Šta je - Ideja ?

[Dragoljub69]

Stigao sam do "prosvetljenje"...Ybg...

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Ljubo, da je tako kako ti tvrdiš ti bi sad bio svjestan svega, apsolutno svega što postoji u svemiru, a ti nisi svjestan ni svega što si radio juče, pa čak nisi svjestan niti svega što trenutno postoji oko tebe.

Pogrešnop si protumačio ono što sam rekao. Rekao sam: "Svemir kao kreacija i celina je građen po principu holograma, što podrazumeva da je Svemir kao celina sadržan u svakoj tačci kreacije. To podrazumeva, da bi saznali Istinu o kreaciji kao celini, nije potrebno sagledati je celu. Dovoljno je sagledati, proučiti i razumeti samo jednju njenu tačku."

Dakle, govorio sam o saznanju Istine o postojanju svega, a ne o percepciji i svesnosti svega. To znači, da, ako želimo da znamo pravila i zakone po kojima postoji Svemir, dovoljno je da znamo pravila i zakone po kojima postoji samo jedna čestica koja se nalazi u sastavu svemira, jer sve što postoji u Svemiru, i veliko i malo, postoji po istim pravilima i zakonima. Ta pravila i zakoni su 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti koja važe apsolutno za sve veliko i malo. Po pravilima i zakonima "7 sposobnosti" sve postoji tako što se večito pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja - svaka elementarna čestica, svaki atom, svako nebesko telo, svaka galaksija, svaka ćelija, svako telo svake biljke, životinje ili čoveka. To važi i za svako jaje, pile i koku, kao i za Svemir kao celinu. I ako uspemo da otkrijemo pravila i zakone po kojima postoji bilo šta, recimo, jaje, pile i koka, mi smo otkrili i razumeli pravila i zakone, tj Istinu o postojanju svega, pa i Svemira kao celine.

 

[Ljubo2]

SNOUDEN:

eto slažem se. pretpostavke su ti loše. a ti još svaku proglasavaš aksiomom.

"Ja jesam" nije predpostavka, već aksiom - istina koja se podrazumeva sama po sebi.

"Iz Ništa ne može nastati Nešto" nije pretpostavka, već aksiom - istina koja se podrazumeva sama po sebi.

"Nešto koje postoji, postoji od uvek i zauvek, samo po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, jer nije moglo da nastane iz Ništa", takođe nije pretpostavka, već aksiom - istina koja se podrazumeva sama po sebi.

A kad budeš razumeo da "Nešto, da bi postojalo samo po sebi, od uvek i zauvek, kao svoj uzrok i posledica, mora da raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, pomoću koji mora večito da se pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja" i kad budeš razumeo da je to osnovni prirodni zakon po kojem sve postoji, tada ćeš da razumeš da ni taj Zakon nije pretpostavka, već aksiom. tj. istina koja se podrazumeva sama po sebi.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Ljubomire, ako bi bilo tako kako ti kažeš onda kretač koji je u pokretu ne bi nikako iz jedne tačke mogao da se vrati u nekretanje a da i druge projektovane tačke ne uruši sa sobom takođe u nekretanje.

Ova tvooja reč "nepokretni pokretač" je totalno pogrešna. Tako nešto u strarnosti nije moguće. Kao prvo niko ne može istovremeno biti kretač i nekretač. Ako je nešto kretač, tada je to nešto istovremeno i kretanje, jer kretač se ne može odvojiti od svog kretanja i ostati nepokretan. To podrazumeva da niko ne može iz sebe projektovati nikakve tačke koje se kreću, a on sam ostati nepokretan, jer bi onda projektovanje takvih tačaka imalo značenje njihovg stvaranja, što nije moguće. Nikakvo stvaranje nije moguće. Tačke koje postoje, od kojih je kreiran Svemir, postoje jednom zauvek, same po sebi, uz pomoć svojih sedam sposobnosti. Te tačke nikada ne mogu da budu ni stvorene, ni uništene.

Naravno, postoji tu nešto drugo što može da ima značenje "nepoklretnog pokretača, ali ti to ne umeš na praktičnom primeru da objasniš. To ti je kao na primer onaj zametak (DNK) u jajetu pileta, koji u jajetu stoji na jednom mestu, nepokretan, a svojom mišlju emituje (projektuje) informaciju o obliku i građi pileta, na tačke belanjka i žumanjka u jajetu pileta, pa se te tačke same pokreću u skladu sa tom informacijom i same, putem samoorganizovanja, po toj informaciji postepeno poprimaju oblik pileta. Ili kad "svetlosno biće" sa određene visine, nepokretno, svojom mišlju projektuje, tj. telepatski prenosi informaciju nekog ornamenta u vidu krugova na klasje nekog žitnog polja, pa se klasje koje telepatski prima i razume tu informaciju, samo povija u skladu sa tom informacijoj i pravi krugove na žitnom polju. Na isti način je i ceo svemir kreiran iz jedne nepokretne tačke iz koje se emituju informacije o obliku Svemira. Tako je i Tesla primao informacije o svim svojim izumima iz oblasti elektroteknike, a zatim ih realizovao u praksi. Tako rade i svi naši informatički sistemi. Stoje nepokretni i u eter emituju razne informacije, a ljudi koji preko svojih prijemnika primaju te informacije sebe, svoje kretanje i svoj rad usklađuju sa tim informacijama.

