Србија и Бугарска - мрље прошлости и садашњости

[стојко]

Ма ништа није решено. Мислим да Америка није ускратила новац који је био намењен за борбу против источног блока, само је пренамењен за борбу да се не створи нова сила која би парирала америчким интересима.
У том смислу, амери су против јаке Европе, а слаби трбух Европе је Балкан. Имају они „дивног“ плана за све нас, а тај се зове зелена трансферзала и сада за сада полако се отстварује.
Једини начин да не будемо колатарална штета јесте да отстваримо барем неки минумум ако не политичкок бар духовног јединства, у противном лоше се пише свима.
И да будем до краја искрен, болје да се буде у ближим односима са језички сродним нацијама неголи са такозваним демократима. А ко по навици Бугари су увек на криву страну, али они страну врло брзо промене и то је доказано.

 

[хан Ацо]

Па управо у тоем и јесте проблем.
Која је то равнотежа где је један народ исцепкан и не признаје му се право да формира државу на својим етничким и историјским просторима?
И због чега смо ми Срби били ти који ћемо то да забранимо Бугарима?
И зар ситуација у којој се данас налазимо није аналогна тој у којој су били Бугари, данас се нама не дозвољава да формирамо државу тамо где су наши етнички и историјски простори...

Tacno,ovo je isto kao sada Bugarska da spreci sa rat prisajedinjenije Republike Srpske sa Srbije!

 

[Vend]

Zna neko više o ovome? Ne nađoh članak...

 

[александар(мали)]

Nažalost, sa ovim zapažanjem ne mogu uopšte da se složim.
Bugari u prosjeku uopšte ne vole Srbe. Možda tu postoji neka površna simpatija na nivou pop-kulture ili sličnosti u jeziku koji im nije teško da razumiju i nauče.
Inače, u uopšteno uzevši (čast izuzecima) Bugari nemaju prijemčiv stav prema Srbima i znatno su odgajani posredstvom svog sistema obrazovanja i interpretacije istorije protiv Srba (kako kad nekada opravdano, nekad potpuno neopravdano). Slušajući bugarske tirade čovjek lako može steći utisak da su najveći istorijski suparnici Bugarima iz njihovog ugla upravo Srbi pored Grka, što sami Bugari nerijetko potenciraju.
Isto tako, kao što je navedeno u uvodnom postu, ne bi se reklo da savremeni Bugari imaju neko bitno komšijsko saosjećanje prema onome što se Srbima zbiva (a što bi uostalom imali kada ni Srbi nijesu prema njima imali vice versa u vrijeme komunizma, i sl. npr. ?), a više imaju neku vrstu osvetoljubive satisfakcije što se raspala Jugoslavija koja im je bila trn u oku. Oni su tu državu (čak i Titovu) vidjeli prije svega kao prijetnju po sebe, kreaciju srpske ideje, što u osnovi nije tačno jer se ispostavilo da su Srbi prisilno ispali najveći taoci te tvorevine.

Srbi treba da imaju u vidu da im Bugari nikada neće oprostiti vlastiti gubitak Makedonije, za koju su upravo u cijeloj tradicionalnoj bugarskoj istoriografiji Srbi označeni kao glavni krivci i uzročnici bugarskih nedaća, te "surovi krvnici nad Bugarima". S druge strane, Srbi gledaju na Bugare kao na najvjerolomniji narod na svijetu koji je u svakom trenutku spreman pogaziti datu riječ.

Sve u svemu, ne može se govoriti o simpatiji između dvaju naroda, tačno je da Srbi imaju posrpdne viceve prema Bugarima, s druge strane ni Bugari nemaju puno lijepih riječi za Srbe. Često jedni druge pogrdno oslovljavaju na raznorazne načine i postoji obostrano čvrsto usađen negativni stereotip o drugima.

To što je Vaše, iskustvo bilo drugačije možda jeste uzrokovano upravo time što potičete iz krajeva koji su im bliski, pa možda osjećaju neku etničku bliskost, pretpostavljam. Pošteno govoreći Bugari generalno nemaju pozitivno mišljenje o Srbima kao ni Srbi o njima...

