Šta je - Ideja ?

[JA KOJI JESAM]

JA KOJI JESAM:



Da li ti možeš išta da napišeš bez lupetanja? Ti od mene očekuješ da ja nekakvu "ljubav" iz sebe emeniram ili kako bi se ti izrazio,"projektujem", na ljude, i tako rešim problem svetskih podela, pohlepa, mržnji i borbi. Prolazi vreme tih laskavih, slatkorečivih i jalovih prevaranata i magova koji rečima "ljubavi" već hiljadama godina navodno, pokušavaju da spasu svet, a zapravo sve ga više i više, zbog svoje vlastite materijalne koristi, tucaju u glavu, zaglupljuju i zatupljuju. Dolazi vreme da prestane ta velika svetska prevara sadržana u rečima "ljubavi" i umesti njih dođu obične reči pomoću kojih se objašnjavaju prordni zakoni DOBRA I ZLA, bez ikakve potrebe da se onaj ko te zakone objašnjava svojom slatkorečivošću uvlači ljudima pod kožu i glumi nekakvog njihovog vođu. Svetom treba da prestanu da vladaju ljudi, a počnu da vladaju ZAKONI i IDEJE DOBRA, koje treba razumeti, a ne kao do sada što je slučaj, kada se ljudima, kroz nauku, politiku, filozoifiju, razne religije i ideologije manipuliše pomoću raznih dogmi i verovanja, koje ne razumeju čak ni oni koji ih propovedaju, a kamo li oni kojima se ta verovanja propovedaju.

Kako svetom mogu zavladati ideje i zakoni dobra ako tvojom svjesnošću vlada zlo?
Ljubav, Ljubomire, je prazna riječ za svakoga ko Ljubav ne osjeća u sebi.
Ljubav, Ljubomire, nije riječ.
Riječ 'Ljubav' nije Ljubav.
Ljubav je bezuslovno davanje.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Ljubav, Ljubomire, je prazna riječ za svakoga ko Ljubav ne osjeća u sebi.

Ljubav, Simo, nije "osećanje u sebi" i ne postiže se praznom parolom:
"HAJDE DA SE VOLIMO"

Već:
HAJDE DA NAPRAVOMO JEDINSTVENI RAVNOPRAVAN SVETSKI DRUŠTVENI I EKONOMSKI POREDAK SA PRAVEDNOM PODELAM RADA I REZULTATA RADA:

Ovo drugo ne možeš da postigneš praznim pričama o osećanjima ljubavi, već NAUKOM, tj. znanjem ZAKONA POSTOJANJA, odnosno, Zakona Dobra i Zla, odnosno poznavanja najboljih prirodnih i univerzalnih rešenja o tome kako se najlakše izbegava ZLO, a ostvaruje DOBRO. To ti sa svojim pričama o "apsolutu" i njegovim "projekcijama" i sličnim biblijskim pričama o "osećanjima ljubavi" nikad nećeš moći da postigneš. Kao što niti i jedan hrišćanin čak ni nakno dve hiljade godina lapradnja o osećanjima ljubavi nije postigao.

 

[JA KOJI JESAM]

Želeo sam da kažem da svi veliki proroci sveta, od kojih je jedna i Vanga, najavljuju Treći svetski rat, tj. isto ono što i svi ozbiljni svestski analitičari svetskog ekonomskog i političkog stanja danas predviđaju, kao poslednji pokušaj ljudske gluposti i neznanja da prevlada celim svetom.

Ti bi da govoriš o postojanju a oslanjaš se na ljudsku percepciju ovozemaljske stvarnosti. Ono što svi proroci svijeta govore jeste ono što je u njihovoj viziji, a vizija im se stvara na račun kritične mase mišljenja, osjećanja, strahova i ubjeđenja. Promijene li se ovi faktori koji uslovljavaju predskazanje promienit' će se i predskazanje. Zašto vjerovati Nostradamusu? Njegovo predskazanje je nastalo u vremenu Mračnog srednjeg vijeka. Nije ni čudo da je vidio vizije koje jedino i mogu da nastanu iz slijeda koji je u tom trenu bio njegova postavka i izvor. Nije čudo niti da je ta baba Vanga vidjela ono što je vidjela, jer još uvijek nismo izmijenili tu osnovu iz koje gradimo realnost čovječanstva.

Njihova najava 'Trećeg svjetskog rata' nije ništa drugo do najava nesvjesno namjerenog sa gledišta u kojemu kritična masa misli čovječanstva stvara osnovu takvim vizijama. Tu kritičnu masu misli moramo promijeniti. Kada to uspijemo učiniti promijenit' ćemo i ishod prorečenog. Ta proročanstva će jednostavno nestati a na njihovo mjesto će se postaviti nova, proročanstav adekvatna kritičkoj masi misli kolketiva čovječanstva u tom trenu.

Ali kako vidim, ti se ne odvajaš od apokalištičnih misli. Kako onda misliš da će tvoj 'Zakon postojanja' da se manifestuje i da na račun apokalipse ostvarimo blagostanje i harmoniju čovjekovog postajanja na Zemlji???

Pomoću kojeg će, mislim na Treći svestki rat, ljudska glupost i neznanje da izvrše svoje samoubistvo i ostave slobodan prostor pameti i mudrosti, tj. Zakonu postojanja i njegovim najboljim, prirodnim, univerzalnim i najboljim, nazovimo to, Hristovim, zakonima i rešenjima samoodržavanja, da oni konačno mogu da počnu da vladaju svetom.

Kako ti misliš da na bazi destrukcije izgradiš konstruktivan svijet?
Ne možeš očekivati da ćeš na razorenom da stvoriš 'Novi svijet' koji će u osnovi biti drugačiji od prethodnog. Na ruševinama možeš graditi samo novu formu onoga što je srušeno, ništa drugo. Zar nisi shvatio kakva je svijet izgrađen na ruševinama Prvog i Drugog svjetskog rata??? Osnova mu je ista, isto ono zlo koje je dovelo do destrukcije u jednom i u drugom. Kako uopšte možeš i pomisliti da će Treći svjetski rat donijeti nešto suštinski drugačije, da će načiniti slobodan prostor i plodno tlo ljudskom napretku, napretku ljudske svjesnosti, blagostanju, harmoniji????
O čemu ti pričaš čovječe? Buncaš i bunilu hraniš đavola kojeg iz drugih istjeruješ.
Da si iole svjestan o čemu govoriš shvatio bi da zagovaraš zlo misleći pri tom da ćeš zlom doći do dobra. Iluzija. Delirium. Ono što zlo može da ti donese jeste samo drugo zlo; druga forma zla. Rat ne može biti osnova suštinski drugačijem Novom svijetu. Rat je osnova porušenog svijeta, iz kojeg se ponovo rađaju iste destruktivne misli i ideje, isti destruktivan duh. Da bi se stvorio prostor za 'pamet i mudrost', kako kažeš, potrebno je stvoriti ga u svom razumu i u razumima drugih individua prvo, kao potpuno nezavisan od prethodnog i potpuno paralelan svijet već postojećem. Potreno je stvoriti potpuno paralelnu realnost, koja se mora izgraditi u duhu svjesnog Bića kako bi se njegova duhovna realnost i njegov nivo Svjesnosti preslikali na manifestujuću materijalnu stvarnost kroz njegovo aktivno djelovanje. Ti bi da potamaniš ljude koji zlo misle i zlo čine. Tim činom bi samo nahranio zlo, nahranio bi đavola u sebi kojeg iz drugih istjeruješ.

Po mojoj oceni, svetsku glupost niko neće moći da uništi dok ona samu sebe (trećim svetskim ratom) ne uništi. To je ujedno i moja poruka svetskom neznanju i gluposti, u smislu: "možeš kako hoćeš, nećeš dokle hoćeš", jer Treći svetski rat koji nam svetska glupost sprema je neizbežan.

