Srednjovekovna Hrvatska

[NickFreakyrgios]

Zato što predstavlja prekršaj pravila koje je bilo specifično uvedeno zbog ovakvih stvari koje baš ti radiš, bode oči i znači da te, bukvalno, briga i za pravila o postavljanju sadržaja ovde, pa i posledice takvih objava.

Okačiš 50 puta, očigledno generisani sadržaj koji ti je sve listom izmislila aplikacija i onda, iz nekog razloga, pružaš mu 51. šansu i opet ponavljaš istu stvari iako ti se toliko puta obilo o glavu do sada.

Znaš li kako ide ona definicija koju je pomenula Rita Mej Braun (pogrešno pripisan Albertu Ajnštajnu)? Ponavljanje iste stvari, iznova i iznova, očekujući (iz nekog neobjašnjivog razloga, zato što je i više vremena potrebno da se sa ChatGPT-jem vodi konverzacija nego nešto bukvalno izgugla) drugačije rezultate?

Ukoliko nisi želeo da se niko od 10 stvari uhvati tvoje dezinformacije čije je poreklo sa ChatGPT - osnovno pitanje koje treba da postaviš jeste zašto si uopšte to spomenuo? Jer da nisi, niko toga ne bi ni uhvatio, niti polemika o tome vodila (imamo čak i zasebnu temu, spec. posvećenu ChatGPT-ju ovde).

Добро зашто ниси пријавио 50 других постова који су ти постављени испред носа њих си игнорисао с тим да сам те за ово отворено питао одбио ди да одговориш. Са телефона на гуглу нема податка ја ћу се свакако снаћи ако одлучим на овсј или онај начин.

Сасвим сигурно постоји још нешто битно 1666. осим Јованоса Лу8чија јер податак знам за ово конкретно дело нисам знао да је штампано 1666. Орбин није нешто још важно јесте.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Добро зашто ниси пријавио 50 других постова који су ти постављени испред носа њих си игнорисао с тим да сам те за ово отворено питао одбио ди да одговориш. Са телефона на гуглу нема податка ја ћу се свакако снаћи ако одлучим на овсј или онај начин.

Сасвим сигурно постоји још нешто битно 1666. осим Јованоса Лу8чија јер податак знам за ово конкретно дело нисам знао да је штампано 1666. Орбин није нешто још важно јесте.

Da, naravno da postoji.

* Molijerov Mizantrop
* O principima i rezonovanju geometara Tomasa Hobsa
* O umeću kombinatorike Gotfrida Lajbnica

Ono što ne postoji jeste nikakva veza između tih dela i Lučićeve knjige.
Ne postoji uopšte nešto što bi se tu u odgovoru navelo.

 

[NickFreakyrgios]

Da, naravno da postoji.

* Molijerov Mizantrop
* O principima i rezonovanju geometara Tomasa Hobsa
* O umeću kombinatorike Gotfrida Lajbnica

Ono što ne postoji jeste nikakva veza između tih dela i Lučićeve knjige.
Ne postoji uopšte nešto što bi se tu u odgovoru navelo.

Има сигурно Амстердам 1666.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Има сигурно Амстердам 1666.

Ima, prvi put je štampana jermenska Biblija u Amsterdamu 1666. godine.

Da ne misliš možda na to?

 

[NickFreakyrgios]

Ima, prvi put je štampana jermenska Biblija u Amsterdamu 1666. godine.

Da ne misliš možda na to?

Талмуд?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Талмуд?

Kao, pa zapravo dobar deo svih onih zabuna proizlazi iz toga što su tebi potrebne (bolje?) naočare?

 

[NickFreakyrgios]

Не 1873. нешто друго је наћићемо.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не 1873. нешто друго је наћићемо.

Šta sad 1873?

 

[NickFreakyrgios]

Šta sad 1873?

Талмуд на латински.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Герард Валафрид (лат. Walahfrid Strabo, око 808–849) био је бенедиктински монах, теолог, песник и једна од значајних личности Каролиншке ренесансе. Рођен је у јужном делу данашње Немачке, а најпознатији је по својој повезаности са опатијом Рејхенау (Abbey of Reichenau), где је стекао образовање и провео већи део свог живота.

Његови доприноси:

1. Теологија и поезија
Валафрид је написао више теолошких и песничких дела. Његова поезија одражава дубоку ученост, посвећеност и љубав према природи.


