Srbi i Srbijanci

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Primětićete da u ovoj hrvatskoj poděli Srba města Srbima i nema, u čemu je i bila poenta.

Ima, kada su Srbi uspešni u nečemu, verovatnoća da im se omakne termin srbijanski je veoma mala.

Gledala sam NLB ligu na HTV i zapazila sam da je komentatorima Partizan srpski prvak, a ne srbijanski.
Na jednom hrvatskom košarkaškom sajtu se Partizan oslovi kao srbijanski prvak samo u izveštajima iz Beograda koje potpisuju novinari sa imenima tipa Nemanja.

Sjajni srbijanski košarkaši su ostvarili veliki uspeh i osvojili srebro u Poljskoj. NE!!!!

već kažu

Dušan Ivković i dalje inzistira na mladim snagama srpske košarke.

Još bolje se to vidi kada se u gugl ukuca "srbijanski tenisač" Ima oko 1.530 rezultata (0,15 sek)
a "srpski tenisač" Ima oko 18.400 rezultata (0,37 sek)

"srbijanski nogometaš" + vidić
Oko 38 rezultata
"srpski nogometaš" + vidić Oko 662 rezultata (0,16 sek)

Ili su sportski novinari slabije upućeni od ostalih u takve jezičke finese, ili je to podsvest.

Ako radije koriste pridev srbijanski neka to rade uvek, neka kažu srbijanski jezik, srbijanska nacionalna manjina u Hrvatskoj, srbijanski nogometaši i onda bi to bilo ok, to je pitanje hrvatskog jezika, a obako je čista zlonamernost.:roll:
 
Назив Србијанац је регионални назив, исто као што су некада били и називи Македонац, Бошњак или Црногорац.
Које конкретно "регије"?
Ја не знам ниједну регију у Србији која се зове "Србија" да би из ње извукли назив "Србијанац".
Србија је држава,а не регија, исто као што је Хрватска држава,а не регија, а она сама састоји се од више регија.
Речник Матице српске даје под одредницом Србијанац да се ради о житељу централносрбијанске регије.

Ако је "Србијанац" становник "централносрбијанске" регије,онда би требало да је "централносрбијанац", не Србијанац или се лингвистички имплицира да је Србија само "централносрбијанска" регија а да остале области унутар Србије нису Србија? :per:
Колико ја знам централна област у Србији је "Шумадија",не "централосрбија", а регионални назив за те људе је "Шумадинац".


Подсећам да термин Србијанац није скован за потребе речника, већ је забележен као жива реч и притом је дато њено тумачење.

Назив "Србијанац" је заиста постојао и раније, али питање је да ли је означавао оно што ти тврдиш да то означава или је био синоним са "Србин" у етничком смислу.
То што си доказао постојање саме речи ниси доказао значење које јој подмећеш.

Песме у којима се описују и величају Србијанци и Србијанке, нису популарне ван србијанске регије, већ управо у њој. Од Радичевићевог "Србијанче, огњу живи, ко се теби јошт не диви?"

Колико се сећам он на почетку песме спомиње Србијанца и Хрваћанина, па онда наводи разне Славонце,Далматинце,Босанце,Сремце,Црногорце,Дуб ровчане...
Што је занимљиво спомиње и неке "Ере":

Ao, Ero, tvrda vero,
Ko je tebe jošte ter'o?
Ti si ka'no hitra munja,
što nikada ne pokunja.
Ao, Sremče, gujo ljuta,
Svaki junak po sto puta!

Колико знам "Ере" су из "уже Србије" па се спомињу одвојено.
Значи овде је "Србијанац" ознака за Србина као таквог, а не за некога са територије државе Србије.

па до "Одакле си, селе", немали број људи то име носи са поносом.

Не знам зашто је својевремени хит Зорице Брунцлик из 1982 ваљани доказатељ твојих тврдњи?
И како та песма доказује да термин "Србијанац" означава оно што ти тврдиш?

На пример, реч Србија има неколико значења. Да занемаримо историјска значења у којима реч "Србија" означава читав сплет различитих територија у зависности од историјског контекста, у савременом језику реч Србија има два значења: 1. означава државу под тим именом и 2. означава географску регију на југоистоку српског етничког простора. Држава Србија обухвата регију Србије и Војводине, отприлике слично као што и Хрватска унутар себе има и регију по имену Хрватска, а још приде и Славонију и Далмацију.

