Šta je - Ideja ?

[JA KOJI JESAM]

Љубоооо!
Постоји начин да се прими љубав, А тај начин се зове Захвалност!
Бог се даје али га незахвалан човек не прима, не прима његову љубав.
И Бог не може да се да.

Ljubav se ne može primiti. Ljubav je bezuslovno davanje i jedino se u nama uzdiže kada se dajemo. Biti zahvalan je otvoriti se prema onome koji ti nešto daje, a otvaranje uistinu znači davanje sebe, te ako se pri tom dajemo bezuslovno u nama se uzdiže fantom osjećanje; Ljubav, kao doživljaj i potvrda bezuslovnog davanja... sebe.

Primiti možeš nešto, a Ljubav nije nešto, već posledica bezuslovnog davanja sebe (istinskog nečega). Primiti možeš nekoga ili nešto u svoje srce, duhom, jer istinsko 'nešto' nije materijalno, nije prostorno, nije tjelesno, već upravo nematerijalno, besprostvorno, bestjelesno, te ga u cjelosti duhom možeš prihavtiti samo onda kada se apsolutno otvoriš. Tad si sebe dao a kroz čin bezuslovnog davanjai opet osjećaš Ljubav, ne onu koju taj neko ima u sebi, već Ljiubav koju uzdižeš sopstvenim otvaranjem i stoga bezuslovnim davanjem sebe.

Zahvalan može biti samo onaj koji je istinski iskren, a iskrenost opet znači apsolutna otvorenost, davanje sebe nekome, nečemu ili pak Bogu kojemu se zahvaljujemo.

...

Bezuslovno davanje ne zavisi od uzimanja inače ne bi bilo bezuslovno. Uzimanje (prihvatanje) tad predstavlja uslov. Apsolut kao Bog uvijek daje, i onda kada čovjek ne uzima. Čovjek ne može uslovljavati božije davanje. Čovjek ne može ništa, čovjek je cjeloviti projekotvani skup duše-razum-tijela koja se reflektuje prema apsolutu kao duh tog stvorenja. Stoga, apsolut kada sebe poistovijeti sa tim duhom stvorenja, može i čini sve što se pripisuje uslovljenom limitiranom čovjeku. Da l' apsolut sebe doživljavao Bogom ili čovjekom, on je taj koji daje sebe, on je ono u Bogu i u čovjeku koji doživljava Ljubav. Ljubav je ista i u Bogu i i čovjeku jer apsolut jeste isti; nestvorivo, nepromjenjivo postojanje. Postojanje (apsolut) stoga uvijek biva u Ljubavi, znao on to ili ne. Kao Bog apsolut to zna, kao čovjek apsolut konstantno teži tom saznanju.

...
Čini se da je otvaranje uslov bezuslovnom davanju, ali nije. Apsolut kao Bog je otvorena knjiga, uvijek jeste otvoren, sve je u svemu i sadržilac i sadržano. Otvorenost je 'priroda' apsoluta, stoga Bog nije uslovljen otvaranjem, jer već jeste otvoren, uvijek otvoren, uvijek daje. Za razliku od sebe-Boga, kada se apsolut doživljava čovjekom, njegova volja je već uslovljena projekcijom i identifikacijom sa stvorenim. Odatle, kao čovjek, limitiran, apsolut ne može sebe dati bezuslovno, već mora da se preda sebi Bogu kako bi mogao ostvariti Ljubav, bezuslovnost davanja. Apsolut kao čovjek je iluzorno uslovljen ali u trenutcima kada obitava u Ljubavi apsolut više nije čovjek, stoga nije niti uslovljen, on tad daje sebe bezuslovno. U Ljubavi 'čovjek' je najbliže 'Bogu'.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Ljubav se ne može primiti. Ljubav je bezuslovno davanje....

"Ne može se primiti, a davatii se može - i to bezuslovno! Hebem te logiko! Dosta shranja, Simo!

 

[JA KOJI JESAM]

JA KOJI JESAM:



"Ne može se primiti, a davatii se može - i to bezuslovno! Hebem te logiko! Dosta shranja, Simo!

Pročitaj šta sam na to dalje rekao, podrazumijevajući da će se naći oni koji nisu razumjeli tako jednostavnu poruku.

Ljubomire, polupao si lončiće. Logiku koristiš izniske tačke gledišta. Podigni periskop... više, Više, VIŠE.
Ljubav se ne može primiti jer se Ljubav ne može davati. Zašto? Zato što Ljubav jeste davanje.
LJUBAV = BEZUSLOVNO DAVANJE.

Ljubav i bezuslovno davanje su jedno te isto. Ljubav je ime-pojam za bezuslovno davanje. Bezuslovno davanje je objašnjenje pojma Ljubav.

Ne možeš davati davanje. Možeš davati "nešto"; sebe, predmete, novac i slično, možeš čak davati i svoje mišljenje i šamare, ali ne možeš davati davanje.

To bi bilo ekvivalentno kao da primaš primanje. Primanje ne možeš primiti. Primiti možeš "nešto" što ti se daje; nečije srce te tad osjetiš da si u jedinstvu sa tim nekim, novac, platu, objašnjenje, šamar i slično.