Dakle, ako želiš da pričao o nekakvom "apsolutu" kao "nepokretnom pokretaču" koji iz sebe "projektuje" ceo Svemir, tako treba to da objasniš, da svako može da te razume, a ne tako kako ti objašnjavaš, da niko živ nije u stanju da razume o čemu pričaš.

 

[JA KOJI JESAM]

Pogrešnop si protumačio ono što sam rekao. Rekao sam: "Svemir kao kreacija i celina je građen po principu holograma, što podrazumeva da je Svemir kao celina sadržan u svakoj tačci kreacije. To podrazumeva, da bi saznali Istinu o kreaciji kao celini, nije potrebno sagledati je celu. Dovoljno je sagledati, proučiti i razumeti samo jednju njenu tačku."

Prvo, naglašavaš da je Svemir kreacija a juče si trvdio da ne postoje kreacije, tj. stvorenja. Svaka kreacija je stvorenje što naglašava da postoji i Tvorac.
Hologram je samo predstava Svemira a ne i sam Svemir, stoga ti ne možeš da vidiš Svemir kao cjelinu niti ćeš je ikada vidjeti. Hologramska projekcija je svojevrsna prostorna projekcija kojoj je podloga Um, sam prostor, što joj omogućava sferno prostiranje. Sama činjenica da je hologram projekcija takođe znači da je to predstava nečega a ne to nešto onakv kakvo ono jeste. Niti jedna predstava nije istina već je to samo njena interpretacija.

Nije svaka tačka u Svemiru Svemir ali dakako da svaka tačka u Svemiru jeste dio Svemira koji ga čini cjelinom.
Tako niti svaka ćelija u tijelu čovjeka nije to tijelo ali dakako je njegov gradivni element. Da jeto tako dokaz je odumiranje ćelija tijela ili pak amputacije. Tijelo bez određenih ćelija još uvijek biva tijelo ali njegov izgled i njegova cjelovitost više nije ista kao sa tim ćelijama.
Princip po kojemu se nešto gradi i ono što je sagrađeno kroz taj princip nisu jedno te isto.
Princip po kojemu je sagrađen Svemir je isti kao i princip po kojemu se stvara čovjek ali Svemir i čovjek nisu isto.
Ono što je isto u Svemiru i u čovjeku jeste UM, praznina koja prožima i jedno i drugo. Naravno, Jastvo je osnova svih kreacija te se Jastvo klonira i iz njega postaju stvorenja, kao uostalom i Svemir kao skup svih stvorenja unutar univerzalnog uma.
Stoga, moglo bi se reći osnova Svemira i osnova čovjeka kao stvorenja je ista, uvijek je to Jastvo, doduše njegov klonirani sadržaj, a ono što se stvara iz Jastva nije isto. Ja nigdje stoga nisam tvrdio da je čovjek sačinjen od drugačije 'materije' (supstance) nego li Svemir, ali dakako da su Svemir i čovjek dva različita izraza jednog te istog, postojanja. Jastvo im je esencija a Jastvo je sadržaj Svijesti koja je duh apsoluta, apsolutno znanje-o-sebi. Nije dovoljno razumjeti jednu tačku da bi znao cjelinu. Ti si u totalnoj zabludi. Da bi razumio jednu tačku, bilo koju tačku, moraš da znaš cjelinu. To nemožeš znati svojim intelektom, svojim razumom. O njoj možeš saznvati i saznati, dakako, ali saznanje o cjelini se ne ostavruje intelektom već duhom. Intelektom se stvara logički red kroz koji je jedino i moguće nešto razumjeti. Saznavanje i znanje su dva domena našeg Bića. Znanje je u duhu nečega a saznavanje se vrši prenošenjem informacija iz jedne sfere duha u drugu. Kada se u sferu našeg duha unese intuitivno znanje o nečemu, ostavrili smo njegovo shvatanje, obuhvatili smo ga svojim duhom, ono je tad u našem duhuprisutno u formi haosa a uloga našeg intelekta da je da taj haos postavi u logički red. Jedino tad nastupa razumijevanje.


Svemir jeste skup svih kombinacija nastalih iz iste osnove. Čovjek je samo određena kombinacija. Jedno i drugo nisu isto mada nastaju po istom principu.

Dakle, govorio sam o saznanju Istine o postojanju svega, a ne o percepciji i svesnosti svega. To znači, da, ako želimo da znamo pravila i zakone po kojima postoji Svemir, dovoljno je da znamo pravila i zakone po kojima postoji samo jedna čestica koja se nalazi u sastavu svemira, jer sve što postoji u Svemiru, i veliko i malo, postoji po istim pravilima i zakonima. Ta pravila i zakoni su 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti koja važe apsolutno za sve veliko i malo. Po pravilima i zakonima "7 sposobnosti" sve postoji tako što se večito pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja - svaka elementarna čestica, svaki atom, svako nebesko telo, svaka galaksija, svaka ćelija, svako telo svake biljke, životinje ili čoveka. To važi i za svako jaje, pile i koku, kao i za Svemir kao celinu. I ako uspemo da otkrijemo pravila i zakone po kojima postoji bilo šta, recimo, jaje, pile i koka, mi smo otkrili i razumeli pravila i zakone, tj Istinu o postojanju svega, pa i Svemira kao celine.