Glupost nije materijalne prirode. Glupost je u domenu shvatanja, razumijevanja postojanja, te kao takva ne može biti uništena nikakvim fizičkim radnjama i djelovanjem spolja. Cilj osvješćčenja nije nikakva destrukcija, pa ni destrukcija gluposti. Cilj osvješćenja jeste stvaranje potpuno nove Svjesnosti iz koje će se reflektovati i potpuno drugačiji 'Svijet'. Svjesno Biće se ne bori pritiv nego djeluje ZA i u skladu sa onim što želi ostvariti, manifestovati kao svoju realnost.

Kada kažeš da je nešto neizbježno, govoriš u svoje ime, ne u moje. Neizbježno je samo ono što je nužno, a nužno je ono što je nesvjesno. Osvijesti nesvjesno u sebi i to više neće biti nužno da se desi. Destrukcija (Treći svjetski rat) nije nužnost, već posledica vjere u strah (čitaj 'zlo'), radije nego li vjere u Ljubav (čitaj opšte 'dobro', radije harmoniju, Mir i blagostanje). I ti, svojim ubjeđivanjem u neminovnost ostvarenja apokaliptičnih predskazanja, doprinosiš nužnom zlu. Pa sad vidi...

 

[JA KOJI JESAM]

JA KOJI JESAM:



Ljubav, Simo, nije "osećanje u sebi" i ne postiže se praznom parolom:
"HAJDE DA SE VOLIMO"

Već:
HAJDE DA NAPRAVOMO JEDINSTVENI RAVNOPRAVAN SVETSKI DRUŠTVENI I EKONOMSKI POREDAK SA PRAVEDNOM PODELAM RADA I REZULTATA RADA:

Ovo drugo ne možeš da postigneš praznim pričama o osećanjima ljubavi, već NAUKOM, tj. znanjem ZAKONA POSTOJANJA, odnosno, Zakona Dobra i Zla, odnosno poznavanja najboljih prirodnih i univerzalnih rešenja o tome kako se najlakše izbegava ZLO, a ostvaruje DOBRO. To ti sa svojim pričama o "apsolutu" i njegovim "projekcijama" i sličnim biblijskim pričama o "osećanjima ljubavi" nikad nećeš moći da postigneš. Kao što niti i jedan hrišćanin čak ni nakno dve hiljade godina lapradnja o osećanjima ljubavi nije postigao.

Ja ne zagovaram nikakvo 'Hajde da se volimo'... voljeti i Ljubav uopšte nisu isto.
Voljeti je odobravati, prisvajati, filtrirati, uslovljavati.
Ljubav je bezusovno davanje.

Ja ne zagovaram nikakvo 'Hajde'... ja kažem da jedino Biće kao individua može uzdići svoj individualni nivo Svjesnosti, a da kolektiv tako osviješćenih individua tad stvara kritičnu masu koja onda postaje aktivno polje emitujući vibracije ostatku nekoherentne cjeline prožimajući je na taj način, djelujući na njih iz domena njihovog nesvjesnog.
Tada neće biti potrebe za 'hajde', tada će individue da sprovode principe tog svjesnog polja kao da su njihovi. Tada će akcija da bude prirodan izbor čovjeka a ne vještačka tvorevina sa nekakvim 'hajde'. 'Hajde' ne radi i nikad neće. 'Hajde' upravo učvršćuje neaktivnost, nekretanje, nedjelovanje.

Nikakav ravnopravni sistem se neće ostvariti dok se ne ostvari kritična masa kolketiva svjesnih jedinki koja će biti aktivno svjesno polje koje će upravljati nesvjesnim razumom čovječanstva. Tada će ljudski nesvjesni razum biti prožet mislima progresa, jednakosti, blagostanja, ljubavi, Mira i harmonije, a apokaliptična baza nesvjesnog razuma će iščeznuti iz postojanja. Proročanstva će tad prizvati nove proroke koji će ih otkriti Novom Svijetu.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Ti bi da govoriš o postojanju a oslanjaš se na ljudsku percepciju ovozemaljske stvarnosti.

Ja govorim o percepciji ovozemaljskih zakona koji su podudarni sa nebeskim, jer po istim zakonima postoji i nebo i Zemlja.

Ono što svi proroci svijeta govore jeste ono što je u njihovoj viziji, a vizija im se stvara na račun kritične mase mišljenja, osjećanja, strahova i ubjeđenja.

Kako da ne, ti si taj koji će da nam objasni kako proroci stvaraju svoje vizije? "Kritična masa mišljenja, osećanja, strahova i ubeđenja" ha-ha-ha-ha.

Promijene li se ovi faktori koji uslovljavaju predskazanje promienit' će se i predskazanje. Zašto vjerovati Nostradamusu? Njegovo predskazanje je nastalo u vremenu Mračnog srednjeg vijeka. Nije ni čudo da je vidio vizije koje jedino i mogu da nastanu iz slijeda koji je u tom trenu bio njegova postavka i izvor. Nije čudo niti da je ta baba Vanga vidjela ono što je vidjela, jer još uvijek nismo izmijenili tu osnovu iz koje gradimo realnost čovječanstva.

Pričaš gluposti. Sve vizije do svesti svih pravih prorka dolaze od "svetlosnih bića", koja stvaraju planove o razvoju čovečanstva i tako unapred znaju šta će u budućnosti da se desi. Ovo ne govorim na pamet, već iz ličnog iskustva.

Ali kako vidim, ti se ne odvajaš od apokalištičnih misli. Kako onda misliš da će tvoj 'Zakon postojanja' da se manifestuje i da na račun apokalipse ostvarimo blagostanje i harmoniju čovjekovog postajanja na Zemlji???

Zakon evolucije materije, života i prirode je zakon učenja Dobra i Zla, koji kaže da nije moguće znati šta je dobro ako se ne zna šta je zlo. Drugim rečima, da bi znali da sadašnji kapitalistički zakon pohlepe, podele sveta, konkurencije, (demokratije) mržnje i borbe svakoga sa svakim, nema značenje dobra, kako nas kapitačlistički ideolozi ubeđuju, potrebno je pustit kapitaliste da taj svoj zakon maksimalno, uz pomoć Trećeg svetskog rata isprobaju u praksi do kraja, kako bi se posle toga, oni koji prežive, praktično uverili da taj kapitalistički zakon nije zakon Dobra, već Zla. Logika evolucije je: "čini zlo, ako hoćeš da znaš šta je dobro" i mi tom logikom ćemo da idemo do karaja. I tu nam ni daragi Bog ne može pomoći. Treći, najstrašniji i poslednji svetski rat je neizbežan. A posle toga će svi koji prežive da postanu "anđeli", jer svi će znati šta je Dobro, a šta Zlo i svi će da budu spremni da čine samo Dobro, a ne Zlo. Odnosno, svi će znati da neravnopravan kapitalistički, eksploatatorski društveni i ekonomski poredak nema značenje Dobra, već samo ravnopravan i harmoničan, sa pravednom podelom rada i rezultata rada. I tu nikakve priče o osećanjima ljubavi ne mogu da pomognu.

Kako ti misliš da na bazi destrukcije izgradiš konstruktivan svijet? Ne možeš očekivati da ćeš na razorenom da stvoriš 'Novi svijet' koji će u osnovi biti drugačiji od prethodnog.

Ideje Dobra i Zla vladaju svetom. Tokom cele istorije čovečanstva, kao i danas, vladala je i vlada ideja Zla i ona je ta koja treba da bude razorena. Ljudi sveta još uvek nisu toliko mudri da bi je mirnim putem, po načinu razumevanja Zakona Dobra, razorili i po ideji Dobra mirnim putem se ujedinili i napravili ravnopravan svetski društveni i ekonomski poredak. I ja ovde ne zagovaram nikakav Treći svetski rat kao nešto bez čega se ne može, već samo kao nešto što iz ljudskog neznanja i gluposti, po logici, samo po sebi sledi. A to što bi Trećim svetskim ratom stradao veći deo čovečanstva i svetskih materijalnih dobara, to se lako da popraviti. Poginuli bi se kasnije ponovo inkarnirali na Zemlji, kao i do sada, a svetska ekonomija bi se veoma brzo, u uslovima jedinstva sveta, mira, saradnje i ravnopravnosti ponovo razvila. Seti se samo kako je Drugi svetski rat uticao na brz ekonomski razvoj čovečanstva, bez obzira na sva groblja i ruševine koje je prouzrokaovao. Zato jer ih je Drugi svetski rat naučio šta je Zlo, a šta dobro, pa su se svi preživeli svim snagama usmerili na Dobro. Sve dok ti koji su preživeli Drugi svetski rat nisu poumirali, pa ovi koji su se kasnije dorili, što sada pojma nemaju o Dobru i zlu, moraju ponovo, kroz Treći svetski rat da nauče. I neka!!!!! Kad ne umeju da misle glavom, već dupetom.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

O čemu ti pričaš čovječe? Buncaš i bunilu hraniš đavola kojeg iz drugih istjeruješ.