Ово је потпуно незнање...
Како си ти уопште положио географију?
Уколико реч Србија има неколико значења на које значење се односи термин "Србијанац"?
Која је то географска регија Србија у Србији? :dontunderstand:
Која је то регија Хрватска у Хрватској? :dontunderstand:

Држава Србија обухвата регију Србије и Војводине

Из чега лингвистички следи да Војводина није Србија.
Војводина такође није регија,него политички ентитет који се састоји од три регије.

Не постоји регија "Србија",стога не постоји реч "Србијанац" као регионалан назив.


Термин Србијанац су сковали Срби ван србијанске регије како би њиме обухватили једну грану сопственог народа, а која раније није имала устаљено име.

Проблем је што не постоји "србијанска регија", већ само држава Србија.


Житељи србијанске регије су ту регију називали једноставно - Србијом
Како су сами себе називали? :mrgreen:
Морам да напоменем да не постоји никаква "србијанска" регија у Србији (већ само имплицирање да постоји је шизофрено), док у самој Србији постоје Шумадинци,Мачвани,Ере, Поморавци,Сремци, Шопи, Нишлије, Лале итд.


Ако на теми има некога из Војводине, и они ће Вам потврдити да се та реч интензивно користи да опише Србе из србијанске регије и да она уопште нема негативан карактер.Напротив, асоцијација је на вредноћу, практичност, предузимљивост и вешто државништво.

Ја сам из Срема, и могу да ти одговорно тврдим да термин "Србијанац" користе највише Војвођански сепаратисти у погрдном смислу и да се асоцијације вежу за отоманско царство,оријент и све најнегативније и најпогрдније. Примера таквих особа можеш наћи безброј на форуму "политика".
Тај термин подстичу управо да би нагласили да Војводина није Србија, и да они немају ништа са Србијом.
Термин "Србијанац" у контексту у којем га ти спомињеш настаје током К.у.К царства да би разјединили српски корпус, и да би спречичи ширење Србије на области К.у.К империје тиме што би линвистички имплицирали да Србија може да буде само јужно од Саве и Дунава, не и северно.

Такође та подела је служила током првог светског рата да би олакшали савест војницима К.у.К армије српског порекла-"они нису Срби као ви,они су Србијанци".
 
Poslednja izmena:
Luctor

Bravo. Htedoh i ja sinoć da repliciram M. Rokvić-u ali sam odustao pročitavši gomilu nelogičnosti i besmisla. Nikada u životu nisam čuo za srbijansku regiju ili regiju koja se zove Srbija pa još i njegova napomena da u savremenom jeziku reč Srbija označava državu i regiju !? Zaista neverovatno ili je u pitanju totalno neznanje ili zlonamernost, treće ne postoji.
 
Луктор, како Вас није срамота да овако бахато, помпезно и арогантно упадате, спочитавате ми за чињенице које стоје (а за које Ви не знате, за шта ја нисам крив) и да притом тему уопште и не читате? Да ли сте уопште прочитали текстове Фекетеа и Шипке на ову тему која је поставио Мркаљ на претходној страни? Изволите, натраг, па макар тему прочитајте кад већ на време нисте узели књигу у шаке па да сами у својој глави развијете правилан закључак, а не да се и након неколико подробних објашњења и буквално сажвакане материје која се овде презентира, стално неко дури и куробеца, јер му се не допада укус. Ово је страшно, да ли учествујемо на потфоруму Забавиште или Историја? Никада ми неће бити јасан тај порив да се на прву лопту бесно и арогантно реагује, читав текст исцепка и рашчлани до бесмисла, а затим не упути ни једна једина конкретна примедба. Ви сте, Луктор, мој текст поцепали на једанаест делова, све тобож нешто оспоравајући, а видим да се укључује и понеки навијач, као да се овде ради о борби, а не о расправи и расветљавању мање познатих чињеница онима који нису пазили у школи. Не знам и како то није јасно и колико пута то треба да поновим да не треба са мном да полемишете да ли израз Србијанац треба користити или не (јер га не уводим ја, он се већ интензивно користи), већ једино око значења тог термина. Такве реакције су смешне и само показују мањак свести о сопственој околини, када некоме не само што смета назив који му је прилепљен, већ се и прави луд и невешт пред чињеницом да га сви тако зову и да је тај назив ипак скован неком логиком. То да је назив Србијанац у употреби, о томе сведоче речничке, књижевне и лингвистичке референце које су овде презентоване, у случају да неко нема додира са говорним српским језиком или се намерно прави луд. Објашњења одакле тај израз, као и придев србијански, дата су на теми. Шта поврх свега овде није јасно и због чега већ након 4. странице стално неко потеже исте квазиаргументе којима се ни не оспорава оно што је написано и због чега толико ужива у томе да ствар сведе на ниво личног обрачуна, то ми неће никад бити јасно. Углавном, одговор на ових Ваших 11 одломака ускоро следи.
 