2. "Hortulus" (Мали врт)
Његово најпознатије дело је поема Hortulus, која описује биљке које је гајио у манастирској башти. Ова поема је драгоцен документ о лековитим биљкама и баштованству у средњем веку.


3. Улога на двору
Служио је као учитељ Карла Ћелавог (Charles the Bald), унука Карла Великог, и због свог образовања и писмености имао је утицај на Каролиншку културу.


4. Коментар Библије
Валафрид је такође био познат по својим теолошким коментарима и објашњењима Светог писма, што га је учинило једним од истакнутих мислилаца свог времена.



Надимак "Strabo"

Његов надимак Strabo (што значи "кривооки") указује на то да је имао видљиви физички недостатак, вероватно страбизам.

Валафрид је преминуо 849. године, вероватно услед несреће док је прелазио реку. Његов утицај на средњовековну науку, поезију и културу остаје важан и данас.

Jako sam fasciniran kako je ChatGPT pokušao ličnost koju je izmislio i koja je navodno živela u XVII st. da racionalizuje time što bi je povezao sa jednim drugim Valafridom, koji je živeo osamsto godina ranije.

(P. S. ne, Valafrid Strabon nije nosio ime Gerhard).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Талмуд на латински.

Ti kada ti neko ukaže da nešto nisi dobro pročitao, ne vratiš se da pročitaš to ponovo?

Ima, prvi put je štampana jermenska Biblija u Amsterdamu 1666. godine.

Da ne misliš možda na to?

 

[NickFreakyrgios]

Ti kada ti neko ukaže da nešto nisi dobro pročitao, ne vratiš se da pročitaš to ponovo?

Не рекох ти не мислим на то.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не рекох ти не мислим на то.

Najverovatnije ne misliš zapravo ni na šta, nego te je broj 666 tj. famozni „žig zveri“ asociralo na nešto, pa si u svojoj podsvesti stvorio osećaj da postoji još neka komponenta, konspirološke prirode. Drugim rečima, slepoočni režanj nije najbolje odradio svoj posao.

 

[NickFreakyrgios]

Najverovatnije ne misliš zapravo ni na šta, nego te je broj 666 tj. žig zveri asociralo na nešto, pa si u svojoj podsvesti stvorio osećaj da postoji još neka komponenta, konspirološke prirode.

Не нисам мислио на психологију а тачно је да број има симболику код одређених касти и друштава и елита који имају директан утицај на поредак ствари некад то раде из просте обести и ироније.
На чример Кумановска витка 1912.
и анулирање резултата Кумановске битке кумановским споразумом 1999.
Међутим у 17. веку је то било много интересантније људима били су напаљени и наложени на езотерију почињу национална буђења , атеизам , игре симбола са једном великим задатком слабљење утицаја цркве на друштво и поредак нарочито Ватикан.
Онда неки световни секуларни облици елита раде другачију врсту инжињеринга према својим личним интересима то је отприлике еволуирало у ово данас тада су то биле банке малобројније породице са великим богатством и традицијама данас су то мултинационалне компаније којима смета суверенитет држава и прилагођавања сваком различитом суверенитету и законима па се свет полако ставља под једну капу и системски сет закона нс које имају велику утицај као што је САД ЕУ и добићемо ускоро ЕА унију Брикс и слично.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Међутим у 17. веку

Ja ne znam ni za jednu drugu knjigu koja je bitna u istoriografskom smislu nekom i koju bismo mogli povezati sa Lučićevom i publikovana u Amsterdamu te iste, 1666. godine.

Najverovatnije je da te osećaj vara, zato što bih sasvim sigurno za tako nešto čuo.

 

[NickFreakyrgios]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Није поента у Звонимиру већ у Хрватској и одсуству било какве власти у Далмацији једини облик власти је краљ Словена у Скадру и земља је Склавинија популација су Славени и Бодин је краљ Словена.
5 година касније Мађарска анексира Хрватску дакле ово је догађај 1097 а анексија Хрватске и Далмације 1102.

