Sta biblija kaze o spasenju?

Spasenje


Definicija: Zaštita ili izbavljenje iz opasnosti ili od uništenja. To može biti izbavljenje iz ruku tlačitelja ili progonitelja. Svim pravim hrišćanima, Jehova preko svog Sina pruža izbavljenje od sadašnjeg zlog poretka kao i spasenje od ropstva grehu i smrti. Za veliko mnoštvo vernih Jehovinih slugu koje žive u „poslednjim danima“, spasenje podrazumeva preživljavanje velike nevolje.


Da li će Bog u svojoj velikoj milosti na kraju spasti celo čovečanstvo?


Da li 2. Petrova 3:9 ukazuje na to da će svi ljudi biti spaseni?
Tu stoji: „Jehova ne kasni s ispunjenjem svog obećanja, kao što neki misle da kasni, već je strpljiv s vama jer ne želi da iko propadne, već da svi dođu do pokajanja.“ Milosrdni Bog želi da se svi Adamovi potomci pokaju i velikodušno se pobrinuo da svima koji to učine budu oprošteni gresi. Ali on nikoga ne prisiljava na to. (Uporedi s Ponovljenim zakonima 30:15-20.)
Mnogi to ne žele. Oni su poput davljenika koji neće da prihvati pojas za spasavanje koji mu dobacuje neko ko pokušava da mu pomogne. Međutim, treba zapaziti da oni koji se ne pokaju neće biti kažnjeni večnim mukama u paklu. Kao što pokazuje 2. Petrova 3:9, oni će na kraju ’propasti‘, to jest biće uništeni. U 7. stihu se takođe govori o ’uništenju bezbožnika‘. Tu se ne pominje sveopšte spasenje.


Da li 1. Korinćanima 15:22 dokazuje da će svi ljudi na kraju biti spaseni?
Tu stoji: „Kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti.“ Iz konteksta se vidi da se ovde govori o uskrsenju. Ko će uskrsnuti? Svi koji su umrli zbog greha nasleđenog od Adama (vidi 21. stih) ali koji nisu lično počinili namerne grehe o kojima se govori u Jevrejima 10:26-29. Kao što je Isus uskrsnut iz hada (Dela 2:31, fusnota), tako će i drugi koji su u hadu „oživeti“ putem uskrsenja (Otkr. 1:18; 20:13). Da li će svi oni dobiti večno spasenje? Imaće priliku za to, ali neće je svi iskoristiti, kao što pokazuju stihovi iz Jovana 5:28, 29, iz kojih se vidi da će neki doživeti ’osudu‘.


Šta je sa stihovima kao što je Titu 2:11, gde se ukazuje na ’spasenje za sve ljude‘, prema prevodu dr Luje Bakotića? Drugi stihovi, kao što su Jovan 12:32, Rimljanima 5:18 i 1. Timoteju 2:3, 4, prema prevodima Ba, DK, SSP, Ča prenose sličnu misao. Grčki izraz preveden kao „svi“ i „svi ljudi“ u ovim stihovima u stvari je izmenjeni oblik grčke reči pas. Kao što pokazuje jedan rečnik, pas može takođe značiti „svaka vrsta“ (Vajnov Expository Dictionary of New Testament Words, London, 1962, 1. tom, strana 46). Tako se u gornjim stihovima umesto izraza „svi“ može koristiti i izraz „sve vrste“, kao u NS. Šta je ispravno — „svi“ ili „sve vrste ljudi“? Koji je prevod u skladu sa ostatkom Biblije? Drugi. Razmotri Dela apostolska 10:34, 35; Otkrivenje 7:9, 10; 2. Solunjanima 1:9. (Napomena: Drugi prevodioci takođe razumeju smisao ove grčke reči, kao što pokazuje prevod Mateja 5:11 — „svakojaka“, Ba, „svakojake“, DK, „svakim“, Ča, „svako“, AB.)