Ја сам из Срема, и могу да ти одговорно тврдим да термин "Србијанац" користе највише Војвођански сепаратисти у погрдном смислу и да се асоцијације вежу за отоманско царство,оријент и све најнегативније и најпогрдније. Примера таквих особа можеш наћи безброј на форуму "политика".
Тај термин подстичу управо да би нагласили да Војводина није Србија, и да они немају ништа са Србијом.
Термин "Србијанац" у контексту у којем га ти спомињеш настаје током К.у.К царства да би разјединили српски корпус, и да би спречичи ширење Србије на области К.у.К империје тиме што би линвистички имплицирали да Србија може да буде само јужно од Саве и Дунава, не и северно.

Такође та подела је служила током првог светског рата да би олакшали савест војницима К.у.К армије српског порекла-"они нису Срби као ви,они су Србијанци".

Ја сам из Јужног Баната и исто тако могу одговорно да тврдим да га баш у Срему (конкретно, Рума и С. Митровица) користе и Сремци, српски националисти, једноставно како описали Шапчане и оне даље на југу. Ја био, чуо, видео и причао са људима.

Исто тако се и овде код мене користи израз Србијанац за ове према Смедереву, Пожаревцу и даље на југ. Имамо и села од колониста из централне Србије, и они сами за себе кажу Србијанци.

Нема потребе за паранојом. Ово што си написао како српски непријатељи користе тај израз, то ме подсећа на онај виц како два Хрвата расправљају:

- Чуј, па ми би се морали престат зват "Хрвати"!
- А закај сад па то?

- Па, стари, так нас Срби зову!

Друго, кажеш да не постоји назив Србијанци, јер постоје Мачвани, Поморавци итд. Ево ти пример и у Војводини. И ја не волим назив Војвођанин, али он постоји и користе га и Србијанци и Босанци и сви остали, јер им једноставно микроразлике између Банаћана, Сремаца, Бачвана, па још ситније између Лала, Шајкаша, Милитара итд. нису ни јасне ни битне. Ја умрем од смеха када чујем Новосађане како причају, док неко из Крагујевца обично не уме да препозна разлику у говору Панчева и Новог Сада, већ су му оба "исти" и "војвођански".
 