Стереотип!
http://pescanik.net/crni-bugarine/

И обjаSHньене,,,

NACIONALNI STEREOTIPI U ISTORIJSKOJ PERSPEKTIVI

Olivera Miloslavljecic, preminula prosle godine, nazalost...

 

[snouden]

kako stvari stoje srbija i bugarska su ponovo zajedno u istom supku.

 

[Старо Браничево]

eto vidis opet ne znas

pogledaj granicu izmedju Srbije i Bugarske pre te bitke, gde se nalazi Velbuzd?
da li su Srbi usli u Bugarsku ili su Bugari usli u Srbiju?

Бугари су ушли у Србију и то по свему судећи са ромејске територије.

 

[Старо Браничево]

Не знам одакле им онда право да решавају питање бугарске националне мањине у Србији када у својој сопственој земљи не признају било коју мањину, зар та европска унија није требало то да реши још пре примања исте у исту.Иначе направили су изузетак и у случају Грчке.

Слично ти је у Грчкој, мислим још горе!

 

[Старо Браничево]

Ne pada ti na pamet da su zbog straha odgovarali tako? Vidish, ti mi citirash knjige i nauchnike, a ja ti citiram zive ljude Ti ochigledno nash kraj ochima nisi video(la), niti si napravio(la) intrevju sa nashim ljudima pa da vidish kako je stvarno bilo- jer stari ljudi mnogo pamte, a nalazish da ovde prichash, frljash se sa knjigama koje svakako nisu nikakvi dokazi, a vecina su propaganda dela ondashnje srpske vlasti. Nema smisla diskutovati sa tobom. Ja ti navodim zive dokaze, a ti meni knjige. Nema tu razumevanja. Ja lichno poznajem potomke ljudi, Bugara iz Caribroda- Dimitrovgrada, koji su, nakon shto je Dimitrovgrad dodeljen Srbiji, iz Srbije pobegli u Bugarsku zbog ugnjetavanja. Opet ti kazem- nemoj samo da troshish vid na knjige. Izuchavanje istorije se ne radi tako. Kada bismo svi samo chitali istorijske knjige i to one prve koje su nam na dohvat ruke, svi bismo bili istorichari. Hvala Bogu, nije tako. Neki ljudi obilaze i teren i trude se da se udube u materiju, a ne da samo progutaju ono shto im je servirano ko na posluzavniku.

Па добро, ти можеш и да направиш интервју и у Дубровнику ако желиш и наравно сви ће ти рећи да су Хрвати одувек били. Али то не мења ствари!

 

[Старо Браничево]

Такво је виђење са бугарске политичке тачке гледишта, а са наше је да је много Срба бугаризовано од 1878.наовамо, углавном присилно..па сад њихови потомци живе као Бугари..УБугарској никада нису биле признате националне мањине- сви су постали Бугари после 1878. и 1885. свеједно да сли су Срби,Власи, Татари,Турци или Роми. Сад су сви Бугари.
Исто се десило и у Албанији, земњи створеној на исти начин као што је створена Бугарска 1878.

Бугара широм Србије нема, али свакако има потомака Срба чије су чукундеде живеле на просторима Румелије,Загорја и дунавских предела у време Турака, који су под блгарском репресијом пребегли на слободну српску територију.

Моји воде порекло из Трна!

 

[Старо Браничево]

Историјски грб Кумана:

Грбови Бугарске:
1.

2.

1. Levinus Hulsius "Chronologia" (1596) 2. Петър Богдан Бакшев (1601-1674), Vincenco Coronelli (1692)
Извори: Иван Войников "История на българските държавни символи"; Божидар Димитров "Петър Богдан Бакшев - Български политик и историк от XVII век"

Кумани у више таласа прелазе Дунав и насељавају се у Бугарској. Од 1238 - 1241. куманске трупе су поражене од стране новопридошлих татарских и монголских хорди. Многа куманска племена су се повукла у Мађарску и Бугарску, где ће се стално населити и бити асимиловани од стране локалног становништва.

На основу већине историјских извора, општеприхваћено је да су династије Асен, Шишман и Тертер куманског порекла.