 

[JA KOJI JESAM]

Davanje može biti uslovljeno ili u ovom slučaju neuslovljeno, dok je primanje uslovljeno davanjem.
Davanje je uvijek dobijanje.
Ne možeš nešto dobiti dok sebe ne otvoriš i stoga daš tome nečemu.

- - - - - - - - - -

Onako kako se daješ tako i dobijaš. Kako siješ tako žanješ.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Ljubav se ne može primiti jer se Ljubav ne može davati. Zašto? Zato što Ljubav jeste davanje.
LJUBAV = BEZUSLOVNO DAVANJE.

Čak ako je tvoj stav da je ljubav bezuslovno davanje materijalnih dobara, novca, usluga itd, opet nema logike i u zabludi si, jer takvog bezuslovnog davanja nikad nije bilo, niti može da bude. Čak ni rođena majka koja svom nemoćnom tek ođenom detetu sve daje, ne daje mu bezuslovno, jer očekuje da joj dete to vrati kad ona ostari i iznemogne. U neravnopravnim drušrvenim porecima nikad nije bilo bezuslovnog davanja, već samo bezuslovnog prisvajanja tuđeg i otimanja. Čak i kad bi se naporavio savršen ravnopravan svetski društveni i ekonomski poredak kao što je ljudski organizam, ni tu nema bezuslovnog davanja, već samo ravnopravne razmene usluga i dobara. Kako god okreneš, hrišćanska dogma "ljubavi kao bezuslovnog dvanja" koju si ti usvojio i na svoj način obradio, sa namerom da sa njom spasiš svet, obično je laprdanje.

Onako kako se daješ tako i dobijaš. Kako siješ tako žanješ.

Aha, dakle ipak ne daješ bezuslovno, tj. ne seješ bezuslovno, već očekuješ da to što si posejao kasnije žnješ.

 

[JA KOJI JESAM]

Dobijanje je uvijek uslovljeno; uslovljeno je davanjem. Bezuslovno davanje je uslov dobijanju.... ali samo po sebi nema uslov niti očekivanje.

 

[JA KOJI JESAM]

Čak ako je tvoj stav da je ljubav bezuslovno davanje materijalnih dobara, novca, usluga itd, opet nema logike i u zabludi si, jer takvog bezuslovnog davanja nikad nije bilo, niti može da bude.

Gdje si ti pročitao da sam rekao da bezuslovno davanje ima izvor i vezu jedino sa davanjem materijalnih dobara?

Zar ja nisam naglasio da je Ljubav (bezuslovno davanje) davanje sebe??? Ja koji se dajem, nisam materijalan, nisam prostoran, nisam tjelesan. Ja sam nematerijalno, besprostorno, bestjelesno nestvorivo i nepromjenjivo postojanje. Ja sam apsolut. Ja sebe mogu dati bezuslovno i to niko do mene ne mora da zna. I pak, svi koji se otvore prema meni znat' će da im se dajem bez uslova.

Takođe, ako mi moja Svjesnost dozvoljava, ako bitišem u Ljubavi, sve što materijalno posjedujem, takođe, mogu dati bezuslovno ne tražeći za to što dajem aposlutno bilo šta, čak ni najmanji dio pažnje nit' zahvalnosti.
Mogu recimo napraviti kolač, staviti ga na sto u centru grada i dati i kolač i sto onima koji žele da ih uzmu. Ne moram da znam ko ih je uzeo i zašto. Ne moram čak ni da budem prisutan u bližoj niti u široj okoliki. Dakle i to je moguće. Kada nešto daješ bezuslovno onda to daješ ne očekujući išta zauzvrat, jednostavno daješ.

 

[Dragoljub69]

E,ali prema Ljubi si zloban!
Njemu se zlobno daješ i to nematerijalno-kao,da prostiš,kao neki duh ,bože me sačuvaj...pu,pu...

- - - - - - - - - -

Šta bi još mogla biti ideja ,majkumu...?

 

[gost 88651]

Mehuri od sapunice

Iz studija i misli destiliše
Star čovek mnogo godina kasnije
Svoje starosno delo,u čije je kovrdžave vreže
Igrajući se ispreo neku slatku mudrost.

Revnostan student pun žara dojuri,
U knjižicama i arhivama
Mnogo je istraživao i peče ga ambicija,
Mladosno delo genijalnih dubina.

Dečko sedi i duva u slamku,
Dahom puni obojene klobuke,
Svaki sjaji sjajem i uznosi se kao psalm,
Svu svoju dušu predaje u duvanju.

I sva trojica,starac,dečko i student,
Iz Majine’ pene stvaraju svetova
Čarobne snove,koji po sebi ništa ne vrede,
Ali u kojima smešeći razaznaje se
I razbukti radosnije večita svetlost.

Herman Hese

 

[JA KOJI JESAM]

E,ali prema Ljubi si zloban!
Njemu se zlobno daješ i to nematerijalno-kao,da prostiš,kao neki duh ,bože me sačuvaj...pu,pu...

- - - - - - - - - -

Šta bi još mogla biti ideja ,majkumu...?

O čemu ti???

