Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[Vrela Cica]

Vidim da se stvara nepotrebna rasprava i da se udaljavamo od teme. Trenutno citam Bibliju.

 

[krasuljak]

Što bi Otporaši rekli, "samo vas gledam", ali delimično, s niškog wireless-a ...

Mala, ne pričaj da si u Nišu? 'Ajde da se vidimo sutra? Rano idem na posao, ali nadam se da ću se vratiti do 13h.

 

[wild_child]

Trava peva – Dosris Lesing, Agora, 230 str. 8/10
Nobelova nagrada za knjizevnost 2007.

Ovo je prikaz sa korica knjige:
“Radnja prvog romana Doris Lesing, Trava peva, događa su u Južnoj Africi pod vlašću belaca. Ovo je hronika raspadanja ljudskih odnosa i društvene kritika koja se ne ispušta lako iz ruku. Glavna junakinja Meri Tarner je samostalna, nezavisna mlada žena koja je sve više frustrirana u braku sa neefikasnim i neuspešnim farmerom. Čamotinja godina provedenih na farmi polako pušta otrov i Meri postaje sve očajnija, sve do sudbonosnog dolaska na farmu enigmatičnog i potentnog crnog sluge Mozesa”.

Cini se kao da ja imam pik na ovu Lesingovu, ali jednostavno ona meni nije nista posebno. Ja od nje uvek ocekujem vise i zato nikada nisam sasvim zadovoljna knjigom koju procitam. Kada uzmem nekog NN pisca, neku NN knjigu, ja nista posebno ne ocekujem pa sam zadovoljna i malim stvarima. Ali kada uzmem nesto sto se malo vise kotira u knjizevnom svetu, ja ocekujem da me knjiga osvoji na bilo koji nacin. A Lesingovoj to u mom slucaju ne uspeva. Svaka njena knjiga mi je sasvim u redu do pred kraj, a onda je nekako zbrzana, nejasna, nedovrsena…

Nisam citala tu knjigu , samo Peto dete...ali nije me ni ta impresionirala bas:/

 

[Фјодор]

zavrsavam "majstor i margarita", nocas cu procitati poslednjih stotinjak strana, a sutra pocinjem "godina prodje dan nikad".
naleteh na knjigu pa da iskoristim priliku, mada ne ocekujem mnogo od iste.

 

[Nora Barnacle]

Mala, ne pričaj da si u Nišu? 'Ajde da se vidimo sutra? Rano idem na posao, ali nadam se da ću se vratiti do 13h.

Ma, džaba
Bila sam samo na vikend u Srbiji, a u Niš sam otišla na par sati, zato ti se nisam ni javljala ranije, iako sam znala da ću doći.
Sad se opet kuvam u Podgorici.
A što se Uliksa tiče, odoh da iščitam temu, pa ću dati svoj skromni doprinos.
I, daaa! Detoksikovala sam se u knjižar - knjižari od ovih "knjižaraimamonjegošanastonačina". Odoh na onu temu.

 

[lamar]

Nisam citala tu knjigu , samo Peto dete...ali nije me ni ta impresionirala bas:/

Ja sam citala i Peto dete i nastavak Ben u svetu, i takodje su mi utisci vrlo bledunjavi.
Tako da mislim da sam zavrsila sa Lesingovom, osim sto me intrigira ta prica koju spominje Honduras

I da. Kada uzmem da citam tako nekog starijeg pisca, to obicno bude starija knjiga, i neko starije izdanje (jer citam knjige iz biblioteke), i onda i vizuelno imate sve vreme utisak da je taj pisac iz nekog vemena ihi-hi pre vas. I u skaldu sa tim vam je i utisak o knjizi.

Ali ova Lesingova u Agorinom izdanju, ganc nove knjige a oprema i sami znate kakva im je. Tako da vremenom drzeci takvu knjigu u rukama zaboravite da je pisac puno stariji, i da stvari gleda iz ugla nekog ko je ziveo daleko pre vas.

PS Doris Lesing je 1919. godiste.

 

[Mensch-Maschine]

A što se Uliksa tiče, odoh da iščitam temu, pa ću dati svoj skromni doprinos.

Gotovo je. Ono je bio Saturday night deathmatch, Džejms ''Pretenciozni'' Džojs vs. Paulo ''Ritch Boy'' Koeljo.
Suvonjavi je popio batine.