Пламен Павлов "Военачалници и съюзници кумани, татари и алани във Второто българско царство"
Васил Златарски "Известия за куманите"
Vásáry István "Cumans and Tatars Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans 1185-1365"
Robert Lee Wolff "The 'Second Bulgarian Empire. Its Origin and History to 1204"

То ти је исто као што су оцила византијски симбол који су Срби узели. А налазимо их још у винчанским инскрипцијама, како то?!

 

[Старо Браничево]

Ej, ti pishesh o Nikopolju i Vidinu kao jednom mestu! Nauchi geografiju prvo! I Vidin i Nikopolj postoje i dan danas kao DVA ODVOJENA MESTA!

Стари Видин на реци Вид (Utus). Овај садањи Видин је Бдин!

 

[Старо Браничево]

Сва три примарна историјска извора (Григора, Кантакузин и архиепископ Данило) се слажу око тога да је Михаило Шишманић продро у српску земљу око Земена, три дана је харао и пљачкао, а четврти дан је потучен. Према томе, то не само да је била српска територија, већ то уопште Дечански и Душан нису освојили за време своје владавине, већ је то територија наслеђена од Милутина (као уосталом и Далмација, све до Задра и западније). Чак штавише, Дечански је од Ромеја изгубио један део земље (јужни део данашње Македоније), а након Битке код Велбужда, Душан је то повратио (Струмицу, Прилеп и Охрид, а касније и Сер што је све било у Милутиновој држави).

П.С. Када кажем Михаило Шишман(ић) немам намеру да му посрбљавам име, тако га назива лично Стефан Дечански у Дечанској хрисовуљи.

 

[Старо Браничево]

Pogledajte prilog 372125
Zna neko više o ovome? Ne nađoh članak...

О томе се у историографији много расправљало, нарочито око порекла Константина I Асена Тиха бугарског цара, за кога се сматра да је унук Стефана Немање по женској линији. Али о Немањи и његовом животу се доста говори у житијима (Свети Сава, Првовенчани, Тодосије, Доментијан) и заиста нема индиција да је имао женску децу. Међутим, има индиција да је Првовенчани имао ћерку непознатог имена коју је удао за свога вазала Стреза севастократора, брата бугарског цара Борила. Што се тиче Константина Тиха, Срђан Пириватрић нуди једну хипотезу да је он побочни роћак Немањића, односно да је унук Великог жупана Тихомира, најстаријег Немањиног брата. Прецизније, он није био Немањић, већ Завидовић!

 

[Старо Браничево]

Шта подразумеваш под овим "својим крајевима" (подебљано)?

Свакако да не треба уопштавати, било на основу неког личног искуства или стереотипа. Ја, рецимо, могу да кажем да су моја лична искуства била позитивна кад су Бугари у питању. Међутим, постоји једна битна ставка која јесте проблематична и може потенцијално да буде (већи) проблем. У главама бугарских националиста, а нарочито након слома комунизма се провлачи та идеја и пропагира се како у националистичким круговима, а тако и на интернету, по форумима итд. А то је идеја о некаквој "бугарској" прошлости и идентитету појединих српских предела и присвајању становништва.

То да су бугарски историчари или софијски професори реалнији по питању историје, не бих баш прихватио без резерве, али то је твој лични утисак. То да "нико Бугаре не учи" да је све до Јужне Мораве Бугарска, није тачно. И у томе што си написала је управо парадокс, јер поједини историчари и Великобугари, називају и саму Јужну Мораву - Българска Морава. А то да су неке територије данашње Србије биле бугарске, рецимо да је само условно речено тачно. Да будемо прецизни, неке територије данашње Србије (и некадашње Србије, и српских кнежевина и области) биле су освајане и окупиране од стране Бугара. Такође, након комунизма враћена је терминологија и идеја о "западним покрајинама", које су чедо бугарске фашистичке идеологија у оба светска рата и где су управо почињени највећи злочини према Србима. То је врло проблематично.

И још једна ствар. Бугари у Србији и даље живе управо у тим пограничним крајевима (ето, и ти си једна од њих), док је српски етнички елемент у Бугарској у потпуности асимилован и данас тамо нема Срба, што је историјски гледано немогуће, али тако је.