Da li postoje stihovi koji jasno pokazuju da neki ljudi neće biti spaseni?


2. Sol. 1:9: „Oni će biti kažnjeni večnom propašću i tako će biti udaljeni od Gospodovog lica i od njegove slavne moći.“


Otkr. 21:8: „A kukavice, bezverni, izopačeni, ubice, bludnici, oni koji se bave spiritizmom, idolopoklonici i svi lažljivci završiće u jezeru koje gori ognjem i sumporom. Ono predstavlja drugu smrt.“


Mat. 7:13, 14: „Uđite na uska vrata. Jer širok je i prostran put koji vodi u uništenje i mnogo je onih koji njime idu. A uska su vrata i tesan je put koji vodi u život i malo je onih koji ga nalaze.“


Ako je neko jednom spasen, da li to znači da je zauvek spasen?


Juda 5: „Želim da vas podsetim, premda sve već dobro znate, da je Jehova, iako je spasao narod iz egipatske zemlje, kasnije pobio one koji nisu pokazali veru.“


Mat. 24:13: „Ko istraje do kraja, taj će biti spasen.“ (Dakle, da li će osoba na kraju biti spasena nije određeno onda kada počne da veruje u Isusa.)


Fil. 2:12: „Poslušni kao što ste uvek bili — ne samo kad sam s vama nego još više sada kad nisam s vama — radite na svom spasenju sa strahom i drhtanjem.“ (To je bilo upućeno „svetima“ u Filipima, kao što se navodi u Filipljanima 1:1. Pavle ih je podstakao da ne budu samouvereni već da budu svesni da njihovo konačno spasenje još nije sigurno.)


Jevr. 10:26, 27: „Ako namerno grešimo nakon što smo dobro upoznali istinu, ne preostaje nam više žrtva za grehe, već strašno očekivanje suda i plameni gnev koji će proždreti protivnike.“ (Biblija, dakle, ne podupire ideju da neko nakon što je „spasen“ može činiti bilo kakve grehe, a da ne izgubi spasenje. Ona podstiče na vernost. Vidi i Jevrejima 6:4-6, gde se pokazuje da čak i onaj ko je pomazan svetim duhom može izgubiti nadu u spasenje.)


Da li je za spasenje potrebno još nešto osim vere?


Efešanima 2:8, 9: „Nezasluženom dobrotom spaseni ste po veri. I to nije vaša zasluga — to je Božji dar. Ne, to nije zbog dela, da se niko ne bi mogao time hvaliti.“ (Spasenje je izraz Božje nezaslužene dobrote. Nijedan Adamov potomak ne može sam zaraditi spasenje, bez obzira na to koliko su mu dela plemenita. Spasenje je dar koji Bog daje onima koji iskazuju veru u to da žrtva njegovog Sina ima moć da ih očisti od greha.)


Jevr. 5:9: „Kad je [Isus] bio učinjen savršenim, postao je onaj koji donosi večno spasenje svima koji su mu poslušni.“ (Da li se to sukobljava sa izjavom da su hrišćani ’spaseni po veri‘? Nipošto. Poslušnošću se samo pokazuje da je vera prava.)


Jak. 2:14, 26: „Od kakve je koristi, braćo moja, ako neko govori da ima veru, a nema dela? Može li ga takva vera spasti? Dakle, kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dela mrtva.“ (Niko ne može zaraditi spasenje svojim delima. Međutim, svako ko ima pravu veru imaće i dela — dela kojima se pokazuje poslušnost Božjim i Hristovim zapovestima, kao i vera i ljubav. Bez takvih dela vera je mrtva.)


Dela 16:30, 31: „’Gospodo, šta moram raditi da bih se spasao?‘ Oni [Pavle i Sila] su rekli: ’Veruj u Gospoda Isusa i bićeš spasen, i ti i tvoj dom.‘“ (Zar nije logično da bi taj čovek i njegovi ukućani i postupali u skladu sa svojom verom? Sasvim sigurno.)
 
aeternum:
Ako je neko jednom spasen, da li to znači da je zauvek spasen?