- - - - - - - - - -

Gdje vidiš zlobu?
Ja samo dajem što znam a Ljubo nek daje što on zna.
Ti možeš takođe, ako znaš... (?) nisam primijetio. Primijetio sam doduše da ono što ti znaš nisu tvoja neposrednja saznanja već znanja naučena od drugih. I to je nešto..

 

[Гром]

Ljubav se ne može primiti. Ljubav je bezuslovno davanje i jedino se u nama uzdiže kada se dajemo. Biti zahvalan je otvoriti se prema onome koji ti nešto daje, a otvaranje uistinu znači davanje sebe, te ako se pri tom dajemo bezuslovno u nama se uzdiže fantom osjećanje; Ljubav, kao doživljaj i potvrda bezuslovnog davanja... sebe.

Primiti možeš nešto, a Ljubav nije nešto, već posledica bezuslovnog davanja sebe (istinskog nečega). Primiti možeš nekoga ili nešto u svoje srce, duhom, jer istinsko 'nešto' nije materijalno, nije prostorno, nije tjelesno, već upravo nematerijalno, besprostvorno, bestjelesno, te ga u cjelosti duhom možeš prihavtiti samo onda kada se apsolutno otvoriš. Tad si sebe dao a kroz čin bezuslovnog davanjai opet osjećaš Ljubav, ne onu koju taj neko ima u sebi, već Ljiubav koju uzdižeš sopstvenim otvaranjem i stoga bezuslovnim davanjem sebe.

Zahvalan može biti samo onaj koji je istinski iskren, a iskrenost opet znači apsolutna otvorenost, davanje sebe nekome, nečemu ili pak Bogu kojemu se zahvaljujemo.

...

Bezuslovno davanje ne zavisi od uzimanja inače ne bi bilo bezuslovno. Uzimanje (prihvatanje) tad predstavlja uslov. Apsolut kao Bog uvijek daje, i onda kada čovjek ne uzima. Čovjek ne može uslovljavati božije davanje. Čovjek ne može ništa, čovjek je cjeloviti projekotvani skup duše-razum-tijela koja se reflektuje prema apsolutu kao duh tog stvorenja. Stoga, apsolut kada sebe poistovijeti sa tim duhom stvorenja, može i čini sve što se pripisuje uslovljenom limitiranom čovjeku. Da l' apsolut sebe doživljavao Bogom ili čovjekom, on je taj koji daje sebe, on je ono u Bogu i u čovjeku koji doživljava Ljubav. Ljubav je ista i u Bogu i i čovjeku jer apsolut jeste isti; nestvorivo, nepromjenjivo postojanje. Postojanje (apsolut) stoga uvijek biva u Ljubavi, znao on to ili ne. Kao Bog apsolut to zna, kao čovjek apsolut konstantno teži tom saznanju.

...
Čini se da je otvaranje uslov bezuslovnom davanju, ali nije. Apsolut kao Bog je otvorena knjiga, uvijek jeste otvoren, sve je u svemu i sadržilac i sadržano. Otvorenost je 'priroda' apsoluta, stoga Bog nije uslovljen otvaranjem, jer već jeste otvoren, uvijek otvoren, uvijek daje. Za razliku od sebe-Boga, kada se apsolut doživljava čovjekom, njegova volja je već uslovljena projekcijom i identifikacijom sa stvorenim. Odatle, kao čovjek, limitiran, apsolut ne može sebe dati bezuslovno, već mora da se preda sebi Bogu kako bi mogao ostvariti Ljubav, bezuslovnost davanja. Apsolut kao čovjek je iluzorno uslovljen ali u trenutcima kada obitava u Ljubavi apsolut više nije čovjek, stoga nije niti uslovljen, on tad daje sebe bezuslovno. U Ljubavi 'čovjek' je najbliže 'Bogu'.

Услов да Бог да себе некоме је да тај неко хоће ту љубав да прими.
Хоће ли Бог осетити радост давања кд његова љубав није примљена?
Неће.
Узалуд је Богу што је он безусловна љубав ако ту љубав нема ко да прими, И сам Бог тада остаје ускраћен за љубав.
Зато је Бог јако заинтересован да се нађе неко ко би примио његову љубав: да је и Бог сам осети.

 

[Dragoljub69]

O čemu ti???

- - - - - - - - - -

Gdje vidiš zlobu?
Ja samo dajem što znam a Ljubo nek daje što on zna.
Ti možeš takođe, ako znaš... (?) nisam primijetio. Primijetio sam doduše da ono što ti znaš nisu tvoja neposrednja saznanja već znanja naučena od drugih. I to je nešto..

Evo ,sad si zloban i prema meni...

 

[Ljubo2]

GROM:

Услов да Бог да себе некоме је да тај неко хоће ту љубав да прими.

Evo ja hoću da primim Božju ljubav, ali ne "bezuslovno". Uslov je da mi Bog uz tu svoju ljubav koju mi daje prišapne brojeve LOTA na sledećem izvlačenju, jer od same njegove ljubavi nemam nikakve koristi. Mada, ja kada sam se susretao sa Bogom, umesto borojeva LOTA prišapnuo mi je da za svačije duhovno i materijalno blagostanje ne treba novac, već ravnopravan BOŽIJI, svetski društveni i ekonomski poredak, u kojem će svi ljudi do materijalnih dobara moći da dođu i bez novca.

