Србија и Бугарска - мрље прошлости и садашњости

[Casual Observer]

Канас Биги (Крум, Омуртаг и Маламир), помиње се мислим код Нићифора. Ова прва двојица (отац и син), не звуче баш словенски, а овај трећи има наставак -мир.

Канас -књаз,кнез.

U Bugarskoj uopšte nema dileme o tome da su Onoguri (kasnije nazvani ‘Protobugari’) lir-turskog porekla. Pleme za koje se koristi naziv ‘Protobugari’ je samo sebe nazivalo ‘Onogundur’.

 

[SeverZapad]

Toj dvojici forumskih je maternji jezik srpski, isto kao i u slučajevima katoličenja.

Da, biće da je to slučaj.
Inače sa ovim ostalima nisam imao neprijatnosti, rekao bih barem 70% njih gotivi Srbe.

 

[Casual Observer]

Da, biće da je to slučaj.
Inače sa ovim ostalima nisam imao neprijatnosti, rekao bih barem 70% njih gotivi Srbe.

Zavisi da li su monarhisti ili pro ruski orijentisani, a i od toga da li u njihovoj blizini ima Turaka ili Pomaka.

@хан Ацо je inače iz Dupnice, u zapadnoj Bugarskoj, tu teritoriju je od Turaka 1877. oslobodila srpska vojska.

 

[SeverZapad]

Zavisi da li su monarhisti ili pro ruski orijentisani, a i od toga da li u njihovoj blizini ima Turaka ili Pomaka.

@хан Ацо je inače iz Dupnice, u zapadnoj Bugarskoj, tu teritoriju je od Turaka 1877. oslobodila srpska vojska.

Mogao bi lako biti neki nas haha

 

[Casual Observer]

Mogao bi lako biti neki nas haha

Zanimljivo da za razliku od velike većine Bugara njemu ne treba prevodilac za srpski.

 

[Statler and Waldorf]

@хан Ацо je inače iz Dupnice, u zapadnoj Bugarskoj, tu teritoriju je od Turaka 1877. oslobodila srpska vojska.

он је из Шоплука, а Шопи нису етнички Бугари.

 

[zonta]

Toj dvojici forumskih je maternji jezik srpski, sve ostalo je isto isto kao i u slučajevima katoličenja.

бугараши
насилно а чешће својевољно узели бугарска имена и презимена иако словени(већином срби),власи и остали народи на тлу бугарске. себе сматрају бугарима и све ће урадити да се омаловаже друге народности на тлу бугарске
раде већа зверства од аутохтоних бугара

 

[zonta]

Da, biće da je to slučaj.
Inače sa ovim ostalima nisam imao neprijatnosti, rekao bih barem 70% njih gotivi Srbe.

готиве док не зарате кад зарате глеј им силу

 

[хан Ацо]

Zavisi da li su monarhisti ili pro ruski orijentisani, a i od toga da li u njihovoj blizini ima Turaka ili Pomaka.

@хан Ацо je inače iz Dupnice, u zapadnoj Bugarskoj, tu teritoriju je od Turaka 1877. oslobodila srpska vojska.

Dupnica je oslobodjena na 14 januara 1878 od ruskih trupa,komandujuci oficir je bio major Ivan Pavlovic Orlinski.

 

[zonta]

готиве док не зарате кад зарате глеј им силу

силу показали у два рата
зверствима према српском цивилном становништву у окупираним подручјима
таква да су у неколико села око куршумлије први регрути стасали за војску 1928-1930

 

[Casual Observer]

Dupnica je oslobodjena na 14 januara 1878 od ruskih trupa,komandujuci oficir je bio major Ivan Pavlovic Orlinski.

Laž: Srbi su ušli prvi.

 

[Casual Observer]

Da, biće da je to slučaj.
Inače sa ovim ostalima nisam imao neprijatnosti, rekao bih barem 70% njih gotivi Srbe.

Čovek koji ih poznaje bolje nego nas dvojica:

бугараши
насилно а чешће својевољно узели бугарска имена и презимена иако словени(већином срби),власи и остали народи на тлу бугарске. себе сматрају бугарима и све ће урадити да се омаловаже друге народности на тлу бугарске
раде већа зверства од аутохтоних бугара

готиве док не зарате кад зарате глеј им силу

 

[Старо Браничево]

Laž: Srbi su ušli prvi.

За,Дупницу нисам сигуран, сада сам у ребусу, али Ћустендил је препуштено српској војсци од стране Турака, споразумом о демаркацији.

 

[Старо Браничево]

Laž: Srbi su ušli prvi.

https://maps.app.goo.gl/EYy73iYLxGR2h4yp9

Кота Вратца, највише докле су Срби стигли пред Ћустендил.