Претпостављам да ти је стало до добрих односа између Срба и Бугара, што је и нормално, јер си везана за оба народа.
Само морам да кажем да у тим односима постоји једна несиметричност, а то је ово о чему сам претходно писао и то је оно што квари однос. Довољно је погледати само бугарску википедију, па видети да врви од те "великобугарске идеологије", често усмерене против Срба. То би било како када би се у српским националистичким круговима сматрало да је цела западна Бугарска, па и шире, пореклом српска, рачунајући ту и Софију и да су то наше "источне покрајине" у којима се говоре српски дијалекти.

Ето, то је та једна битна разлика, јер када се узму у обзир ти страшни злочини који су се два пута дешавали у прошлом веку, управо на територијама на којима се вршила бугаризација српског живља и које се у неким круговима у Бугарској и даље присвајају, јављају се негативне емоције и подгревају се духови из прошлости. А још увек има преживелих сведока тих догађаја.

Иначе, већина српских Бугара су добри и скромни људи који живе у заједништву и добрим односима са Србима.

Суштински у питању је један те исти народ, као и са Хрватима, с тим што су нам Бугари ипак блискији због вере. Бугари су кроз цео 19. век заправо хушкани на Србе, пропагандом великих сила им је усађиван бугаризам, лажном историјом и потпаљивањем великодржавних амбиција.

 

[Старо Браничево]

Сви проблеми су решени у том правцу. Бугараска је чланица НАТО-а и ЕУ, ускоро ће и Србија бити (питање је само у ком тачно територијалном обиму). Елем, око БЈР Македоније неће се више питати ама баш ништа ни Србија ни Бугарска, док се Грчка занима искључиво за проблем имена (а Грчка је да подсетимо "староседелац" и у НАТО-у и у ЕУ, плус земља са богатом и разгранатом дијаспором и у САД и у Великој Британији). Проблем имена ће на крају бити решен једнога дана.

За крај, Pax Americana је систем који је преуредио односе на Балкану почевши од 1991. године. Ми можемо, свако из својих разлога, бити задовољни или огорчени решењима која је НАТО на челу са САД наметнуо. У сваком случају, та решења су направљена да трају. Балканске државе и народи, осим Турака и Албанаца (тј. Турске и Албаније) су по годинама становништва старе, број становника опада и тај демографски тренд се само продубљује. О неприликама у привреди, која чак и у ЕУ Бугарској је у јако лошем стању да и не причамо. Корупција сатире државне институције и разједа их изнутра и у Србији, и у Бугарској и, уопште, широм Балкана. Војне структуре, неговане пре 100 или 50 година, су бар у Србији на јако ниском нивоу и биће дозвољено да се развијају колико то НАТО-у треба за евентуалну допуну неких мисија (малобројни тј. минимални српски "плави шлемови" у саставу УН одреда већ раде). Бивше југословенске републике негују до апсурдности лоше односе, а српски народ у региону не ужива сва права као остале националне мањине.

С друге стране, Албанци представљају популацију у порасту и експанзији где год да живе, Турска је држава која осим демографски и привредно напредује, потребна је САД на Блиском истоку, потребна је и Русији у Закавказју и то је то. Бивше југословенске државе које су употребљење у разбијању СФР Југославије мале су и безначајне, а сада и исцрпљене економском кризом плус натоварене као брига ЕУ. Дакле, не питају се ништа ни Бугарска ни Србија, чак и око тако мале територије као што је БЈР Македонија питају се САД и НАТО, па тек онда остали, а на терену најближи сарадници (не савезници) су Албанци и Република Турска.

HATO је само наставак таласократске политике Велике Британије 19. и 20. века на овим просторима. Све што су урадили, урадили су да расрбе Балкан и да умање српски етнички корпус (стварањем нових држава и нација, али и физичким истребљивањем, путем геноцида, етноцида и ратова у које су увлачили Србе да гину као луди).

 

[Старо Браничево]

Samo da dodam ovdje - koncept u Bugara je dosta raširen, toliko da domaći Bugari zapravo sebe smatraju pripadnicima srpske nacije, u dosta velikoj mjeri nego li bugarske. Bugarska nacionalna manjina nema svoje nekakve jasno izdefinisane i popularne manjinske stranke, već mahom glasaju za nacionalne (srpske) političke opcije, i to što je vrlo interesantno, za nacionalno konzervativne - jedna od najjačih stranaka u srpskih Bugara (ako ne i najjača) jeste Demokratska stranka Srbije.
Te prozivke na račun položaja i prava bugarske manjine dolaze znatno više s one strane granice, negoli iz unutrašnjosti...