Узалуд је Богу што је он безусловна љубав ако ту љубав нема ко да прими, И сам Бог тада остаје ускраћен за љубав. Зато је Бог јако заинтересован да се нађе неко ко би примио његову љубав: да је и Бог сам осети.

Naravno i ljudima treba Božija ljubav, kao i Bogu ljudska jer bez toga neće moći da bude jedinstva između Boga i ljudi. Da bi tog jedinstva moglo da bude, zato Bogu, kao i ljudima i jeste potreban "Novi narod", tj. "Narod u čistim belim haljinama". Drugim rečima, potreban mu je ravnopravan svetski društveni i ekonomski poredak, kao uslov za ljubav među ljudima, bez koje Bog, koji je takođe Ljubav, neće fizički moći da "siđe" s Neba (kao Munja) među ljude i sjedini se s njima.

 

[JA KOJI JESAM]

Evo ,sad si zloban i prema meni...

Zlo je sve što se ne slaže sa tvojim ubjeđenjima.

No to nema nikakve veze sa davanjem već ima svu vezu sa tvojim sudom o tome što se daje.

 

[JA KOJI JESAM]

Услов да Бог да себе некоме је да тај неко хоће ту љубав да прими.

Opet ti o primanju Ljubavi.
Bog daje bezuslovno i to njegovo davanje jeste 'stanje' koje se zove Ljubav.
Kako neko može davati stanje bitisanja?

Хоће ли Бог осетити радост давања кд његова љубав није примљена?
Неће.

Dobre su ove rasprave, tačno pokazuju ko zna šta Bog je ste i kako jeste a ko to ne zna.
Bog nije nikakav entitet koji sebe daje drugim entitetima. Stoga, Bog kao apsolut koji ima Svijest o sebi jeste postojanje koje je apsolutno što znači da svaki njegov dio u sebi sadrži sve ostale dijelove i da u bezvremenom sebi zna sve to odjednom. To sveznanje jeste njegova Svijest ili po hrišćanstvu na koje se oslanjaš, 'Sveti duh'.

Sam si negde u prošlim komentarima rekao da je Bog Ljubav. Ja na to kažem da Bog nije Ljubav već je Bog apsolut koji zna sebe apsolutom, a da kao apsolut jeste postojanje čiji su kvaliteti otvoreni jedni prema drugima i stoga prožeti jedni drugima. Ta otvorenost i prožetost uz znanje o sebi kao takvom jete Ljubav. Bog kao takav, ne može da bude u Ljubavi a da sebe ne daje bezuslovno. Čim se stvori uslov Ljubav nestaje a na njeno mjesto se pojavljuje osjećanje adekvatno novonastalom stanju Svjesnosti.

Čim si rekao Bog, podrazumijevaš Ljubav, podrazumijevaš dakle bezuslovno davanje. Bog ničim nije uslovljen, stoga Bog konstantno daje sebe bez obzira što zna da će se tad doživljavati kao apsolut sa novostvorenom Svjesnošću i izborom kojim će se ograditi od cjeline.

Interesantno je da i ti i Ljubo pokušavate pojmiti Boga na osnovu ljudskog bića i na osnovu razmjene , uzimanja-davanja.
Bog se ne može pojmiti ukoliko nisi doživio sebe Bogom. Jedino tada možeš znati šta i kako Bog jeste. Ovdje je očito da to nije slučaj. Postoje slutnje koje nisu ni blizu istini.

Хоће ли Бог осетити радост давања кд његова љубав није примљена?
Неће.

Ti Boga zamišljaš kao nekakvo stvorenje, kao čovjeka. Radost davanja ne dolazi iz suda o aktu primanja već iz samog čina davanja. Davanje je dobijanje. Ne može se dati a da pri tom nije primljeno, dobijeno. Da bi neko imao slobodu davanja on mora da bude otvoren prema svemu-što-jest, da ne postavlja uslove (da to što daje mora biti i primljeno). U aktu davanja je važno šta je i kako ponuđeno a ne da li je i kako primljeno. Davanje je akt koji mora proizići iz shvatanja da sve-što-jeste, a čemu se daješ, jeste Jedno, jesam JA. Ja jesam Jastvo, što znači da sam sadržilac svih drugih Ja Jastva kao i da sam sadržan u svima njima. To znači da smo jedni drugima prožeti i da među nama (među Ja Jastva) nema razlike. Znajući da sve-što-jest jesam, i da svako Ja takođe jeste sve-što-jest, da sam svim svojim Bićem sve-što-jest, moja Svijest mi to i potvrđuje te sam apsolutno slobodan da se iz svakog jednog Ja dajem svim drugima u potpunom znanju, slobodan sam da se kao cjelina dajem samom sebi, da stvaram i da se dajem onom što stvaram bez uslova. Ta sloboda davanja postoji samo u bezuslovnosti i zove se Ljubav.