Луктор, како Вас није срамота да овако бахато, помпезно и арогантно упадате, спочитавате ми за чињенице које стоје (а за које Ви не знате, за шта ја нисам крив) и да притом тему уопште и не читате? Да ли сте уопште прочитали текстове Фекетеа и Шипке на ову тему која је поставио Мркаљ на претходној страни? Изволите, натраг, па макар тему прочитајте кад већ на време нисте узели књигу у шаке па да сами у својој глави развијете правилан закључак, а не да се и након неколико подробних објашњења и буквално сажвакане материје која се овде презентира, стално неко дури и куробеца, јер му се не допада укус. Ово је страшно, да ли учествујемо на потфоруму Забавиште или Историја? Никада ми неће бити јасан тај порив да се на прву лопту бесно и арогантно реагује, читав текст исцепка и рашчлани до бесмисла, а затим не упути ни једна једина конкретна примедба. Ви сте, Луктор, мој текст поцепали на једанаест делова, све тобож нешто оспоравајући, а видим да се укључује и понеки навијач, као да се овде ради о борби, а не о расправи и расветљавању мање познатих чињеница онима који нису пазили у школи. Не знам и како то није јасно и колико пута то треба да поновим да не треба са мном да полемишете да ли израз Србијанац треба користити или не (јер га не уводим ја, он се већ интензивно користи), већ једино око значења тог термина. Такве реакције су смешне и само показују мањак свести о сопственој околини, када некоме не само што смета назив који му је прилепљен, већ се и прави луд и невешт пред чињеницом да га сви тако зову и да је тај назив ипак скован неком логиком. То да је назив Србијанац у употреби, о томе сведоче речничке, књижевне и лингвистичке референце које су овде презентоване, у случају да неко нема додира са говорним српским језиком или се намерно прави луд. Објашњења одакле тај израз, као и придев србијански, дата су на теми. Шта поврх свега овде није јасно и због чега већ након 4. странице стално неко потеже исте квазиаргументе којима се ни не оспорава оно што је написано и због чега толико ужива у томе да ствар сведе на ниво личног обрачуна, то ми неће никад бити јасно. Углавном, одговор на ових Ваших 11 одломака ускоро следи.

Нико нема право да намеће другоме националну припадност свако сам понаособ одређује шта је у складу са националним осећањима, ако се неко изјашњава као Србин и припадник српског народа и припадник Српске Православне Цркве чији су преце пострадали у српској војсци борећи се против тиранског режима Аустро-Угарске одакле је распиривана сва мржња нико нема право да му то право ускраћује нити постоје аргументи који иду у прилог томе.
Онај ко се осећа да је србијанац нек се тако изјашњава може као и индијанац али нико нема право остале који се сматрају Србима наметљиво и бахато називати другачије јел поставља се питање шта су други млечичи, кметови, угри, латини, лацмани.
 
Не знам одакле Вам утисак да је Радичевић морао бити пијан када је састављао те стихове. Набројао је управо оне "регионалце" који постоје и данас, једино је термин Хрваћанин временом прерастао у архаизам, али и у оно време је био жива реч. Личанин, Банијац, Кордунаш - све су то становници регије која се у 19. веку називала Хрватском крајином или просто Хрватском.


tocno,hrvacanin je bila ziva rijec dugo vremena,u novijem vremenu iscezla.

tragovi takvog imenovanja se mogu naci i u toponimina,prezimenima...hrvacani selo u sjeverozapadnoj bosni,danas srpsko.hrvacanin prezime,nositelji iz iste regije,danas srbi




Blento, uvěk je bilo srpsko - Hrvaćani i jesu Srbi iz Hrvatske.

Aj, aj, moj Horvaćanine, vidiš li što promisal neba čini! ... ti mi zdrav budi, ljubezni Horvaćanine! Pozdravi mi s "Hristos voskrese" gospodare Vojnoviće, Rizniće i Kurtovića, i proče Sarajlije i Mostarane.

U Lajpsiku, na 1783. aprila 13

Tvoj brat i sluga Dositej Obradovič



Ljubezni Haralampije je prvi štampani rad Dositeja Obradovića, pisan u aprilu 1783. Prědstavlja njegovo pismo upućeno srpskom parohu Haralampiju, Srbinu iz Hrvatske ("Horvaćaninu"), koji je službovao u Trstu.

http://kovceg.tripod.com/dositej_zivot_prikljucenija.htm

Све у свему, добро је док се не расправља о називу Геџа.

Кад бисмо се усредсредили на чињеницу да су Срби живели на свим просторима Западног Балкана, те да је у том смислу Бранко Радичевић набрајао у песми "Коло" регионалне називе за Србе, и да није имао потребу братимљења са Хрватима него са становницима Хрватске који су му већ били браћа.
. Што се тиче, назива Србијанац, или Србијанче који су употребљавали, у позитивном смислу и Радичевић и Змај ( Птица Тилатале), немам сумњу да је дошао са стране али и да је прихваћен на исти начин као што је у Рашана прихваћен назив Србин, једноставно времена се мењају , неке ствари, ако довољно дуго циркулишу на сцени не остају незапажене. Можда се аналогија може наћи у овом тексту.