Hrvatska je već posle Zvonimirove smrti raspolučena tj. kolabirala. U darovnici kralja Stjepana II iz 1088/9. godine nalazi se pri kraju popis župana koji su očigledno bili svedoci:

* Primorje
* Bribir
* Cetina
* Zagorje
* Poljica
* Drid

http://arhinet.arhiv.hr/_DigitalniArhiv/Monumenta/HR-HDA-876-11.htm

Nisam siguran za oštećeni deo teksta, ali moguće je eventualno da se možda tu pominje još jedan hrvatski velikaš.

Ako bi takvo tumačenje kojim slučajem bilo tačno, to bi suštinski značilo da su granice pod kontrolom hrvatske krune bile ove samo ove; u zaleđu Šibenika, Trogira i Splita i do Cetine:

Stjepan II je vladao prilično kratko; svega konju godinu. Po nekim tumačenjima, ostao je i bez kraljevskog dostojanstva tj. bio titulisan kao dux, a po jednoj verziji, čak se i dobrovoljno bio odrekao vlasti i zamonašio.

Dakle, to je jedno opšte rasulo; dezintegracija u svakom smislu. Po nekim tumačenjima, tu je možda bio i jedan izvesni Slavac na jugoistoku, koji je možda još i za vreme vlasti Stjepana II dodatno krunio državnu teritoriju...

Po Nadi Klaić, maleni delić Hrvatske izabrao je Stjepana II da ga nasledi, dok se ostatak priklonio Zvonimirovoj udovici, Jeleni. Dakle, imamo 2 ili 3 vladara, odnosno u slučaju Jelene vrlo verovatno samo figuru, zato što je Jelenin domen bio podeljen među velikašima koji su svaki vladali sopstvenom župom kao samostalnom državom.

Po Bečkoj ilustrovanoj hronici, Jelena je pozvala Ugre u pomoć zato što su je ugrožavali Zvonimirovi neprijatelji. Vrlo je moguće da je zemlja bila i zahvaćena nekakvim građanskim ratom između pristalice Jelene Lijepe i Stjepana II.

Posle 1091. godine tj. posle smrti kralja (ili vojvode?) Stjepana, bilo je samo još gore od toga i tako će i biti dok Ugri nisu zaveli ponovo nekakav red.

Tako da, o čemu zapravo ima uopšte tu da se govori? Šta je to Hrvatska u vreme prolaska krstaša kroz nju? Prostor feudalne anarhije?

U njoj za tri sedmice ne videsmo ni životinja, ni ptica. A žitelji ove oblasti su toliko prosti i neotesani da nisu želeli niti da trguju sa nama, niti da nam daju vodiče, već su bežeći iz svojih sela i utvrdica činili štetu i uzimali kao plen nemoćne starce i bedne bolesnike koji su zbog svoje nemoćiišli daleko za našom vojskom. Našim teško naoružanim vitezovima nije bilo lako da po strmim planinama i gustim šumama gone te razbojnike bez oružja koji su ova mesta poznavali. Ipak su nas oni neprestano zadržavali, ne smejući da se upuste u pravu borbu, niti želeći da nas puste bez borbe.​

Da nije ta Hrvatska, zapravo, zemlja potpunog rasula koja prilično savršeno odgovara opisu kapelana Rajmunda Tuluskog, Rajmunda od Agilera, o iskustvu kroz koje su krstaši prošli prolazeći tuda?

 

[Kole11]

Hrvatska je već posle Zvonimirove smrti raspolučena tj. kolabirala.

A ko je onda toboznji hrvatski kralj Petar koga je Koloman porazio oko 1095g?

 

[NickFreakyrgios]

Hrvatska je već posle Zvonimirove smrti raspolučena tj. kolabirala. U darovnici kralja Stjepana II iz 1088/9. godine nalazi se pri kraju popis župana koji su očigledno bili svedoci:

* Primorje
* Bribir
* Cetina
* Zagorje
* Poljica
* Drid

http://arhinet.arhiv.hr/_DigitalniArhiv/Monumenta/HR-HDA-876-11.htm

Nisam siguran za oštećeni deo teksta, ali moguće je eventualno da se možda tu pominje još jedan hrvatski velikaš.

Ako bi takvo tumačenje kojim slučajem bilo tačno, to bi suštinski značilo da su granice pod kontrolom hrvatske krune bile ove samo ove; u zaleđu Šibenika, Trogira i Splita i do Cetine:

Pogledajte prilog 1667598

Stjepan II je vladao prilično kratko; svega konju godinu. Po nekim tumačenjima, ostao je i bez kraljevskog dostojanstva tj. bio titulisan kao dux, a po jednoj verziji, čak se i dobrovoljno bio odrekao vlasti i zamonašio.

