na čitanje, a sve ti žao da završiš.... Ma neizmerno sam uživala.

 

[krasuljak]

Nisam posećivala Goodreads, jer smataram da pravu preporuku mogu da dobijem isključivo od nekoga ko je meni blizak po godinama, ukusu, pa i podneblju, čiji ukus i senzibilitet pratim i poznajem, a to ste vi ovde. Za mene kao prosečnog čitaoca je to sasvim dovoljno. Statistika me ne intesuje. Nekada sam umela da pročitam knjigu dnevno, nekada razvlačim po mesec dana, sad me sve više mrzi... Internet je uzeo svoj danak, zašto bih ja bila bolja od ostalih...

Da ne bude čist spam, mučim se i dalje s Velikim ratom, nadam se da ću stići do ponedeljka da ga završim.

 

[krasuljak]

Zemlji obecani – Hilari Dzordan, M&M, 240 str. 10/10
Dobitnik Belveder nagrade (dodeljuje se romanima angažovanim na buđenju svesti o pravdi u društvu)

Knjiga je odlična. Toliko je pitka, toliko te vuče na čitanje, a sve ti žao da završiš.... Ma neizmerno sam uživala.

Eto... Što volim što ih imaaam... I knjigu i drugaricu...

 

[Truman]

Kad smo kod goodreads-a nepopravljivo sam navučen na ocenjivanje tako da ga koristim redovno Isto kao i imdb za filmove. Možda je to neki kompleks, da i moj glas utiče na nešto

 

[wild_child]

Nisam posećivala Goodreads, jer smataram da pravu preporuku mogu da dobijem isključivo od nekoga ko je meni blizak po godinama, ukusu, pa i podneblju, čiji ukus i senzibilitet pratim i poznajem, a to ste vi ovde. Za mene kao prosečnog čitaoca je to sasvim dovoljno..

Pa to isto mozes dobiti i na GR
Just sayin'.
Meni je GR sjajna stvar..ima i ovde ljudi koji su mi knjizevno bliski ali mnogo manje nego tamo...
A i volem da se takmicim sama sa sobom...izazvala sam sama sebe da procitam 100 knjiga ove godine ali tek sam na pola

A sad na temu
Nisam ponela nista za citanje u BG pa uzela knjigu cimerkinu : Letnje lazhi od Bernharda Slinka. Nisam bog zna kako odusevljena.

 

[Велебитдрема]

Nisam posećivala Goodreads, jer smataram da pravu preporuku mogu da dobijem isključivo od nekoga ko je meni blizak po godinama, ukusu, pa i podneblju, čiji ukus i senzibilitet pratim i poznajem, a to ste vi ovde. Za mene kao prosečnog čitaoca je to sasvim dovoljno. Statistika me ne intesuje. Nekada sam umela da pročitam knjigu dnevno, nekada razvlačim po mesec dana, sad me sve više mrzi... Internet je uzeo svoj danak, zašto bih ja bila bolja od ostalih...

Da ne bude čist spam, mučim se i dalje s Velikim ratom, nadam se da ću stići do ponedeljka da ga završim.

Ne pratiš trendove...
Evo, ja i moji drugari iz Ajove, Pensilvanije, Teksasa, Ohaja, Masačusetsa i ostalih veličanstvenih predela, obožavamo savremenu američku književnost, sa sve onim patuljcima, brdima koja govore, stvorenjima koja se istope na suncu i drvećima koja gutaju sve pred sobom. Koga još interesuju tzv. klasici? To je prevaziđeno.

 

[wild_child]

Posto na GR nema Srba, dabome. Samo Ameri

 

[quentin]

Ne pratiš trendove...
Evo, ja i moji drugari iz Ajove, Pensilvanije, Teksasa, Ohaja, Masačusetsa i ostalih veličanstvenih predela, obožavamo savremenu američku književnost, sa sve onim patuljcima, brdima koja govore, stvorenjima koja se istope na suncu i drvećima koja gutaju sve pred sobom. Koga još interesuju tzv. klasici? To je prevaziđeno.

To s patuljcima, vampirima i sličnim stvarima nije savremena američka književnost, nego tinejdžerska i žanrovska komercijalna literatura koji nije nikakav američki fenomen nego globalni trend. I kod nas ima dosta pokušaja da se pišu slične knjige.
Klasici su, naravno, OK, ali može da se čita i kvalitetna savremena književnost.