Juda 5: „Želim da vas podsetim, premda sve već dobro znate, da je Jehova, iako je spasao narod iz egipatske zemlje, kasnije pobio one koji nisu pokazali veru.“


Mat. 24:13: „Ko istraje do kraja, taj će biti spasen.“ (Dakle, da li će osoba na kraju biti spasena nije određeno onda kada počne da veruje u Isusa.)


Fil. 2:12: „Poslušni kao što ste uvek bili — ne samo kad sam s vama nego još više sada kad nisam s vama — radite na svom spasenju sa strahom i drhtanjem.“ (To je bilo upućeno „svetima“ u Filipima, kao što se navodi u Filipljanima 1:1. Pavle ih je podstakao da ne budu samouvereni već da budu svesni da njihovo konačno spasenje još nije sigurno.)


Jevr. 10:26, 27: „Ako namerno grešimo nakon što smo dobro upoznali istinu, ne preostaje nam više žrtva za grehe, već strašno očekivanje suda i plameni gnev koji će proždreti protivnike.“ (Biblija, dakle, ne podupire ideju da neko nakon što je „spasen“ može činiti bilo kakve grehe, a da ne izgubi spasenje. Ona podstiče na vernost. Vidi i Jevrejima 6:4-6, gde se pokazuje da čak i onaj ko je pomazan svetim duhom može izgubiti nadu u spasenje.)
Kliknite za proširenje...
Kako ovi stihovi odgovaraju na pitanje da li će neko ko je spašen zuvek
biti spašen?

Prvi stih nema veze sa Isusom. Govori o vremenu pre njegovog dolaska i vaskrsenja.
Drugi stih kaže da će biti spašen neko ko istraje do kraja, ali ne i šta sledi nakon toga.
Treći stih govori o ljudima koji još nisu spašeni nego rade na svom spasenju.
Četvrti stih govori o ljudima koji su intelektualno shvatili šta je istina, ali nisu u stanju
da je primene u svakodnevnom životu, a ne o ljudima koji su spašeni.

Podupirete neku tvrdnju biblijskim stihovima koji uopšte ne govore o toj tvrdnji.
 
U rimljanima jasno kaze plata za greh je smrt.
Sta jee isus rekao zeni iz samarije kod bunara?
. Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;

14. А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
Vecni zivot je jos jedan nacin da se kaze spasen neces zaglaviti zivot u onu tamu ad a duhovna voda o kojoj je isus govorio je duh sveti koja se daje osobi na pocetku procesa spasenja.Pocetak spasenja.
 
Jasna:
Da, pa su onda tu razna samozavaravanja, izgovori. Kada za nešto
znaš da je ispravno i hoćeš da radiš tako, a gomila izgovora te
zatrpa pa uradiš po navici. Svi imaju unutrašnje sukobe, samo je
potrebno smirenje i unutrašnja iskrenost, da bi čovek mogao da ih
primeti.
Pa i Isus savršeni je rekao ''Ako je moguće, neka me mimoiđe ova
čaša“, a gde smo mi u odnosu na njega.

Meni kada neko kaže da nema unutrašnje sukobe, samo govori
da taj o sebi baš ništa ne zna.
Kliknite za proširenje...
Da smirenost jedna od najvaznijih vrlina spoznaje sto naM.otkriva duboko znacenje jevandjeljske reci ne sudite jer onaj ko sudi ljudima i osudjuje nedostupna je dubina srca gresnika.
 
anajade:
Nece svako gospode uci u kraljevstvo nebesko.nego onaj ko vrsi volju oca koji .je na nebesima.
Rekao je uci ce ne usao je sto implicira razumevanje da spasenje nije potpuno sada vec u buducnosti.