Обично се приговара тешка економска ситуација на Југу Србије, али то је хроничан проблем, ако је тешко Бугарима, тешко је и свима осталима.

 

[Старо Браничево]

Tačno na kraju 147 i početku 148.strane el. izdanja Viz.izvora za ist.nar.Jug.,tom VI stoji preveden Grigorin citat:
(imate na netu Viz. izvore, i na scribdu i na 4shared,svaki tom pojedinačno )

Što se tiče Šišmana, evo bugari šta kažu koje su mu teritorije:

Dok je on u zatočeništvu, Grci mu uzimaju teritorije.On se ženi srećno i sklapa dogovor o podeli teritorija sa grcima:


Blgari po tom sporazumu imaju gradiće na krajnjem istoku, do Crnog mora: Rusokastro ,Ajtos kod Burgasa i današnji Nesebar...a grci drže Plovdiv , deo ispod Varne Matočinsku tvrdjavu itd..

1327.g. (3 godine pred Velbužd) je Šišman sklopio tajni sporazum sa Romejom Andronikom III , na Černomenu.
1328. blgari (saveznici grka) , pojačani Tatarima i delovima Zlatne horde približavaju se Dimotici i Jedrenu

Diambol je, usput rečeno, ono mesto kod današnjeg Jambola, gde će car Dušan da umre, neočekivano, 27 godina kasnije.
A koju to "granicu" Andronik prelazi (prominava) prema Jambolu, šta mislite?

Valjda je jasno iz ovoga da se Blgari i Grci nalaze na krajnjem istoku, i da u pohodu na Srbe, dolaze odatle..Šišman preko Trnova silazi, Andronik podilazi
Zato Dečanski i kreće, pametno, u susret, znači zapadno od Velbužda.




Dečanski sačekuje Šišmana na polju kraj Dobriča, pri slivu reke Toplice u Moravu ,po toponimima srednjeg veka koji su po današnjim kartama (1934.je završeno menjanje toponima u današnjoj Bugarskoj) bugarske reke Topolovnica i Marica (=Ibar=Srpska Morava po podacimašto sam ranije dala), znači negde ovde:

Obeležila sam i Teteven, dokle je bežao Šišman (naši izvori kažu :gonili su ga ČAK do Izvora..to je Goljam Izvor , lokacija kod Tetevena) i gde ga je stigla konjica mladog kralja Dušana..Црном линијом је појачан ток целе реке Тополнице.
Pazar(džik) sa ove mape, u to vreme nijе postojao, tek u vreme tursko su tu naselili stanovnike iz Akermana (Bjalgrada)
(ovo je rekonstrukcija po bugarskim izvorima)

Naši izvori polje bitke bliže Velbuždu lociraju.

Битка код Велбужда је доста пренадувана и у нашој и у бугарској историографији. Нама је усађено како смо тада тријумфовали над Бугарима и како смо их уклонили као фактор са Балкана. А Бугарима је усађено како је то неки њихов велики национални пораз (налик косовском поразу код нас), па како онда кад - тад треба да нам врате мило за драго. Одатле и толики намерно подгревани сукоби и нетрпељивост кроз целу новију историју. А у суштини у питању је међудинастички сукоб, сукоб елита ради правласти. Па забога цела европска историја је пуна оваквих ратова и сукоба (Рат ружа, рат за ово или оно наслеђе и сл.). Сукоб између Србије и Бугарске којом је завладао Михаило Шишман, бивши Милутинов вазал Видинске области је био инициран од стране Ромеја, који су искористили похлепу лакомисленог Шишмана. Никако не треба заборавиити и учешће Басарабе влашког кнеза, који је такође поражен том приликом. Па се поставља питање и прекодунавских граница Србије у време Дечанског.