 

[Nora Barnacle]

E, pa dobro.
Ovaj Dežulović nije mnogo bolji od Koelja, sudeći po ovom članku - ne znam o njemu mnogo, čitala ga nisam, ali mu hvala na informaciji o tom rokovniku.
Čitav tekst me podsetio na Slobinu izjavu, kad su ga u nekom Hagu pitali zašto je ubijao, a on odgovorio "pa i drugi su". Tako nekako. Hoću da kažem da Uliksu nije potrebno ništa poput odbrane od Koeljovog napada (naročito ne kroz napad na Koelja), te mislim da je ulaskom u takav vid rasprave Dežulović samo sebe degradirao. Eto, recimo, ja ga sad sigurno neću čitati, iako ceni Džojsa. Izvesno ne skoro.

Koeljo me ne zanima ni kao prirodna pojava, ali smatram da mu je ovo loš potez, čak iako je namera bila samopromocija: oni koji Koeljov sud na ma koju kulturološku temu uzimaju ozbiljno, Uliksa najverovatnije smatraju samo debelom knjigom nazvanom po sinu Bekima Fehmijua. Čitala sam samo Alhemičara kad se pojavio i od tad tog pisca ubrajam u autore za različite oblike multi level marketinga (one što prodaju elektronske cigarete, uređaje za popločavanje trbušnjaka (na baterije) i budibogsnama kakve kreme i meleme). Stvarno me ne zanima ništa od toga.

Pošto je nemoguće da svoje shvatanje Uliksa iznesem na ovako malom prostoru, izostaviću opšte poznate činjenice poput unutrašnjeg monologa, nastanku moderne, kanonu XX veka i sl.
Tom knjigom sam se bavila i bavim se već nekoliko godina, pročitala sam gomilu eseja, tumača i ostalih formi koji je objašnjavaju, te sam u pojedinosti upućena prilično dobro, bez lažne skromnosti.
Ne, Uliks nije isprazan kad se "ogoli od stila" sve i da je to moguće. Vrlo ima radnju koja je smešna, tragična, uzbudljiva...zavisno od epizode.
Leopold Blum odlazi na sahranu, u javnu kuću, u porodilište, masturbira na plaži, sreće raaaaazne ljude od kojih je Stiven Dedalus (umetnik iz Portreta posebna sorta u svakom smislu.
Drugi nivo je paralela sa Odisejom (koja mi je naročito bliska). Eto, ta masturbacija je (pored ostalog) aluzija na Odisejev susret sa Nausikajom, pre dolaska kod Feačana. Na stranu sad način na koji je Džojs napravio paralelu između ta dva događaja, na stil. Na stranu i činjenica da čitalac kroz tok svesti ulazi u glavu čoveka koji masturbira gledajući iz prikrajka nepoznatu ženu, ali paralela između Feačanskog uređenja (koje je naročito značajno za istoriju) i irskih političkih tokova o kojim Džojs govori u Uliksu - maestralno.
Dakle, svakome ko ima dilemu da je u pitanju neko isprazno teoretisanje (ne mogu da se vraćam da vidim šta tačno Menš napisa, ali ta izjava nema baš nikekve veze sa Ulikom, savim objektivno) - tvrdim da nije. Štaviše, to je verovatno najzabavnija knjiga koju sam pročitala.

Uliks je knjiga o veličini malih stvari, onih iz kojih nastaju velike (ali ne na Koeljov sektaški način, nego vrlo racionalno: kako se čovek nosi sa saznanjem da njegova supruga, preseksipilna, hodajuća požuda ne ume ni da izgovori reč (metempsihoza) kojom se imenuje ideja za njega jako važna, nego izgovara "metnem psa kozi" (Paunovićev prevod).
Ako nećete da čitate sve, zanima vas, a niste razumeli o čemu pričam, pročitajte poslednjih 70ak stranica sololokvija Moli Blum u kome ona SEBI objašnjava kako je to i zašto pristala da se uda za tipa koji joj je sad gadan. Rekli smo da nećemo o stilu, ali tih 70 strana je bez ikakve interpunkcije.
Ima tu slojeva, nivoa (ko zna koliko!), igara rečima, stilskih maestralnosti, gomile književne kritike, ... zapravo, nema samo prozaičnih izlupavanja.
Plastično: Džojs je Bog Otac za sve koje zanima (ozbiljna) književnost. Ne mislim da će iko ko voli da čita ostati uskraćen za doživljaje nekih drugih knjiga ako nikad ne pročita Uliksa, ali je sasvim moguće da pojedine segmente pojedinih pisaca - poštovalaca Džojsa neće moći da razume do kraja. Čitanje je nešto širi pojam u kome ima mesta za svašta, bilo šta i koje šta, ali se zna šta su kanoni.