Bog ne sudi da li apsolut u individualizaciji zna da mu se apsolut kao Bog daje bezuslovno. Da l' apsolut kao stvorenje zna ili ne zna da se on-apsolut kao Bog bezuslovno daje sebi ne mijenja činjenicu da se kao 'Bog' daje bezuslovno. Kad bi Bog sebi postavio uslov da bezuslovno davanje jedino može ostvariti ukoliko je ono što daje i svjesno primljeno, kreacije ne bi bilo. Ne bi bilo stvorenja. Stvorenja se stvaraju nesvjesnim tog božijeg davanja, da bi njihova Svjesnost kroz iskustva evoluirala i postala bliža Svijesti Boga.

Uslov svake kreacije jeste 'božije' bezuslovno davanje, LJubav. Opet naglašavam: Apsolut je i Bog i čovjek. Stoga, kao Bog apsolut bezuslovno daje sebe sebi-čovjeku. Kreacija dakle nastaje upravo na račun bezuslovnosti davanja. Bog ne sudi da li će čovjek znati da mu se on-Bog daje bez uslova. Sud je osnova uslovljenosti. Čovjek obitava u neznanju o sebi-apsolutu te stoga i Boga zamišlja kao nekakav entitet koji je njegov gospodar. Bog jeste kreator ali ne i gospodar. Bog je onaj koji služi, služi svim kreacijama dajući im sebe bezuslovno. Na taj način ostvaruje i svoj potencijal.

Хоће ли Бог осетити радост давања кд његова љубав није примљена?
Неће.

Da ponovim: Radost davanja je u davanju. Bog zna da sve što daje uvijek bude primljeno ali takođe zna da stvorenja toga nisu uvijek svjesna.
Dokaz da je božije davanje primljeno jeste sama kreacija, samo stvorenje. Bog ne daje svoju Ljubav, Bog daje sebe i s tim bivstvuje u bezuslovnosti davanja, u Ljubavi. To 'stanje se ne može dati', mora se ostvariti u sebi a ostvariti ga može samo Biće koje se daje. To i jeste cilj apsoluta u svim stvorenjima; da ostvari stanje bezuslovnog davanja po uzoru na Boga iz kojega kao stvorenje nastaje. Davanje je dobijanje.

 

[JA KOJI JESAM]

GROM:



Evo ja hoću da primim Božju ljubav, ali ne "bezuslovno". Uslov je da mi Bog uz tu svoju ljubav koju mi daje prišapne brojeve LOTA na sledećem izvlačenju, jer od same njegove ljubavi nemam nikakve koristi. Mada, ja kada sam se susretao sa Bogom, umesto borojeva LOTA prišapnuo mi je da za svačije duhovno i materijalno blagostanje ne treba novac, već ravnopravan BOŽIJI, svetski društveni i ekonomski poredak, u kojem će svi ljudi do materijalnih dobara moći da dođu i bez novca.



Naravno i ljudima treba Božija ljubav, kao i Bogu ljudska jer bez toga neće moći da bude jedinstva između Boga i ljudi. Da bi tog jedinstva moglo da bude, zato Bogu, kao i ljudima i jeste potreban "Novi narod", tj. "Narod u čistim belim haljinama". Drugim rečima, potreban mu je ravnopravan svetski društveni i ekonomski poredak, kao uslov za ljubav među ljudima, bez koje Bog, koji je takođe Ljubav, neće fizički moći da "siđe" s Neba (kao Munja) među ljude i sjedini se s njima.

Čekaj, ti reče da Boga nema????
O čemu ti pričaš?

Hoće Ljubo da primi božiju Ljubav. Nećeš ti Ljubav već hoćeš novac. Ljubav ne možeš primiti, moraš je ostvariti u sebi.
Da bi osjetio božiju Ljubav moraš biti apsolutno otvoren. Pri tom sebe daješ bezuslovno a kao posledicu dobijaš ono što daješ. Tad u sebi osjećaš Ljubav, ali je nisi od Boga dobio već si je ostvario svojim bezuslovnim davanjem. Kada osjetiš 'božiju Ljubav' u sebi za toliko si se približio idealu iz kojeg postaješ. To što toga nisi svjestan to je druga stvar. To pripiši nepotpunom otvaranju. Onaj koji misli da mu božija Ljubav dolazi od Boga (koji on nije) taj se nije dovoljno otvorio i stoga ne shvata da božiju Ljubav ne može primiti već je jedino može ostavriti. To što je pri tom ostavrio skoro je je pa 'božija Ljubav', skoro je ali to nije. Ljubav i jeste božanska i jedino onaj koji se apsolutno otvori može da je doživi jer tad on nije 'čovjek' koji sebe doživljava odvojenim od Boga već apsolut koji sebe doživljava Bogom.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Čekaj, ti reče da Boga nema????
O čemu ti pričaš?

Pričam 0 "svetlosnim bićima". I ti si doživeo neko od "svetlosnih bića", ali nisi toga svestan, već izmišljaš priče o nekakvom "apsolutu" koji sve "projektuje"

Hoće Ljubo da primi božiju Ljubav. Nećeš ti Ljubav već hoćeš novac. Ljubav ne možeš primiti, moraš je ostvariti u sebi.