Svi koji se mire sa postojećim svetskim nepravednim društvenim i ekonomskim poretkom i ne kritikuju ga, hrane đavola. To važi i za tebe. Ja još nisam pročitao ni jedan tvoj post gde kritikuješ nepravedni postojeći svetski društveni i ekonimski poredak. A i zašto bi? Tebi i meni ovde u Australiji je dobro. A otiđi u Idiju, Kinu, Afriku, Južnu ameriku i zaviri malo u njihove siromašne delove u kojima ljudi hodaju kao živi kosturi a mala deca nduvenih stomaka umiru od gladi. Znam, ti pričaš o "ljubavi" i time se opravdavaš, kao i mnogi drugi. Ali vi te svoje priče o "ljubavi" možete slobodno da okačite mačku o rep.

Da si iole svjestan o čemu govoriš shvatio bi da zagovaraš zlo misleći pri tom da ćeš zlom doći do dobra. Iluzija. Delirium. Ono što zlo može da ti donese jeste samo drugo zlo; druga forma zla. Rat ne može biti osnova suštinski drugačijem Novom svijetu.

Rat i zlo može da bude osnova boljem svetu, jer dok ne srušiš kuću koja će ionako sama od sebe da se sruši, na njenim temeljima ne možeš sagraditi novu i bolju. To je bila suština svih svetskih revolucija. Druga je stvar što revolucionari posle rušenja stare kuće nikada do sada nisu umeli da naprave mnogo, već samo malo bolju kuću od srušene. Pa smo tako imali da je feudalizam bio pravedniji i bolji od robovlasništva, kapitalizam od feudalizma, a socijalizam od kapitalizma. Da bi sada, posle Trećeg svetskog rata koji kapitalisti spremaju (a ne ja), konačno usledio i onaj najpravedniji, koji više nikada niko neće poželeti, ni moći da sruši, iz razloga što od tog najnaprednijeg društvenog i ekonomskog poretka (poput, recimo, ljudskog organizma), neki još pravedniji poredak ne postoji. A ti Simo, ako sa svojim pričama o "osećanju ljubavi" možeš da promeniš svet nabolje bez Trećeg svetskog rata, izvoli. Evo ja pokušavam da to uradim putem objašnjavanja Osnovnog Prirodnog ZAKONA DOBRA i niko me ne hebe ni za suvu šljivu. Tako je bilo i pred minuli rat u Yugi i kod mene u Bosni. Dok sam ja pokušavao da napravim mirovni pokret "novi narod" (narod koji odbacije svako osećanje političke, verske, nacionalne i klasne pripadnosti kao uzroke rata), ljudi su oko mene urlikali parole "dajte nam oružje"....."dajte nam oružje". I to što su tražili, to su i dobili. I sad kad su svi u svetu srušili socijalizam i videli da su napravili gore, sada smišljaju i pripremaju se za Treći svetski rat. Pa neka... nek urade i to, pa ćemo da vidimo šta će posle toga da bude.

Glupost nije materijalne prirode. Glupost je u domenu shvatanja, razumijevanja postojanja, te kao takva ne može biti uništena nikakvim fizičkim radnjama i djelovanjem spolja.

To je jedna velika zabluda i neznanje. Fizičko i psihičko su jedno drugim uslovljeni. Oni jedno bez drugog ne mogu i uvek jedno iz drugog proizilaze. Tako na primer, niti koke može da bude bez ideje o koki, niti ideje o koki bez koke. Pa tako, kada je neka ideja glupost, ta glupost nije samo duhovna i psihička, već je ona istovremeno i materijalna, fizička, jer svako duhovno i psihičko teži da se istovremeno manifestuje i kao materijalno fizičko. I ako hoćemo da prevaziđemo neku glupost, nije dovoljno da je prevaziđemo samo na psihičkom i duhovnom planu, već i na materijalnom, fizičkom.

Cilj osvješćčenja nije nikakva destrukcija, pa ni destrukcija gluposti. Cilj osvješćenja jeste stvaranje potpuno nove Svjesnosti iz koje će se reflektovati i potpuno drugačiji 'Svijet'.

Nisi svestan šta pričaš. Šta je "stvaranje nove svesnosti" drugo, nego destrukcija stare svesnosti, sa značenjem destrukcije gluposti? A da bi iz te nove svesnosti reflektovao novi svet, to ne možeš učiniti a da ne srušiš stari i glupi.

Svjesno Biće se ne bori pritiv nego djeluje ZA i u skladu sa onim što želi ostvariti, manifestovati kao svoju realnost.

Hoćeš da kažeš da se Biće ne bori protiv gluposti već deluje ZA i onda po toj gluposti manifestuje svoju realnost. Ovo pravilo možda važi za tebe, ali ne i za mene. Za mene važi pravilo borbe pameti protiv gluposti, da bi se uz pomoć pameti, umesto glupe, stvarala pametna realnost.

Kada kažeš da je nešto neizbježno, govoriš u svoje ime, ne u moje. Neizbježno je samo ono što je nužno, a nužno je ono što je nesvjesno.

Ponovo pričaš gluposti. Nesvesno niti jeste, niti može da bude nužno, upravo iz razloga jer je nesvesno. Tek kad nesvesno postane svesno, ono postaje nužno, ako ne postoji mogućnost izbora.

Destrukcija (Treći svjetski rat) nije nužnost, već posledica vjere u strah (čitaj 'zlo'), radije nego li vjere u Ljubav (čitaj opšte 'dobro', radije harmoniju, Mir i blagostanje).

Da, tu si upravu, svi ratovi su posledica vere, a ne znanja. Sve naše nauke, filozofije, religije, plitike i ideologije, koje su do sada bile uzrokom svih ratova, kao što će da budu uzrokom i Trećeg svetskog rata, nisu ZNANJA, već VEROVANJA. I tvoje propagiranje ljubavi je samo bezvezna vera pomoću koje nikada nećeš uspeti da postigneš nikakvo blagostanje, dok god ne budeš shvatio da se blagostanje ne može postići uz pomoć nikakvog "osećanja ljubavi", već samo uz pomoć uspostvaljanja novog, jedinstvenog svetskog ravnopravnog društvenog i ekonomskog poretkaž, a rušenja ovog sadašnjeg nepravednog.

I ti, svojim ubjeđivanjem u neminovnost ostvarenja apokaliptičnih predskazanja, doprinosiš nužnom zlu. Pa sad vidi...

To nije samo "predskazivanje", već analiza i procena postojećeg svetskog društveno-političkog i ekonomskog stanja, kao i logika koja bazira na poznavanju prirodnih zakona Dobra i Zla po kojoj teče evolucija materije, života i prirode, pa i ljudskog društva.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Ljubav je bezusovno davanje.