Dakle, to je jedno opšte rasulo; dezintegracija u svakom smislu. Po nekim tumačenjima, tu je možda bio i jedan izvesni Slavac na jugoistoku, koji je možda još i za vreme vlasti Stjepana II dodatno krunio državnu teritoriju...

Po Nadi Klaić, maleni delić Hrvatske izabrao je Stjepana II da ga nasledi, dok se ostatak priklonio Zvonimirovoj udovici, Jeleni. Dakle, imamo 2 ili 3 vladara, odnosno u slučaju Jelene vrlo verovatno samo figuru, zato što je Jelenin domen bio podeljen među velikašima koji su svaki vladali sopstvenom župom kao samostalnom državom.

Po Bečkoj ilustrovanoj hronici, Jelena je pozvala Ugre u pomoć zato što su je ugrožavali Zvonimirovi neprijatelji. Vrlo je moguće da je zemlja bila i zahvaćena nekakvim građanskim ratom između pristalice Jelene Lijepe i Stjepana II.

Posle 1091. godine tj. posle smrti kralja (ili vojvode?) Stjepana, bilo je samo još gore od toga i tako će i biti dok Ugri nisu zaveli ponovo nekakav red.

Tako da, o čemu zapravo ima uopšte tu da se govori?

Мислим да сам на крају текста дао баш твој одговор уместо тебе.
Замисли човек са нивоа законске монархије црквене организавије , даровница , двора , племства , велможа неко баци атомску бомбу онда 8 година након тога крсташи налећу на дивље људе који излазе из пећина?

Нисам те питао за последње ледено доба већ за период од 1089-1097 ? - 1102.
Краљевство у Дукљи се дезинтегрисало читавих 100 година након Бодинове смрти.
Замисли прођеш кроз Србију и Дукљу 8 година након Бодинове смрти и не постоји ништа анархија ол овер Башчаршија дакле толико је дебилно да вређа глупост а не интелигенцију


Боље немој ни да одговараш јер ово постаје тешка спрдачина од историје.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A ko je onda toboznji hrvatski kralj Petar koga je Koloman porazio oko 1095g?

Niko. Nije uopšte postojao. Nije bilo nikakvog hrvatskog kralja Petra kojeg je Koloman porazio oko 1095.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Мислим да сам на крају текста дао баш твој одговор уместо тебе.
Замисли човек са нивоа законске монархије црквене организавије , даровница , двора , племства , велможа неко баци атомску бомбу онда 8 година након тога крсташи налећу на дивље људе који излазе из пећина?

Нисам те питао за последње ледено доба већ за период од 1089-1097 ? - 1102.
Краљевство у Дукљи се дезинтегрисало читавих 100 година након Бодинове смрти.
Замисли прођеш кроз Србију и Дукљу 8 година након Бодинове смрти и не постоји ништа анархија ол овер Башчаршија дакле толико је дебилно да вређа глупост а не интелигенцију


Боље немој ни да одговараш јер ово постаје тешка спрдачина од историје.

Pa ako ti se ne sviđa odgovor, nemoj onda da insistiraš na tome da ga dobiješ (i to posebno kada nisi u stanju ili volje da čak ni artikulišeš sa čime se to uopšte i ne slažeš).

Краљевство у Дукљи се дезинтегрисало читавих 100 година након Бодинове смрти.

Uzgred, kraljevstvo u Duklji se nije dezintegrisalo postepeno 100 godina, već suštinski odmah posle Bodina.

Zapravo — a o ovome smo već pričali na temi o Vojislavljevićima — čak je i sam Bodin nadživeo to kraljevstvo tj. ta dezintegracija je uveliko bila počela još čak i za vreme njegove (nominalne) vlasti.

 

[Kole11]

Niko. Nije uopšte postojao. Nije bilo nikakvog hrvatskog kralja Petra kojeg je Koloman porazio oko 1095.

Dakle prihvatio si moju tezu da je rec o srpskom kralju Bodinu, koga je prema recima ugarskom letopisca Simona od Keze porazio Ladislav i nakon toga zagospodario Dalmacijom.