 

[krasuljak]

Volim ja savremenu književnost, ali pitku, realnu, koja obrađuje savremene teme, ako je moguće, bez političke konotacije. Ali, to je zaboga komercijalno, bezvredno, žensko štivo, koje nije za preporuku. To je za ubijanje vremena. Volim povremeno da pročitam i nešto teže, ali, priznajem, smara me. Valjda me ova moja nauka i nezainteresovani učenici toliko smore, da bih samo da kuliram. TV retko gledam, pa računam, bolje čitati i laku literaturu, nego blejati sa komšinicama.

 

[Наутилус]

За читање препоручујем комплет Јована Дучића. Свака му је добра.

 

[Велебитдрема]

To s patuljcima, vampirima i sličnim stvarima nije savremena američka književnost, nego tinejdžerska i žanrovska komercijalna literatura koji nije nikakav američki fenomen nego globalni trend. I kod nas ima dosta pokušaja da se pišu slične knjige.
Klasici su, naravno, OK, ali može da se čita i kvalitetna savremena književnost.

Ma znam ja, da je to samo nuspojava hiperprodukcije i globalizma i dekadencije, generalno, nego ja volim da prišijem etiketu izvora svega toga svetskom lideru tih pojava, čisto onako...

A, pošto mi žena radi u prosveti, jako sam rezigniran i zabrinut za te nove generacije kojima je, govorim o onima koji još i pokazuju neku zainteresovanost za knjige, vrhunac književnosti Tolkin, King itd. Mislim, nemam ja ništa protiv njih, ali valjda treba postojati nekakva hijerarhija u pogledu izbora dela, autora itd.

 

[goxy]

Posto na GR nema Srba, dabome. Samo Ameri

Svetska zavera...Svuda nam podmeću noge...

 

[Direkt]

Ja i kad pišem rivju na GR, to radim na srpskom, mogu najlakše da izrazim svoje mišljenje a ne da lupam glavom u zid kako koju reč da prevedem, koja mi odgovara na engleskom samo da bi ostali videli

Inače, od kako sam došao u selo, mislio sam kako ću čitati po 5 knjiga na dan, kad ono ne mogu ni jednu u pet dana koliko posla ima A na kraju dana sam toliko umoran da mi se i oči sklapaju kad uzmem da čitam.
Još nekih 100 stranica ostalo da završim Čehovljeve "Najlepše pripovetke", i oko 150 što se tiče Kišovih prepeva. Posle toga ću da uzmem Kandid od Voltera, i imam nešto od Junga, Psihološki tipovi. Obimna al' dugo ga nisam čitao, pa se malo uželeo

 

[Transcendental]

Nisam posećivala Goodreads, jer smataram da pravu preporuku mogu da dobijem isključivo od nekoga ko je meni blizak po godinama, ukusu, pa i podneblju, čiji ukus i senzibilitet pratim i poznajem, a to ste vi ovde. Za mene kao prosečnog čitaoca je to sasvim dovoljno. Statistika me ne intesuje. Nekada sam umela da pročitam knjigu dnevno, nekada razvlačim po mesec dana, sad me sve više mrzi... Internet je uzeo svoj danak, zašto bih ja bila bolja od ostalih...

Da ne bude čist spam, mučim se i dalje s Velikim ratom, nadam se da ću stići do ponedeljka da ga završim.

Te online baze su dobre zbog svoje sveobuhvatnosti. Prosečne ocene i popularnost nisu nešto korisni, kao uostalom i ništa što podleže ukusu mase.

Što se tiče ove priče o savremenoj književnosti/klasicima, tu je očigledno jedini problem što kod ovog prvog nema vremenske filtracije koja će ga odrediti kao vrednog čitanja ili ne. Iz tog razloga se ja izuzetno retko odlučujem da čitam nešto novo, pošto inače dosta slabo čitam. Kvantitativno sam veoma slab čitalac, a imao sam tu sreću da mi je osnovna ideja u glavi oduvek bila ista kao ona Senekina gde kaže da valja čitati samo proverene stvari jer čovek ionako nema vremena za traćenje.

Svakako treba uzeti u obzir da jednostavno nisu svi ni sposobni da čitaju velika dela, kao i to da nemaju svi isti cilj kad uzmu knjigu u ruke.

