Šta je gore- depresija ili anksioznost?

[buudala]

@buudala šta sviraš?

narodnjake, kafana .

 

[Lagerta]

Previše se ovde potencira na "idi leči se".
Ne kažem u lošem smislu (nije sramota) nego jednostavno - ne pomaže.

Naći stručnjaka i to da ti odgovara je igla u plastu sena.

Jako je bitno da imaš poverenje u tog lekara. Ja sam imala sreće da mi je prijateljica dr, tako da sam uz njenu pomoć uspela da se izborim, mada ne u potpunosti, dešava se i dalje ali u mnogo manjoj meri...mislim na napade panike i anksioznosti. Neko ovde pomenu, jako je bitno da se prvo izboriš sam sa sobom i svojim mozgom. Najteža bitka.

 

[milsu]

,,,mozhda ne bi bilo loshe,,,da chujemo koje su te stvari shto te sputavaju,,,mozhda razmenom rechi i misli vidimo zashto su,,, i ,,,takve te stvari,,, sa kojima se ne slazhesh,,,

Уништење смислене и кохерентне цивилизације и културе, и успостављање циркуса и башибозлука, укратко речено. Некада смо имали Књаза којем су се људи дивили док је јездио на коњу београдским улицама, а данас имамо Председника који седи на хоклици испред америчког Председника, то је неки сликовит опис разлике између цивилизације и циркуса. Онда када су олигарси увели слободу штампе да у својим новинама могу слободно да се спрдају са српским Краљем, то је био почетак циркуса. Демократизација, бољшевичка револуција, феминизам, сексуална револуција, уништење традиционалне мужевности и женствености, све је то смишљено и по дизајну светске владе да би се од цивилизације направио циркус, да бисмо имали хлеба и циркуса и били срећни. У чему предњаче жене, зато је направљено Марксово женско друштво, које је орјентисано према забави и потрошњи, јер то је оно што жене највише воле, да се забављају и да троше. А мушкарци им повлађују због секса. Зато на пример данас на друштвеним мрежама доминирају искревељене кловнице намазане по фаци. Али нисмо сви срећни у циркусу, и нису нам свима кловнови забавни, па зато од почетка ратујемо са светом све време. А не бити срећан у циркусу, то је за кловнове највећи злочин. Студенти који блокирају улице, прелазе пешачки прелаз у круг као да су без главе, организују перформансе са главом козе у СКЦ-у и оргије, то је пропаст цивилизације.

Da li mozes da promenis vreme u kome zivis? Ne.
Dakle, ostaje ti da nadjes najbolji nacin za sebe da zivis u vremenu u kom zivis.

Најбољи начин не значи да је то нешто добро и прихватљиво. Након више деценија, негде сам успео да се делимично навикнем на бесмисао. Али кад могу само да гледам како цивилизација пропада, и питање да ли ће се на овој планети икада више успоставити, онда остаје само да сањам о лепом свету.

 

[Ortak2]

narodnjake, kafana .

Mislila sam na to koji instrument

 

[buudala]

Mislila sam na to koji instrument

gitare i bas

 

[Džudi S]

Некада смо имали Књаза којем су се људи дивили док је јездио на коњу београдским улицама, а данас имамо Председника који седи на хоклици испред америчког Председника, то је неки сликовит опис разлике између цивилизације и циркуса

Потпуно се слажем, и нажалост не можемо вратити то време.

У чему предњаче жене, зато је направљено Марксово женско друштво, које је орјентисано према забави и потрошњи, јер то је оно што жене највише воле, да се забављају и да троше

Нису све жене такве. Постоје и оне другачије. Оне које поштују традиционалне вредности, оне које нису феминисткиње и које нису искревељене кловнице намазане по фаци.

Да ли те ове ствари много муче?

 

[milsu]

Потпуно се слажем, и нажалост не можемо вратити то време.



Нису све жене такве. Постоје и оне другачије. Оне које поштују традиционалне вредности, оне које нису феминисткиње и које нису искревељене кловнице намазане по фаци.

Да ли те ове ствари много муче?

Ето, "не можемо вратити то време", то је већ толико депресивно да због тога уопште не желим да ујутру устанем из кревета. Нисам сигуран да се не може вратити или направити да буде још боље него што је било, али људи нису заинтересовани. Постављају се и даља питања, ако је ово само један живот који имам, овако бесмислен и накарадан у којем су ми ускраћене могућности да се уистину остварујем, и после њега треба да идем на Небо или у Пакао, каква је онда разлика између Неба и Пакла ако у оба случаја нећу добити оно што желим. А ако постоји реинкарнација, у какав свет ћу се реинкарнирати за 150 година, који ће бити још гори од овога сада, то је језиво и паклено. Остаје као једино решење бити стално веран свом духу и патити, али не прилагодити се накарадном свету и не поклећи. Али то је ужасно напорно, заморно, и депресивно. Мислим, није депресија проблем по себи, већ је последица проблема, бар код мене.