 

[Сребрена]

Što se tiče Šišmana, evo bugari šta kažu koje su mu teritorije:

Dok je on u zatočeništvu, Grci mu uzimaju teritorije.On se ženi srećno i sklapa dogovor o podeli teritorija sa grcima: "През август 1324 г. в неговият лагер в Източна Тракия пристигат пратениците на Михаил Шишман, с имена Гръд и Панчо. Научавайки за брака на царя със сестра си, младият император приема мирните предложения. Според договорките, в българско владение остават Айтос, Анхиало, Ктения, Русокастро, Месемврия (Несебър), а в гръцко - Пловдив, Созопол, Агатопол и Вукелон."
1327.g. (3 godine pred Velbužd) je Šišman sklopio tajni sporazum sa Romejom Andronikom III , na Černomenu.
1328. blgari (saveznici grka) , pojačani Tatarima i delovima Zlatne horde približavaju se Dimotici i Jedrenu

Obeležila sam i Teteven, dokle je bežao Šišman (naši izvori kažu :gonili su ga ČAK do Izvora..to je Goljam Izvor , lokacija kod Tetevena) i gde ga je stigla konjica mladog kralja Dušana.

Битка код Велбужда је доста пренадувана и у нашој и у бугарској историографији...... Сукоб између Србије и Бугарске којом је завладао Михаило Шишман, бивши Милутинов вазал Видинске области је био инициран од стране Ромеја, који су искористили похлепу лакомисленог Шишмана.

Хвала ти што си извукао овај мој стари пост на видело дана, да проверим саму себе, посебно што је нестала постављена мапа са објашњењем. Шишман је бежао "чак до Извора", који сам, пре више година назвала "Голем" одн "Тетевенски" - а то је исто место звано некад "бугарски Извор", некад "турски Извор" - које знамо као гранично место на истоку Немањине државе.:

Невероватно ми је колико је Милојевић био фантастичан географ и тешко мије да схватим како је успевао да сазна све о разним пределима, јер није могуће да је свуда прошао лично. Ја изгубих неколико сати гуглајући и све ми је пред очима :разне мапе, књиге, топографске карте..све добијем кликом и опет није лако. А он је то знао без оваквих помагала.

Дакле, покушала сам да сазнам где је Милојевић видео источну границу Немањине Србије. Написао је :да је НЕМАЊИНА ТЕРИТОРИЈА
.. од дан. реке Великог Искра а боље Вида, па прелазећи овај код места тако званог Бугарског Извора, одатле иде право истоку на прави Балкан спрам Габрова. а од овог иде југу на Чирпан нa Maрицу сниже овог и т.д.
Зна се да је и Стефан Дечански побивши Бугаре и кад су му се ови улагивајући се и грдећи свог убијеног краља Михаила, покоравали и т.д. — дошао caмo до границе српске на међи ове и бугарске државе тако званог места Бугарског Извора, а даље није хтео да иде и т.д. — види Cpeћ: Стар. Дечан. стр.
Одавде је ишла јужна српска граница све западу до више Мелника, Демирхисара и т.д. па од више Прилепа спуштала се доле ниже и joш јужније до испод Лерина, и одавде ишла право западу до Јадранског мора спрам Авлоне и тд. Од сјевера ишла је захватајући већи део Далмације, па се спуштала југу захватајући више од половине садање Босне и ¾ кн: Србице и више Неготина у овој ударала на Дунав, а овим даље до утока уњ Вида, на којем је био стари бугарски Видин, са којег је се тако овај град и прозвао и т.д. Ово ћe нам све најбоље потврдити речи из животописа Немањиног, о којем се до данас нико и ниучему несумња.

Први део је био лак..од реке Искар , тачније од реке Вид на којој је град Видин (данашња бугарска река Вит),али више је било извора и претраживала сам дуго, док нисам схватила да је место у тетевенској области и да је Милојевић назначио да се река Вид ПРЕЛАЗИ код тзв Бугарског Извора (вероватно тзв. јер је у време Османлија зван Турски Извор) речима " па прелазећи овај код места тако званог Бугарског Извора"

даље..право на исток до Старе планине (Балкан) наспрам Габрова и одатле јужно до Чирпана на Марици. Отприлике овако:

Pogledajte prilog 1234149

Нејасно ми је зашто су Ловеч и Севлијево ван опсега (наравно, кажите ми ако сам погрешила) јер ту негде, ближе Ловечу, два насеља носе називе Србија (данашње с. Сливек) и Србљи (данашње с.Јаворец, у међувремену звало се и Сърбеглии).У близини данашњег града Севлиево налазило се византијско насеље које се звало Серви или Селви..