Ama, ne treba meni ničija ljubav, ni tvoja, ni Božija. Samo nek svako radi svoj posao kako valja, a novca će da bude.

Da bi osjetio božiju Ljubav moraš biti apsolutno otvoren.

Šta treba da se "otvori" - shupak?

Pri tom sebe daješ bezuslovno a kao posledicu dobijaš ono što daješ.

Fala ti, ne treba mi SEX sa Bogom. Sa nekom lepom i mladom ženskom - neću - da odbijem.

Tad u sebi osjećaš Ljubav, ali je nisi od Boga dobio već si je ostvario svojim bezuslovnim davanjem.

Ne, sheri vioše o "ljubavi". Počni da zagovaraš ravnopravanm svetski društveni i ekonomski poredak i to je TO što i Bogu i svakom čoveku treba i što ima značenje ljubavi.

Kada osjetiš 'božiju Ljubav' u sebi za toliko si se približio idealu iz kojeg postaješ. To što toga nisi svjestan to je druga stvar. To pripiši nepotpunom otvaranju. Onaj koji misli da mu božija Ljubav dolazi od Boga (koji on nije) taj se nije dovoljno otvorio i stoga ne shvata da božiju Ljubav ne može primiti već je jedino može ostavriti. To što je pri tom ostavrio skoro je je pa 'božija Ljubav', skoro je ali to nije. Ljubav i jeste božanska i jedino onaj koji se apsolutno otvori može da je doživi jer tad on nije 'čovjek' koji sebe doživljava odvojenim od Boga već apsolut koji sebe doživljava Bogom.

Prestani i više ni jedne da nisi prozborio na tu temu. Ili idi i nađi sebi stado ovaca i njima pričaj o "bezuslovnom davanju" i "božijoj ljubavi". Dosta je bilo popovanja o ljubavi i popovskog zamišljanja da su ljudi ovce, a vi popovi njihovi dobri pastiri - u "jagnjećim kožama", naravno. Nema od toga ništa, niti je kad bilo, niti će da bude. A kad budemo napravili ravnopravan svestki društveni i ekonomski poredak, da prestane mržnja, što "svetlosna bića" od nas traže i očekuju, onda ćemo da vidimo šrta će da se desi. Jer jjubav je stanje odsustva mržnje, koje ne može da se uspostavi bez ravnopravnog svetskog društvenog i ekonopmskog poretka.

 

[JA KOJI JESAM]

Dok god jedinke ne shvate šta to znači davati sebe bezuslovno, taj poredak o kojem maštaš ostat će samo mašta, utopia.

 

[coco bill]

Dok god jedinke ne shvate šta to znači davati sebe bezuslovno, taj poredak o kojem maštaš ostat će samo mašta, utopia.

Nije Ljubo svestan toga, ne da mu tvrdoglavi ego da shvati da kolektiv zavisi od pojedinca, a ne pojedinac od kolektiva. Ništa nije naučio iz komunizma i razloga zašto je propao iako je ideja komunizma u suštini bila dobra.
Sve dok je pojedinac nesvestan sebe, kolektivna svest može biti samo utopija. Davanje sebe bezuslovno, znači biti svestan sebe i onoga što daješ.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Dok god jedinke ne shvate šta to znači davati sebe bezuslovno, taj poredak o kojem maštaš ostat će samo mašta, utopia.

Po tebi, znači dok god se svaka jedinka ne prosvetli tako kao ti i spozna Boga i Božiju ljubav. A znaš li kad će to da bude? O svetom "Nikada". Znaš li zašto? Zato što se Bogu ne isplati prsvetljavati jednu po jednu jedinku jer ih ima mnogo. On hoće da ih prosvetli sve odjednom. Ali ne može dok jedinke ne naprave pravedan svetski i društvebi poredak i tako se same prosvetle, tj postanu "narod u čistim belim haljinama" kao što je i sam Bog - bela svetlost.

A to što je Bog do sada prosvetljavao samo pojedince jeste da preko njih pošalje svoje "10 zapovesti" da po njima ljudi naprave ravnopravan svetski društveni i ekonomski poredak i tako se sami prosvetle. A kod tebe je omašio. Nije te do kraja prosvetlio jer ti to nisi razumeo. Mojsija, Isusa Hrista, Bidu i mene na primer, mnogo je bolje prosvetlio. Mojsije je razumeo i doneo od "Boga 10 zapovesti". Isus je izrekao Božju zapovest "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe" koja takođe znači ravnopravan svetski društveni i ekonomski poredak, ali tu zapovest ljudi nisu na pravi način razumeli. Od svih Buda je najbolje razumeo šta Bog tražim od ljudi i on je odmah sakupio ljude koji i danas žive u odvojenim zajednicama kao "komunisti". Zato svi upućeni i tvrde da budizam nije vera, već filozofija.Zapravo, ja sam najbolje razumeo, ali me još uvek niko ne šljivi. A ti sa svojim "bezuslovnim davanjem ljubavi" samo Bogu i ljudima smetaš. U najboljem slučaju mogao bi sa tim svojim da napraviš neku novu versku sektu. Evo COCO BILLIJA već imaš.

 

[ristob]

Ja sam zloban prema tebi, ribaru!? Ni slučajno. Ti si zloban prema samom sebi! Možda prema drugima nijesi.