Da, ljubav JESTE bezuslovno davanje. Ali da bi tog BEZUSLOSNOG DAVANJA, kao u ljudskom organizmu, u kojem svaki organ radi u korist svih drugih organa celog organizma, a istovremeno koristi rezultate rada svih drugih organa celog organizma, moglo da bude, nužno je napraviti jedinstveni svetski pravedni društveni i ekonomski poredak, sa pravednom podelom rada i rezultata rada. Kao što je to slučaj sa ljudskim organizmom. I to nije nikakav preblem da se to razume. Problem je to što ti propagiraš "LJUBAV KAO BEZUSLOVNO DAVNJE", jer si to negde u verskoj literaturi pročitao i čuo, pa ti se svidelo, a ne propagiraš i ravnpravan svetski društveni i ekonomski poredak, jer pojma nemaš da "bezuslovnog davanja" bez takvog poretka ne može da bude. I to je tvoj problem. Ti kažeš da ovakav nepravedan, kapitalistički svetski poredak treba da ostanej er bi bilo zlo da se on ruši, Što je kontradiktorno i nemoguće, ako propagiraš "bezuslovno davanje".

 

[Dragoljub69]

Papagajsko promovisanje "ljubavi" kao "davanja"?
Uzrećica kaže:"Nema đabe ni kod babe!"

 

[Гром]

Kako svetom mogu zavladati ideje i zakoni dobra ako tvojom svjesnošću vlada zlo?
Ljubav, Ljubomire, je prazna riječ za svakoga ko Ljubav ne osjeća u sebi.
Ljubav, Ljubomire, nije riječ.
Riječ 'Ljubav' nije Ljubav.
Ljubav je bezuslovno davanje.

Постоји један услов који чини да Божија љубав ипак не буде безусловна. Наша слободна воља ограничава Бога, који је Љубав, да не може увек да се да.
Не можеш дати живот ономе ко живот не жели да прими. Не можеш дати љубав ономе ко љубав не може да прими. У физици је познат закон да оно што не може да упије нешто то не може то нешто ни да резонује.
Тако и у љубави. Ко не може да да љубав, не може ни да је прими.
Те законе је Бог поставио и они су граница преко које ни сам законодавац не прелази.
Додуше има кад је могуће прећи преко тих закона; Као на суду; ако неко напише молбу за помиловање, ако се неко помоли за неког или се сам човек помоли Богу. Тада милост Божија има право исто као и земаљски судови што имају право да помилују преступника, Тако и законодавац може да помилује нас који преступисмо закон.

 

[ristob]

Nije djabe, ribaru. Za bezuslovno davanje se dobija ono što je najvrednije u postojanju.

 

[ristob]

A ti, Grome, bolje da Bogu sozercavas no što odje sam sebe hvatas u laž. I ne treba nikome tvoja pamet i mudrost.

 

[ristob]

Ljupče će osvojiti sve kosmičke medalje u disciplini SRANJE.

 

[ristob]

Ribaru, budi objektivan!

Simovi postulati o materijalizaciji misli su lako naučno provjerljivi. Kao kod psiholoških eksperimenata treba posmatrati dvije grupe ispitanika na duži period. Do zaključaka će se brzo i lako doći. Pa, ako te interesuje naučna istina, izvoli - pa se onda q.či.

 

[Ljubo2]

GROMEEEEE!

NE LUPETAJ!

Ljubav je individualno i subjektivno osećanje i doživljaj nekog svesnog jastva. Taj doživljaj ljubavi je poznat samo tom jastvu koje ljubav doživljava i apsolutno nikom drugom, jer se ne može preneti ni na koga drugog. Samim tim što se ne može preneti ni na koga drugog, automatski niko drugi nikakve koristi nema od ničije ljubavi, do samo od svoje vlastite. Jer lepo je voleti bilo šta - svoju devojku, roditelje, braću i sestre, životinje, druge ljude, prirodu, svoj posao itd - ali samo za onoga ko ljubav za sve to oseća i ni za koga drugog. Kakve koristi ja imam od toga da li mene neko, pa i sam Bog voli ili nje voli ili kakve koristi biloko, pa i bog Bog ima od toga da li ja njega volim ili ne volim? Nikakve! I upravo zbog toga hrišćansko dvehiljadugodišnje trabunjanje o ljubavi je besmisleno, jer ni posle dve hiljade godina nije dalo nikakvih pozitivnih rezultata u odnosima među hrišćanima. Hrišćani se danas međusobno mrze, kolju i druga zla jedni drugima čine isto kao i pre dve hiljade godina.

Jeste da je Isus rekao "Ljubi bližnjega kao samoga sebe", ali ta Isusova zapovest nema bukvalno značenje tako kako je izrečena. Ona uopšte ne mora nužno da podrazumeva da ljudi treba da vole druge ljude kao samoga sebe, već da ne žele i ne čine drugima ono što ne žele da drugi njima čine. Dakle, nije ovde važna ljubav kao osećanje, već potreba činjenja dobrih dela drugima, a nečinjenja zlih.

Pa se na kraju uvek sve svodi na pitanje kako ili šta učiniti da ljudi prestanu uzajamno činiti zla, a počnu da činne dobra?

I odgovor na ova pitanja se uvek svodi na to da treba da se prevaziđu nepravedni i eksploatatorski društveni i ekonomski poreci - robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam, pa i minuli komunizam onakakv kakav je bio, a da se napravi jedinstveni svetski ravnopravni društveni i ekonomski poredak, sa pravednom podelom rada i rezultata rada. Upravo onako kako su to učinile ćelije i organi unutar ljudskog organizma. To je jedini pravi način da se Isusova zapovest "Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe" realizuje u praksi. U ljudskom organizmu uistinu svaki organ i svaka ćelija u svakom organu, voli ceo ljudski organizam kao samoga sebe, jer svi oni zajedno čine samo jedno, ljudsko JA. Koje voli sve organe, sve ćelije u organima i celo telo kao "samoga sebe". To isto mogu da učine i ljudi u ljudskom društvu da bi svima bilo dobro, a nikome zlo.

I upravo to je pravo praktično značenje i smiso Isusuve zapovesti "Ljubi bližnjega soga kao samoga sebe", koja među hrišćanima i ljudima širom sveta nikada neće moći da bude realizovana dok god hrišćani i drugi ljudi ne uspeju da naprave jedinstveni, ravnopravni svetski društveni i ekonomski poredak, sa pravednom podelom rada i rezultata, po ugledu i modelu ljudskog organizma. Po kojem su i sve druge materijalne forem u svemiru sagrađene, sem glupavo ljudsko društvo. Po svojoj zapovesti "ljubi bližnjega kao samoga sebe" Isus Hrist je prvi zagovarač ravnopravnog svetskog društvenog i ekonomskog poretka i trebalo bi da bude da niko nema pravo da sebe smatra ili naziva hrišćaninom ko god ne zagovara pravedan svetski društveni i ekonomski poredak i ko god se aktivno za njega ne zalaže.

Tarabićev "Novi narod" koji bi po Tarabiću trebalo da krene iz Srbije i osvoji ceo svet, trebalo bi da budu upravo ljudi koji takav svetski društveni i ekonomski poredak zagovaraju i grade. I kad se taj pokret u Srbiji desi - ako se desi - tek ti ljudi će da budu prvi i pravi hrišćani. A svi ovi dosadašnji, zajedno sa svojim verskim vođama, su obične trice i kučine od hrišćana.

Sv. Jovan Bogoslov u Otkrivenju u Bibliji takođe najavljuje "Novi narod", ali pod imenom "Narod u čistim belim haljinama". Te "bele haljine" su samo simbol za čiste i bele ljudske duše. Naime, postoji razlika u vibraciji i boji ljudskih duša koje mrze i koje vole. Kod pohlepnih i zlih ljudi koji sve mrze, ono elektromagnetno polje, zvano "aura" koje obavija i prožima njihova tela i vrši ulogu njihovih duša ima tamniju boju. A kod onih koji nikoga ne mrze i dobra dela čine, duša je svetlija. I taj naziv "čiste bele haljine" je simbol za njihove "duše", tj. "aure". Po boji svojih aura se prepoznaju tzv "đavoli" od "anđela", tj. od "svetlosnih bića". Đavoli imaju tamnu auru, a "svetlosna bića" imaju belu, čistu i svetlu. Ovo znam iz ličnog iskustva prilikom mojih "izlazaka iz tela" jer sam se mnogo puta susretao i sa jednim i drugim.