Dodaću i rezultate svog mini istraživačkog rada na ovu temu: svi koji o Uliksu govore sa nipodaštavanjem mogu se podeliti u dve grupe: one koji nikad nisu odmakli dalje od prvog poglavlja i one kojima je mentalna lenjost nepopravljiva osobina.

Mogu ja ovako do smrti, da.

 

[Nora Barnacle]

Gotovo je. Ono je bio Saturday night deathmatch, Džejms ''Pretenciozni'' Džojs vs. Paulo ''Ritch Boy'' Koeljo.
Suvonjavi je popio batine.

Počinjem da verujem da ti od svih reči najviše voliš "pretenciozan".

 

[wild_child]

Ja mnogo volim Dežulovića

 

[gost 243178]

Ja mnogo volim Dežulovića

I ja. Upravo sam se spremala da napišem da je baš OK tip.
Šifra: Crveni šejtan

 

[krasuljak]

...Uliksa najverovatnije smatraju samo debelom knjigom nazvanom po sinu Bekima Fehmijua.

Kud se seti ovog?

I da znaš, žao mi je što se nismo srele u Nišu.

 

[krasuljak]

Nisam citala tu knjigu , samo Peto dete...ali nije me ni ta impresionirala bas:/

Ja sam citala i Peto dete i nastavak Ben u svetu, i takodje su mi utisci vrlo bledunjavi.
Tako da mislim da sam zavrsila sa Lesingovom, osim sto me intrigira ta prica koju spominje Honduras

I ja sam bila razočarana Petim detetom, ali mi je posle Bena u svetu sve leglo na svoje mesto. Tek nameravam da iščitavam Lesingovu.

 

[gost 243178]

Ja sam juče i danas malo čitala o njoj (Doris Lesing), i čini mi se da je bolja ideja čitati njene priče - svi je hvale kao pisca priča.

 

[Direkt]

Nora, ubedi me da uzmem Uliksa asap

 

[krasuljak]

Za vikend sam malo čitala Izgubljeno lice, roman o forumu kao što je ovaj. Kao da nas gledam.

 

[wild_child]

I ja. Upravo sam se spremala da napišem da je baš OK tip.
Šifra: Crveni šejtan

 

[BadBlueBoy]

Zivot i prikljucenije Jare Ribnikar.

 

[quentin]

Zivot i prikljucenije Jare Ribnikar.

I piše li Jara šta o svojim prevodilačkim biserima? Kako je prevodeći Sola Beloua (Seize the Day) lunatic vrlo konzistentno, kroz čitavu knjigu, prevodila sa mesečar.

 

[VanZandt]

mesecar

Ja sam volela 'Kratko beogradsko prolece'

 

[luciuss]

Ma problem je u tome što iza Koelja jednostavno ništa ne stoji. To što prodaje milione knjiga ne znači ništa, on jednostavno ne pripada istom književnom univerzumu kome pripada Džojs. Nikad nisam vidio ni čuo ni jednog autoriteta za ozbiljnu umjetničku književnost koji je za Koelja rekao bilo šta osim da je ovaj reciklator izanđalih ideja i prodavac magle.
Ja sam pročitao samo jednu njegovu knjigu (11 minuta) i doživio apsolutni estetski šok - podsjetila me na one knjižurke za učenje stranih jezika. Kad uzmu neku trivijalnu priču i slože je najjednostavnije moguće koristeći samo najčešće korištene riječi, da svako može sve da shvati.
I sve je to OK. Može on da piše šta hoće i to mogu da čitaju svi ti milioni oduševljenih fanova, nikome glava neće zbog toga otpasti. Međutim, kad takav pisac krene da kritikuje nekoga ko može ili ne mora da nam se sviđa, ali jeste priznata veličina, onda to izgleda stvarno smiješno. Kao da Džastin Biber uzme ozbiljno da kritikuje Frenka Zapu i kaže kako to ništa ne valja. Kao da Radoš Bajić ozbiljno ocrni Kjubrika...