 

[Casual Observer]

он је из Шоплука, а Шопи нису етнички Бугари.

Da li je bilo ko čuo za tzv. “Šopluk” i “Šope” pre Cvijića? Cvijiću je inače otkrio i izvesni narod “Srbo-Hrvata”.

 

[Casual Observer]

Mogao bi lako biti neki nas haha

Bivši: bio je i podanik Nemanjića i Pećke patrijaršije sve vreme, a u Bugarskoj se u školi uči da su to sve drevne bugarske zemlje, a ‘словѣ́ньскъ ѩꙁꙑ́къ’ se čita kao ‘starobugarski’.

 

[Boris T]

Laž: Srbi su ušli prvi.

Не само да нису ослободили Дупницу, већ су у рат ушли тек у децембру 1877. године, односно 6 месеци након почетка рата и наравно након пада Плевена када се турска војска већ повукла иза Стра Планине.
Прочитао си мој пост пре 2 године, али настављаш да причаш глупости и лажеш.

Не треба романтизирати догађаје – јесте, Србија је имала прилог 1877. године, али је дошао веома касно и није био пресудан, пошто је 1. децембра пао Плевен, а тиме је почео и руски продир ка Једрену и Софији.
Постоје аутентични руски извори о рату, а посебно мемoара руског генерала и војног историчара П. Гејсмана, који је учествовао у оба рата (Славяно-турецкая_борьба_1876-77-78_гг._и_ее_значение_в_истории_развития_восточного_вопроса_Часть_1_Сербско-турецкая_война_1876). На страни 146 налази се опис битке на Ђунису. Свако ко жели може пронаћи книгу на руској википедији. Рећи ћу само да је српску војску у бици на Морави предводио руски генерал Черњајев, а по његовим речима то је била војска која није била обучена за војна дејства против регуларних армијских снага. То се видело у самовољном повлачењу српских трупа са положаја, што је довело до опште панике међу војском, коју ни командант није могао да спречи. Део руских добровољачких јединица остао је на положајима да покрива повлачење ка Ражањ и сви су погинули. Мада се у југословенској историографији (Скоко!) тврди да је реч о лажној информацији – није било добровољног напуштања положаја од стране српске војске, а овај „лажни“ извештај је касније после битке исправљен. Али ову југословенску тврдњу побијају мемoари Гејсмана, који су изашли 1887. - 11 година након рата. Поред тога, Гејсман је био непосредни учесник тимочко-моравских борби као командант српског батаљона. Након неуспеха код Ђунису, гроф Игњатијев је 31. октобра званично упозорио турске власти у Цариграду да ће, уколико Турци не прекину војне операције, цео руски конзулат напустити Цариград. Ефекат ове дипломатске ноте је брз и јасан: Турска прекида непријатељства већ следећег дана.
Толико о том јунаштву. Сада долазимо до рата 1877/78.

Руска академија наука објавила је 2006. године јубиларни зборник чланака поводом 125. годишњице руско-турског рата. У њу су врло јасно наведени сви догађаји забележени у дипломатским препискима, руским и српским архивима. Србија је не само каснила са уласком у рат, већ је игнорисала неколико апела самог цара Александрa II и врховног команданта кнеза Николаја Николајевича. Главни противник овог рата је Јован Ристић, који је 5 месеци упорно одлагао улазак у рат, чак и после милион рубаља које је Србија добила за припрему. У одговору на честитке кнеза Милана поводом заузимања Плевена, Александар II је написао да не може да сакрије велико жаљење што српска војска није следила пример Румуна и није помогла у борби за Плевен. Ова изјава несумњиво много говори.
Плевен је био један од одлучујућих тренутака у рату. Ту је страдало више од 20 хиљада румунских и руских војника.

Највећи споменик, не само у Бугарској, већ и било где, у знак сећања на подвиг у руско-турском рату 1877-78 и самог Александра II данас се очекивано налази у центру Софије. Ово је оличење десетина хиљада знаних и незнаних војника палих у борби против Турака. На споменику цару Освободителу, на његовој предњој (северној) страни, налази се бронзани венац у знак захвалности румунским војницима палим у биткама код Плевена.
Поставља се онда питање, a где је венац за српску војску?

Pogledajte prilog 1473502Pogledajte prilog 1473504

Pogledajte prilog 1473505

Pogledajte prilog 1473507

 

[Casual Observer]

Не само да нису ослободили Дупницу, већ су у рат ушли тек у децембру 1877. године, односно 6 месеци након почетка рата и наравно након пада Плевена када се турска војска већ повукла иза Стра Планине.
Прочитао си мој пост пре 2 године, али настављаш да причаш глупости и лажеш.

Lupetaš koliko te grlo nosi.