- - - - - - - - - -

@tema, da me ne ubije Kventin - zapisi iz mrtvog doma.

 

[gost 335752]

Fizičari - Direnmat
Anštajn,Njutn,Mebius i tri mrtve medicinske sestre.I drama i komedija ludilo.i pitanje koje skoro svi postavljajua li je čitav svet ludnica i da li još jedino u ustanovi za mentalno obolele "leži" spas ? Vredi pročitati!

 

[Наутилус]

Каже Алберт Ајнштајн: ''Баш не волим да свирам. А ни лулу не волим, грозно смрди.''
Мебијус му каже: ''Па онда је оставите.''
''Не могу. Зато што сам Алберт Ајнштајн.''

 

[Direkt]

Krepto, pa onda bi trebalo da s vremena na vreme uzmeš u ruke savremena dela koja su "proverene stvari" Ima i takvih, naravno da se ne može odrediti na duži period da l' će ostati provereno dobre, ali vredi isprobati.
Što se naših pisaca tiče, pogotovo. Ti na opštoj ne možeš da osetiš to što mogu ovi sa 06 jer oni baš detaljno rade domaću književnost, pogotovo u trećoj i četvrtoj Ima tu bisera i dragulja, samo treba kopati.

 

[Transcendental]

Obrisao sam u gornjem postu pasus koji odgovara na tvoj post jer sam smatrao da se podrazumeva al sam se zahebo

Prvo, kod aktuelnih dela imaš problem drugačije prirode, što je najbolje objasnio Adorno, vrlo koncizno i jasno:

(...)Prethodna inovacija shvata se tek pod svetlošću sledeće. Vremenska distanca oslobađa delo savremenog okvira i početnih efekata koji sprečavaju da se delo čita kakvo je samo po sebi(...)

Ako govorimo o nekom konsenzusu književne vrednosti, kako god ti kriterijumi bili određeni, potrebna je određena vremenska distanca da bi se iskristalisalo delo u svom hronotopskom okviru i da bi uopšte bilo podložno analizi koja bi iznedrila vrednosni sud bilo koje vrste. Ovde se ne govori o novonastalom delu koje je sposobno da pruži određeno "uživanje" čitaocu (jer takvih dela neosporno ima, odnosno dela kojima je to glavna svrha), već o delu koje bi trebalo da nosi određene mehanizme i postupke koji su u književno-istorijskoj ravni inovativni ali i da uskladi veliki broj prethodnih načina i postupaka na originalan način i da tako predstavlja stepenik više u literarno-kulturno-umetničkoj progresiji čovečanstva.

Ja sam ubeđen da svakako mora postojati novonastalo delo koje će jednog dana da predstavlja jednu od onih knjiga koje će ljudi nazivati "velikim", al iskreno ne vidim račun u tome da kopam po deponiji da bih našao jednu vrednu stvar kada u svakom momentu imam čitavo blago na dohvat ruke.

 

[Transcendental]

i da se razumemo, to sve govorim podrazumevajući ono gore što sam napisao, da nemaju svi isti cilj kad uzmu knjigu u ruku, lično knjige nikad ne čitam zabave ili uživanja radi, već ih koristim kao svojevrsne udžbenike, pre nego što krenem da čitam, pomislim "ok, evo ga jedan od osvedočeno briljantnih umova čovečanstva, hajde da vidim na koji način on kreira svoju umetničku strukturu" jer imam jasan cilj zbog čega moje čitanje uopšte, a to nije nikako larpurlartistički ili radi uživanja zbog čega većina ljudi čita.

 

[Direkt]

Eh, sad citiraš Adorna što se inovacije tiče a on je veličao Šenberga kao najistaknutijeg kompozitora modernog doba, možda čak i potpuno neshvaćenog u tom dobu Ali ipak, u sadašnjem trenutku, dodekafonija ne deluje kao nešto potpuno revolucionarno jer i nije tolike promene uvela na duge staze. Ali, sa druge strane, jesi u pravu, jer ne možemo shvatiti šta će isplivati kao kvalitet posle. Ne znam, možda i mislim da treba malo kopati, ne previše ali tek toliko da osetiš da radiš na nečemu, pa ako je sreća na tvojoj strani, iskopaš dragulj

 

[Direkt]

jer imam jasan cilj zbog čega moje čitanje uopšte, a to nije nikako larpurlartistički ili radi uživanja zbog čega većina ljudi čita.

