Нема никаквог дукс Цроаторум помиње ово, још нема хрватског имена јавиће касније ако се не варам на Сплитским саборима први пут.
"Zdeslavus dux Sclavorum a quodam Sclavo nomine Branimiro interfectus est.”
"Здеслав, кнез Словена, убијен је од неког Словена по имену Бранимир."
Нема ни ни у писму папе Јована 8 хрвстске земље већ Бранимирове земље.
Нема древних Курета и Куреције Архиђакона Томе.
Dilecto filio Branimir.
Relegentes nobilitatis tuae litteras, quas per Johbannem venerabilem presbyterum communem fidelem nobis mandasti, quantam fidem et sinceram deuotionem circa ecclesiam sanctorum apostolorum Petri et Pauli, et circa nos habeae, luce clarius nouimus. Et quia, deo fauente, quasi dilectus filius s»ncto Petro, et nobis, qui per diuinam gratiam vicem eius tenemus, fidelis in-omnibus et obediens esse cupias, humiliter profiteris tuae nobilitati dignas valde gratias his nostri apostolatus litteris agimus, pateraoque amore, utpote karissimum filium, ad gremium .sanctae sedis apostolicae matris tuae, de cuius videlicet purissimo fonte patres tui melliflua sanctae praedicationis potauere flnenta, redeuntem suscipimus, et spiritalibus amplectimur urnis, atque apostolica volumus benignitate fouere, ut gratiam, et benedictionem sanctorum Petri et Pauli apostolorum principum, et nostram super te habeas diffusam, a visibilibus et invisibilibus hostibus, qui saluti humanae insidiari et impedire non ceasant, saluus semper ac securus existas, optatamque de inimicis victoriam facilius possis habere. Nam quanto ipse te deo humiliter subdere, sanctisque ipsius obedire praeceptis studüeris, atque ipsius sacerdotibus, et ministris | hogorem debitum pro amore dei exhibueris; tanto super te omnes inimicos tuos, et rebelles aduersarios, eris procul dubio victor et potens. Et ideo monemus industriam fuam, ut m omnibus tuis actibus dominum semper prae oculis habeas, timeas, et toto diligas corde, quum dicente psalmista, beatus est vir qui timet dominum in mandatisque eius cupit nimis; potens in terra erit semen eius. Et ipse in euangelio. Qui me, inquit, diligit, sermonem meum seruabit, et pater meus diliget eum, et ad eum veniemus, et mansionem apud eum faciemus. Quod cum ita sit, si tuis bonis operibus in praesenti lucentibus, deum glorificaueris, gloria eris sempiterna in futuro sine dubio decoratus: Quum ipse per Moysen hoc se facere testatur, dicens: glorificantes me, glorificabo. Sicut autem nostro praesulatui per iam fatum presbyterum tria suggessisti. Quatenus nostro tibi ore apostolico benediceremus, pro tuae salutis augmento, id ipsum libenter fecimus. Nam in die ascensionis domini inter sacra missarum solempnia, super sacrum altare beati Petri apostoli celebrantes, elebatis sursum manibus, benediximus tibi et omni populo tuo, omnique terrae tuae, ut hic et in aeternum corpore simul et anima saluatus, et principatum terrenum, quem habes, prospere, ac securiter regere possis, et in coelesti regione, post mortem cum deo feliciter gaudeas, et in perpetuum regnes. Et quia hunc ipsum Johannem presbyterum tibi et nobis verum fidelem in omnibus esse cognouimus, dedimus illi nostram apostolicam epistolam deferendam regi Vulgarorum. Ideo petimus, ut pro amore sancti Petri et nostro, cum tua ipse licentia, legationem hanc nostram sine tarditate perficiat Ut et propter hoc tuae dilectioni multiplices gratias habeamus Data VII. die mensis Junii, indictione XII.
Љубљеном сину Бранимиру.
Читајући поново писмо твоје властелинске висости, које си нам послао преко часног презвитера Јована, заједничког верног [изасланика], јасно смо увидели колику веру и искрену побожност имаш према цркви светих апостола Петра и Павла, и према нама.
И пошто, с Божијом помоћу, желиш да будеш веран и послушан у свему светом Петру као љубљени син, и нама који по Божанској милости држимо његово место, смирено то исповедаш, твојој властелинској личности овим писмом нашег апостолског достојанства изражавамо врло велику захвалност.
С очинском љубављу те, као најдражег сина, примамо у крило Свете Апостолске Столице — твоје Мајке, из чијег чистог извора су твоји преци пили медоточна струјења свете проповеди. Тебе, који се враћаш у то крило, духовно загрљамо и желимо да те у својој апостолској доброти неговамо, да би имао изливену благодат и благослов светих апостола Петра и Павла, кнезова апостола, и наш благослов над собом, те да од видљивих и невидљивих непријатеља, који не престају да вребају и ометају спасење људи, увек будеш сачуван и безбедан, и да лакше можеш стећи жељену победу над својим непријатељима.
Јер, што се више будеш старао да се понизно потчиниш Богу и да слушаш Његове свете заповести, и што више будеш указивао дужно поштовање Његовим свештеницима и слугама ради љубави према Богу, тим више ћеш, без икакве сумње, бити победник и силан над свим својим непријатељима и противницима.
Зато те опомињемо, твоју марљивост и ревност, да у свим својим делима увек имаш Господа пред очима, да га се бојиш и да га свим срцем љубиш, јер, како каже Псалмиста: „Блажен је човек који се боји Господа и веома жели његове заповести; његово ће семе бити моћно на земљи.“
И сам Господ у Јеванђељу каже: „Ко мене љуби, реч моју држаће, и Отац мој ће га љубити, и к Њему ћемо доћи и код Њега ћемо стан учинити.“
Дакле, ако се својим добрим делима, која већ сада сијају, будеш трудио да прославиш Бога, бићеш без сумње у будућности овенчан вечном славом. Јер и сам Бог преко Мојсија сведочи да ће то учинити, говорећи: „Оне који мене славе, ја ћу прославити.“
Као што си преко већ поменутог презвитера изнео три молбе нашем првенству (папском достојанству), да те нашим апостолским устима благословимо ради умножења твог спасења, то смо врло радо учинили.
Јер на дан Вазнесења Господњег, током светих свечаности мисе, док смо служили на светом олтару блаженог апостола Петра, уздигнутих руку, благословили смо тебе и сав твој народ и сву твоју земљу, да овде и у вечности будеш спасен телом и душом, и да можеш срећно и безбедно управљати земаљском влашћу коју поседујеш, те да се после смрти у небеском царству срећно радујеш са Богом и у вечности владаш.
А пошто смо овог истог презвитера Јована спознали као истински верног и теби и нама у свему, дали смо му наше апостолско писмо да га однесе краљу Бугара.
Зато те молимо да, ради љубави светог Петра и нас, дозволиш да тај исти Јован без одлагања испуни ову нашу легацију, како бисмо због тога имали разлога да ти још више захвалимо.
Дано седмог дана месеца јуна, дванаесте индикције.
Рокн'о си Здеслава љуби те папа и апостол Петар и Павле.