Lepo, mada ti ne verujem, iza ovog priznjanja zasigurno stoji neka prljava i gadna, za tebe karakteristicna igra

 

[Pumpaj Dinstanović]

Vezano za famoznog Petra Svačića/Snačića, uglavnom je dosta solidno pojasnio to forumaš Khal Drogo. Stoga, da se ne bih ponavljao, evo citata sa susedne teme posvećene hrvatskim vladarima:

Да се вратимо теми. Поменут је извјесни Петар (Сначић или Свачић) и наводна битка на Гвозду. О којој се не зна ни кад се одиграла осим могуће године 1097., ни гдје се одиграла, ни снаге сукобљених страна ни губици. Једино у хрватској википедији стоји да је мађарску војску водио краљ Коломан.
Гдје се опет у мађарској википедији посвећеној овом мађарском краљу (овдје) уопште не помиње ова битка. Што дјелује невјероватно. Истина о тим догађајима, а то додуше "стидљиво" признају и њихови историчари, је битно другачија него ли то у њиховој википедији или пак кроз једну препарирану интерпретацију историје настоје приказати.

Већ је доста раније мађарски краљ Ласло (мађарска википедија овдје) до 1091.године овладао највећим простором данашње Хрватске, осим Далмације која је остала под влашћу Византије. Због освајања Хрватске, однос са Светом Столицом се погоршао, јер је папа сматрао хрватско подручје властитим фидуцијарним газдинством, то ће усложити односе наредних година.
Како је и био обичај у развијеном средњем вијеку, тај освојени териториј дао је на управу насљеднику, за којег је одабрао синовца Алмоша, дајући му предност над старијим братом Коломаном, тако је Алмош 1091.године постао војводом хрватског војводства. О томе пише и Нада Клаић у кљизи Повијест Хрвата (овдје) на стр. 495
Pogledajte prilog 727650
Тако је крајем XI вијека Угарска овладала готово читавим простором данашње Хрватске, осим Далмације која је била под влашћу Византије.

Наредних година ситуација ће се усложити, Алмош се показао ипак лошијим избором, па се Ласло ресетовао и пред смрт за насљедника одредио Коломана, који се одмах по преузимању круне 1095.године нашао у проблему јер су крсташке хорде крстариле просторима тадашње Угарске на свом путешествију ка Цариграду и даље светој земљи, ваљало је обуздавати ту армију састављену од свега и свачега. Њемачки цар (светог римског царства) Хајнрих IV подржавао је (посљедица ранијих размирица) брата Алмоша, и ту збрку користи неки Петар Сначић (или Свачић) које извори заиста помињу да се отме контроли. Тешко је рећи да ли је повео неку врсту побуне, јер су извори превише оскудни. Интервенције Угарске јесте било, али експедицију није водио Коломан који је иао преча посла, не знамо ни како је Петар скончао ни да ли је било неке битке, како пие Нада Клаић на стр. 511
Pogledajte prilog 727673
Ту су тек три реченице у једној угарској хроници са краја XIII вијека. Није искључено да се десио неки окршај овог Петра Сначића (или Сваића) са угарском експедицијом (коју свакако није водио сам Коломан), но то није била битка од неког посебног значаја.

Dakle prihvatio si moju tezu da je rec o srpskom kralju Bodinu, koga je prema recima ugarskom letopisca Simona od Keze porazio Ladislav i nakon toga zagospodario Dalmacijom.

Naravno da ne. Ne znam na osnovu čega si to pomislio.

Kontantina Bodina su prozvali bugarski ustanici Petrom III, kako bi istakli kontinuitet sa carem Petrom I (927-969), sinom cara Simeona Velikog i Petrom Odeljanom, koji se oko 1040. godine bio proglasio za cara Petra, u nameri da se uspostavi direktan kontinuitet između svih tih poduhvata, od starog Bugarskog carstva preko ustaničkih pokreta cara Samuila i drugih. Moguće je i da je Bodin imao vrlo malo krvi bugarske loze tj. da se radilo tu o malo nategnutim vezama, tako da je usvajanje imena Petar kao dinastičkog bugarskog trebalo i da dodatno ojača njegovo pravo na bugarski carski presto.

