Srednjovekovna Hrvatska

[Pumpaj Dinstanović]

Ko je Gerard Valafrid?

 

[NickFreakyrgios]

Ko je Gerard Valafrid?

Нисам тражио генерисао га је гпт чет није ми ни било важно било ми је важно кад је ДАИ издат 1666.
Прво ми је написао Стефан Бодин па сам ето бар сазнао за Француза са тим именом у 16. веку.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Нисам тражио генерисао га је гпт чет није ми ни било важно било ми је важно кад је ДАИ издат 1666.
Прво ми је написао Стефан Бодин па сам ето бар сазнао за Француза са тим именом у 16. веку.

Znači, opet ChatGPT...tako sam i pretpostavio.

Zašto nisi napisao da ti je to generisao ChatGPT?

 

[NickFreakyrgios]

Znači, opet ChatGPT...tako sam i pretpostavio.

Zašto nisi napisao da ti je to generisao ChatGPT?

Што је важно ко је објавио ако је објавио 1666. тебе сам питао ниси хтео да одговориш.


Герард Валафрид (лат. Walahfrid Strabo, око 808–849) био је бенедиктински монах, теолог, песник и једна од значајних личности Каролиншке ренесансе. Рођен је у јужном делу данашње Немачке, а најпознатији је по својој повезаности са опатијом Рејхенау (Abbey of Reichenau), где је стекао образовање и провео већи део свог живота.

Његови доприноси:

1. Теологија и поезија
Валафрид је написао више теолошких и песничких дела. Његова поезија одражава дубоку ученост, посвећеност и љубав према природи.


2. "Hortulus" (Мали врт)
Његово најпознатије дело је поема Hortulus, која описује биљке које је гајио у манастирској башти. Ова поема је драгоцен документ о лековитим биљкама и баштованству у средњем веку.


3. Улога на двору
Служио је као учитељ Карла Ћелавог (Charles the Bald), унука Карла Великог, и због свог образовања и писмености имао је утицај на Каролиншку културу.


4. Коментар Библије
Валафрид је такође био познат по својим теолошким коментарима и објашњењима Светог писма, што га је учинило једним од истакнутих мислилаца свог времена.



Надимак "Strabo"

Његов надимак Strabo (што значи "кривооки") указује на то да је имао видљиви физички недостатак, вероватно страбизам.

Валафрид је преминуо 849. године, вероватно услед несреће док је прелазио реку. Његов утицај на средњовековну науку, поезију и културу остаје важан и данас.

 

[Kole11]

Ovako je Lucic preneo opis Hrvatske iz Marulicevog spisa

Dakle identicno Dukljaninu, primorje se proteze od Vinodolo do Draca a Zagorje od planine Borove do Lipljana. Samo sto je zaboravio da pored Bosne doda i Rasku pa ispade Bosna povelika

Jasno je da je originalni Marulicev spis kasapljen. Kasapin je pisuci hrvatsku hroniku izbacio iz originalnog teksta Rasku na ovom mestu, a takvih mesta gde se intervenisalo ima na desetine.

 

[NickFreakyrgios]

Ovako je Lucic preneo opis Hrvatske iz Marulicevog spisa

Pogledajte prilog 1667233

Dakle identicno Dukljaninu, primorje se proteze od Vinodolo do Draca a Zagorje od planine Borove do Lipljana. Samo sto je zaboravio da pored Bosne doda i Rasku pa ispade Bosna povelika

Jasno je da je originalni Marulicev spis kasapljen. Kasapin je pisuci hrvatsku hroniku izbacio iz originalnog teksta Rasku na ovom mestu, a takvih mesta gde se intervenisalo ima na desetine.

Касапљен је и Дукљанин брутално али има доброг материјала.
Међутим као што видиш према Дукљанину Михајло и Бодин би били краљеви црвене Хрватске нема Звонимира.
Али у оба случаја су Хрвати ако је нека круна ту су Хрвати па су и Немањићи постали хрватски краљеви потчињених Скјавана.
Котромаићи фул педигре Хрвати свуда круне сем у правој Хрватској.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Што је важно ко је објавио ако је објавио 1666. тебе сам питао ниси хтео да одговориш.

Pa i nije objavljen 1666. godine. Ni to nije tačno (i to ti je ChatGPT lupio).

 

[Kole11]

Међутим као што видиш према Дукљанину Михајло и Бодин би били краљеви црвене Хрватске нема Звонимира.

