Ovo je dobro za uporedno bogoslovlje. Pročitati stav Katoličke crkve, pa Pravoslavne crkve. Pa dati svoj komentar
-
- Popularno:
- СПЦ помаже жртвама поплава у БиХ
- Брак и аскеза у православљу
- Sveti prorok Jona
- Nova nuklearna katastrofa na pomolu:...
- Zasto je propao komunizam
- Gde je tema o 5-om oktobru?
- Ko je ubio gardiste?
- Ovo je žena koja je džipom blokirala...
- Kako odbraniti Srbiju od NATO?
- Zasto ste izgubili zelju da budete Srbi
Katolička crkva o granicama crkve i spasenju inovernih
- Začetnik teme Gedeon
- Datum pokretanja
Iz skraćenog Katihizisa Katoličke crkve:
Jedna, sveta, katolička, apostolska…
161. Zašto je Crkva jedna?
Crkva je jedna jer joj je počelo i obrazac jedinstvo jednoga Boga u Trojstvu Osoba; utemeljitelj i glava joj je Isus Krist koji ponovno uspostavlja jedinstvo svih naroda u jednome tijelu; duša joj je Duh Sveti koji sve vjernike združuje u zajedništvo u Kristu. Jedna joj je vjera, jedan sakramentalni život, jedno apostolsko nasljedstvo, jedna zajednička nada i ista ljubav.
162. Gdje opstoji jedina Kristova Crkva?
Jedina Kristova Crkva, ustanovljena i uređena na ovome svijetu kao društvo, opstoji (subsistit in) u Katoličkoj Crkvi, kojom upravljaju nasljednik Petrov i biskupi koji su s njime u zajedništvu. Samo po njoj može se dostići sva punina sredstava spasenja jer je Gospodin sva dobra Novoga saveza povjerio samo apostolskome zboru na čelu s Petrom.
163. Kako gledati na kršćane nekatolike?
U Crkvama i crkvenim zajednicama koje su odijeljene od puna zajedništva s Katoličkom Crkvom nalaze se mnoge zasade posvećenja i istine. Sva ta dobra potječu od Krista i potiču na katoličko jedinstvo. Članovi tih Crkava i zajednica krštenjem su pritjelovljeni Kristu: zato ih priznajemo braćom.
164. Kako se zalagati za jedinstvo kršćana?
Želja za obnovom jedinstva sviju kršćana Kristov je dar i poziv Duha. Ona se odnosi na cijelu Crkvu i ostvaruje se obraćenjem srca, molitvom, međusobnim bratskim poznavanjem i teološkim dijalogom.
165. U kojemu je smislu Crkva sveta?
Crkva je sveta budući da joj je tvorac sam Presveti Bog; Krist je dao sama sebe za nju daje posveti i učini posvetiteljicom; Duh Sveti je ljubavlju oživljuje. U njoj je pohranjena punina sredstava spasenja. Svetost je poziv svakoga njezina člana i svrha svekolike njezine djelatnosti. Crkva među svoje članove ubraja Djevicu Mariju i bezbrojne svece, kao uzore i zagovornike. Svetost Crkve vrelo je posvećenja njezine djece koja se ovdje na zemlji sva priznaju grješnicima, uvijek potrebna obraćenja i očišćenja.
166. Zašto se Crkva naziva katoličkom?
Crkva je katolička, tj. sveopća jer je u njoj prisutan Krist: »Gdje je Krist, tu je Crkva katolička« (sveti Ignacije Antiohijski). Ona naviješta potpunost i cjelovitost vjere; u sebi nosi i pruža puninu sredstava spasenja; poslana je svim narodima svih vremena i svih kultura.
Jedna, sveta, katolička, apostolska…
161. Zašto je Crkva jedna?
Crkva je jedna jer joj je počelo i obrazac jedinstvo jednoga Boga u Trojstvu Osoba; utemeljitelj i glava joj je Isus Krist koji ponovno uspostavlja jedinstvo svih naroda u jednome tijelu; duša joj je Duh Sveti koji sve vjernike združuje u zajedništvo u Kristu. Jedna joj je vjera, jedan sakramentalni život, jedno apostolsko nasljedstvo, jedna zajednička nada i ista ljubav.
162. Gdje opstoji jedina Kristova Crkva?
Jedina Kristova Crkva, ustanovljena i uređena na ovome svijetu kao društvo, opstoji (subsistit in) u Katoličkoj Crkvi, kojom upravljaju nasljednik Petrov i biskupi koji su s njime u zajedništvu. Samo po njoj može se dostići sva punina sredstava spasenja jer je Gospodin sva dobra Novoga saveza povjerio samo apostolskome zboru na čelu s Petrom.