Svemir nije postojanje.
Svemir je kreacija koju postojanje-apsolut kreira iz sopstvene Svijesti (Jastva) za sebe.
Ti poistovjećuješ postojanje sa kreacijom. Stoga, sva tvoja objašnjenja su objašnjenja kreacije a ne postojanja, te stoga tvoj 'Zakon' nije nikakav Zakon Postojanja već bi ga bar trebao nazivati Zakonom postajanja, projekcije, pretakanja. Postojanje je, Ljubo, nešto sasvim drugo od onoga što je stvoreno, što postaje.

Postojanje je nestvorivo, nepromjenjivo, neuništivo. Svemir je kreacija, manifestacija, tog nestvorivog, nepromjenjivog nečega. Manifestacije tog postojećeg nečega postaju i nestaju dok to nešto uvijek ostaje netaknuto, isto, nepromijenjeno, nepromjenjivo. Ako imaš dovoljnu širinu shvatanja (obuhvatnosti duha) vidjet ćeš da nešto što je nepromjenjivo ne može prolaziti ni kroz kakve promjene, ono je izvan promjene ali takođe ono doživljava kreaciju kroz promjenu svoje volje i pažnje. Pri tom ono se nigdje ne kreće, nigdje ne odlazi iz istog tog nepokretnog sebe, ne pretače se ni u šta drugo. Ono je besprostorno, što govori da nema 'gdje' gdje bi ono moglo da načini pokret. Ono uvijek JESTE. Njegova Svijest, njegov duh je osnova kojom on žonglira i kreira iluzornu postajuću realnost u kojoj klonirani sadržaj Svijesti obrće i okreće pretačući ga kroz različita stanja. Stanja ne utiču na postojanje. Stanja utiču samo na doživljaje nečeg postajućeg. Što postaje i nestaje. Postojanje se nigdje ne pomijera, ni u što se ne pretapa i nikada ne prestaje da bude ono-što-jeste, apsolut. Kao apsolut, svojom voljom i pažnjom apsolutno je prisutno u svemu što iz Svijesti (Jastva) kreira, jer uistinu sve je u njemu.

 

[JA KOJI JESAM]

Stigao sam do "prosvetljenje"...Ybg...

A ja pomislio da nas obavještavaš kako si stigao do prosvjetljenja...radije bih da si nam to saopštio.

 

[snouden]

"Ja jesam" nije predpostavka, već aksiom - istina koja se podrazumeva sama po sebi.

"Iz Ništa ne može nastati Nešto" nije pretpostavka, već aksiom - istina koja se podrazumeva sama po sebi.

"Nešto koje postoji, postoji od uvek i zauvek, samo po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, jer nije moglo da nastane iz Ništa", takođe nije pretpostavka, već aksiom - istina koja se podrazumeva sama po sebi.

ako samobanovanje proglasiš aksiomom. podržaću te.)
lepo ti je rečeno. nisu to aksiomi već dokazivo istiniti izrazi.

A kad budeš razumeo da "Nešto, da bi postojalo samo po sebi, od uvek i zauvek, kao svoj uzrok i posledica, mora da raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, pomoću koji mora večito da se pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja" i kad budeš razumeo da je to osnovni prirodni zakon po kojem sve postoji, tada ćeš da razumeš da ni taj Zakon nije pretpostavka, već aksiom. tj. istina koja se podrazumeva sama po sebi.

dje baš nadje sedam. računar/procesor ima 5 nezavisnih elementa/sposobnosti (memoriju, algoritam, operator, takt i wejfer).
a ti reci šta se s njime ne može predstaviti i objasniti.

 

[Гром]

Ideja nije uslovljena iskustvima...ili jeste ?

na čemu se zasniva - Ideja ?

Свака наша мисао је заснована на некој идеји.
То значи да у нама постоји неки изувор идеја, неки ослонац од којег одскачу идеје и ускачу у нашу пажњу.
Наша истина је извор свих тих мисли. А она Истина је настала Васпитањем, образовањем. кроз искуства и уверења као и убеђења.
Кад се наш живот сабере и одузме добије се наша лична истина. Та истина је као филтер кроз који ми доживљавамо свет, Па ако наша истина каже да је нешто лоше, зло и добро, безвредно и вредно, лепо и ружно, паметнои глупо, чисто, прљаво, Све је нама онако како истина која је у нама кроз наше мисли каже да јесте. Па кад наша истина боји свет ружичасто нама је лепо а кад га боји сивим бојама онда нам је лоше. Наша истина је основна идеја нашега живопта.Добра ствар је да кроз веру можемо да променомо своји истину уколико нисмо предубоко идентификовани са њом,