Сотировић:

Šulek je u nameri da podrži svoj stav o narodnom i jezičkom jedinstvu Hrvata i Srba, međutim, upotrebio i jedan falsifikat. Naime, u istom članku je naveo tobožnje Vukove reči iz teksta Srbi svi i svuda koje u stvari Vuk nikada nije napisao: “i to da svi pametni Srbi i Hrvati priznaju, da su jedan narod” [Šulek 1856]. U svom odgovoru Šuleku Vuk je bio izričit: “…i sad mislim da su se stari Hrvati u jeziku razlikovali malo od Srba, i da su današnji Čakavci pravi njihovi ostaci i potomci, i da se po pravdi samo oni mogu zvati Hrvatima…glavna su staništa današnjijeh Čakavaca ostrva ili otoci Jadranskoga mora od Istrije do iza Korčule…Hrvati po pravdi mogu se zvati: 1) Svi Čakavci; 2) Kekavci u Kraljevini Hrvatskoj koji su se na to ime već obikli. Srbi po pravdi mogu se zvati svi Štokavci makar koje vjere bili i makar gdje stanovali…” [Karadžić 1861]. Vuk je ovde otvoreno optužio “hrvatske rodoljupce” da namerno nastoje da razore Srpstvo jer su oni jedini u Evropi odbacili osnovni princip lingvističkog nacionalizma, tj. da jedan narod može govoriti samo jednim jezikom i proglasili Hrvate za narod koji govori tri jezika: štokavski, čakavski i kajkavski/kekavski. Konačno, po Vuku, u tadašnjoj Kraljevini Hrvatskoj u stvari pravi etnički Hrvati gotovo da i nisu živeli, jer je većina čakavaca bila izvan te kraljevine. Stoga je Vuk uveo novi pojam: Hrvaćani pod kojim se podrazumevaju svi stanovnici Kraljevine Hrvatske bez obzira na njihovu etničku pripadnost, za razliku od pojma Hrvat koji se može odnositi samo na etničke Hrvate [Karadžić 1861]. Time je Vuk osporio osnovni princip teorije o hrvatskom državnom pravu po kome su svi stanovnici Kraljevine Hrvatske nazivani Hrvatima.

http://www.novinar.de/2010/02/22/srbi-i-srpski-jezik.html

Дакле, док се с једне стране гурала подела на Србе и Србијанце, иако се ради о једном етносу, с друге стране се баратало терминима Хрват и Хрваћанин да би се указало да нису сви становници Хрватске етнички Хрвати. Разлика је драстична и указује на добро организован покушај " сједињења Несједињених грчког обреда са Сједињеним грчког обреда и Хришћана са Крстијанима" у једну велику и срећну нацију која једина у свету говори три језика.
 
Назив Србијанац је регионални назив, исто као што су некада били и називи Македонац, Бошњак или Црногорац.

Ovde navodite jedno značenje kao jedino ispravno,
Uzgred Makedonci, Bosanci i Crnogorci su i sami sebe tako nazivali, nisu imali kumove.

Речник Матице српске даје под одредницом Србијанац да се ради о житељу централносрбијанске регије. Наравно, није неопходно тражити потврду из речника за живу реч која је део свакодневне комуникације и чије је значење свима јасно, али га није згорег ни напоменути како би изречено имало већу тежину.

Dakle može se reći da je Srbijanac
– 1. lokalizam, regionalizam koji se koristi u Vojvodini za stanovnika centralne
Srbije
– 2. lokalizam, regionalizam koji se koristi u BIH i Hrvatskoj za Srbina iz Republike Srbije ili srpskog državljanina
– 3. arhaizam
Mora se odvojiti značenje reči od pojma koji ona označava. Ako ja kažem da se Vi zovete Dejv, i uporno to ponavljam, tako da velikom broju ljudi postanete poznati pod tim imenom i na kraju Vas većina njih naziva Dejv da li ste Vi postali Dejv ili ste i dalje M. Rokvić?
U rečniku se objašnjava termin koji može imati više značenja, ali primena jednog od tih značenja za jednoznačno definisanje nekog pojma je nešto sasvim drugo.