Zvonimir nastao po ugledu na Bodina. Zena mu je bila ugarska princeza, Bodinova normanska. Posle Zvonimirove smrti gradjanski rat isto kao posle Bodinove smrti jer srpska vlastela nije htela za kralja sina normanske princeze itd....sve je u hrvatskoj istoriji kopi-pejst srpske

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zvonimir nastao po ugledu na Bodina. Zena mu je bila ugarska princeza, Bodinova normanska. Posle Zvonimirove smrti gradjanski rat isto kao posle Bodinove smrti jer srpska vlastela nije htela za kralja sina normanske princeze itd....sve je u hrvatskoj istoriji kopi-pejst srpske

I, kada je Zvonimir „nastao“, navodno?

 

[Kole11]

I, kada je Zvonimir „nastao“, navodno?

nema sta da razgovaramo dalje dok ne odgovoriš na jedno pitanje, kako to da se i Hrvatska i Srpska hronika bave identicnom teritorijom jedan na jedan.
Kako mogu 2 razlicita naroda i 2 kraljevstva da budu prisutna na jednoj te istoj teritoriji?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Polako, @Kole11, još uvek nisi odgovorio na najmanje 40 pitanja koja si izbegao, da te podsetim.

 

[Лекизан]

Ахам ово је проблем.

Издање из 1666. године Порфирогенитовог дела "De Administrando Imperio" је у ствари било дело холандског издавача и филолога Герарда Валафрита (или Валафреда), који је био важан за пружање штампаних издања византијских и других античких текстова у 17. веку.

Извор текста колега?

 

[Kole11]

Iako je Marulicevo knjizevno delo u vatikanskom arhivu, kao i kod Ivana Lucica zavedeno pod nazivom "O kraljevima Hrvatske i Dalmacije", Marulicevi savremenici i prijatelji svedoce da taj spis nosi nesto drugaciji naslov

Frane Bozicevic 1524g kaze "Dalmatinsko kraljevstvo" a Vinko Pribojevic 1525g tvrdi da naziv spisa glasi "o Ilirskom kraljevstvu".
Ko je dodao Hrvatsku u citavu pricu i sa kakvim motivima, ostaje da se istrazi.

 

[NickFreakyrgios]

Извор текста колега?

Објаснио сам да је са гптчрт.

 

[Mrkalj]

Iako je Marulicevo knjizevno delo u vatikanskom arhivu, kao i kod Ivana Lucica zavedeno pod nazivom "O kraljevima Hrvatske i Dalmacije", Marulicevi savremenici i prijatelji svedoce da taj spis nosi nesto drugaciji naslov

Frane Bozicevic 1524g kaze "Dalmatinsko kraljevstvo" a Vinko Pribojevic 1525g tvrdi da naziv spisa glasi "o Ilirskom kraljevstvu".
Ko je dodao Hrvatsku u citavu pricu i sa kakvim motivima, ostaje da se istrazi.

Pogledajte prilog 1667343

Isto važi za Zoranićeve Planine koje su štampane nekoliko decenija nakon Zoranićeve smrti, dok rukopisa danas nema.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Iako je Marulicevo knjizevno delo u vatikanskom arhivu, kao i kod Ivana Lucica zavedeno pod nazivom "O kraljevima Hrvatske i Dalmacije", Marulicevi savremenici i prijatelji svedoce da taj spis nosi nesto drugaciji naslov

Frane Bozicevic 1524g kaze "Dalmatinsko kraljevstvo" a Vinko Pribojevic 1525g tvrdi da naziv spisa glasi "o Ilirskom kraljevstvu".
Ko je dodao Hrvatsku u citavu pricu i sa kakvim motivima, ostaje da se istrazi.

Pogledajte prilog 1667343

U Beogradskom rukopisu (Rukopis br. 570 iz zbike ćirilskih rukopisa) stoji, na fol 36:

Regvm Dalmatiae et Croatiae Historia vna cum Salonarvm desolatione

Istorija kraljeva Dalmacije i Hrvatske uz Pad Salone​

 

[Лекизан]

Објаснио сам да је са гптчрт.

На почетку сваког текста који је генерисан тако мораш то навести.Још један коментар имаш после тога а ниси навео.

 

[NickFreakyrgios]

На почетку сваког текста који је генерисан тако мораш то навести.Још један коментар имаш после тога а ниси навео.

Нисам тражио генерисао га је гпт чет није ми ни било важно било ми је важно кад је ДАИ издат 1666.
Прво ми је написао Стефан Бодин па сам ето бар сазнао за Француза са тим именом у 16. веку.

Znači, opet ChatGPT...tako sam i pretpostavio.

Zašto nisi napisao da ti je to generisao ChatGPT?

Pa i nije objavljen 1666. godine. Ni to nije tačno (i to ti je ChatGPT lupio).