E, pa to može biti i mač sa dve oštrice, jer možeš uživati u najboljim delima zbog tog striktnog biranja gde se fokusiraš na priznata velika dela, ali samim tim se tvoj odnos prema delu menja jer tvoj mozak je ubeđen da je to veličina čak iako to možda ne shvatiš nakon čitanja(ovde možda grešim jer sve zavisi u ličnom sudu dela, ali navodim kao primer), ali sa druge strane, tu su knjige koje nisu baš svetski priznate ali nude isti, ako ne i veći kvalitet od onih prethodnih, možda čak i veći užitak. Treba čitati sve, da bi se shvatila bit književnosti. Kako sam shvatio, ti ne pišeš, ali jedno od zlatnih pravila pisanja(mislim da je i Pantić to negde spomenuo) je: moraš puno pisati ali i čitati, kako dobra dela- da bi shvatio kako treba da pišeš, tako i loša dela - da bi shvatio kako ne bi trebalo da pišeš

 

[quentin]

E, pa to može biti i mač sa dve oštrice, jer možeš uživati u najboljim delima zbog tog striktnog biranja gde se fokusiraš na priznata velika dela, ali samim tim se tvoj odnos prema delu menja jer tvoj mozak je ubeđen da je to veličina čak iako to možda ne shvatiš nakon čitanja(ovde možda grešim jer sve zavisi u ličnom sudu dela, ali navodim kao primer), ali sa druge strane, tu su knjige koje nisu baš svetski priznate ali nude isti, ako ne i veći kvalitet od onih prethodnih, možda čak i veći užitak. Treba čitati sve, da bi se shvatila bit književnosti. Kako sam shvatio, ti ne pišeš, ali jedno od zlatnih pravila pisanja(mislim da je i Pantić to negde spomenuo) je: moraš puno pisati ali i čitati, kako dobra dela- da bi shvatio kako treba da pišeš, tako i loša dela - da bi shvatio kako ne bi trebalo da pišeš

Da, kad neko piše vjerujem da treba da čita i slabe knjige, ali onaj ko ne piše nema baš nikakve koristi od njih. Većina ljudi su samo čitaoci, što je normalno. Mada ponekad pomišljam da u Srbiji ima više pisaca u pokušaju, nego ozbiljnih čitalaca.

Dobro je u čitanju oslanjati se na kanonizovane vrijednosti, ali tako rizikujemo da ostanemo izolovani u literaturi staroj bar 100+ godina, ako ne i starijoj. Ne može se literatura tretirati samo na nekom konceptualno-akademskom nivou. Knjige koje pišu naši savremenici ili ljudi rođeni pet ili šest decenija prije nas nose komunikativnost koju nećemo naći u starijima, a koja je sastavni dio čitalačkog zadovoljstva (ne mislim tu na nekakvo hedonističko zabavljačko zadovoljstvo, već na ispunjavanje čak i vrlo sofisticiranih intelektualnih potreba). Da, moguće je da ih za 100 godina niko neće čitati, jer tada neće biti relevantne u književno-istorijskom smislu, ali nama su danas potrebne.
A putokaza ka kvalitetnim savremenim knjigama ima - danas je lakše nego ikad steći uvid u široku lepezu kritičarskih mišljenja, a iskusniji čitalac i bez toga znaće kako da prati mrežu uticaja i uzora.

 

[Transcendental]

E, pa to može biti i mač sa dve oštrice, jer možeš uživati u najboljim delima zbog tog striktnog biranja gde se fokusiraš na priznata velika dela, ali samim tim se tvoj odnos prema delu menja jer tvoj mozak je ubeđen da je to veličina čak iako to možda ne shvatiš nakon čitanja(ovde možda grešim jer sve zavisi u ličnom sudu dela, ali navodim kao primer), ali sa druge strane, tu su knjige koje nisu baš svetski priznate ali nude isti, ako ne i veći kvalitet od onih prethodnih, možda čak i veći užitak. Treba čitati sve, da bi se shvatila bit književnosti. Kako sam shvatio, ti ne pišeš, ali jedno od zlatnih pravila pisanja(mislim da je i Pantić to negde spomenuo) je: moraš puno pisati ali i čitati, kako dobra dela- da bi shvatio kako treba da pišeš, tako i loša dela - da bi shvatio kako ne bi trebalo da pišeš