Ja sam prvi pomenuo Koelja ovde u zadnjih desetak dana ali ne u tom kontekstu u kom ti pises vec vezano za njegovu izjavu u vezi Dzojsa.
Slazem se da je Koeljo bezvezan pisac.Sopenhauer je jednom lepo napisao da treba citati samo knjige koje su stare najmanje 50 godina.Dzojs ispunjava taj uslov,Koeljo ne,ali su za mene obojica istog kvaliteta.
Ali treba razdvojiti moc pisanja dobrih dela sa moci dobre kritike,dobrog ukusa.
To sto je Koeljo nikakav pisac ne znaci da nema ukus i intuiciju da prepozna valjanu knjizevnost.Moze i obrnuto,neko da bude odlican pisac a da nije dobrog ukusa kad je rec o kolegama.
Ja ne znam sta je Koeljo dao kao obrazlozenje zasto smatra da je Uliks bezvezno delo.
Ali je meni upecatljiv bio Borhes kad je isto posprdno pisao o Uliksu.Zapravo Borhes je u tom delu prepoznao isto sto i ja.Samo jeftinu i providnu zelju Dzojsa da stekne slavu nabrzaka.
Borhes kaze da Uliks i nije napisan da bi ga neko citao,napisan je da bi pisac stekao slavu.Slazem se.Otuda svaki ko zeli tako postati umetnik,ne samo u knjizevnosti,nece nikad postati dobar umetnik.
Na silu se ne postaje dobar muzicar,slikar,vajar itd.
A Dzojs je upravo to zeleo,silovao je sebe i knjizevnost.Slicno radi i Koeljo.
No postoje i vece nazovi velicine od Dzojsa koji uzivaju nezasluzenu slavu.Vec sam vise pominjeo Tolstoja.Tolstoja u zadnjih sto godina ne smu da kude ni pojedini najveci pisci i kriticari.To je prosto jeres ako neko kaze da je Tolstoj slab pisac.A ja kazem da je Tolstoj kao pisac obican novinarcic,pise kao zurnalista.Pa opet su se u njega zacopali milioni.E sad Dzojs nikad nije uspeo da stekne ni pola Tolstojeve slave ali to ne znaci da je manje los pisac od Lava T.
Isto i ovde cesto pominjani Bulgakov.Znam da godinama nisam hteo procitati Majstor i Margarita,nisam jer sam vidjao koji se sve prostaci dive toj knjizi.I jednom je procitam,i vidim da je moje ubedjenje bilo na mestu.
Dzojs je samo tezi za citanje od Tolstoja i Bulgakova pa zato nije stekao slavu bas kod svih povrsnih ljudi i domacica koje citaju Danijelu Stil i Mirjam.Inace da je Dzojs bio malo pitkiji,sve ove sto citaju Mirjam i Zagorku bi obozavale i pisca Uliksa.

 

[quentin]

Ja sam prvi pomenuo Koelja ovde u zadnjih desetak dana ali ne u tom kontekstu u kom ti pises vec vezano za njegovu izjavu u vezi Dzojsa.
Slazem se da je Koeljo bezvezan pisac.Sopenhauer je jednom lepo napisao da treba citati samo knjige koje su stare najmanje 50 godina.Dzojs ispunjava taj uslov,Koeljo ne,ali su za mene obojica istog kvaliteta.
Ali treba razdvojiti moc pisanja dobrih dela sa moci dobre kritike,dobrog ukusa.
To sto je Koeljo nikakav pisac ne znaci da nema ukus i intuiciju da prepozna valjanu knjizevnost.Moze i obrnuto,neko da bude odlican pisac a da nije dobrog ukusa kad je rec o kolegama.
Ja ne znam sta je Koeljo dao kao obrazlozenje zasto smatra da je Uliks bezvezno delo.
Ali je meni upecatljiv bio Borhes kad je isto posprdno pisao o Uliksu.Zapravo Borhes je u tom delu prepoznao isto sto i ja.Samo jeftinu i providnu zelju Dzojsa da stekne slavu nabrzaka.
Borhes kaze da Uliks i nije napisan da bi ga neko citao,napisan je da bi pisac stekao slavu.Slazem se.Otuda svaki ko zeli tako postati umetnik,ne samo u knjizevnosti,nece nikad postati dobar umetnik.
Na silu se ne postaje dobar muzicar,slikar,vajar itd.
A Dzojs je upravo to zeleo,silovao je sebe i knjizevnost.Slicno radi i Koeljo.
No postoje i vece nazovi velicine od Dzojsa koji uzivaju nezasluzenu slavu.Vec sam vise pominjeo Tolstoja.Tolstoja u zadnjih sto godina ne smu da kude ni pojedini najveci pisci i kriticari.To je prosto jeres ako neko kaze da je Tolstoj slab pisac.A ja kazem da je Tolstoj kao pisac obican novinarcic,pise kao zurnalista.Pa opet su se u njega zacopali milioni.E sad Dzojs nikad nije uspeo da stekne ni pola Tolstojeve slave ali to ne znaci da je manje los pisac od Lava T.
Isto i ovde cesto pominjani Bulgakov.Znam da godinama nisam hteo procitati Majstor i Margarita,nisam jer sam vidjao koji se sve prostaci dive toj knjizi.I jednom je procitam,i vidim da je moje ubedjenje bilo na mestu.
Dzojs je samo tezi za citanje od Tolstoja i Bulgakova pa zato nije stekao slavu bas kod svih povrsnih ljudi i domacica koje citaju Danijelu Stil i Mirjam.Inace da je Dzojs bio malo pitkiji,sve ove sto citaju Mirjam i Zagorku bi obozavale i pisca Uliksa.