Rec spasen implicira da postoji nesto od cega moramo biti spaseni ili izbavljeni.
Spaseni od ..cega?
Kliknite za proširenje...
valjda od vecne smrti.
Bozja volja je da verujes u njega i da njegovu rec propovedas po svetu. Bez tog propovedanja, ne zasluzujes njegovu milost i neces biti spasen.
Propovedanje podrazumeva da ides po kucama i da govoris da ako ti ukucani ne prihvate bozje ucenje i sirenje istog, nece biti spaseni.
Dakle, ako oces biti spasen moras ici po kucama i propovedati.........inace.........
Nema potrebe da kazem da je ovo strategija JS.................a vi sami procenite u kom pravcu ide ta strategija.
 
a bre Milun:
valjda od vecne smrti.
Bozja volja je da verujes u njega i da njegovu rec propovedas po svetu. Bez tog propovedanja, ne zasluzujes njegovu milost i neces biti spasen.
Propovedanje podrazumeva da ides po kucama i da govoris da ako ti ukucani ne prihvate bozje ucenje i sirenje istog, nece biti spaseni.
Dakle, ako oces biti spasen moras ici po kucama i propovedati.........inace.........
Nema potrebe da kazem da je ovo strategija JS.................a vi sami procenite u kom pravcu ide ta strategija.
Kliknite za proširenje...
Trista čuda moraš, pa i kad zaslužiš spasenje, to nije spasenje potpuno,
nego privremeno. Onda opet trista čuda moraš. Tako je to kod jehove..
 
И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.
Мар. 10:25
25. А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити?
 
Пакао се у Оригеновој концепцији претвара у поправну установу налик на римокатоличко чистилиште. Они који прођу то чистилиште, безусловно се спасавају, а у њега долазе сви који се нису удостојили раја. То јест, сама идеја вечности паклених мука се у принципу укида. Постоје само етапе човековог постојања различитог трајања и духовно-моралног садржаја, које га неминовно воде ка вечним добрима. Стремиш ли горе или клизиш доле, свеједно у неком тренутку ћеш бити примљен на Небо. Резултат пребивања у паклу је да људи постају свети – благи Бог помоћу огњене казне уништава грехе и самим тим односи победу над злом у човековој души.
Мислимо да једну од премиса сличне заблуде представља прихватање неких до-хришћанских философских идеја, које је Ориген озбиљно изучио у зрелом узрасту ради успешног предавања људима који су васпитани у традицији философије. За античког философа (рецимо платоничара), историја није представљала апсолутну вредност. За њега је битно само оно што је вечно
 
Црква је осудила како његова дела, тако и њега самога. Таквој одлуци је претходио едикт Светог императора Јустинијана, који лежи као темељ одлуке помесног Константинопољског Сабора из 543. године. Посебно је на том Сабору било објављено: “Ко говори или мисли да је кажњавање демона и злих људи привремено и да ће се након одређеног времена завршити, или да ће после бити поновног успостављања демона и злих људи – нека буде анатема” (девети анатемизам).
 
Истина се показује као сурова, али она је боља од заводничке и ласкаве лажи. Свети Јован Златоуст је упозоравао: “Ђаво зато и убеђује неке да мисле да нема пакла, да би их тамо и бацио. Напротив, Бог прети паклом и припремио га је, да бисмо ми, знајући за њега, тако живели да не бисмо упали у пакао.”[1] Тај исти Свети Отац је говорио о паклу: “закључани тамо вечно горе у огњу и трпе мучење које је немогуће описати. Ако никаква реч не може описати оне страшне муке, које трпе људе који су паљени овде, тим више су неописива страдања оних који се муче тамо. Овде се у крајњој мери цело страдање завршава за неколико минута. Тамо спаљивани грешник вечно гори, али не изгара.”[2]

Jesam carica i j sam ovako shvatila.O je obozena haha
 
anajade:
Nije to reko jer mrzi bogate nego zna da onaj kome je smisao zivota novac nema ni vremena ni zelje da se bavi bogom.
Kliknite za proširenje...
328435608_507510478165279_6225126634855007190_n.jpg
 
