Srednjovekovna Hrvatska

[
Casual Observer:
Jeste vladao, kao okupator.
Kliknite za proširenje...
Пећка патријаршија 1660.
Не дирај Славену 'Рвацку!😁
Pecka v.jpg
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ne znam šta se ponašate kao da ste pali s kruškе. Je li vi mislite da iko naziva istoriju Transilvanije, Banata ili Krišane nekakvim razdobljem «ugarske okupacije». Niti uopšte išta slično iz istorije Evrope.
Kliknite za proširenje...
Није окупација али нема везе са Хрватском или хрватском круном.Већ распоред епископија које су обухваћене њом унутар угарског царства нешто слично овоме што сам поставио само у другачијем систему. Ови су исте вере ови нису. Ови су освајачи ови нису.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ta terminologija iz npr. Drugog svetskog rata o okupacijama pojedinih država, u potpunosti je neprimerena za srednjovekovno doba.

Koloman ne može nikako biti okupator. Vladao je tim zemljama u ime svog oca i kasnije brata, koji su bili njihovi legitimni i priznati kraljevi, sa sa vlašću od Boga (po tadašnjoj vladajućoj ideologiji srednjovekovne vlasti koju je sankcionisao Gospod Bog). Nema tu nikakvih okupatora. To je terminologija za nacional-romantičnu epohu Hrvata iz XIX i početka XX veka, koji žele nacionalnu suverenost prema Pešti.

Kada se i sagleda čitavi period koliko je tačno Hrvatska u svojoj celosti bila podređena Ugarskoj, s što obuhvata zapravo i veliku većinu njene čitave istorije, tek postaje i uopšteno smešno nazivati to nekakvom 'okupacijom'.

Zemlje pripadaju monasima. Neki monarh može biti 'okupator' neke zemlje isključivo iz perspektive pretendenta koji pruža negde otpor, krije se ili živi u egzilu, koji monarha koji trenutno drži sisteme prinude sile i poluge vlasti u zemlji doživljava kao uzurpatora. I tada možemo govoriti o tome samo kao o perspektivi dotičnog pretendenta, zato što je mišljenje tamo nekog čoveka koji sedi negde u udaljenom gradu posve nebitno ukoliko je njegov 'uzurpator' priznat od strane Crkve, centara moći u susedstvu i ima efektivnu kontrolu nad zemljom koju je uzurpirao (u kojoj situaciji deluje i smešno nazivati ga uzurpatorom, makar njegov dolazak na vlast zaista i bio, objektivno govoreći, čin uzurpacije).
Kliknite za proširenje...
Kako bi se recimo nazvala osmanlijska vladavina nego kao okupacija?
 
Casual Observer:
Kako bi se recimo nazvala osmanlijska vladavina nego kao okupacija?
Kliknite za proširenje...

U vreme komunista se zaista kod nas još uvek mogao pronaći taj termin kod raznih istoričara (pre svega onih koji se bave istorijom XIX i XX veka, doduše, trebalo bi naglasiti), ali danas ćeš ga retko igde pronaći kod ozbiljnih istraživača.

Nigde u svetu nećeš naći niti jednog jedinog ozbiljnog osmanistu koji bi govorio o nekakvoj 'osmanskoj okupaciji'. Mogao bi govoriti o, primera radi, u kontekstu istorije XIX veka o vojnom prisustvu koje je bilo okončano 1867. godine povlačenjem snaga i u Srbije, čime je prekinuta turska okupacija. Ali nazivanje čitavom epohom nakon bitke kod Saurskog polja 1385, osvajanja Bugarske 1396, Vizantije 1453. godine, itd...nekakvim početkom razdoblja okupacije, nije najprimerenije. Pogotovo kada se ima na umu koliko li su samo vekova Turci vladali nekom teritorijom. Primera radi, Bugarskom od 1396. do Berlinskog kongresa 1878. godine.
 