U ovoj Koeljo - Džojs aferici imamo dvije različite stvari. Jedna je priča o tome kako je Džojs loš pisac i Uliks slaba knjiga, a druga je situacija da tako nešto kaže upravo Koeljo.
Ja nisam protiv toga da se Džojs kritikuje, to se sa raznih strana čini od kada je knjiga objavljena (mada je besmisleno reći da je Uliks jeftina i providna želja Džojsa da stekne slavu nabrzaka - mislim, čovjek je knjigu pisao nekih šest-sedam godina, i svakako se zlopatio u tom periodu).
Da ga kritikuje neki književni istoričar, kritičar, pa i neki drugi pisac, vjerovatno niko ne bi ni reagovao. Problem je u tome što se književni prevarant Koeljo toliko izbezobrazio da pljuje knjigu koju, ako ništa drugo, a ono već decenijama tretiraju, stotine vodećih tumača književnosti. Neki misle da je dobra, neki ne, to nije ni važno. Očito je smatraju dovoljno važnom da je proučavaju i o njoj nešto govore. S druge strane, niko ko ima tri čiste o umjetnićkoj književnosti neće posvetiti ni minut svog vremena knjigama P. Koelja, zato što one to ne zaslužuju. Da tako kažem, nisu čak ni dovoljno loše.
Da Koeljo ima čitalačku intuiciju i dobar ukus, valjda bi pročitao poneku svoju knjigu, pa vidio na šta to liči. Odnosno ne bi ni pisao takve knjige.

 

[wild_child]

Ja ću sad ko najgori spamer..

Lamar, završila sam Otrovno mleko maslačka. I meni je Vilina deca ostala do kraja najbolja , mada mi se i Otrovno mleko maslačka ( druga) jako svidela...

Evo mini prikaza sa Goodreadsa..malo sam se dala u patetiku, povuko me neki sentiment

Uzimam ovu divnu zbirku pripovedaka u ruke i zamišljam je...zamišljam je u ruksaku romantika hipstera koji voze slatke Poni bicikle sa korpicom na kormanu. Miriše na prolećno cveće, antikne bele ormariće sa motivom različka i porcelanske blede lutke.
Hipsterizam na vojvođanski način. Na lepom plavom Dunavu.
Pročišćeni starinski osećaj koji imate samo kada uđete u neku od današnjih modernih Vintage radnjica gde je sve tako staro – novo , sve je tako sveže ustajalo i sve je tako doterano nagriženo patinom. I sve želite da posedujete, da udišete punim plućima. Staro je lepo ali uglavnom samo kada je staro samo na površi.
Zvuči kao kritika ali nije zaista..više je zapažanje.
Čulna knjiga. Slikovita. Da imam imalo dara za crtanje, provela bih dane u Dunavskom parku, sa olovkom i sveskom, crtkajući prizore iz nje. Stranu po stranu dok je ne ilustrujem celu. Dok svakom liku ne podarim lice.
Po meni, najjača pripovetka jeste ujedno i prva : Vilina deca. Bajkovito šarmantna, neočekivana, van ovog sveta. Zaista neobična.
Nijedna druga pripovetka nije me toliko opčinila ali svaka je lepa na svoj način. Recimo,
Otrovno mleko maslačka koja mi se takođe veoma svidela, druga po redu, ljupka i vrcava, obojena detinjim zanosom, tako živopisnim i opipljivim.

