Meni su te autobiografske crtice o Sartru tako glupe. On je meni jedan prazan pisac, kog su neznalice ubacile u filozofiju. Njegov egzistencijalizam je potpuni promasaj i negacija normalne egzistencije. [B]on postavlja glupa pitanja, koja muce dokone ljude, a koja nikada ne dobiju odgovore.[/B]
Sartr me podseca na jedno vece, kada sam izasla sa jednim bivsim deckom u "Tramvaj". To je meni jedan seljacki klub, gde izlaze neki ljudi, koji hoce da budu Moderni i fensi, a kao su rokeri. I tako sam stajal i cekala taksi i gledala sam neka dva decka, kako mokre kod ograde Masinskog fakulteta. Pitala sam se zasto bi se ljudi bavili pitanjima smisla zivota, kada u stvari, to ih vodi u anksioznost i besmislenost. A ta dvojica su mi izgledala prilicno jadno i nekako to njihovonevaspitanje mi je otkrivalo sav besmisao njihovog postojanja. Kada zavrse to mokrenje, otici ce kuci, izvalice se, sutra ce uciti, pa ce zavrsiti taj besmisleni fakultet i bice obicni proseci sa dobrom plato, dok ce neko ko se bavi upravo tim besmislom smisla ceo zivot biti na nivou puke egzistencije, samo zato sto je odlucio da mucne tom svojom tikvom.