Poslednja izmena:
Q. in perpetuum hibernum:
Pogotovo kada se ima na umu koliko li su samo vekova Turci vladali nekom teritorijom. Primera radi, Bugarskom od 1396. do Berlinskog kongresa 1878. godine.
Kliknite za proširenje...

To je jedan toliko ogroman vremenski period, da krštenje njega nekakvim razdobljem okupacije, izvan isključivo konteksta striktno završnog perioda (iliti, 1878. godine kao okončanja „turske okupacije“, iz vizure tadašnjih borbi za nacionalnu suverenost) deluje i poprilično smešno govoriti o praktično 500-godišnjem periodu razdoblju (značajno dužim od samog postojanja bugarskog srednjovekovnog carstva) kao o nekakvoj „okupaciji“.

Takva neprimerena terminologija dovodi ima romantičarski kontekst i dovodi do slično neprimerenih anahronističkih interpretacija, kojima se svesti iz modernog doba preslikavaju na srednjovekovne feudalne monarhije, koje postaju nekakve, tobože, „nacionalne države“. Neko bi zbog toga mogao pomisliti, primera radi, da je država srpskih despota ugašena 1459. godine bila nekakva „država srpskog naroda“, kao bajagi. A ne ono što jeste bila; zemlja koja je bila nasledno dobro kneza naslednika Stefana Lazarevića i kojom su upravljali ljudi koji su imali visoko dostojanstvo, dobijeno od pravoslavnog imperatora (najviše uz carsko, dolazeći odmah posle njega) i u ime Gospoda Boga.
 
Poslednja izmena:
Q. in perpetuum hibernum:
To je jedan toliko ogroman vremenski period, da krštenje njega nekakvim razdobljem okupacije, izvan isključivo konteksta striktno završnog perioda (iliti, 1878. godine kao okončanja „turske okupacije“, iz vizure tadašnjih borbi za nacionalnu suverenost) deluje i poprilično smešno govoriti o praktično 500-godišnjem periodu razdoblju (značajno dužim od samog postojanja bugarskog srednjovekovnog carstva) kao o nekakvoj „okupaciji“.

Takva neprimerena terminologija dovodi ima romantičarski kontekst i dovodi do slično neprimerenih anahronističkih interpretacija, kojima se svesti iz modernog doba preslikavaju na srednjovekovne feudalne monarhije, koje postaju nekakve, tobože, „nacionalne države“. Neko bi zbog toga mogao pomisliti, primera radi, da je država srpskih despota ugašena 1459. godine bila nekakva „država srpskog naroda“, kao bajagi. A ne ono što jeste bila; zemlja koja je bila nasledno dobro kneza naslednika Stefana Lazarevića i kojom su upravljali ljudi koji su imali visoko dostojanstvo, dobijeno od pravoslavnog imperatora (najviše uz carsko, dolazeći odmah posle njega) i u ime Gospoda Boga.
Kliknite za proširenje...
Владавине како год хоћеш међутим никад се не би перцепције поробљене стране и освајача ускладиле. Да ли је освајање Константинопоља окупација? Није!
Онда не би био ни први ни други светски рат окупација да је потрало до данас.
Дакле да би нешто овако утврдили морали би се држати строго дефиниција.
Чему "анексија Босне" турска територија освојена од АУ?
Према коме је то анексија или окупација према Турцима?
Како посматрати историју Хрватске од 1102.- 1939?
Скоро хиљаду година и како тумачити хрвстску повјест да ли кроз повјест Угарске или кроз повјест регнума? Ако је регнум Србија ,Бугарска ,Византија су регнуми чак и више самостални неко западноеврпске државе од црквене власти и од папе?
Ја се слажем да је Хрватска имала облик аутономије и да можемо гледати њихови историју засебно али не онако како Хрвати тумаче или Срби са Србијом на три мора.

Јер је то СКРИНШАТ историје фотографија која се инкорпорира у историји да би одржала привид некаквог стања!