Ako Vas ja nazivam Dejvom, da li ste Vi Dejv?
Ako Vas predstavim većini ljudi kao Dejva, da li ste Vi Dejv?
Ako sam ja lingvista, pa napišem u rečniku da ste Vi Dejv, da li ste Vi Dejv?

Koristili ste samo jedno od više značenja reči srbijanac i tvrdite da je samo to jedno značenje ispravno. Da li se samo jedno lokalno značenje termina može upotrebiti kao jedino istinito, što vi ovde implicirate, za imenovanje par miliona ljudi, koji se NE IDENTIFIKUJU sa tim nazivom, NE POZNAJU taj naziv i NE OPAŽAJU SEBE KAO GRUPU, celinu koja bi trebalo da ima posebno ime? Nevezano za to da li je to uvredljiv izraz ili ne.

„Odakle si sele“ uopšte ne zvuči kao neka izvorna narodna pesma, a dosta i onih koje tako zvuče je neko komponovao pre 50 ili 60 godina. Ova pesma nema ni izvorni ritam, ni melodiju, baš zvuči kao novokomponovani folk i sad me zanima ko je autor teksta, nema nigde na netu.

Ovde nije pitanje da li postoje taj izraz i njegova značenja ili ne, pošto očigledno postoje.
Pitanje je da li postoji danas grupa ljudi koja bi sebe nazvala tim imenom, e to ne postoji.
Vi pokušavate da grupi koja em nije svesna da postoji em ne smatra da ima ime, dodelite ime, i to ime koje se većini članova tako sa strane zamišljene grupe i ne dopada.
Naravno možete je i imenovati, ali ljude ne možete ubediti da oni jesu ono što ste vi zamislili da jesu.
A to pokušavate.
 
Poslednja izmena:
Pa nacionalno Srbin, regionalno Srbijanac, preciznije Šumadinac...

ja sam nacionalno Srbin, regionalno Vojvođanin, preciznije Bačvanin

A kako bi bilo za nekg drugog .

Nacionalno Hrvat ,
Regionalno - ????????? preciznije dalmatinac .

Ja sam vec pisao o tome , kad i kako je taj termin poceo da se koristi masovno .
To Srbijanci je sluzilo da se Srbi izdele na sto manje delice .

Obzirom da ne postoji pandan ni kodjednog naroda koji nas okruzuje , ne nama ne treba takva podela , na Srbe i Srbijance .
Termin je nakaaradan , i protiv njegove upotrebe treba potegnuti ozbiljne drzavne mere .
Jednom smo se resili naziva RAC , ovo bi takodje moglo da bude lak zadatak . Samo da Srbiju pocnui da vode neki ljudi , ( kojih ni od korova , za sad nema ) , koji znaju bilo sta , o bilo cemu .

Dakle .
Srbijn - Srbiojanac
Hrvat- ????
Slovenac - ??????
Madjar -??????
Bugarin - ?????
Makedonac ????
Nema jer i ne treba da bude .
 
Луктор, како Вас није срамота да овако бахато, помпезно и арогантно упадате, спочитавате ми за чињенице које стоје (а за које Ви не знате, за шта ја нисам крив) и да притом тему уопште и не читате? Да ли сте уопште прочитали текстове Фекетеа и Шипке на ову тему која је поставио Мркаљ на претходној страни? Изволите, натраг, па макар тему прочитајте кад већ на време нисте узели књигу у шаке па да сами у својој глави развијете правилан закључак, а не да се и након неколико подробних објашњења и буквално сажвакане материје која се овде презентира, стално неко дури и куробеца, јер му се не допада укус. Ово је страшно, да ли учествујемо на потфоруму Забавиште или Историја? Никада ми неће бити јасан тај порив да се на прву лопту бесно и арогантно реагује, читав текст исцепка и рашчлани до бесмисла, а затим не упути ни једна једина конкретна примедба. Ви сте, Луктор, мој текст поцепали на једанаест делова, све тобож нешто оспоравајући, а видим да се укључује и понеки навијач, као да се овде ради о борби, а не о расправи и расветљавању мање познатих чињеница онима који нису пазили у школи. Не знам и како то није јасно и колико пута то треба да поновим да не треба са мном да полемишете да ли израз Србијанац треба користити или не (јер га не уводим ја, он се већ интензивно користи), већ једино око значења тог термина. Такве реакције су смешне и само показују мањак свести о сопственој околини, када некоме не само што смета назив који му је прилепљен, већ се и прави луд и невешт пред чињеницом да га сви тако зову и да је тај назив ипак скован неком логиком. То да је назив Србијанац у употреби, о томе сведоче речничке, књижевне и лингвистичке референце које су овде презентоване, у случају да неко нема додира са говорним српским језиком или се намерно прави луд. Објашњења одакле тај израз, као и придев србијански, дата су на теми. Шта поврх свега овде није јасно и због чега већ након 4. странице стално неко потеже исте квазиаргументе којима се ни не оспорава оно што је написано и због чега толико ужива у томе да ствар сведе на ниво личног обрачуна, то ми неће никад бити јасно. Углавном, одговор на ових Ваших 11 одломака ускоро следи.