Е сад: нама теба нова идеја, нешто несвакидашње, нешто што ће обогатити наш живот кроз инспирацију коју ће донети у наш живот.
Постоји океан идеја у Богу, и да би приступили некој доброј идеји ми треба свој ум прво да наштелујемо на фреквенцију на којој се та идеја налази. Као што се штелује радио на станицу са добром музиком.
Једна од ствари које су потребне да би се дошло на праву фреквенцију је душевни мир. Душевни мир је стање нашег ума и наше душе: У уму не би смело да буде мисли коеј би са собом доносиле узрујаност душе , а узрујаност душе се огледа у лошим осећањима. Мисли које доносе са собом, гнев, бес љутњу . осуду остала лоша осећања ремете мир у души и уму и такав ум је неспособан да ухвати неку добру идеју. Када је христос рекао да треба праштати, бити милостив, волети и непријатеље своје он је запаво говорио о довођењу ума у једно акво стање које би кроз идеје омогућило разумевање Божанског Бића и његове науке. Али не само науке на религиозном нивоу него и науке уопште. Јер научник који се поистоветио са стеченим знањем више није способан за нове идеје, спутава га његово богатство, негово знање.
Друга ствар која омогућава да се ум наштелује на праву фреквенцију је интересовање, Ако ми посвећујемо пажњу забави , спорту и слично наш ум неће доносити добре идеје на плану духовности или науке. Никола тесла је то увидео па је свој ум хранио пробраном храном и резулати нису изостали.

 

[Гром]

Седим тако и размишљам: Тема је: Шта је идеја?
Поставио сам то питање као центар свог интересовања? И загледам у свом уму онако са свих страна Идеју.
Видим да свака идеја коју прихватимо у нашем уму постаје као један нови свет, Као рађање још једног сунца у галаксији. Светлост те звезде ће сваке ноћи обасјавати земљу нашег ума. Наш ум више никад неће бити као што је био.
Идеја мора да има смисла и ми тај смисао морамо да видимо. У смислу је њена светлост, без смисла је идеја као угашена звезда за коју не знамо ни да постоји.
У идеји је живот јер смисао је одлика живота, Тамо где нема смисла нема ни живота, Зато Идеја има моћ да измени наш живот, да донесе одушевљење и покрене нас на дела.
Немиран ум је бесплодан ум неспособан да осмисли свој живот и испуни га радошћу живота. Ум неспособан за нове идеје.

 

[Гром]

Али опет не одговорих шта је идеја? Делује као Божанско семе које је однекуд долутало и пало на тло нашег ума. Некад падне на камен, некад у трње, некад на пут, а некад на подно тло и донесе многи род. За нове, стварно нове идеје ми у свом уму не можемо наћи никакав узрок. Узрок за који би смо рекли из овог дела нашег ума је то дошло, Из знања, васпитања или неког другог дела нашег ума или истине која је у нама. Стварно нова идеја засја ниодкуда. Зато је видим као Божанско семе које је пало на тло нашег ума.

 

[ristob]

Koji je tvoj Bog, Grome? Ti sam?!

 

[snouden]

Koji je tvoj Bog, Grome? Ti sam?!

to se zove oboženje čoveka. kada čovek razvije unutašnji svet Bog je u njemu. samo taj svoj svet nema smisla sazdati od balega. glupo biti bogom od balega.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Prvo, naglašavaš da je Svemir kreacija a juče si trvdio da ne postoje kreacije, tj. stvorenja. Svaka kreacija je stvorenje što naglašava da postoji i Tvorac.

Može da se tvrdi da jaje, pile i koka, što važi i za Svemir, jesu kreacija i nisu, zavisno od konteksta. Ako tvrdimo da jesu, onda to podrazumeva da jaje, pile i koku kreira DNK koji u sebi nosi informaciju o jajtu piletu i koki koju emituje na već postojeću živu i svesnu tvar belanjka i žumanjka u jajetu, koja tu informaciju uz pomoć svojih sedam sposobnosti i prima i po njoj se samoporeobražava u pile i koku, a kasnije ponovo u jaje. A možemo da tvrdimo da jaje, pile i koka nisu kreirani, već samokreirani. DNK ne bi mogao da kreira ništa da tvar belanjka i žumanjka nije živa i da ne raspolaže sa sedam sposobnosti, pomoću kojih će putem samoorganizovanja sama da se samopreobrazi u oblik jajeta, pileta i koke. Drugim rečima, ne postoji nikakav Bog koji stvara, niti kreira bilo šta, već samo rapolaže znanjem (informacijom) o svemu i tu informaciju nudi onoj već samopostojećoj, nestvorivoj i neuništivoj tvari, od koje je i sam napravljen, da se po toj informaciji samokreira. A da li će ta tvar tu informaciju da usvoji i po njoj deluje to zavisi od njene volje. Kao na primer ( ja uvek za sve moje stavove dajem praktični primer) deset Božjih zapovesti koje niko ne poštuje, a kad bi ih svi poštovali, na Zemlji ne bi bio pakao, već raj. Kao što ni ona tvar belanjka i žumanjka neće uvek poštovati informaciju o obliku pileta i koke koju na nju prenosi DNK, pa će onda takvo jaje da bude mućak. Kao što je i čovečanstvo mućak. NI Bog ne može da stane u kraj čovečijoj gluposti.