163. Kako gledati na kršćane nekatolike?
U Crkvama i crkvenim zajednicama koje su odijeljene od puna zajedništva s Katoličkom Crkvom nalaze se mnoge zasade posvećenja i istine. Sva ta dobra potječu od Krista i potiču na katoličko jedinstvo. Članovi tih Crkava i zajednica krštenjem su pritjelovljeni Kristu: zato ih priznajemo braćom.
164. Kako se zalagati za jedinstvo kršćana?
Želja za obnovom jedinstva sviju kršćana Kristov je dar i poziv Duha. Ona se odnosi na cijelu Crkvu i ostvaruje se obraćenjem srca, molitvom, međusobnim bratskim poznavanjem i teološkim dijalogom.
165. U kojemu je smislu Crkva sveta?
Crkva je sveta budući da joj je tvorac sam Presveti Bog; Krist je dao sama sebe za nju daje posveti i učini posvetiteljicom; Duh Sveti je ljubavlju oživljuje. U njoj je pohranjena punina sredstava spasenja. Svetost je poziv svakoga njezina člana i svrha svekolike njezine djelatnosti. Crkva među svoje članove ubraja Djevicu Mariju i bezbrojne svece, kao uzore i zagovornike. Svetost Crkve vrelo je posvećenja njezine djece koja se ovdje na zemlji sva priznaju grješnicima, uvijek potrebna obraćenja i očišćenja.
166. Zašto se Crkva naziva katoličkom?
Crkva je katolička, tj. sveopća jer je u njoj prisutan Krist: »Gdje je Krist, tu je Crkva katolička« (sveti Ignacije Antiohijski). Ona naviješta potpunost i cjelovitost vjere; u sebi nosi i pruža puninu sredstava spasenja; poslana je svim narodima svih vremena i svih kultura.
Nastavak:
167. Je li partikularna Crkva katolička?
Katolička je svaka partikularna Crkva (tj. biskupija i eparhija), načinjena od zajednice kršćanskih vjernika u zajedništvu vjere i sakramenata sa svojim biskupom zaređenim u apostolskome nasljedstvu te s Rimskom Crkvom, koja »predsjeda u ljubavi« (sveti Ignacije Antiohijski).
168. Tko pripada Katoličkoj Crkvi?
Svi ljudi na različite načine pripadaju i pozvani su na katoličko jedinstvo Božjega naroda. Katoličkoj je Crkvi potpuno pritjelovljen svatko tko je, imajući Kristov Duh, s njom združen vezom ispovijedanja vjere, sakramenata, crkvene uprave i zajedništva. Krštenici, koji ne ostvaruju potpuno takvo katoličko jedinstvo, nalaze se u nekomu, premda ne savršenu, zajedništvu s Katoličkom Crkvom.
169. Kakav je odnos Katoličke Crkve prema židovskome narodu?
Katolička Crkva svoj odnos prema židovskome narodu promatra pomoću činjenice da je Bog ovaj narod izabrao prvi od sviju da primi njegovu Riječ. Židovskome narodu »pripada posinstvo, i Slava, i Savezi, i zakonodavstvo, i bogoštovlje, i obećanja; njegovi su i oci, i od njih je, po tijelu, Krist« (Rim 9,4.5). Za razliku od drugih nekršćanskih religija, židovska je vjera već odgovor na Božju Objavu u Starome zavjetu.
170. Kakva je veza između Katoličke Crkve i nekršćanskih religija?
To je prije svega veza zajedničkoga podrijetla i svrhe ljudskoga roda. Katolička Crkva drži daje sve dobro i istinito što se može naći u drugim religijama dar Božji, to je zraka njegove istine, pa može pripraviti za prihvaćanje evanđelja i potaknuti prema jedinstvu čovječanstva u Kristovoj Crkvi.
171. Što znači tvrdnja: »Izvan Crkve nema spasenja«?
Znači da svako spasenje dolazi od Krista-Glave po Crkvi koja je njegovo Tijelo. Zato se ne bi mogli spasiti oni koji, iako im je poznato daje Krist ustanovio Crkvu i daje ona potrebna za spasenje, ipak ne bi htjeli u nju ili ući ili pak u njoj ostati. Istodobno, zahvaljujući Kristu i njegovoj Crkvi mogu postići vječno spasenje oni koji bez svoje krivnje ne poznaju Kristovo evanđelje ni njegovu Crkvu, a ipak iskreno traže Boga i pod utjecajem milosti nastoje vršiti njegovu volju, koju su spoznali u glasu savjesti.