Ovo ima veze sa tzv "Hristovim drugim dolaskom" koje je sam Isus opisao kao "munju koja seva od istoka do zapada". Ovaj "drugi dolazak" se bukvalno ne odnosi na Isusa Hrista, već na kolektivnu svest čovečanstva, u vidi jednog šireg svesnog elektromagnetnog polja, koja se zove "Hrist" ili, po Sv. Jovanu Bogoslovu, "Jagnje", koja će, kad ljudi u svetu uspostave trajni mir, jedinstvo i ravnopravan svetski društveni i ekonomski poredak, da prožme i obuhvati sve ljude sveta i informatički (telepatski) ih sve poveže u celovite i jedinstveno biće, kao što ljudska duša povezuje sve ćelije i organe u ljudskom telu. To prožimanje Hristove svesti ljudi će osetiti kao strujni udar. Oni ljudi koji osećaju ljubav prema svemu, tj ljudi sa svetlijim aurama će lako da prežive taj strujni udar jer jer vibracija njihovih duša (aura) je približna Hristovoj. A oni pohlepni, koji sve mrze, čije su duše (aure) tamnije", neće moći da izdrže dodir Hristove svesti, pa će mnogi u tom trenutku da umru. O tome je i Isus govorio kad a je reka: "Pre će kamila da prođe kroz iglene uši, nego bogataš u raj". Sv. Jovan Bogoslov taj narod sa "čistim belim haljinama", tj. aurama, naziva Jagnjetovom (Hristovom) "nevestom" A sjedinjenje njihovo s "Jagnjetom" (Hristom), naziva "Jagnjetovom ženidbom".

Napominjem da ja sve ovo znam iz ličnog iskustva stečenim prilikom mojih mnogobrojnih izlazak iz tela i susreta sa "svetlosnim bićama", a ne iz verskih knjiga. Vernik nisam nikad bio, niti sam i danas. Verski hramovi, padanje na kolena, molitve Bogu i druge verske ceremonije i običaje i dalje smatram nepotrebnim i besmislenim. Jedino što se od čoveka očekuje i ima veze sa verom i Bogom jeste zagovaranje i rad na uspostavljanju jedinstva sveta, mira, reda i ravnopravnog svetskog društvenog i ekonomskog poretka. To je jedini pravi način da se čovek što više priobliži "svetlosnim bićima", odnosno "Hristu" kao "Sinu čovečjem", kako je tu našu kolektivnu svest Isus nazvao. Bez toga sama vera u Boga ne znači ništa. A ovo što sada ta moja iskustva povezujem sa Biblijom, to sam pročitao tek kada su mi neki vernici skrenuli pažnju na neke delove Biblije, poput "Otkrivenja", kad su primetili da to što ja pričam već stoji i u nekim delovima Biblije. Kao što ta ista moja iskustva pokušavam da povežem i opravdam i sa naukom, kako bi na kraju vera, nauka i filozofija postali jedno. A sa njima ujedno i sve svetske ideologije i politike, kad se svet odluči na uspostavljanje jedinstvenog svetskog pravednog (Božijeg) društvenog i ekonomskog poretka. Zakon postojanja je temelj da sve današnje nauke mogu da se povežu, stope i sažmu u jednu.

 

[Ljubo2]

RISTOB:

Ljupče će osvojiti sve kosmičke medalje u disciplini SRANJE.

SRANJE uvek vidi sebe kao MED, a MED kao SRANJE.

 

[JA KOJI JESAM]

Постоји један услов који чини да Божија љубав ипак не буде безусловна. Наша слободна воља ограничава Бога, који је Љубав, да не може увек да се да.
Не можеш дати живот ономе ко живот не жели да прими. Не можеш дати љубав ономе ко љубав не може да прими. У физици је познат закон да оно што не може да упије нешто то не може то нешто ни да резонује.
Тако и у љубави. Ко не може да да љубав, не може ни да је прими.
Те законе је Бог поставио и они су граница преко које ни сам законодавац не прелази.
Додуше има кад је могуће прећи преко тих закона; Као на суду; ако неко напише молбу за помиловање, ако се неко помоли за неког или се сам човек помоли Богу. Тада милост Божија има право исто као и земаљски судови што имају право да помилују преступника, Тако и законодавац може да помилује нас који преступисмо закон.

Kad postoji bilo kakav uslov davanju to više nije Ljubav, to je trgovina, razmjena, očekivanje. Kad se Ljubav uzdigne u nama znak je da smo oslobođeni od svih uslova, vratili smo se izvoru. To vraćanje izvoru (potpuna otvorenost) iz pozicije subjekta izgleda kao još jedan uslov međ' uslovima, međutim, istina je da su tad svi dotadašnji uslovi nestail bar na tren. Za toliko smo uspjeli postaviti našu volju i pažnju u svoje izvorno stanje, stanje bez uslova; u apsolutnu otvorenost i prožetost. Zato se u Ljubavi osjećamo ispunjenim.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Kad postoji bilo kakav uslov davanju to više nije Ljubav, to je trgovina, razmjena, očekivanje.

U ljudskom organizmu kao savršenoj organizaciji i rada, svaki organ radi za korist celog tela. Tako na primer, noge nose celo telo, ruke rade za celo telo, mozak misli za celo telo, želudac vari hranu za celo telo, pluća dišu za celo telo, srce pumpa krv za celo telo itd. To je ono što ima značenje DAVANJA. Ali ne bezuslovnog. Svi organi koji rade za sve organe tela i za telo kao celinu, istovremeno i koriste rezultate rada svih drugih organa tela i celog tela. I to je ono što ima značenje PRIMANJA. Ali to uzajamno DAVANJE I PRIMANJE istovremeno ima značenje i "LJUBAVI PREMA BLIŽNJEM KAO PREMA SAMOME SEBI". Gde se ta ljubav "prema bližnjemu" uvek svodi na ljubav "prema samome sebi". Što znači da niti i jedan organ tela ne voli druge organe tela i celo telo raddi njih samih, već radi sebe samoga. Niti i jedan organ radi za druge organe i celo telo radi njih samih, već radi sebe samoga. Prosto iz razloga što svaki organ koji bi odbio da radi za sve druge organe i telo kao celinu, bi na taj način ugrozio opstanak tela kao celine, a time bi svojim neradom ugrozio i samoga sebe. I to je razlog što svaki organ tela mora da voli sve druge organe tela i telo kao celinu i za njih radi, ZBOG SEBE, a ne zbog njih. I to je pravo značenje Isusove zapovesti: "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe", sa dodatkom. "ZBOG SEBE". Jer kad ta ljubav prema bližnjemu svome ne bi bila "ZBOG SEBE", ona bi bila nelogična i besmislena. Prosto iz razloga što po ZAKONU POSTOJANJA sve postoji PO SEBI i ZBOG SEBE a ne znog drugog, uz pomoć svojih sedam sposobnosti.

Ovo ne važi za parazite, kapitaliste, eksploatatore, koji ne postoje uz pomoć svojih 7 sposobnosti već tuđih. Koji ništa i nikome ne daju, a sve od drugih uzimaju i primaju ili tuđe često ratnim tehnologijama i uništavaju. Koji kao takvi predstavljaju kosmički fenomen koji pokušava da se suprostavi ZAKONU POSTOJANJA i njegovih 7 spsobnosti. Koji pokušavaju da dokažu da može da se postoji i živi i bez vlastitih 7 sposobnosti, ali ne i bez pomoći tuđih.

Kad se Ljubav uzdigne u nama znak je da smo oslobođeni od svih uslova, vratili smo se izvoru. To vraćanje izvoru (potpuna otvorenost) iz pozicije subjekta izgleda kao još jedan uslov međ' uslovima, međutim, istina je da su tad svi dotadašnji uslovi nestail bar na tren. Za toliko smo uspjeli postaviti našu volju i pažnju u svoje izvorno stanje, stanje bez uslova; u apsolutnu otvorenost i prožetost. Zato se u Ljubavi osjećamo ispunjenim.

Svako filozofiranje o bilo čemu, bez navođenja proverljivih jasnih primera iz praktične realnosti je palamuđenje.