Што је важно ко је објавио ако је објавио 1666. тебе сам питао ниси хтео да одговориш.


Герард Валафрид (лат. Walahfrid Strabo, око 808–849) био је бенедиктински монах, теолог, песник и једна од значајних личности Каролиншке ренесансе. Рођен је у јужном делу данашње Немачке, а најпознатији је по својој повезаности са опатијом Рејхенау (Abbey of Reichenau), где је стекао образовање и провео већи део свог живота.

Његови доприноси:

1. Теологија и поезија
Валафрид је написао више теолошких и песничких дела. Његова поезија одражава дубоку ученост, посвећеност и љубав према природи.


2. "Hortulus" (Мали врт)
Његово најпознатије дело је поема Hortulus, која описује биљке које је гајио у манастирској башти. Ова поема је драгоцен документ о лековитим биљкама и баштованству у средњем веку.


3. Улога на двору
Служио је као учитељ Карла Ћелавог (Charles the Bald), унука Карла Великог, и због свог образовања и писмености имао је утицај на Каролиншку културу.


4. Коментар Библије
Валафрид је такође био познат по својим теолошким коментарима и објашњењима Светог писма, што га је учинило једним од истакнутих мислилаца свог времена.



Надимак "Strabo"

Његов надимак Strabo (што значи "кривооки") указује на то да је имао видљиви физички недостатак, вероватно страбизам.

Валафрид је преминуо 849. године, вероватно услед несреће док је прелазио реку. Његов утицај на средњовековну науку, поезију и културу остаје важан и данас.

Ево ти обе овде иако је оригиналан текст ископиран директ видљиво по размацима.

 

[Лекизан]

Ево ти обе овде иако је оригиналан текст ископиран директ видљиво по размацима.

У реду, само наводи то на почетку таквог коментара.Хвала.

 

[Kole11]

Ne postoji ni jedan dokaz, ni najmanja naznaka o tome da su humanisticki dalmatinski istoričari imali bilo kakvo saznanje o hrvatskom srednjevekovnom politickom entitetu.

Kako to moze biti moguce?

 

[NickFreakyrgios]

У реду, само наводи то на почетку таквог коментара.Хвала.

То се види и кад се не наведе само што ја нисам увећавао нити бождовао.

Hrvatska kao područje između Splita i Nina u 16. veku​

Prostor između Splita i Nina u 16. veku predstavljao je kompleksnu političku i kulturnu stvarnost koja je odražavala borbu velikih sila za prevlast, kao i upornu borbu lokalnog stanovništva za očuvanje identiteta. Pokrajina koja se u izvorima tog doba naziva Hrvatskom ("Croatia") nije imala homogen politički suverenitet, već je bila podložna delovanju Venecije, Ugarske i Osmanskog Carstva.

Politički kontekst i suverenitet​

Ugarsko Kraljevstvo, čiji je deo formalno bila Hrvatska, u 16. veku je bilo u velikoj meri oslabljeno nakon Mohačke bitke (1526). Venecija je u isto vreme proširivala svoj uticaj na obalni pojas, uključujući Zadar, Šibenik, Split i ostrva, koji su bili pod njenom upravom. Ravni Kotari, prostori zaleđa, često su bili bojno polje između Mletačke Republike i Osmanskog Carstva, koje je u to vreme kontrolisalo unutrašnjost Dalmacije, uključujući Knin i veći deo teritorija Ravnih Kotara.

Hrvatski identitet i jezik​

U literarnim delima Marka Marulića, poznatog kao "otac hrvatske književnosti", jasno se prepoznaje kulturni identitet vezan za hrvatski jezik i tradiciju. Njegovo delo "Judita" (1501), napisano na hrvatskom jeziku, oslanjalo se na biblijske motive, ali je takođe predstavljalo simbol hrabrosti i otpornosti lokalnog stanovništva. Petar Zoranić, autor pastoralnog romana "Planine" (1536), opisuje prirodne lepote Dalmacije i pominje Nin kao mesto koje nosi simboliku stare hrvatske tradicije. Zoranić takođe ističe potrebu za očuvanjem jezika i običaja uprkos političkim nedaćama.

Verski aspekt i Sveti stolica​

Kao katolička pokrajina, Hrvatska je zadržavala jaku vezu sa Svetom Stolicom, iako je uticaj Rima bio donekle posredovan kroz Mletačku Republiku. Zadar je bio značajan crkveni centar sa nadbiskupijom koja je održavala kontinuitet verskog života uprkos političkim promenama.