167. Je li partikularna Crkva katolička?
Katolička je svaka partikularna Crkva (tj. biskupija i eparhija), načinjena od zajednice kršćanskih vjernika u zajedništvu vjere i sakramenata sa svojim biskupom zaređenim u apostolskome nasljedstvu te s Rimskom Crkvom, koja »predsjeda u ljubavi« (sveti Ignacije Antiohijski).
168. Tko pripada Katoličkoj Crkvi?
Svi ljudi na različite načine pripadaju i pozvani su na katoličko jedinstvo Božjega naroda. Katoličkoj je Crkvi potpuno pritjelovljen svatko tko je, imajući Kristov Duh, s njom združen vezom ispovijedanja vjere, sakramenata, crkvene uprave i zajedništva. Krštenici, koji ne ostvaruju potpuno takvo katoličko jedinstvo, nalaze se u nekomu, premda ne savršenu, zajedništvu s Katoličkom Crkvom.
169. Kakav je odnos Katoličke Crkve prema židovskome narodu?
Katolička Crkva svoj odnos prema židovskome narodu promatra pomoću činjenice da je Bog ovaj narod izabrao prvi od sviju da primi njegovu Riječ. Židovskome narodu »pripada posinstvo, i Slava, i Savezi, i zakonodavstvo, i bogoštovlje, i obećanja; njegovi su i oci, i od njih je, po tijelu, Krist« (Rim 9,4.5). Za razliku od drugih nekršćanskih religija, židovska je vjera već odgovor na Božju Objavu u Starome zavjetu.
170. Kakva je veza između Katoličke Crkve i nekršćanskih religija?
To je prije svega veza zajedničkoga podrijetla i svrhe ljudskoga roda. Katolička Crkva drži daje sve dobro i istinito što se može naći u drugim religijama dar Božji, to je zraka njegove istine, pa može pripraviti za prihvaćanje evanđelja i potaknuti prema jedinstvu čovječanstva u Kristovoj Crkvi.
171. Što znači tvrdnja: »Izvan Crkve nema spasenja«?
Znači da svako spasenje dolazi od Krista-Glave po Crkvi koja je njegovo Tijelo. Zato se ne bi mogli spasiti oni koji, iako im je poznato daje Krist ustanovio Crkvu i daje ona potrebna za spasenje, ipak ne bi htjeli u nju ili ući ili pak u njoj ostati. Istodobno, zahvaljujući Kristu i njegovoj Crkvi mogu postići vječno spasenje oni koji bez svoje krivnje ne poznaju Kristovo evanđelje ni njegovu Crkvu, a ipak iskreno traže Boga i pod utjecajem milosti nastoje vršiti njegovu volju, koju su spoznali u glasu savjesti.
Nastavak:
172. Zašto Crkva mora naviještati evanđelje cijelome svijetu?
Jer joj je Krist zapovjedio: »Pođite dakle i učinite mojim učenicima sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Duha Svetoga« (Mt 28,19). Ovaj Gospodinov misionarski nalog izvire iz vječne ljubavi Božje, koji je poslao svoga Sina i svoga Duha, jer »hoće da se svi ljudi spase i dođu do spoznanja istine« (I Tim 2,4).
173. Na koji je način Crkva misionarska?
Vođena Duhom Svetim Crkva nastavlja tijekom povijesti poslanje samoga Krista. Zato kršćani moraju svima naviještati Radosnu vijest koju je Krist donio, slijedeći njegov put, spremni i na žrtvovanje sebe sve do mučeništva.
174. Zašto je Crkva apostolska?
Crkva je apostolska po svome podrijetlu jer je sagrađena na »temelju apostola« (Ef 2,20); po svome nauku, preuzetu od apostola; po svome ustrojstvu, ukoliko je, sve do Kristova ponovnoga dolaska, poučavaju, posvećuju i njom upravljaju apostoli, po svojim nasljednicima biskupima u zajedništvu s Petrovim nasljednikom.