 

[JA KOJI JESAM]

Постоји један услов који чини да Божија љубав ипак не буде безусловна.

Ako bi znao šta Bog jeste (Apsolut + Svijest-o-sebi-apsolutu) i zašto apsolut jeste apsolut onda bi ti bilo mnogo jasnije zašto Ljubav koja je od Boga ne može ničim da bude uslovljena. Opet ću da naglasim: ne postoji bezuslovna ljubav, postoji Ljubav (bezuslovno davanje) i postoji davanje kroz uslove (Razmjena iz projekotvanih pozicija, ja tebi ti meni, trgovina, zaljubljenost i drugo).
...

Zašto i kada je Apsolut Bog?

Apsolut je Bog samo kada su mu volja i pažnja usmjereni u ono-što-(apsolutno)-jest, dakle u ono nestvorivo, nerodivo, nepromjenjivo, dakle nemanifestovano nešto. Kada apsolut voljom usmjeri svoju pažnju na sebe-postojanje, prema njemu se uzdiže i duh koje je Znanje-o-svemu-što-jest (Svijest). To znanje mu potvrđuje šta i kako on jeste i na račun njega doživljava potpunu ekstazu i ispunjenost. Siješću doživljava svoju otvorenost koja sobom omogućava davanje bez uslova. U samom apsolutu ne postoje uslovi, stoga sve je prožeto jedno drugim, svi kvaliteti koji ga čine su uvijek isto; sadržioci i sadržano. Kad je nešto i sadržioc (ostatka svega-što-jest) i sadržano (u ostatku svega-što-jest) onda to nešto prožima sve i svim je prožeto. Ono uistinu jeste sve. Sve je apsolutno ispunjeno svime drugim. U ispunjenosti nema potrebe za kretanjem s ciljem saznanja, jer u apsolut kao sadržiocu i sadržanaom nema subjekata i objekata, nema uma koji ih spaja i razdvaja s ciljam razmjene znanja. Zato i jeste moguće da to nešto postoji neuslovljeno.

Svijest apsoluta je je apsolutno znanje-o-sebi i kao takvo u sebi sadrži informaciju o potencijalu. Znanje o potencijalu je, naravno, odraz samog potencijala tog nestvorivog nečega, te se voljom a na račun Svijesti o sebi kao potencijalu apsolut usmjerava u manifestaciju sebe kao potencijala. Naravno, sve-što-jeste prisutno je kao znanje u Svijesti apsoluta odjednom, te apsolutu nije potrebno vrijeme da pokreće svoje potencijale i sposobnosti već kao takav, bezvremen, besprostoran, nematerijalan, apsolut svojim potencijalima pokreće Svijest u njenu manifestaciju. On, kao nestvorivo, nepromjenjivo postojanje ostaje ono-što-jeste a Svijest klonira i od nje stvara manifestacju sopstvenih potencijala. Odatle stoga, apsolut + Svijest, kao Bog bezuslovno daje sebe svim kreacijama koje svojim potencijalom manifestuje iz Svijesti. Svijest je essencija postajuće stvarnosti. Apsolut je onaj koji jeste, koji stvara i koji doživljava sebe Bogom i stvorenjem.

Apsolut kao Bog stoga, uvijek bivstvuje u bezuslovnosti davanja, u Ljubavi, dok individualizacijom volje i pažnje u projekciji kreirane pozicije aposlut sebi daje slobodu volje da iz te tačke bira onako kako mu nivo Svjesnosti dozvoljava. Naglasio sam 'sebi' jer kome drugom do sebi apsolut nešto može i dati. Stvorenja su njegove kreacije, kreacije tog apsoutnog Bića koje ima Svijest-o-sebi, te jedino kada se voljom i pažnjom centrira u individualizovanoj projekotvanoj poziciji, apsolut sebi bezuslovno daje da se identifikuje sa subjektom te pozicije stvarajući pri tom i odraz te začete Svjesnosti, duh stvorenja, kroz koji tad doživljava sebe stvorenjem. 'Stvorenje' (uistinu apsolut) tad ima 'slobodu izbora', jer stvorenje nije ništa drugo do manifestujući potencijal apsouta koji je sebi bezuslovno dao slobodu da pažnju odvoji od svega-što-jest i da s tim izgubi Svijest-o-sebi a da na njeno mjesto ustoliči Svjesnost-o-postajućem-sebi ili duh stanja projekcije datog potencijala, duh stvorenja.

...

Apsolut je i Bog i stvorenje odjednom, stoga iako u jednoj poziciji gdje mu je volja individualizovana izgleda da je Bog nestao, to nije istina, jer Bog postoji po sebi, samo što apsolut u toj nekoj projektovanoj poziciji više nije svjestan sebe. Svjesnost apsoluta se ostavruje relacijom subjekta sa njegovim objektima. Ali kada apsolut u projektovanoj poziciji doživi opotpunu ovorenost prema svemu, kad doživi Ljubav, apsolut za tren postane svjestan svoje božanske prirode, mada kao subjekat često to ne umije sebi objasniti.

Ne postoji 'božija Ljubav' i 'ljudska Ljubav'. Ljubav je Ljubav je Ljubav. Ljubav je ono što apsolut doživljava kada ostvari apsolutnu otvorenost prema svemu-što-jest. Apsolut je jedan, u Bogu i u čovjeku. Zato je i Ljubav jedna i jedino se uzdiže bezuslovnim davanjem u potpunoj otvorenosti i povjerenju.

Наша слободна воља ограничава Бога, који је Љубав, да не може увек да се да.

Ako apsolut ne bi mogao da se daje bez uslova onda aposlut ne bi bio Bog.
Kad govoriš o Bogu uistinu govoriš o apsolutu koji ima Svijest-o-sebi, koji stoga stvara iz bezuslovnosti, neuslovljenosti, daje se svemu bez uslova, jer sviješću zna da u svemu on jeste isto. Stvorenja ne mogu postati ukoliko Bog ne daje sebe bezuslovno. Čim si uključio bilo kakav uslov već si u domenu Svjesnosti stvorenja, ma kakvo stvorenje da jeste, sa ma kavim nivoom Svjesnosti. To više nije Bog. Apsolut je Bog je jedino kada ima Svijest-o-sebi.

 

[JA KOJI JESAM]

JA KOJI JESAM:



U ljudskom organizmu kao savršenoj organizaciji i rada, svaki organ radi za korist celog tela. Tako na primer, noge nose celo telo, ruke rade za celo telo, mozak misli za celo telo, želudac vari hranu za celo telo, pluća dišu za celo telo, srce pumpa krv za celo telo itd. To je ono što ima značenje DAVANJA. Ali ne bezuslovnog. Svi organi koji rade za sve organe tela i za telo kao celinu, istovremeno i koriste rezultate rada svih drugih organa tela i celog tela. I to je ono što ima značenje PRIMANJA. Ali to uzajamno DAVANJE I PRIMANJE istovremeno ima značenje i "LJUBAVI PREMA BLIŽNJEM KAO PREMA SAMOME SEBI". Gde se ta ljubav "prema bližnjemu" uvek svodi na ljubav "prema samome sebi". Što znači da niti i jedan organ tela ne voli druge organe tela i celo telo raddi njih samih, već radi sebe samoga. Niti i jedan organ radi za druge organe i celo telo radi njih samih, već radi sebe samoga. Prosto iz razloga što svaki organ koji bi odbio da radi za sve druge organe i telo kao celinu, bi na taj način ugrozio opstanak tela kao celine, a time bi svojim neradom ugrozio i samoga sebe. I to je razlog što svaki organ tela mora da voli sve druge organe tela i telo kao celinu i za njih radi, ZBOG SEBE, a ne zbog njih. I to je pravo značenje Isusove zapovesti: "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe", sa dodatkom. "ZBOG SEBE". Jer kad ta ljubav prema bližnjemu svome ne bi bila "ZBOG SEBE", ona bi bila nelogična i besmislena. Prosto iz razloga što po ZAKONU POSTOJANJA sve postoji PO SEBI i ZBOG SEBE a ne znog drugog, uz pomoć svojih sedam sposobnosti.