 

[Старо Браничево]

Хвала ти што си извукао овај мој стари пост на видело дана, да проверим саму себе, посебно што је нестала постављена мапа са објашњењем. Шишман је бежао "чак до Извора", који сам, пре више година назвала "Голем" одн "Тетевенски" - а то је исто место звано некад "бугарски Извор", некад "турски Извор" - које знамо као гранично место на истоку Немањине државе.:

Сада у задње време дрмуса се и Јиричек-Новаковићева теорија о Трговишту као месту Старог Раса. Не знам да ли си читала Јованку Калић, она нуди алтернативну хипотезу о локацији тврђаве Рас, да је то Рељина градина изнад Новог Пазара.

 

[Сребрена]

Сада у задње време дрмуса се и Јиричек-Новаковићева теорија о Трговишту као месту Старог Раса. Не знам да ли си читала Јованку Калић, она нуди алтернативну хипотезу о локацији тврђаве Рас, да је то Рељина градина изнад Новог Пазара.

То значи да ни она није читала житија о Немањи.

 

[Старо Браничево]

То значи да ни она није читала житија о Немањи.

Позива се на Прокопија и његову Арсу у Дарданији, али као и сви остали труди се по сваку цену да прошири територију римске провинције Дарданије. Њихова теорија је да је Дарданија обухватала и Горњу Мезију све до Дрине.

 

[Сребрена]

The map of archeological sites of Slavonic and Proto- Bulgar cultures has given an interesting picture of the conditions in settlement in the eighth to eleventh centuries. The settlement and burial grounds of the original Bulgars appear only in the north-eastern parts of the country, i.e. from Varna to the confluence of the Iskar and Danube, from where they extend northward as far as to Romania. Slav finds merge with these, but also appear in other parts of the country, where the Turco-Tatar Bulgars did not settle.



It is clear that such ethnic symbiosis could not take place without being reflected in the cultural sphere. And indeed Bulgarian archeologists are discovering more and more sites — especially in the centre of Bulgaria — which confirm the cultural merger of the two ethnic groups, both in types of dwellings, pottery, ornaments and in burial rites. In a number of settlements Slav semi-subterranean dwellings stood next to Bulgar yurts as an expression of the peaceful co-existence of the population. As the Bulgars went over to the settled life they adopted the Slav type of dwelling, and in certain cases even adopted the cremation rites of burial. The Slavs used Bulgar pottery in their households and in the nomad yurts and in military camps we can, on the other hand, find pottery of a Slav type. A good example of this co-existence is common burial grounds, e.g. in the vicinity of the little town of Devnya, west of Varna. Further to the west the Proto-Bulgar elements disappear.

http://macedonia.kroraina.com/en/zvwas/zvwas_3.htm
The world of the ancient Slavs, Zdeněk Váňa

 

[Старо Браничево]

Замисли, а ја био на његовим остацима пре пар година, ето, да сам знао да није пронађен, могао сам ја да га пронађем..

Уствари да, ти вероватно мислиш на онај Рас у Етрурији, увек сметнем с ума такве ствари..

Ово ти је Старо Трговиште са замком и донжон кулама у којима су седели великаши Рашковићи, све до 1688. године. Каже Јован Рајић позивајући се на пећког патријарха.

 

[Старо Браничево]

http://en.wikipedia.org/wiki/First_Bulgarian_Empire

Ово све на левој обали Дунава је тачно, али ово на десној баци у воду!

 

[Старо Браничево]

Некада је граница била код Старог Раса, данас је ту Нови Пазар.
Не можеш да мешаш средњовековне државе где су се области добијале ратовима или у мираз (или миразом после ратова), са националним државама савременог доба.
Уосталом, цар Душан је померио границe Србије далеко на југ и на исток, па то опет нема везе са савременим националним државама.

Е пази, ова мапа Душановог царства је из југословенских уџбеника 70-их и 80-их. Ово је баш оно тотална трагедија, Мађари су дошли до Горњег Милановца до Рудника.