175. U čemu je poslanje apostola?
Riječ apostol znači poslanik. Isus, Očev Poslanik, između svojih učenika pozva k sebi dvanaestoricu i ustanovi ih kao svoje apostole, učinivši ih odabranim svjedocima svoga uskrsnuća i temeljima svoje Crkve. Naloži im da nastave njegovo poslanje rekavši: »Kao što mene posla Otac, tako i ja šaljem vas« (Iv 20,21) i obećavši da će biti s njima sve do svršetka svijeta.
176. Što je apostolsko nasljedstvo?
Apostolsko nasljedstvo jest prenošenje apostolskoga poslanja i vlasti njihovim nasljednicima po sakramentu reda. Zahvaljujući tome prenošenju Crkva ostaje u zajedništvu vjere i života sa svojim početkom dok tijekom stoljeća sve svoje poslanje vrši za širenje Kristova kraljevstva na zemlji.
172. Zašto Crkva mora naviještati evanđelje cijelome svijetu?
Jer joj je Krist zapovjedio: »Pođite dakle i učinite mojim učenicima sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Duha Svetoga« (Mt 28,19). Ovaj Gospodinov misionarski nalog izvire iz vječne ljubavi Božje, koji je poslao svoga Sina i svoga Duha, jer »hoće da se svi ljudi spase i dođu do spoznanja istine« (I Tim 2,4).
173. Na koji je način Crkva misionarska?
Vođena Duhom Svetim Crkva nastavlja tijekom povijesti poslanje samoga Krista. Zato kršćani moraju svima naviještati Radosnu vijest koju je Krist donio, slijedeći njegov put, spremni i na žrtvovanje sebe sve do mučeništva.
174. Zašto je Crkva apostolska?
Crkva je apostolska po svome podrijetlu jer je sagrađena na »temelju apostola« (Ef 2,20); po svome nauku, preuzetu od apostola; po svome ustrojstvu, ukoliko je, sve do Kristova ponovnoga dolaska, poučavaju, posvećuju i njom upravljaju apostoli, po svojim nasljednicima biskupima u zajedništvu s Petrovim nasljednikom.
175. U čemu je poslanje apostola?
Riječ apostol znači poslanik. Isus, Očev Poslanik, između svojih učenika pozva k sebi dvanaestoricu i ustanovi ih kao svoje apostole, učinivši ih odabranim svjedocima svoga uskrsnuća i temeljima svoje Crkve. Naloži im da nastave njegovo poslanje rekavši: »Kao što mene posla Otac, tako i ja šaljem vas« (Iv 20,21) i obećavši da će biti s njima sve do svršetka svijeta.
176. Što je apostolsko nasljedstvo?
Apostolsko nasljedstvo jest prenošenje apostolskoga poslanja i vlasti njihovim nasljednicima po sakramentu reda. Zahvaljujući tome prenošenju Crkva ostaje u zajedništvu vjere i života sa svojim početkom dok tijekom stoljeća sve svoje poslanje vrši za širenje Kristova kraljevstva na zemlji.
Stav Pravoslavne crkve:
https://azbyka.ru/otechnik/Sergij_S...ristovoj-k-otdelivshimsja-ot-nee-obshhestvam/
У вези граница Цркве и примања у Њу инославних, занимљив чланак руског патријарха Сергија.
Ево пар занимљивих реченица:
Расколници „још нису туђи Цркви“, већ буквално из грчког: чак и „још увек припадају Цркви“ – то значи да се још нису сасвим одвојили од ње, нека врста везе са Црквом је преживела, стога је њихово крштење прихваћено.
- Сви (који су изван Православне цркве) су отпали, али постоје степени отпада ...
- Црква остаје једина ризница благодатних дарова...
"Наша Православна, такозвана Источна Црква, географски, наравно, себе не може назвати Васељенском, али историјски јесте таква, пошто је једина од свих (хришћанских) заједница остала у недрима Васељенске Цркве."
Постоје два погледа на спасење у данашње доба: "Стога, у културном хришћанском друштву није уобичајено да се директно поставља питање праве Цркве. Тамо се чешће чује такозвани широки поглед, по коме наше земаљске поделе не сежу до неба, црквене поделе су плод жудње за влашћу свештенства и непоколебљивости богослова. Нека човек буде православан, католик или протестант, све док живи животом хришћанина може да буде миран у погледу своје судбине после смрти."
Други поглед ближи древним светим оцима је овај: "само је Православна Црква сада остала заиста Црква Христова, само је она у јединству са својом Главом – Господом Исусом Христом, само од Њега прима све благодатне силе за спасење људи. Дакле, само њено свештенство је право свештенство, само су њене Тајне благодатне и спасоносне. Ко је изван ње је изван Христа. Ту свештенство престаје да буде свештенство, Свете Тајне су празни обреди који не дају никакву благодат. Изузетак се прави само за Тајну Крштења, па и тада по икономији..."