 

[Dragoljub69]

Kakve veze sad pa Bog ima...
Ybt,od filozofije napraviste cvrku!

- - - - - - - - - -

Ja sam zloban prema tebi, ribaru!? Ni slučajno. Ti si zloban prema samom sebi! Možda prema drugima nijesi.

Dokle da vam puštam Boru?

 

[Ljubo2]

COCO BILLI:

Nije Ljubo svestan toga, ne da mu tvrdoglavi ego da shvati da kolektiv zavisi od pojedinca, a ne pojedinac od kolektiva.

U velikoj si zabludi. Upravo je obrnuto. Kakav će pojedinac da bude zavisi od kolektiva, tj. od kolektivnog zakona i moralnog sistema po kojem kolektiv živi i obrazuje svoje pojedince od samog rođenja, da mogu da mu se prilagode i služe. Zao kolektiv uvek stvara zle pojedince, a dobar kolektiv dobre. Pa se tako dešava da Srbin uvek stvara Srbina, Hrvat Hrvata, musliman muslimana, katolik katolika, pravoslavac pravoslavca, kapitalisat kapitalistu, komunista komunistu, fašist fašistu itd. A nikada se ne dešava da se deca rađaju kao Srbi, Hrvati, Englezi, Kinezi, pravoslavci, katolici, muslimani, demokrate, komunisti, fašisti itd i da od njih tako nakaradno rođenih nastaju takvi nakaradni kolektivi kakvi inače u svetu postoje.

Zapamti, kolektivi stvaraju sebi pogodne pojedince, a ne pojedinci kolektive. Zato jedini način da od blesavih i zlih pojedinaca napravimo pametne i dobre pojedince, jeste da prvo od blesavih i zlih klektiva napravimo pametne i dobre kolektive, koji će kao fabrike dalje da proizvode samo pametne i dobre pojedince.

Naravno sada se postavlja pitanje kako promeniti kolektive?

Postoji samo jedan način. Da se uz pomoć nauke obore lažne i zle ideje, tj. zakoni i moralni sistemi svih svetskih zlih koletiva - srpskih, hrvatskih, engleskih, kineskih, pravoslavnih, katoličkih, islamskih, kapitalističkih, komunistčkih, fašističkih itd - a zatim da svi ljudi sveta po naučnim i univerzalnim rešenjima dobra naprave nove svoje dobre zakone i moralne sisteme , a zatim po njima i dobre organizacije života i rada. Mi danas takvu nauku već imamo - pod naslovom "Zakon postojanja" ili "Nauka o nagonu samoodržanja". Treba samo da je svi ljudi sveta postanu svesni. Treba da je razumeju da bi njome u svojim umovima mogli da obore svoje sadašnja drušvene, ekonomske, političke i verske zakone i moralne sisteme i problem rešen.

Eto, to je poenta i to je rešenje, moj COCO BILLI, a ne tako kako to ti i tvoj JA KOJI JESAM zamišljate, da nagovarate pojedince da daju "bezuslovnu ljubav", a ni vi sami pojma nemate i ne razumete šta ta reč i pojam "bezuslovna ljubav i bezuslovno davanja" uistinu znači, niti znate da se to ne može ostvariti bez ravnopravnog svetskog društvenog i ekonomskog poretka.

Davanje sebe bezuslovno, znači biti svestan sebe i onoga što daješ.

Svi vi takvi kakvi sada jeste, glupi i zli, umotani glupe i zle ideje srpstva, hrvatstva, katoličanstva, islama, pravoslavlja, kapitalistizma komunizma, fašizma itd. ne trebate nikome i nabolje da se nikome takvi ne "dajete bezuslovno". A da se promenite u skladu sa Zakonom postojanja i postanete pametni i dobri i to je utopija jer je vaša sposobnost razumevanja na nuli. Sposobni ste samo da napamet učite nerazumljive razne zablude i dogme i budete pomoću njih to što jeste. Doduše, mogli bi vi i Zakon postojanja da naučite bez razumevanja i da počnete po njemu da živite, ali ne možete bez dobrog manipulatora, veštog da vama manipuliše, a ja to nisam. Ja od vas očekujem da razumete Zakon postojanja, ali mrka kapa. A pogotovo to vaše "bezuslovno davanje ljubavi" je "mrka kapa", jer niko pojma ne može imati šta to znači dok god ga Bog ne prosvetli. A Bog nema ni volje ni vremena da se sa svakim pojedincom bakće. Evo, na primer, da bi meni kao pojedincu utuvio u glavu sve što je bilo potrebno da utuvi, trebalo mu je punih 15 godina da me "vadi iz tela", bar jednom nedeljno i sve mi polagano objašnjava. Odakle mu toliko vreme da svakog od 7-8 milijardi ljudi pojedinačno o svemu uči i prosvetljava. Pa mu je jednostavnije bilo da jednom pojedincu objasni sve i prosvetli ga, koji će taj Božiji Zakon postojanja da sroči kao nauku i objavi je da ceo svet to može da pročita. Pa ko razume dobro i jest. Ko ne razume nek i dalje jede gloginje kao i do sada. I ako zbog tog jedenja gloginja svet na kraju propadne niko neće da bude kriv, ni Bog, ni ljudi. Bog će sve da im oprosti "jer nisu znali, ni razumeli šta čine".