Bodin posle toga u sopstvenoj državi nikada nije bio poznat kao Petar. Nije se tako potpisivao, niti ga je tradicija u ikakvom formatu tako upamtila. Nit' postoji bilo koji razlog da ga tako neko oslovljava. Zašto ti misliš da bi, odjednom, u latinskim izvorima Bodin postao zapamćen kroz svoj bugarski antroponim, stvarno ne znam zašto misliš i čime potkrepljuješ. Nikakve logike nema. Ime Petar značilo je samo za Bugare i to jako kratko, u njegovim klinačkim danima. To je ime u Srbiji bilo potpuno beznačajno i očigledno je da ga Bodin nikada nije suštinski usvojio, kao što je bio i propao poduhvat obnavljanja bugarske države pod njim.

Tvrdnja da su Petar Svačić i Konstantin Bodin ustvari jedna te ista ličnost, opet bi bio izrazito prenategnuti pokušaj pravljenja nekakvog frankenštajnovskog galimatijasa, sa izrazitim ciljem da se istorija pokuša veštački (na silu) „uskladiti“ sa unapred zamišljenom premisom.

 

[NickFreakyrgios]

Jako sam fasciniran kako je ChatGPT pokušao ličnost koju je izmislio i koja je navodno živela u XVII st. da racionalizuje time što bi je povezao sa jednim drugim Valafridom, koji je živeo osamsto godina ranije.

(P. S. ne, Valafrid Strabon nije nosio ime Gerhard).

It seems you might be referring to Geraldus Valafridus, also known as Walahfrid Strabo (808–849), a Frankish Benedictine monk, theologian, and poet. He is best known for his writings on various topics, including theology, poetry, and horticulture. His most famous work is Hortulus (The Little Garden), a didactic poem describing medicinal plants and their uses, reflecting both his scholarly and practical interests.

Walahfrid was also a tutor to Charles the Bald and served as abbot of the Abbey of Reichenau on Lake Constance. Unfortunately, he died at a young age while crossing the Loire River.

Јесте. Твој одговор на моје питање са описом који су оставили крсташи је на том нивоу враћаш на Јеремијин сан тоху воху нестају животиње , не чују се врапци , нестају врсте и од једном појави се Елохим о огледа де на Јадрану и види светлост......
Нека би светлост....

 

[Kole11]

Vezano za famoznog Petra Svačića/Snačića, uglavnom je dosta solidno pojasnio to forumaš Khal Drogo, tako da se ne bih ponavljao, evo citata sa susedne teme posvećene hrvatskim vladarima:





Ne. Ne znam na osnovu čega si to pomislio.

Kontantina Bodina su prozvali bugarski ustanici Petrom III, kako bi istakli kontinuitet sa carem Petrom I (927-969), sinom cara Simeona Velikog i Petrom Odeljanom, koji se oko 1040. godine bio proglasio za cara Petra, u nameri da se uspostavi direktan kontinuitet između svih tih poduhvata, od starog Bugarskog carstva preko ustaničkih pokreta cara Samuila i drugih. Moguće je i da je Bodin imao vrlo malo krvi bugarske loze tj. da se radilo tu o malo nategnutim vezama, tako da je usvajanje imena Petar kao dinastičkog bugarskog trebalo i da dodatno ojača njegovo pravo na bugarski carski presto.

Bodin posle toga u sopstvenoj državi nikada nije bio poznat kao Petar. Nije se tako potpisivao, niti ga je tradicija u ikakvom formatu tako upamtila. Nit' postoji bilo koji razlog da ga tako neko oslovljava.

Ovo je najniza i najbednija grana na koju si spao, zasad.

Dakle prema alternativnoj istoriografiji navodni nepostojeci kralj nepostojece kraljevine koji nigde nije zabeleze, po imenu Zvoinimir, je preminuo i posle njegove smrti negde oko 1080g Ugarska ovladava Hrvatskom.

Medjutim u realnom svetu stvari su se odvijale malcice drugacije. Realni pisac, stvarno postojece ugarske hronike je zabelezio da su Ugari ovladali Dalmacijom (Hrvatske nema nidje) krajem 11.veka pobedom nad dalmatinskim kraljem Petrom.

To su cinjenice.

E sada ekstremno tupavi alternativci se domisljaju kako da sacuvaju nepostojeceg kralja Zvonimira koga nigde nema a da eliminisu realne istorijske izvore.

Beda, jad, cemer i tuga.