+++
Видљиво је да постоје разна мишљења светих отаца код пријема инославних у Цркву.
+++
Невезано за овај чланак патријарха Сергија, код појединих светих отаца су различита мишљења о благодатности светих тајни код јеретика и расколника.
https://azbyka.ru/otechnik/Sergij_S...ristovoj-k-otdelivshimsja-ot-nee-obshhestvam/
У вези граница Цркве и примања у Њу инославних, занимљив чланак руског патријарха Сергија.
Ево пар занимљивих реченица:
Расколници „још нису туђи Цркви“, већ буквално из грчког: чак и „још увек припадају Цркви“ – то значи да се још нису сасвим одвојили од ње, нека врста везе са Црквом је преживела, стога је њихово крштење прихваћено.
- Сви (који су изван Православне цркве) су отпали, али постоје степени отпада ...
- Црква остаје једина ризница благодатних дарова...
"Наша Православна, такозвана Источна Црква, географски, наравно, себе не може назвати Васељенском, али историјски јесте таква, пошто је једина од свих (хришћанских) заједница остала у недрима Васељенске Цркве."
Постоје два погледа на спасење у данашње доба: "Стога, у културном хришћанском друштву није уобичајено да се директно поставља питање праве Цркве. Тамо се чешће чује такозвани широки поглед, по коме наше земаљске поделе не сежу до неба, црквене поделе су плод жудње за влашћу свештенства и непоколебљивости богослова. Нека човек буде православан, католик или протестант, све док живи животом хришћанина може да буде миран у погледу своје судбине после смрти."
Други поглед ближи древним светим оцима је овај: "само је Православна Црква сада остала заиста Црква Христова, само је она у јединству са својом Главом – Господом Исусом Христом, само од Њега прима све благодатне силе за спасење људи. Дакле, само њено свештенство је право свештенство, само су њене Тајне благодатне и спасоносне. Ко је изван ње је изван Христа. Ту свештенство престаје да буде свештенство, Свете Тајне су празни обреди који не дају никакву благодат. Изузетак се прави само за Тајну Крштења, па и тада по икономији..."
+++
Видљиво је да постоје разна мишљења светих отаца код пријема инославних у Цркву.
+++
Невезано за овај чланак патријарха Сергија, код појединих светих отаца су различита мишљења о благодатности светих тајни код јеретика и расколника.
Кад се прочита наведени одломак из скраћеног Катихизиса Католичке цркве, може се закључити да су католици радикално изменило своје учење на Другом ватиканском сабору (1962-1965), како о границама цркве, спасењу иноверних, тако и о односу према Јеврејима за чије се обраћење до тада молило на мисама и постојале молитве које су тада укинуте. Јевреји су називани богоубицама а од тада се све мења:
169. Kakav je odnos Katoličke Crkve prema židovskome narodu?
Katolička Crkva svoj odnos prema židovskome narodu promatra pomoću činjenice da je Bog ovaj narod izabrao prvi od sviju da primi njegovu Riječ. Židovskome narodu »pripada posinstvo, i Slava, i Savezi, i zakonodavstvo, i bogoštovlje, i obećanja; njegovi su i oci, i od njih je, po tijelu, Krist« (Rim 9,4.5). Za razliku od drugih nekršćanskih religija, židovska je vjera već odgovor na Božju Objavu u Starome zavjetu.
Још:
https://www.glas-koncila.hr/zidovi-i-katolici-sto-katolicka-crkva-drzi-zidovskoj-vjeri/
https://www.vecernji.hr/vijesti/katolici-moraju-nauciti-da-zidovi-nisu-ubili-isusa-1358440
'Katolici moraju naučiti da Židovi nisu ubili Isusa'
169. Kakav je odnos Katoličke Crkve prema židovskome narodu?
Katolička Crkva svoj odnos prema židovskome narodu promatra pomoću činjenice da je Bog ovaj narod izabrao prvi od sviju da primi njegovu Riječ. Židovskome narodu »pripada posinstvo, i Slava, i Savezi, i zakonodavstvo, i bogoštovlje, i obećanja; njegovi su i oci, i od njih je, po tijelu, Krist« (Rim 9,4.5). Za razliku od drugih nekršćanskih religija, židovska je vjera već odgovor na Božju Objavu u Starome zavjetu.