Традиционална жена не знам да постоји, бар не по сопственом избору. Можда о себи машта да је традиционална, али није. Биле су традиционалне онда када су мушкарци држали цивилизацију у својим рукама, јер су биле принуђене. Жене су недефинисана маса коју мушкарац једино може да постави у одређени оквир ако има још увек такву моћ, а сада више нема. Сада када им је омогућено да буду разуздане, добили смо хаос, у којем светом владају жене са својим променљивим и нестабилним емоцијама и расположењима, које данас желе једно, сутра друго, а најчешће имају потуно опречне жеље у исто време које су неоствариве, и не можеш је више довести у ред да буде од ње нешто смислено, да кажеш оваква ми се свиђаш, и да она буде таква. Онда остаје или да јој повлађујеш и газиш сам по себи, или да је одбациш јер ти таква не треба.

Али такво друштво је светска влада креирала по дизајну, улазимо у домен теорија завере које нису теорије већ су стварност. Из неког разлога, светска влада жели да уништи белу Хришћанску цивилизацију, и да светом доминирају Индуси и Азијати. Овакве дегенеративне промене се догађају једино међу белим Хришћанима. Мушкарци су произвођачи, а жене су потрошачи. Жене су те које у 90% случајева одлучују о куповини, жене су те које се забављају када иду у шопинг, 90% реклама се обраћа женама. Ако се уведе женско потрошачко друштво, цивилизација ће неминовно пропасти. А мушкарци пристају на то зарад мало секса, уместо да се држе неких стандарда. Имали смо Чарлија Кирка, који се борио против циркуса, и којег је циркус јавно пред свима и пред камерама ликвидирао, и онда направио циркус од његове комеморације.

 

[milsu]

Зашто је модерни свет направљен тако да буде депресиван и одбојан. Архитектура, дизајн, мода, музика, све се прави да буде депресивно и одбојно. Уместо смислу и лепоти тежи се хаосу и перверзији. Ако је лепше проћи поред необарокне или неокласицистичке зграде и остати задивљен лепим и занимљивим и складним пропорцијама и облицима и бојама, које те учине радосним и од којих се напуниш позитивне енергије, зашто онда градимо коцке од бетона, гвожђа, и стакла, поред којих само желиш да шмугнеш и да их не приметиш. Зашто је модерно изгледати као врећа кромпира, а не као елегантни мушкарац или елегантна жена. Онда се рађају делинквентне и девијантне генерације које не виде смисао ни инспирацију ни мотивацију ни у чему, нормално када им је сваки смисао укинут.

 

[bird again]

Bela Hadid o svojoj anksioznosti:

„Kada teret postane pretežak, a budućnost izgleda mračno, u redu je uzeti trenutak – ako osećaš da si izgubio svoju iskru. Kada se osećaš kao da si izvan sopstvenog tela, nesposoban da prihvatiš šta se dešava, ne moraš uvek da pronalaziš lepotu u svemu. Ponekad, kada stvari postanu zastrašujuće, uključi se način preživljavanja i fokusiramo se samo na ono što moramo, jer je to borba – potonuti ili plivati. Sve ostalo bude zaboravljeno jer samo želiš da se osećaš bezbedno, a možda ne možeš da se koncentrišeš ni na šta drugo, dok ti misli jure. Uspori i duboko udahni. Bićeš dobro. Ne fokusiraj se na budućnost, samo razmišljaj o današnjem danu. Ponekad su ‘šta ako’ misli previše zastrašujuće. Zato se seti – ovaj trenutak je jedini koji je zagarantovan. Samo se usredsredi na ono što sada radiš i ne zaboravi – samo diši“.

 

[Ortak2]

Bela Hadid o svojoj anksioznosti:

„Kada teret postane pretežak, a budućnost izgleda mračno, u redu je uzeti trenutak – ako osećaš da si izgubio svoju iskru. Kada se osećaš kao da si izvan sopstvenog tela, nesposoban da prihvatiš šta se dešava, ne moraš uvek da pronalaziš lepotu u svemu. Ponekad, kada stvari postanu zastrašujuće, uključi se način preživljavanja i fokusiramo se samo na ono što moramo, jer je to borba – potonuti ili plivati. Sve ostalo bude zaboravljeno jer samo želiš da se osećaš bezbedno, a možda ne možeš da se koncentrišeš ni na šta drugo, dok ti misli jure. Uspori i duboko udahni. Bićeš dobro. Ne fokusiraj se na budućnost, samo razmišljaj o današnjem danu. Ponekad su ‘šta ako’ misli previše zastrašujuće. Zato se seti – ovaj trenutak je jedini koji je zagarantovan. Samo se usredsredi na ono što sada radiš i ne zaboravi – samo diši“.

Bravo, doslovno je tako, život u sadašnjem trenutku. Treba i to, doduše, savladati, da je lako - nije.