Ovo ne važi za parazite, kapitaliste, eksploatatore, koji ne postoje uz pomoć svojih 7 sposobnosti već tuđih. Koji ništa i nikome ne daju, a sve od drugih uzimaju i primaju ili tuđe često ratnim tehnologijama i uništavaju. Koji kao takvi predstavljaju kosmički fenomen koji pokušava da se suprostavi ZAKONU POSTOJANJA i njegovih 7 spsobnosti. Koji pokušavaju da dokažu da može da se postoji i živi i bez vlastitih 7 sposobnosti, ali ne i bez pomoći tuđih.



Svako filozofiranje o bilo čemu, bez navođenja proverljivih jasnih primera iz praktične realnosti je palamuđenje.

Čovječe, ti govoriš o stvorenju, a ja rekoh, čim si u domenu Svjesnosti stvorenja nemoguće je ostavriti bezuslovnost davanja. Ti-Biće (apsolut) moraš da vratiš i volju i pažnju iz sebe-stvorenja u sebe-apsolut, u Boga koji jesi. Tijelo nije primjer bezuslovnog davanja. Tijelo je skup usovljenih čestica koje upravo tom uslovljenošću grade sistem rada, To nema veze sa bezuslovnošću davanja. Buncaš.

Funkcija svake čestice je uslovljena njenim programom. Da bi doživo Ljubav moraš da se oslobodiš od programa, moraš da se otvoriš i da sebe-'čovjeka' predaš sebi 'Bogu'.
Jedino tad će Ljubav da se uzdigne u tebi.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Čovječe, ti govoriš o stvorenju, a ja rekoh, čim si u domenu Svjesnosti stvorenja nemoguće je ostavriti bezuslovnost davanja.

Lupetaš! Ne postoje nikakva stvorenja, već samo organizacije kretanja i rada samopostojećih, tj. samouslovljenih svesnih subjekata - jastava. Među njima ne može da bude nikakvog "bezuslovnog davanja", već samo USLOVNOG davanja - RAZMENJIVANJA.

Ti-Biće (apsolut) moraš da vratiš i volju i pažnju iz sebe-stvorenja u sebe-apsolut, u Boga koji jesi.

Tupa-lupa!

Tijelo nije primjer bezuslovnog davanja.

To sam i rekao. Primeri "bezuslovnog davanja" NE POSTOJE, jer su nemogući i tvoja teorija o bezuslovnom davanju je nebuloza. Čak i kad bogataš prosjaku udeljuje milostinju, ni to nije "bezuslovno davanje" jer da bogataši ne pljačkaju siromahe, ne bi imali šta da udeljuju siromasima i to je odmah "uslovno davanje", a ne bezuslovno. Dakle, da bi mogao da daješ, uslov je da od nekud uzimaš.

Tijelo je skup usovljenih čestica koje upravo tom uslovljenošću grade sistem rada, To nema veze sa bezuslovnošću davanja. Buncaš.

Buncaš ti. Upravo na primeru tela sam ti pokazao da bezuslovno davanje nije moguće. U svemiru, kad je reč o materijalnim formama - organizacijama - je sve jedno drugim uslovljeno. Čak i ono što apsolutno postoji, samo po sebi - a to je SVEST , je USLOVLJENO. Ono sebe uslovljava uz pomoć svojih sedam sposobnosti. Uz Pomoć svojih fizičkih sposobnosti i radnji uslovljava sebe kao psihičku pojavu i proces, a uz pomoć svojih psihičkih sposobnosti i radnji uslovljava sebe kao fizičku pojavu i proces. Dakle, sve što u svemiru postoji i što se dešava, uslovljeno je.

Funkcija svake čestice je uslovljena njenim programom.

Nije tačno. Svaka čestica svesti uslovljava samu sebe uz pomoć svojih sedam sposbnosti, bez ikakvog programa. A ogranizacije kretanja i rada čestica su uslovljene raznim programima (idejama) i tu nema nikakvog bezuslovnog davanja. A bezuslovno davanje ljubavi kao osećanja bilo kome ili bilo čemu - kome to treba? Ne treba nikome. Ja nemam ništa od toga što me neko voli ili ne voli. Ja o tome čak nemam ni pojma dok mi se ne kaže. A i kad mi kaže opet nemam ništa od toga. A ako taj ko me voli, recimo, neka ženska, kaže mi da me voli, ona odmah traži od mene da i ja nju volim, i to je odmah uslovljena, ne ne bezuslovna ljubav. Čak kad bi i postojali primeri bezuslovne ljubavi, takva ljubav bi uvek bila nepraktična i besmislena.

Da bi doživo Ljubav moraš da se oslobodiš od programa, moraš da se otvoriš i da sebe-'čovjeka' predaš sebi 'Bogu'.

Pa i voleti Boga je "uslovljena ljubav". Da bi takve ljubavi bilo uslov je Bog.

Jedino tad će Ljubav da se uzdigne u tebi.

Daj, ne buncaju! Niko, pa ni Bog ne traži od tebe da ga voliš, već samo da svakome pomažeš i ne činiš nikome zlo, iz razloga da bi i drugi tebi pomagali i da tebi ne bi činili zlo, a to je opet USLOVLJENA LJUBAV koja se postiže pravednom podelom rada i rezultata rada.

Pravilo i Zakon postojanja je da subjekt ne može da postoji bez objekta, što znači da je i samo postojanje uslovljeno, pa makar subjekt, da bi ga bilo, morao sam da se napregnuo i pokrenuo i tako postane postao sam svojim i subjektom i objektom.

Kako god okreneš, bezuslovne ljubavi, ni davanja, nema, već samo uslovljene. Jer čim osećanja ljubavi bez objekta ljubavi ne može da bude, to je odmah uslovljena ljubav, a ne bezuslovna.

 

[JA KOJI JESAM]

Pa i voleti Boga je "uslovljena ljubav".

Ja govorim o Ljubavi a ne o voljenju.
Voljeti Boga nije biti Bog ili osjetiti Boga u sebi.

Da bi takve ljubavi bilo uslov je Bog.

Bog nije uslov Ljubavi. Ljubav i Bog su od istog; od apsoluta su koji Sviješću zna sebe. Kad je volja i pažnja apsoluta u nestvorivom, nepromjenjivom postojanju u onome-što-jeste tad se Svijest uzdiže prema njemu, tad on-ono biva Bogom. Bio apsolut svjestan sebe čovjeka ili imao Svijest o sebi Bogu on je uvijek isto nepromjenjivo postojanje.

Džaba logikom pokušavaš da shvatiš bezuslovnost. Logika upravo funkcioniše na uslovima i razlozima.

Daj, ne buncaju! Niko, pa ni Bog ne traži od tebe da ga voliš, već samo da svakome pomažeš i ne činiš nikome zlo, iz razloga da bi i drugi tebi pomagali i da tebi ne bi činili zlo, a to je opet USLOVLJENA LJUBAV koja se postiže pravednom podelom rada i rezultata rada.

Bog od 'tebe' ne traži ništa. Bog sebe daje kako bi kroz to davanje ostvario potencijal, čiju manifestaciju iz ove projekotvane tačke doživljava prividno 'odvojenom od Sebe.

Apsolut kao Bog daje svoju volju i pažnju svakom Ja Jastva Svijesti individualizujući ih (volju i pažnju), kako bi svakom svom nemanifestovanom kvalitetu omogućio manifestaciju njegovog znanja-o-sebi. Kroz to se i cjeloviti potencijal Boga manifestuje.
To je tako jednostavno.
'Čovjek' ne postoji, postoji apsolut koji sebe doživljava čovjekom. Čovjek je projekcija Božijeg potencijala (ti bi to rekao ne postoji stvorenje već postoji Svijest koja vrši radnje...). Bog ne daje 'Čovjeku' nikakvu slobodu volje već je stoga daje sebi-apsolutu u individualizaciji svog (božijeg) potencijala. Pri tom Svijest o sebi apsolutu biva isključena, Bog prividno nestaje iz pažnje apsoluta a na mjesto Svijesti se postavlja Svjesnost-o-postajućem stvorenju. To je uslov koji je neophodan da bi se u pažnji apsoluta mogao pojaviti i ostavriti 'čovjek'. Odatle slijedi poistovjećenje Tvorca sa stvorenjem što čitavom doživljaju dodaje dodatni problem i navodi Biće na totalnu zabludu. I Bog i čovjek su krajnji produkti usmjerenja volje i pažnje apsoluta. Jedino kao Bog apsolut zna šta i kako on jeste i šta i kako iz svoje Svijesti može stvarati. Bog od čovjeka ne traži ništa.