Hologram je samo predstava Svemira a ne i sam Svemir, stoga ti ne možeš da vidiš Svemir kao cjelinu niti ćeš je ikada vidjeti.

Od tebe niko ne traži da "vidiš" ceo Svemir da bi znano sve o njemu. Da bi znao Sve o Svemiru, dovoljno je da znaš samo to da je ceo sagrađen od večito postojeće tvari koja postoji sama po sebi uz pomoć sedam sposobnosti i da su sve materijalne forme od kojih se Svemir sastoji harmonični oblici organizovanog kretanja i rada te tvari. I kad budeš uspeo to sve da "vidiš" i razumeš makar samo na primeru "jaje-pile-koka" isto je kao da si "video" i ceo Svemir.

Nije svaka tačka u Svemiru Svemir

Tačno, svaka tačka nije Svemir, ali sve tačke od kojih je Svemir sagrađen su iste. Dakle, u Svemiru ničeg dugog nema sem onoga što u svakoj od njegovih tačaka već ima. I kad budeš znao šta je suština samo jedne njegove tačke, znaćeš suštinu i celog Svemira. Ta suština je, naravno, onih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti kojima svaka tačka raspolaže, pomoću kojih je moguće sve, a bez kojih ne bi bilo moguće ništa.

Princip po kojemu se nešto gradi i ono što je sagrađeno kroz taj princip nisu jedno te isto.

Naravno da nisu. Princip, to je ideja , tj informacija o obliku organizovanog kretanja i rada, sa značenjm zakona ili projekta i to je jedno, a građevina kao fizički oblik organizovanog kretanja i rada koja se po tom principu i projektu gradi, je drugo. Jedno je kretati se i raditi po ideji o kretanju i radu, a drugo je tokom kretanja i rada, uz pomoć sposobnosti opažanja, osećanja i pamćenja stvarati ideju o kretanju i radu.

Princip po kojemu je sagrađen Svemir je isti kao i princip po kojemu se stvara čovjek ali Svemir i čovjek nisu isto.

Pametan i mudar nećeš da budeš po tome što znaš da Svemir i čovek nisu isto, jer to zna i svako malo dete, već po tome kad budeš saznao sve ono po čemu Svemir i čovek jesu isto.

Ono što je isto u Svemiru i u čovjeku jeste UM, praznina koja prožima i jedno i drugo.

Tu "prazninu" koju nazivaš "umom" slobodno obesi mačku o rep. Ono što je i u Svemiru i čoveku isto su tačke od kojih je sagrađen i Svemir i čovek i iste su onih sedam sposobnosti kojima svaka tačka i u Svemiru i čoveku raspolaže i sem tih njihovih sedam sposobnosti nikakvog drugog "uma" nema. U jajetu koke sve tačke su podjednako "um", kako one koje se nalaze u sastavu DNK, tako i svaka ona koja se nalazi u sastavu žumanjka i belanjka. U čovekovom organizmu, takođe, svaka tačka je um. Da nije tako ljudski organizam ne bi bio moguć. Naravno, kod mnogih ljudi se dešava da im um bude "praznina", ali to je druga priča.

Nije dovoljno razumjeti jednu tačku da bi znao cjelinu. Ti si u totalnoj zabludi. Da bi razumio jednu tačku, bilo koju tačku, moraš da znaš cjelinu.

Suština svake tačke od koje je sagrađen Svemir, kao i suština Svemira kao celine, su 7 sposobnosti. U zabludi je svako ko to ne zna ili drugačije misli.

O celini nemožeš znati svojim intelektom, svojim razumom. O njoj možeš saznvati i saznati, dakako, ali saznanje o cjelini se ne ostavruje intelektom već duhom.

Bilo da o celini saznaješ intelektom, razumom, duhom ili guzicom, uvek na kraju dođeš do saznanja da bez sedam sposobnosti ne bi mogli da postoje nikakvi predmeti spoznaje, niti bi bez sedam sposobnosti imalo čime da se saznaju predmeti spoznaje.

Intelektom se stvara logički red kroz koji je jedino i moguće nešto razumjeti. Saznavanje i znanje su dva domena našeg Bića. Znanje je u duhu nečega a saznavanje se vrši prenošenjem informacija iz jedne sfere duha u drugu. Kada se u sferu našeg duha unese intuitivno znanje o nečemu, ostavrili smo njegovo shvatanje, obuhvatili smo ga svojim duhom, ono je tad u našem duhuprisutno u formi haosa a uloga našeg intelekta da je da taj haos postavi u logički red. Jedino tad nastupa razumijevanje.

Zašto voliš uvek iznova da se zapetljavaš kao pile u kučine. Nema potrebe. Stvari su tako proste da prostije ne mogu da budu. Sem tvari od koje je sve sagrađeno i njenih sedam sposobnosti ničeg drugog nema i ako to znaš i razumeš, tada sve znaš i razumeš.. Reči i pojmove kao na primer "intelekt", "razum", "duh", "apsolut", "bog", "bitak", "biće", "projekcija" itd, slobodno smućkaj i baci u vodu - to ti ne treba. Sem ako želiš da se s tim rečima i pojmovima i dalje zapetljavaš kao pile u kučine.