Temin Srbijanac se koristi nasiroko , u bivsim jusgoslovennski repubilkama , pa i u Vojvodini .
Koriste ga kao deo specijalnog rata p[rotiv srpskog naroda , na koji rado odgovaraju i mnogi Srbi , koji jednostavno nisu dobro obavesteni , ili su nepromisljeni . Bez zle namere , ali cineci veliku stetu .
Za primitivne vojvodjanske sepatratisete , zaista ima pogrdno znacenje i zato ga oni koriste .
Termin je usao u aktivniju upotrebu po aneksiji Bosne , bas u okviru specijalnog rata protiv Srba u opste , jer je bilo jasno da ce biti rata , a nije bilo drugog nacina da se Srbi iz tadasnje AU pokrenu na rat protiv Brace iz Srbije . Ovako , ako Srbi ratuju protiv nekakvih Srbijanaca , ( dakle , ne Srba ) , moguce ih je pokrenuti .
 
Луктор, како Вас није срамота да овако бахато, помпезно и арогантно упадате, спочитавате ми за чињенице које стоје (а за које Ви не знате, за шта ја нисам крив) и да притом тему уопште и не читате? Да ли сте уопште прочитали текстове Фекетеа и Шипке на ову тему која је поставио Мркаљ на претходној страни? Изволите, натраг, па макар тему прочитајте кад већ на време нисте узели књигу у шаке па да сами у својој глави развијете правилан закључак, а не да се и након неколико подробних објашњења и буквално сажвакане материје која се овде презентира, стално неко дури и куробеца, јер му се не допада укус. Ово је страшно, да ли учествујемо на потфоруму Забавиште или Историја? Никада ми неће бити јасан тај порив да се на прву лопту бесно и арогантно реагује, читав текст исцепка и рашчлани до бесмисла, а затим не упути ни једна једина конкретна примедба. Ви сте, Луктор, мој текст поцепали на једанаест делова, све тобож нешто оспоравајући, а видим да се укључује и понеки навијач, као да се овде ради о борби, а не о расправи и расветљавању мање познатих чињеница онима који нису пазили у школи. Не знам и како то није јасно и колико пута то треба да поновим да не треба са мном да полемишете да ли израз Србијанац треба користити или не (јер га не уводим ја, он се већ интензивно користи), већ једино око значења тог термина. Такве реакције су смешне и само показују мањак свести о сопственој околини, када некоме не само што смета назив који му је прилепљен, већ се и прави луд и невешт пред чињеницом да га сви тако зову и да је тај назив ипак скован неком логиком. То да је назив Србијанац у употреби, о томе сведоче речничке, књижевне и лингвистичке референце које су овде презентоване, у случају да неко нема додира са говорним српским језиком или се намерно прави луд. Објашњења одакле тај израз, као и придев србијански, дата су на теми. Шта поврх свега овде није јасно и због чега већ након 4. странице стално неко потеже исте квазиаргументе којима се ни не оспорава оно што је написано и због чега толико ужива у томе да ствар сведе на ниво личног обрачуна, то ми неће никад бити јасно. Углавном, одговор на ових Ваших 11 одломака ускоро следи.