Ljubav je bezuslovno davanje; Bog daje svoju Svijest, svoju volju i pažnju svakom apsolutnom kvalitetu bezuslovno, kako bi iz znanja o njemu (iz Jastva) ostvorio njegov a s tim i svoj potencijal. U poistovjećenju sa stvorenim volja biva uslovljena.

 

[ristob]

A naučne zaključke, ribaru, moš izvesti iz istorije čovečanstva. Primera ima koliko oš.

Moćnici kapitalistickog zapada, uključujući veći dio običnih građana, su od samog starta predano radili na ostvarenju svojih zamisli o sebavanju komunizma svuda u svijetu. Non stop su radili na tome i na kraju uspjeli. Nasuprot tome, komunistički narodi nijesu previše ozbiljno uzimali prijetnje od zapada pa nijesu ni poduzimali adekvatnu odbranu. Zato du lako pali.

I naš slučaj je dobar primer. Kad je zapad shvatio da će Yu biti tvrd orah pribegao je najprljavijim gebelsovkim metodama - potplatio je domaću kvislinsku bagru da sije medjuljudsku mržnju iz svih raspoloživih medija. Najmanje 5 g je to trajalo non-stop. I ni to nije bilo dovoljno, jer narod, pogotovu u BiH, sve nacije, stvarno nije htio ratovati, pa su iscenirali Markale! Tek tada je nastala kritična masa o kojoj Simo priča.

I još ovaj primer. Da bi Zapad funkcionisao potrebni su im neprijatelji. Ako ih nema - izmislice ih! Pre su to bili komunisti, sad su teroristi, posle ko zna koji... Oni non-stop rade na materijalizaciji svojih zamisli. I uspevaju u tome.

 

[Гром]

Љубоооо!
Постоји начин да се прими љубав, А тај начин се зове Захвалност!
Бог се даје али га незахвалан човек не прима, не прима његову љубав.
И Бог не може да се да.
Просто ко пасуљ за човека који није препаметан па да не може да разуме.
То ти је ко оно питање: Може ли Свемогући да не може?
Па може он је свемогућ. Јер ако не би могао да не може, не би био свемогућ.
Може ли Бог да створи камен који ни сам не би могао да подигне? Може. Створио је човека који кад падне ни Бог не може да га подигне ако овај то не жели.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Ja govorim o Ljubavi a ne o voljenju.
Voljeti Boga nije biti Bog ili osjetiti Boga u sebi.

I dalje laprdaš. Kakva je razlika između "ljubiti" i "voleti"? Samo dve različite reči za istu vrstu osećanja. Dalje, besmisleno je i pomenuti reč "bog", a ne pružiti dokaze o njegovom postojanju i ne umjeti objasniti šta je bog, kako postoji i zašto. Nije dovoljno da ti znaš o čemu pričaš, već da i onaj kome pričaš zna o čemu pričaš.

Bog nije uslov Ljubavi. Ljubav i Bog su od istog; od apsoluta su koji Sviješću zna sebe. Kad je volja i pažnja apsoluta u nestvorivom, nepromjenjivom postojanju u onome-što-jeste tad se Svijest uzdiže prema njemu, tad on-ono biva Bogom. Bio apsolut svjestan sebe čovjeka ili imao Svijest o sebi Bogu on je uvijek isto nepromjenjivo postojanje.

Lupetaš. Ni dragi bog, "apsolut, koji jeste, biće po sebi, koji svojom svešću zna sebe, po svojoj volji i pažnji u nepromenljivom postojanju, onome što jeste, kad se uzdiže prema njemu i biva bogom", ne može pogoditi o čemu ti ovde zapravo, ne da pričaš, već laprdaš.

Džaba logikom pokušavaš da shvatiš bezuslovnost. Logika upravo funkcioniše na uslovima i razlozima.

Lažeš! Istina je da ništa ne može ni da postoji, ni da se desi bez uzroka i uslova.

Bog od 'tebe' ne traži ništa. Bog sebe daje kako bi kroz to davanje ostvario potencijal, čiju manifestaciju iz ove projekotvane tačke doživljava prividno 'odvojenom od Sebe.

I dalje samo lažeš ljude i laprdaš. Nema nikakvog Boga. NE POSTOJI. Postoji samo SVEST koja se napreže, kreće, opaža, oseća, pamti, misli i razume i sem toga ničeg drugog nema.

Apsolut kao Bog daje svoju volju i pažnju svakom Ja Jastva Svijesti individualizujući ih (volju i pažnju), kako bi svakom svom nemanifestovanom kvalitetu omogućio manifestaciju njegovog znanja-o-sebi. Kroz to se i cjeloviti potencijal Boga manifestuje.
To je tako jednostavno.
'Čovjek' ne postoji, postoji apsolut koji sebe doživljava čovjekom. Čovjek je projekcija Božijeg potencijala (ti bi to rekao ne postoji stvorenje već postoji Svijest koja vrši radnje...). Bog ne daje 'Čovjeku' nikakvu slobodu volje već je stoga daje sebi-apsolutu u individualizaciji svog (božijeg) potencijala. Pri tom Svijest o sebi apsolutu biva isključena, Bog prividno nestaje iz pažnje apsoluta a na mjesto Svijesti se postavlja Svjesnost-o-postajućem stvorenju. To je uslov koji je neophodan da bi se u pažnji apsoluta mogao pojaviti i ostavriti 'čovjek'. Odatle slijedi poistovjećenje Tvorca sa stvorenjem što čitavom doživljaju dodaje dodatni problem i navodi Biće na totalnu zabludu. I Bog i čovjek su krajnji produkti usmjerenja volje i pažnje apsoluta. Jedino kao Bog apsolut zna šta i kako on jeste i šta i kako iz svoje Svijesti može stvarati. Bog od čovjeka ne traži ništa.

Ljubav je bezuslovno davanje; Bog daje svoju Svijest, svoju volju i pažnju svakom apsolutnom kvalitetu bezuslovno, kako bi iz znanja o njemu (iz Jastva) ostvorio njegov a s tim i svoj potencijal. U poistovjećenju sa stvorenim volja biva uslovljena.

Ti si potpuno lud čovek. Same izmišljotine i laži pričaš. Ništa nisi u stanju, ni da dokažeš, ni logički objasniš. Svi tvoji stavovi su bezvedno smeće. Toliko.

 

[Ljubo2]

GROM:

Љубоооо!
Постоји начин да се прими љубав, А тај начин се зове Захвалност!
Бог се даје али га незахвалан човек не прима, не прима његову љубав.
И Бог не може да се да.

Grome, BOGOMOLJČE, šta ćeš ovde? Idi na forum "Religija". Ovde ničije priče o Bogu i njegovom davanju i primanju ljubavi ne vrede ni za khurac. Na ovom forumu samo argumeni i logika prolaze. Ovde sve što ne može iskustveno i naučno da se proveri logički objasni, nema nikakvu vrednost. Ne samo da nema nikakvu vrednost već je čak štetno i opasno po zdravlje i život. Organizovane svetske religije i njihova učenja ugrožavaju postojanje čitave naše civilizacije, isto toliko kojiko i svetske ideologije i političke podele. Nemaju nikakve veze s bogom, već đavolom. Nisu ni od kakvog dobra, već zla. Nisu Znanje, već Laž i Neznanje. Čista obmana, manipulacija i prevara za šaku eura, dolara ili dinara.