 

[ristob]

Snežni čovečuljku, više od 3/4 čovečanstva koje je ikad postojalo je verovalo, a i danas veruje u neka božanstva! Tome se rugaju oni koji misle da su Boga ufatili za mooda.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM

Svemir nije postojanje.

Tačno, ali samo ako znamo da je Svemir KRETANJE koje je opažljivo, a nema značenje postojanja, već KRETAČ koji se kreće, koji nije opažljiv, a ima zhnačenje postojanja.

Svemir je kreacija koju postojanje-apsolut kreira iz sopstvene Svijesti (Jastva) za sebe.

NE. Svemir je KRETANJE koje je opažljivo, a nema značenje postojanja, već KRETAČ koji se kreće, koji nije opažljiv, a ima zhnačenje postojanja.

Ti poistovjećuješ postojanje sa kreacijom.

NE! Kod mene KRETAČ je postojanje, a njegovo kretanje je KREACIJA. Kretač i kretanje su JEDNO, jer se ne mogu odvojiti jedno od drugog. Ali kretač i kretanje, iako su JEDNO, oni NISU ISTO. Kretač kao kreator postoji uvek, a njegovo kretanje kao kreacija može i da počne i završi.

Stoga, sva tvoja objašnjenja su objašnjenja kreacije a ne postojanja, te stoga tvoj 'Zakon' nije nikakav Zakon Postojanja već bi ga bar trebao nazivati Zakonom postajanja, projekcije, pretakanja. Postojanje je, Ljubo, nešto sasvim drugo od onoga što je stvoreno, što postaje.

Zakon postojanja su SEDAM SPOSOBNOSTI. Bez njih ne može da bude ni KRETAČA u svojstvu KREATORA, ni KRETANJA u svojstvu KREACIJE. To je moje objašnjenje. Nije se rodio, niti će da se rodi genije koji će ovom mom objašnjenju ikada moći makar pero da odbije.

Postojanje je nestvorivo, nepromjenjivo, neuništivo. Svemir je kreacija, manifestacija, tog nestvorivog, nepromjenjivog nečega.

Ovaj tvoj stav u vezi nestvorivog, nepromenjivog i neuništivog postojanja je obična vera i dogma, ako ne umeš da ga dokažeš i objasniš uz pomoć njegovih 7 sposobnosti - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja.

Manifestacije tog postojećeg nečega postaju i nestaju dok to nešto uvijek ostaje netaknuto, isto, nepromijenjeno, nepromjenjivo.

I ovaj tvoj stav je obična dogma i vera, ako ne znaš da nikakvih drugih manifestacija postojanja nema do njegovih 7 fizičkih i psihičkih RADNJI. Sedam sposobnosti imaju značenje postojanja jer sposobnosti i onaj ko njima raspolaže postoje uvek. A sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji sa značenjem manifestacija i kreacija, nemaju značenje postojanja jer radnje mogu uvek iznova i da nastaju i nestaju

Ako imaš dovoljnu širinu shvatanja (obuhvatnosti duha) vidjet ćeš da nešto što je nepromjenjivo ne može prolaziti ni kroz kakve promjene,

Nećeš ti da imaš nikakvu širinu shvatanja (obuhvatnosti duha), dok god ne budeš sam razumeo svo to što pričaš, tj. dok god sve svoje stavove u vezi postojanja ne budeš i dokazivao i objašnjavao uz pomoć 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti. Iz razloga što sem sedam vrsta fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji ničega drugog nema, niti da postoji, niti da se spoznaje, niti objašnjava, niti razume

ono je izvan promjene ali takođe ono doživljava kreaciju kroz promjenu svoje volje i pažnje. Pri tom ono se nigdje ne kreće, nigdje ne odlazi iz istog tog nepokretnog sebe, ne pretače se ni u šta drugo. Ono je besprostorno, što govori da nema 'gdje' gdje bi ono moglo da načini pokret. Ono uvijek JESTE. Njegova Svijest, njegov duh je osnova kojom on žonglira i kreira iluzornu postajuću realnost u kojoj klonirani sadržaj Svijesti obrće i okreće pretačući ga kroz različita stanja. Stanja ne utiču na postojanje. Stanja utiču samo na doživljaje nečeg postajućeg. Što postaje i nestaje. Postojanje se nigdje ne pomijera, ni u što se ne pretapa i nikada ne prestaje da bude ono-što-jeste, apsolut. Kao apsolut, svojom voljom i pažnjom apsolutno je prisutno u svemu što iz Svijesti (Jastva) kreira, jer uistinu sve je u njemu.

Dobro je, Simo, dosta je. Ponovo se javi tek kad savladaš logiku po kojoj sve postoji i sve se dešava, tj. logiku sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Termini: naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje, su JEDINI termini pomoću kojih sve postoji i sve može i da se spozna objasni i razume. To su jedini termini koje svaki čovek do kraja zna šta znače. Sve druge i naučne i filozofske i teološke i ideološkopolitičke termine slobodno, smućkaj i baci u vodu, jer svi oni služe samo za zbunjivanje ljudi, a nikako za njihovo prosvećivanje. Jednostavno iz razloga što sem naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja u beskrajnom nebeskom prostoiru ničeg drugog nema.