 

[JA KOJI JESAM]

Po tebi, znači dok god se svaka jedinka ne prosvetli tako kao ti i spozna Boga i Božiju ljubav.

Poredak koji si ti zamislio kao idealan uopšte nije idealan. To je samo tvoja verzija 'idealnog'. U idealnom poretku neka nikakve prisile, svako radi onoliko koliko može, za što ima afiniteta, u tom domenu interesovanja daje sebe bezuslovno a uzima koliko mu je potrebno. Taj idealni poredak se zasniva na visokoj svjesnosti a ne na nekakvim nametnutim zakonima koje ti promovišeš.

Naravno da je utopija očekivati da svi ljudi budu prosvijetljeni u isto vrijeme. Svi ljudi ne mogu biti na istom svjesnosnom nivou u isto vrijeme. Svako ima svoj nivo, mada su neki nivoi slični. Od onih jedinki koje su po visko razvijenoj svjesnosti slične jedna drugoj, jedino se i može načiniti kritična masa svjesnosti koja će voditi kolektiv iznutra, iz, za ostatak kolektiva, kolektivno nesvjesnog. Stoga, ono što izlazi iz domena utopije jeste postizanje kritične mase svjesnih. Kad se postigne kritična masa svjesnih ljudi na zemlji oni će biti jezgro koje će emitovati vibracije u kolektivno nesvjesni razum čovječanstva. Te vibracije će postati nagon koji se u svjesnom razumu pojedinca doživljava kao želja i potreba za davanjem koja mu dolazi iz 'njegovog razuma'.

Trenutno, to isto čini i onaj sloj nesvjesnih ljudi, koji su dovoljno svjesni činjenice da se na ljudski razum može uticati kritičnom masom vabricija iz kolektivno nesvjesnog. Negativnost koju ta grupa nesvjesnih emituje dospijeva do svjesnog razuma jedinki kroz medije i tehnologiju. Tehnologija za njih obavlja ono što za svjesne jedinke treba da obavlja kolektivni duh, jezgro koje čini kritičnu masu svjesnih jedinki. U mračnom srednjem vijeku ta kritična masa se suzbijala jednostavnim proglašavanjem takvih jedinki jereticima ili vješticama. Bili su eliminisani za Zemlje spaljivanjem.

Po tebi, znači dok god se svaka jedinka ne prosvetli tako kao ti i spozna Boga i Božiju ljubav. A znaš li kad će to da bude? O svetom "Nikada". Znaš li zašto? Zato što se Bogu ne isplati prsvetljavati jednu po jednu jedinku jer ih ima mnogo. On hoće da ih prosvetli sve odjednom. Ali ne može dok jedinke ne naprave pravedan svetski i društvebi poredak i tako se same prosvetle, tj postanu "narod u čistim belim haljinama" kao što je i sam Bog - bela svetlost.

Pravo čudo je kako ti logika radi.

Ali ne može dok jedinke ne naprave pravedan svetski i društvebi poredak i tako se same prosvetle, tj postanu "narod u čistim belim haljinama" kao što je i sam Bog - bela svetlost.

Smiješno. Znam narod sa čistim bijelim haljinama, proveo sam s njima zadnje 4 godine. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima svi emiraćani se oblače po kanonu; svi muški se oblače u iste bijele haljine a žene u crno... Svi su uvijek besprekorno čisti, izgleda kao da nikada ne rade ništa s čim bi mogli da isprljaju nit' ruke niti haljine... da nije to taj narod koji ti propagiraš? Onda si na pogrešnom mjestu...

A to što je Bog do sada prosvetljavao samo pojedince jeste da preko njih pošalje svoje "10 zapovesti" da po njima ljudi naprave ravnopravan svetski društveni i ekonomski poredak i tako se sami prosvetle. A kod tebe je omašio. Nije te do kraja prosvetlio jer ti to nisi razumeo. Mojsija, Isusa Hrista, Bidu i mene na primer, mnogo je bolje prosvetlio. Mojsije je razumeo i doneo od "Boga 10 zapovesti". Isus je izrekao Božju zapovest "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe" koja takođe znači ravnopravan svetski društveni i ekonomski poredak, ali tu zapovest ljudi nisu na pravi način razumeli. Od svih Buda je najbolje razumeo šta Bog tražim od ljudi i on je odmah sakupio ljude koji i danas žive u odvojenim zajednicama kao "komunisti". Zato svi upućeni i tvrde da budizam nije vera, već filozofija.Zapravo, ja sam najbolje razumeo, ali me još uvek niko ne šljivi. A ti sa svojim "bezuslovnim davanjem ljubavi" samo Bogu i ljudima smetaš. U najboljem slučaju mogao bi sa tim svojim da napraviš neku novu versku sektu. Evo COCO BILLIJA već imaš.

Ego...

 

[Dragoljub69]

Ja ovo više ne mogu da čitam...Dosadila mi ta vaša sujeta...A i moja...