Дакле ако посмататрамо Дукљанина мислим да је ндентична ствар у питању инкорпорирана у стање у 14. веку.
Наиме мислим да је Бодин потврдио стање Барске бискупије и своје краљевско достојанство кодв антипапе и то бих рекао непосредно заузимањем Драча после битке Византије и Нормана.
Да би задржали стање које је Бодин заузео потврдили су му цркву и достојснство антипапа.
Касније то стање је неодрживо губи Драч и његова црква потпада под дујховну влст Сплита.
Неко то терминолошки у папском жанру назове Хрватском сад ти ту нађеш Хрвате у Боки и прозовеш Хрватском. Дукљанин пресели мисију Ћирила и Методија у Далмацију ,Коцеља , Прибину и стање из Сирмијума пренесе у Далмацију.
Да би неко уопште добио инспирацију да било шта пише у том правцу није имао никаквих елемената основних пре 12. века ни да почне.
 
Poslednja izmena:
CreamPythagoras:
Владавине како год хоћеш међутим никад се не би перцепције поробљене стране и освајача ускладиле. Да ли је освајање Константинопоља окупација? Није!
Онда не би био ни први ни други светски рат окупација да је потрало до данас.
Дакле да би нешто овако утврдили морали би се држати строго дефиниција.
Чему "анексија Босне" турска територија освојена од АУ?
Према коме је то анексија или окупација према Турцима?
Како посматрати историју Хрватске од 1102.- 1939?
Скоро хиљаду година и како тумачити хрвстску повјест да ли кроз повјест Угарске или кроз повјест регнума? Ако је регнум Србија ,Бугарска ,Византија су регнуми чак и више самостални неко западноеврпске државе од црквене власти и од папе?
Ја се слажем да је Хрватска имала облик аутономије и да можемо гледати њихови историју засебно али не онако како Хрвати тумаче или Срби са Србијом на три мора.

Јер је то СКРИНШАТ историје фотографија која се инкорпорира у историји да би одржала привид некаквог стања!

Дакле ако посмататрамо Дукљанина мислим да је ндентична ствар у питању инкорпорирана у стање у 14. веку.
Наиме мислим да је Бодин потврдио стање Барске бискупије и своје краљевско достојанство кодв антипапе и то бих рекао непосредно заузимањем Драча после битке Византије и Нормана.
Да би задржали стање које је Бодин заузео потврдили су му цркву и достојснство антипапа.
Касније то стање је неодрживо губи Драч и његова црква потпада под дујховну влст Сплита.
Неко то терминолошки у папском жанру назове Хрватском сад ти ту нађеш Хрвате у Боки и прозовеш Хрватском. Дукљанин пресели мисију Ћирила и Методија у Далмацију ,Коцеља , Прибину и стање из Сирмијума пренесе у Далмацију.
Да би неко уопште добио инспирацију да било шта пише у том правцу није имао никаквих елемената основних пре 12. века ни да почне.
Kliknite za proširenje...

Nemam pojma šta ovde piše.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Nemam pojma šta ovde piše.
Kliknite za proširenje...
Pomalo je haotično sa svim ovim istorijskim referencama, idejama i asocijacijama za koje bih rekao da nisu baš dovoljno strukturirane ali, ako ne grešim, suština može da se svede na problem percepcije okupacije i na kritikovanje modernih nacionalnih narativa koji unose privid kontinuiteta i naknadno prilagođavaju istorijske činjenice radi opravdavanja sadašnjih političkih ili nacionalnih ideologija. Percepcija osvajača i porobljene strane nikad ne može da se uskladi - ono što jedna strana doživljava kao legitimnu vlast, druga može da vidi kao uzurpaciju ili okupaciju. Dovodi u pitanje da li bi i dalje bilo opravdano govoriti o okupaciji, ako bi osvajanje trajalo dovoljno dugo kao u slučaju Osmanlija. U slučaju Hrvatske, pitanje je da li je njenu istoriju bolje tumačiti kao deo istorije Ugarske, ili kao zasebnu priču kroz prizmu regnuma ili državnosti.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Belu Hrvatsku pominje i Porfirogenit u DAI, a nalaze se i u staroruskim letopisima. Isto kao i hrvatska recenzija dela Popa Dukljanina. Dakle, po svemu sudeći Beli Hrvati jesu neki autentični istoriografski koncept, kako god i u kojim god uslovima on nastao. Tako da je neko te Bele Hrvate iskoristio kao osnov za konstrukciju Crvenih, analogno drugim primerima (na ovim prostorima nazivanje strana sveta bojama nije zabeleženo).
Kliknite za proširenje...
Bijeli Hrvati impliciraju podijeljenost, i postojanje nekih drugih Hrvata.
 