Још:
https://www.glas-koncila.hr/zidovi-i-katolici-sto-katolicka-crkva-drzi-zidovskoj-vjeri/
https://www.vecernji.hr/vijesti/katolici-moraju-nauciti-da-zidovi-nisu-ubili-isusa-1358440
'Katolici moraju naučiti da Židovi nisu ubili Isusa'
Свети Кипријан Картагински
Дали си погледао чланак патријарха Сергија и цитате које сам поставио из њега?
Јако поучан рад:
https://azbyka.ru/otechnik/bogoslov...oroj-poloviny-19-pervoj-poloviny-20-veka/#0_4
"Треба напоменути да је у Катихизису Св. Филарет се није усуђивао да укључи нека од својих мишљења, увиђајући разлику између својих приватних теолошких мишљења и истраживања од непогрешивог учења Православне Цркве, иако је у својим приватним писмима понекад дозвољавао лично мишљење о делимичном очувању благодати код католика."
https://azbyka.ru/otechnik/bogoslov...oroj-poloviny-19-pervoj-poloviny-20-veka/#0_4
"Треба напоменути да је у Катихизису Св. Филарет се није усуђивао да укључи нека од својих мишљења, увиђајући разлику између својих приватних теолошких мишљења и истраживања од непогрешивог учења Православне Цркве, иако је у својим приватним писмима понекад дозвољавао лично мишљење о делимичном очувању благодати код католика."
Онда су садашњи патријарх и сав сабор епископа који га је изабрао и општи с њиме јеретици јер толеришу такве ствари.
ИПХ ЗИЛОТ+
Poznat
- Poruka
- 9.177
Ne čitaj ništa od katolika, sve su pobrkali emocije sa principima i obratno...
ИПХ ЗИЛОТ+
Poznat
- Poruka
- 9.177
Tekst je besmislica i poturačina obnovljenaca koji znaju koliko je Filaret bio protiv katolika. Filaretov katihizis je sam odgovor na sebe, a naknadna tumačenja slobodno zaboravi jer su lične prirode tj. Nebitni
Ne mogu sad naći mesto, uglavnom gde si pisao kako je sv. Jovan Maksimović primao pod svoj omofor novokalendarce, napisao si da su oni jeretici. Nisu. Grešiš.
- Poruka
- 21.482
Новокалендарци уопште нису ни близу јереси.
Tako je. Evo jedna dobra molitva prepisana od rimokatolika: Sveti Mihajlo Arhanđele, brani nas u boju; budi naša zaštita od zla i đavolskih zamki. Neka ga Bog ukori, ponizno se molimo: a ti, Vojvodo nebeske vojske, silom Božijom baci u pakao satanu i sve druge zle duhove koji lutaju po svetu tražeći propast duša. Amin
ИПХ ЗИЛОТ+
Poznat
- Poruka
- 9.177
Novokalendarci tad nisu bili jeretici,vec samo raskolnici...
Danas uz dogmatizaciju tog zloučenja u jeres ekumenizma kao temelj lažnog jedinstva zapada i istoka, novokalendarci su i jeretici, a ne samo raskolnici, zlo je mnogo napredovalo od 60tih na ovamo...
Živimo u doba ogoljenog zla samoumlja ekumenista, a ne prekrivenog ko u vreme svetog Jovana Šangajskog, pravi razliku posle 60+ godina jeretikovanja modernista u mantijama i današnjice...
Сад већ паметујеш. Нису јеретици.
ИПХ ЗИЛОТ+
Poznat
- Poruka
- 9.177
Па ако екуменизам није јерес, онда нису ни они, иако су коловође тог зла међу православима
Дали су изменили Сим/б/в/ол вере или догмате? Још нису!
ИПХ ЗИЛОТ+
Poznat
- Poruka
- 9.177
У пракси су све изменили, то је довољно за јерес, званична форма и пракса - ниђе везе...
Иначе Званично верују у две цркве, два плућна крила са два поглавара, где је већи љубљени ти папе...
Још није папа у диптисима, нема саслуживања... Фантазираш.
ИПХ ЗИЛОТ+
Poznat
- Poruka
- 9.177
Лажеш сам себе болесно... Пун интернет филмића где се саслужује ЈАВНО
Није. То је само гостовање. Туризам. Куртоазија. Нема саслуживања, ни причешћивања. Углавном православни не носе епитахиље, омофоре и друге литургијске одежде кад су у гостима.