 

[ristob]

E, da, Ljupče, pogrešna ti računica. Nema ih 7! Ima ih 77!!! Moš misliti koliko će ih posle biti.

 

[Ljubo2]

SNOUDEN:

dje baš nadje sedam. računar/procesor ima 5 nezavisnih elementa/sposobnosti (memoriju, algoritam, operator, takt i wejfer). a ti reci šta se s njime ne može predstaviti i objasniti.

Moj khurac je, na primer, programiran samo da hebe. Ali da bi to mogao da čini, svaki put mora da upotrebi svih sedam sposobnosti: i da pomisli i razume i da se napregne i pokrene i opazi i oseti i zapamti. Posebno je važno da zapamti, tj. stvori IDEJU o hebanju, jer bez ideje neće da bude u stanju kasnije sve to da ponovi. Jer to ponavlajanje uvek jednih i istih radnji , po jednim i istim Idejama je i najbitnije. To je ono što život znači.

 

[ristob]

Slab si ti ebac.

 

[snouden]

Moj khurac je, na primer, programiran samo da hebe. Ali da bi to mogao da čini, svaki put mora da upotrebi svih sedam sposobnosti: i da pomisli i razume i da se napregne i pokrene i opazi i oseti i zapamti. Posebno je važno da zapamti, tj. stvori IDEJU o hebanju, jer bez ideje neće da bude u stanju kasnije sve to da ponovi. Jer to ponavlajanje uvek jednih i istih radnji , po jednim i istim Idejama je i najbitnije. To je ono što život znači.

tvoj khurac očito ne zna da je razumevanje valjano mišljenje. da je napregnuti se isto mehaniči rad kao i pokretanje. a opaziti i osetiti u biti jedno isto.

e sad .naredi mu neka zapamti što ti je rečeno kad ti ne možeš.

 

[JA KOJI JESAM]

a opaziti i osetiti u biti jedno isto.

Opaziti nije isto sa osjetiti.
Kao subjekat pažnjom centriranom u razumu opažaš objekte, osjetilima osjetiš njihove karakteristike, bolje reći njima matreijalizuješ to što si opazio. Osjetila, čula, materijalizuju percepciju.

 

[snouden]

Opaziti nije isto sa osjetiti.
Kao subjekat pažnjom centriranom u razumu opažaš objekte, osjetilima osjetiš njihove karakteristike, bolje reći njima matreijalizuješ to što si opazio. Osjetila, čula, materijalizuju percepciju.

jedno i drugo su elementi osećaja/opažanja/percepcije/"doživljaja". samo je pitanje mehanizma...
čoek zapo da krene od što manje aksioma a deli percepciju u startu.

 

[Гром]

Koji je tvoj Bog, Grome? Ti sam?!

Нисам ја свој бог. Ја сам друго лице божанског бића. Божији Ум, син Божији. У Исусу Христу ја сам то.
Али поштено да ти кажем сумњам да ти можеш да разумеш шта то значи.
Шта је, досадили ти остали па си сад нашо надамном да се правиш паметан.

 

[Ljubo2]

SNOUDEN:

a opaziti i osetiti u biti jedno isto.

Kad te neko mlatne toljagom po glavi ili pomiluje rukom po glavi, opaziš isto, a ne osetiš isto. Dakle, jedno je opažati oko sebe svet objekata ili fizičkih radnji, a sasvim drugo je osećati (doživljavati) te objekte ili fizičke radnje.. Kad opažamo, koristimo pet čula i mi tada pamtimo oblike objekata, veličine, boje, mirise, okuse. A kad osećamo mi pamtimo utiske (doživljaje-emocije) koje na nas ostavljaju opaženi objekti i mi sva ta osećanja delimo na dve grupe - na pozitivna sa značenjem zadovoljstva i dobra i negativna sa značenjem nezadovoljstva i zla. Na primer, kad koristimo jezik kao čulo okusa i njime liznemo med, a posle ghovno i jedno i dugo ima značenje opažanja objekata, ali ne i osećanja. Med osećamo (doživljavamo) kao ugodan okus, miris i kao zadovoljstvo i dobro, a ghovno kao neugodan miris, kao smrad i kao nezadovoljstvo i zlo.

Za šta nam služi sposobnost osećanja (doživljavanja) sveta objekata sa značenjem DOBRA ili ZLA?