Knjigu u korpicu pa pod neko drvo. A može i međ šuškave jastučiće uz koji mirišljavi štapić . Da ugođaj bude kompletniji. Vidi se po priloženom datumu da je nisam mogla ispustiti iz ruku...Kao kada se trujem kockicama šećera..jednu..pa još jednu ...i uvek može još jedna.

 

[wild_child]

Za vikend sam malo čitala Izgubljeno lice, roman o forumu kao što je ovaj. Kao da nas gledam.

Sad izvini, verovatno si negde napisala ali da sad ne listam nazad, ko je autor? Zvuči zanimljivo.

I počela sam noćas Vonegatov Vremetres.

 

[luciuss]

U ovoj Koeljo - Džojs aferici imamo dvije različite stvari. Jedna je priča o tome kako je Džojs loš pisac i Uliks slaba knjiga, a druga je situacija da tako nešto kaže upravo Koeljo.
Ja nisam protiv toga da se Džojs kritikuje, to se sa raznih strana čini od kada je knjiga objavljena (mada je besmisleno reći da je Uliks jeftina i providna želja Džojsa da stekne slavu nabrzaka - mislim, čovjek je knjigu pisao nekih šest-sedam godina, i svakako se zlopatio u tom periodu).
Da ga kritikuje neki književni istoričar, kritičar, pa i neki drugi pisac, vjerovatno niko ne bi ni reagovao. Problem je u tome što se književni prevarant Koeljo toliko izbezobrazio da pljuje knjigu koju, ako ništa drugo, a ono već decenijama tretiraju, stotine vodećih tumača književnosti. Neki misle da je dobra, neki ne, to nije ni važno. Očito je smatraju dovoljno važnom da je proučavaju i o njoj nešto govore. S druge strane, niko ko ima tri čiste o umjetnićkoj književnosti neće posvetiti ni minut svog vremena knjigama P. Koelja, zato što one to ne zaslužuju. Da tako kažem, nisu čak ni dovoljno loše.
Da Koeljo ima čitalačku intuiciju i dobar ukus, valjda bi pročitao poneku svoju knjigu, pa vidio na šta to liči. Odnosno ne bi ni pisao takve knjige.

Nisi me bas razumeo u celosti.Pretpostavimo da Koeljo ima dobar ukus za knjizevnost,ako ga zaista ima,to nista ne moze mu pomoci da pise bolje knjige.U ostalom najteze je sebe kritikovati i pravo vrednovati sebe.
Ako neko ulozi veliki trud da napise knjigu,ili naslika sliku,moze on da se pati i 50 godina,da uzme najbolje ucitelje,nece nista vredno naciniti ako nema dara za to.
Umetnicko u nama,to je stvar dara,umetnik svake vrste se radja,ne stvara se ,ne obrazuje se.
Mocart je jos kao malo dete komponovao.A da nije rodjen kao nadaren ne bi mu vredelo da uci od najboljih ucitelja.
Leonardo da Vinci je imao puno ucenika,nijedan od njih nije postao ni osrednji slikar.
Isto je i sa knjizevnom kritkom.Sa tim ukusom se covek rodi ili se ne rodi.To se ne moze nauciti u skoli.Ko poznaje filozofiju,a vidim da je ovde niko ne zna,znao bi da se znanje ne moze pretociti kroz uvo ili na neki drugi otvor od jednog coveka drugome u mozak.
Tako je i sa inspiracijom,nijedan umetnik ne moze narediti kada da mu dodje inspiracija.Takodje se ne moze naredjivati ni intuiciji,ona dodje ili nedodje.
A upravo su Dzojs i slicni na silu pokusali da daju ono sto nemaju.
Ja kao pisca ne cenim ni Borhesa i ako mi se dopala njegova ocena Uliksa.
U psihologiji je poznato da ljudi cesto u drugim ljudima upravo prepoznaju negativne osobine koje i sami poseduju.Pa se zato nemoj cuditi sto je los pisac Koeljo ocenio Dzojsa da je los.Koeljo je prosto nesvesno sebe prepoznao u Dzojsu.
Slican je slucaj i kod prepoznavanja genijalnih misli.Jednog Getea ili Platona moze da prepozna,da shvati i uvazava samo neko ko je i sam mali Platon i Gete.
Ovde kod Koelja je verovatno rec o nekoj nesvesnoj identifikaciji sa Dzojsom.