Granice i kontrola​

Mletačka uprava kontrolisala je obalne gradove, dok su Ravni Kotari često prelazili iz jedne ruke u drugu. Osmansko Carstvo je na ovom području uvelo svoj sistem vlaške vojne kolonizacije, koristeći lokalno stanovništvo kao graničare. Ova praksa je dodatno komplikovala demografski i etnički sastav područja.

Zaključak​

Prostor između Splita i Nina u 16. veku bio je isprepleten granicama velikih carstava, ali su kulturni i verski identiteti lokalnog stanovništva opstali zahvaljujući književnosti, tradiciji i veri. Dela Marka Marulića i Petra Zoranića svedoče o postojanju hrvatskog nacionalnog duha čak i u vremenu političke nesigurnosti i stranih uprava.

Дакле као овде нити је навео нити је сакрио текст из гпт чета овако изгледа.

Међутим разумем овај наш добри чика је пријавио иако ни једно троловање није пријавио свима очигледно већ врло учтиво педагошки комуницирао се њима па нека одговори и он и било ко од вас на ово.

Није поента у Звонимиру већ у Хрватској и одсуству било какве власти у Далмацији једини облик власти је краљ Словена у Скадру и земља је Склавинија популација су Славени и Бодин је краљ Словена.
5 година касније Мађарска анексира Хрватску дакле ово је догађај 1097 а анексија Хрватске и Далмације 1102.
Наравно после Бодинове смрти 1101.
Дакле одсуство било какве протодржавне , црквене , племићке , банске , жупанске власти 8 година после смрти Звонимира.
а само 5 година пре анексије Хрватске.
Ако ти не видиш никакву нелогичност у томе а сумњам да видиш јер си учен да не видиш шта не треба већ да видиш само оно што треба јасно ми је да ће теби ово бити више него логично.
Не прелази преко земље Болеслава ,Јарослава нити било чије иду преко Хрватске краљу Словена у Скадар не затичу никакав облик власти већ дивља племена где губи велики део своје војске

Дакле на ово нико да одговори већ одговори овим и пријавом?

Ko je sad pa Gerard Valafred?

Дакле од 10 постова на гпт чет неко се ухвати баш за мој где нема одговор на питање?
Можеш ли ти помоћи?

Какве везе има ко је
Ko je sad pa Gerard Valafred?
Какве везе има и с питањем и полемиком?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne postoji ni jedan dokaz, ni najmanja naznaka o tome da su humanisticki dalmatinski istoričari imali bilo kakvo saznanje o hrvatskom srednjevekovnom politickom entitetu.

Kako to moze biti moguce?

A šta je bila Hrvatska, ako ne politički entitet?

Celo kraljevstvo Sv. Stefana se sastoji iz političkih celina, samo Hrvatska nekakva nepolitička celina?

 

[Mrkalj]

A šta je bila Hrvatska, ako ne politički entitet?

Celo kraljevstvo Sv. Stefana se sastoji iz političkih celina, samo Hrvatska nekakva nepolitička celina?

Ti ko Vučić; jedno te pita drugo odgovaraš.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ti ko Vučić; jedno te pita drugo odgovaraš.

Zašto to kažeš?

MIsliš da je Kole11 pod srednjim vekom mislio, zapravo, ne na srednji vek, već isključivo na rani srednji vek?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Какве везе има ко је
Ko je sad pa Gerard Valafred?
Какве везе има и с питањем и полемиком?

Zato što predstavlja prekršaj pravila koje je bilo specifično uvedeno zbog ovakvih stvari koje baš ti radiš, bode oči i znači da te, bukvalno, briga i za pravila o postavljanju sadržaja ovde, pa i posledice takvih objava.

Okačiš 50 puta, očigledno generisani sadržaj koji ti je sve listom izmislila aplikacija i onda, iz nekog razloga, pružaš mu 51. šansu i opet ponavljaš istu stvari iako ti se toliko puta obilo o glavu do sada.

Znaš li kako ide ona definicija koju je pomenula Rita Mej Braun (pogrešno pripisan Albertu Ajnštajnu)? Ponavljanje iste stvari, iznova i iznova, očekujući (iz nekog neobjašnjivog razloga, zato što je i više vremena potrebno da se sa ChatGPT-jem vodi konverzacija nego nešto bukvalno izgugla) drugačije rezultate?

Ukoliko nisi želeo da se niko od 10 stvari uhvati tvoje dezinformacije čije je poreklo sa ChatGPT - osnovno pitanje koje treba da postaviš jeste zašto si uopšte to spomenuo? Jer da nisi, niko toga ne bi ni uhvatio, niti polemika o tome vodila (imamo čak i zasebnu temu, spec. posvećenu ChatGPT-ju ovde).