Sposobnost osećanja (doživljavanja) sveta sa značenjem dobra ili zla je u funkciji samog našeg postojanja, tj. samoodržavanja. Naime, sve što naše postojanje omogućuje, podržava ili mu daje neki smisao, mi doživljavamo pozitivno, kao zadovoljstvo i dobro. A sve što naše postojanje ugrožava, otežava, uništava ili mu umanjuje smisao, osećamo (doživljavamo) kao nezadovoljstvo i zlo. Pa se tako dešava da od svega onoga što smo osetili (doživeli) i zapamtili kao nezadovoljstvo i zlo, mi bežimo i trudimo se da to više nikad ne ponovimo. A svemu onome što smo osetili (doživeli) i zapamtili kao zadovoljstvo i dobro, mi neprestano težimo i to stalno ponavljamo. I upravo to je način na koji se SAMOODRŽAVAMO, odnosno SAMOUZROKUJEMO. Jer da nije naše sposobnosti da osećamo svet kao dobro ili zlo, mi bi ubrzo propali i nestali, jer bi nam svejedno bilo da li nas neko mlati toljagom po glavi ili nas miluje ili da li jezikom ližemo med ili ghovno. Dakle, sposobnost osećanja (doživljavanja) dobra i zla je u stalnoj funkciji našeg samoodržavanja i samouzrokovanja i bez snje ne bi moglo da nas bude.

Funkcija opažanja, osećanja i pamćenja sveta kao dobra ili zla, je u tesnoj vezi sa funkcijom promišljanja i razumevanja sveta kao dobra ili zla, bez koje, takođe, samoodržavanja ne bi moglo da bude. Misliti o zapamćenom dobri ili zlu i razumeti dobro ili zlo, takođe nije jedno i isto. Na primer, jedno je kad razmišljamo o tome kako nas je neko mlatio toljagom po glavi ili milovao, kao fizičkim radnjama ili kad razmišljamo o lizanju meda ili ghovna kao fizičkim radnjama, a sasvim drugo je kad razmišljamo o pozitivnim ili negativnim osećanjima (doživljajima) koje smo imali tokom tih fizičkih radnji , jer mi tada RAZUMEMO da su jedne za nas imale značenje zadovoljstva i dobra, a druge, značenje nezadovoljstva i zla. Upravo ta naša sposobnost razvrstavanja fizičkih objekata ili radnji radnji na dobre i zle je ono što ima značenje SPOSOBNOSTI RAZUMEVANJA. Ona nam služi da ubuduće ne poželimo i izbegnemo da činimo sve ono što smo u prošlosti osetili kao nezadovoljstvo i zlo, tj. sve ono što naše postojanje ugrožava ili obesmišljava. A suprotno tome da želimo, tj. stvaramo volju i nameru da činimo sve ono što smo u prošlosti osetili i razumeli kao zadovoljstvo i dobro, tj. sve ono što naše postojanje omogućuje i osmišljava.

Tako da na kraju možemo da zaključimo da pet psihičkih sposobnosti: opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje, imaju značenje i funkciju pet osnovnih sposobnosti bez kojih postojanja, sa značenjem samoodržavanja i samouzrokovanja ne bi moglo da bude.

Ovo postaje jasnije kad postavimo pitanje ŠTA je to što POSTOJI, što se samoodržava i samouzrokuje po načinu opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja dobra i zla i kad, na naše veliko iznenađenje shvatimo da sem materije ničeg drugog nema za šta bi mogli da kažemo i tvrdimo da POSTOJI. Takođe, da sem materije ničeg drugog nema za šta bi mogli da kažemo i tvrdimo da raspolaže sa tih pet psihičkih sposobnosti. A posebno kada se pozovemo na nauku koja odavno raspolaže dokazima da materija sa tih pet psihičkih sposobnosti zaista i raspolaže i da je materija ta koja uz pomoć tih pet psihičkih sposobnosti samoodržava samu sebe, tj. samouzrokuje. Koja je od sebe same uz pomoć tih pet psihičkih sposobnosti, polagano i mukotrpno sagradila sve meterijalne forme od kojih se svemir sastoji, kako neorganske tako i organske. Koje su, sve od odreda, samo složene organizacije kretanja i rada materije i ništa drugo.

Ali, sve ovo još uvek nije dovoljno što treba da se zna da bi mogli da kažemo da znamo ISTINU u vezi postojanja sveta, tj. ISTINU u vezi postojanja materije, živpota i prirode. Tek sada na red dolazi da se odgovori na ono glavno i najteže pitanje u vezi POSTOJANJA sveta - pitanje, ŠTA JE MATERIJA? Ili pitanje ŠTA je BOG. jer, ako je materija uz pomoć svojih pet psihičkih sposobnosti, od sebe same stvorila svet, onda je logično zaključiti da je ona BOG. Što nikako nije dovoljno da bi mogli da tvrdimo da sada znamo Istinu o postojan ju sveta, jer sada dolazi na red da se odgovori na pitanje ŠTA JE MATERIJA, odnosno, ŠTA JE BOG?

Hajde, đaci, da vas čujem, dajte odgovor na pitanje ŠTA JE MATERIJA, odnosno, BOG? Hajde pametni moji - Dragoljube, Ozimane, Ja koji jesam, Snoudene, Luse, Gromme, Hakimbeju i ostali, da vas čujem! Hajde Ristobe da vidimo da li si ti "dobar ebac" i odgovori na pitanje ŠTA JE MATERIJA, odnosno, BOG??

 

[ristob]

Imaš sreće Grome. Upravo sam prestao da budem bezobrazan. Nije mi to lako.

 

[ristob]

Ti si Ljupče!