Velika je greška stavljati kvantitet ispred kvaliteta i tu se Pantić debelo zahebao. Isto se ne bih složio oko toga da treba čitati "loša" dela da bi znao kako da pišeš. Ti kao recipijent možeš izvući mnogo više iz bavljenja malom ali odabranom količinom dela, detaljnom analizom i repetitivnim čitanjem/gledanjem/slušanjem, kako god. Isto ti je sa svim umetnostima. Dovoljan ti je mali broj dobrih primera (koje ćeš prihvatiti dogmatski u početku, ne poričem, ali ovim postupkom uštediš sebi mnogo vremena) da bi stekao dobar ukus i mogućnost kritičkog suda. Možeš ići i kontra, da od lošeg ideš ka dobrom postupno, al' to znači mnogo protraćenog vremena.
Šta je stvar, svakako je jasno da postoje ljudi koji se fokusiraju na klasičnu književnost radi pumpanja svog ega i ne mogu da pojme istu onako kako bi ona trebalo da se pojmi, ali to je potpuno nebitno. Ovde pretpostavljamo čitaoca koji je u toku svog razvoja imao prave ljude u okolini koji su mu predstavili ono što je dobro (što se iskristalisalo u višemilenijumskoj tradiciji čovečanstva kao ono vredno) i dali mu razloge za to, objasnili mu na koji način je potrebno da percipira da bi mogao da pojmi tu umetnost na svim nivoima. Taj čovek, posle upoznavanja sa jednim minimalnim, probranim silabusom (tzv. lektirom, očigledno) bio sposoban da donese vrednosni sud o svakom delu sa malom mogućnošću greške u proceni. Tu ne bi bilo nikakve potrebe da se čitaju loša dela.

I najzad, to pisanje, da bi pisao išta valjano ti jednostavno moraš baratati veštinom pisanja na najvišem nivou, a to uključuje određeno znanje o svemu relevantnom što je književnost iznedrila u najmanju ruku, da ne pričam o sveobuhvatnosti znanja koje bi inače svaki pisac trebalo da ima. Kreacija nije vežba, posle 5 godina sviranja klavira tebi će se tehnika popraviti izuzetno u odnosu na prvi put kad si seo za klavir, ali i posle 105 godina pisanja ništa ne garantuje da ćeš ikad napisati nešto vredno. Na savesti svakoga ko hoće da piše je da prvo stekne svest o onome što je napisano pre njega, da detaljno prouči pređašnje metode, da se upozna sa znanjima koja nisu neposredno vezana za poziv pisca ali mu daju na težini, dubini, značenju u onome što ne samo piše već i govori, da usvoji ranije izume literarne profesije, da im spozna prirodu i da barata njima kao da su njegovi, kao i da dostigne jednu filozofsku "metasvest" koja će mu predstavljati podlogu na kojoj će ispisivati svoje redove.

 

[Transcendental]

Dobro je u čitanju oslanjati se na kanonizovane vrijednosti, ali tako rizikujemo da ostanemo izolovani u literaturi staroj bar 100+ godina, ako ne i starijoj. Ne može se literatura tretirati samo na nekom konceptualno-akademskom nivou. Knjige koje pišu naši savremenici ili ljudi rođeni pet ili šest decenija prije nas nose komunikativnost koju nećemo naći u starijima, a koja je sastavni dio čitalačkog zadovoljstva (ne mislim tu na nekakvo hedonističko zabavljačko zadovoljstvo, već na ispunjavanje čak i vrlo sofisticiranih intelektualnih potreba). Da, moguće je da ih za 100 godina niko neće čitati, jer tada neće biti relevantne u književno-istorijskom smislu, ali nama su danas potrebne.
A putokaza ka kvalitetnim savremenim knjigama ima - danas je lakše nego ikad steći uvid u široku lepezu kritičarskih mišljenja, a iskusniji čitalac i bez toga znaće kako da prati mrežu uticaja i uzora.

Osnovne teme i ideje kojima se umetnost bavi su uvek iste tako da se ne gubi ništa zbog starosti. A kanon i predstavlja nešto vanvremensko i večno uzorno.

Ja sam i rekao da su motivi za čitanje različiti, ne osuđujem čitanje bilo čega. Svako ispija svoju šolju čaja.