Zdrav razum:
Pare ti pruzaju mogucnost da ovaj jedan jedini zivot sto bolje i kvalitetnije prozivis.
Kad imas pare sve se vrti oko tebe, svuda putujes, kvalitetno jedes i pijes, kvalitetno se lecis [daleko bilo].....i mnogo jos toga.
Sve se vrti oko para, oko bogatstva :ok:
Kliknite za proširenje...
Pa baš i ne. Ljudi su prestrojili prioritete. Novac su stavili na prvo mesto,
pa su zbog njega zagadili sebi vodu, hranu, vazduh, uništili zdravlje,
razorili prijateljstva i tako sve do ratova u kojima se masovno ubijaju.

Novcem možeš da kupiš društvo i seks, ali prijateljstvo i ljubav ne možeš.
Možeš da kupiš lekove, ali zdravlje ne možeš. Mnogo toga zaista vrednog
novcem ne možeš da kupiš.
 
Jasna:
Pa baš i ne. Ljudi su prestrojili prioritete. Novac su stavili na prvo mesto,
pa su zbog njega zagadili sebi vodu, hranu, vazduh, uništili zdravlje,
razorili prijateljstva i tako sve do ratova u kojima se masovno ubijaju.

Novcem možeš da kupiš društvo i seks, ali prijateljstvo i ljubav ne možeš.
Možeš da kupiš lekove, ali zdravlje ne možeš. Mnogo toga zaista vrednog
novcem ne možeš da kupiš.
Kliknite za proširenje...
Kad imas dosta para svako zeli da bude s tobom prijatelj, skoro svaka zena hoce da ti bude ljubav, svaka voli pun frizider, placene racune, veliku kucu, dobar auto, ugled u drustvu [ugledan si ako imas para] itd itd.
Zdravlje ne mozes da kupis 100 % ali 95 % mozes. Kad nemas para nece ti apotekarka dati ni kafetin za glavu a da ne pricam da je cuveni milijarder Rokfeler doziveo 101 godinu samo zato sto je imao para i menjao srce sedam puta.
Ja i ti smrtnici zajedno ne mozemo da skupimo 600.000 $ da kupimo jedno jedino srce :mrgreen:
A tacno je da zdravlje ne mozes da kupis 100 % i to si u pravu :ok:
Zato se kaze - sirotinjo i bogu si teska :lol:
 
Zdrav razum:
Kad imas dosta para svako zeli da bude s tobom prijatelj, skoro svaka zena hoce da ti bude ljubav, svaka voli pun frizider, placene racune, veliku kucu, dobar auto, ugled u drustvu [ugledan si ako imas para] itd itd.
Zdravlje ne mozes da kupis 100 % ali 95 % mozes. Kad nemas para nece ti apotekarka dati ni kafetin za glavu a da ne pricam da je cuveni milijarder Rokfeler doziveo 101 godinu samo zato sto je imao para i menjao srce sedam puta.
Ja i ti smrtnici zajedno ne mozemo da skupimo 600.000 $ da kupimo jedno jedino srce :mrgreen:
A tacno je da zdravlje ne mozes da kupis 100 % i to si u pravu :ok:
Zato se kaze - sirotinjo i bogu si teska :lol:
Kliknite za proširenje...
Ovde ti rusim tu tvoju teoriju moj pradeda doziveo 107 s jedno srce a bio sirotan
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Сале
Šta je Biblija
2 3
Odgovora
69
Pregleda
826
robivek
R
Rising star
Jel Biblija izmenjena?
2
Odgovora
32
Pregleda
554
Antilochus
Antilochus
Meklaud
Bibliolatrija- Biblija kao idol, stvar obožavanja
Odgovora
2
Pregleda
220
Maki!
Maki!

Back
Top