Ove oblasti sa mestima Komogovina, Gradusa, Ozelsko, Selce i drugim dobrima poklonio je mađarski kralj Matija 14. aprila 1482. srpskom despotu Vuku Grgureviću-Brankoviću („Zmaj Ognjenom Vuku"). Nakon Vukove smrti 1485. godine, udajom njegove udovice Varvare Frankopanove za Franju Berislava, prešla je Komogovnna u vlasništvo Berislavića, pa zatim Banfija i Zrinjskih. U vreme ratova sa Turcima ovaj je kastel stradao, i u jednom popisu od 1696. pominje se kao napušten i srušen.
 
Mrkalj:
Na stranu šala, horvat, horvatac je uobičajeni slovenski naziv za gorštaka.

Evo, na primeru čeških plemena u srednjem veku:


Czehi_plemena.png

Pogledajte prilog 1650807
Kliknite za proširenje...
Etimologija imena je druga stvar, govorim o elementarnoj logici. Ako znamo da su u starim vremenima bojama označavali strane svijeta, dodavanje pridjeva "crveni tj. južni" narodu implicira da autor govori o samo jednom dijelu naroda, te da drugi dio tog istog naroda postoji negdje drugdje.
 
Q. in perpetuum hibernum:
To je jedan toliko ogroman vremenski period, da krštenje njega nekakvim razdobljem okupacije, izvan isključivo konteksta striktno završnog perioda (iliti, 1878. godine kao okončanja „turske okupacije“, iz vizure tadašnjih borbi za nacionalnu suverenost) deluje i poprilično smešno govoriti o praktično 500-godišnjem periodu razdoblju (značajno dužim od samog postojanja bugarskog srednjovekovnog carstva) kao o nekakvoj „okupaciji“.

Takva neprimerena terminologija dovodi ima romantičarski kontekst i dovodi do slično neprimerenih anahronističkih interpretacija, kojima se svesti iz modernog doba preslikavaju na srednjovekovne feudalne monarhije, koje postaju nekakve, tobože, „nacionalne države“. Neko bi zbog toga mogao pomisliti, primera radi, da je država srpskih despota ugašena 1459. godine bila nekakva „država srpskog naroda“, kao bajagi. A ne ono što jeste bila; zemlja koja je bila nasledno dobro kneza naslednika Stefana Lazarevića i kojom su upravljali ljudi koji su imali visoko dostojanstvo, dobijeno od pravoslavnog imperatora (najviše uz carsko, dolazeći odmah posle njega) i u ime Gospoda Boga.
Kliknite za proširenje...
Не разумемо ни ми ово онда јер једностсвно нема никаквог смисла а добио си одговор.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Š
Kako bi izgledala Banovina Hrvatska?
2
Odgovora
48
Pregleda
756
Škutor Kićo
Š
M
Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod?
103 104 105
Odgovora
2.606
Pregleda
15.380
АнаиванГорд
А
Neno
Amerika sa Hrvatima spremala "oluju"..
Odgovora
1
Pregleda
257
MOST6
MOST6

Back
Top