Pošto sam u ovom postu prozvan kao nečiji navijač red je da odgovorim. Pročitao sam sve vaše postove na ovoj temi a i kolege Mrkalja koji je postavio tekstove Šipke i ostalih. Pošto vi tvrdite da je termin Srbijanac izveden iz geografske regije a ja vas pitam kao što je i kolega Luctor pitao, koja se to regija zove srbijanska ili regija Srbija u državi Srbiji? Ja za tako nešto nikada nisam čuo, a vi ako znate podelite to vaše znanje sa mnom .

Pisali ste o tome da je nepravilno reći srbijanski predsednik ili srbijanska vlada sa čim se slažem ali se ne slažem sa vašim objašnjenjem. To ste pokušali da objasnite time što kažete da je to zbog negativnih iskustva sa nacionalizmom, i da se zbog toga izbegava korišćenje zato što tako glasi preformulisan izraz predsednik Srba pa se ona radije iskazuje opisno predsednik Srbije. Takvo objašnjenje apsolutno nije tačno a ni logično i smatram ga kao posledicu elementarnog neznanja, šta je to država, narod , nacija i državljanstvo?

Svi legalni stanovnici jedne države su državljani te države. Državljanstvo se stiče rođenjem ili prijemom u državljanstvo na zahtev pojedinca. Državljanstvo je regulisano zakonima svake države i podrazumeva određene dužnosti, obaveze, prava i privilegije kako države prema svom državljaninu tako i državljanina prema državi cije državljanstvo poseduje. Državljanstvo je dakle zakonska veza ili ugovor između države i državljanina.

Za razliku od države i državljanstva narod, nacija i nacionalnost nisu ustvno pravne kategorije pa tako ne postoji stroga definicija kojom se pojedinac ili grupa ljudi svrstavaju u određeni narod ili naciju. Pripadnost narodu ili naciji je slobodna i izvan je zakonskih okvira bilo koje države. Narod koji je uspeo da stvori ( izgradi ) svoju nacionalnu državu zove se nacija. Nacija je znaci narod koji ima svoju državu koja nosi njegovo narodno ime i čijim ustavom je precizirano da je ta država matična država ili domovina određenog naroda. Naciju tvore ljudi pripadnici određenog naroda koji ima svoju nacionalnu državu i u tom slučaju se može povući paralela između nacije i države. Proizilazi da je nacija država ali da država nije u svakom slučaju i nacija.

Nacionalnost za razliku od državljanstva nije zakonski definisana kategorija iz prostog razloga sto je državljanstvo uslovljeno zakonskom vezom izmedju države i državljanina dok je nacionalnost specifična veza izmedju pripadnika nacije i same nacije to jest nacionalne države naroda kojem pripada. U slučaju kada pripadnik nacije živi u svojoj nacionalnoj državi on je automatski i državljanin te države pa samim tim uživa prava po osnovu državljanstva i po osnovu nacionalnosti. U slučaju kada pripadnik određene nacije živi izvan svoje nacionalne države i ima državljanstvo države u kojoj živi on gubi prava državljanstva svoje nacionalne države a stiče prava države čiji je državljanin. U tom slučaju on i dalje zadržava specifična prava kao pripadnik nacije po osnovu svoje nacionalnosti ali ali gubi na primer pravo da bira i da bude biran u državi svoje nacije a to pravo ostvaruje u državi čiji je državljanin. Znači iz ovoga proizilazi da je svaki državljanin Srbije po državljanstvu Srbin bez obzira na nacinalnost, a po nacionalnosti može biti šta god on želi Mađar ,Rumun itd..
 
Ево и одговора и понављам да је он овде не би ли разјаснио ствари које су већ одавно јасне, а не како би распирио додатну расправу око тога да ли је Земља округла, без обзира на то колико некоме деловало чудно и непојмљиво.

Оставите се тих сличица које се цере, намигују или мрдају обрвама, претпостављам да на такав начин не бисте дискутовали да седимо за истим столом. Смета Вам формулација коју сам употребио, регија, али Вам је сигурно јасно на коју територију се речено односи, а та територија постоји. Више о томе имате и у мојим уписима на овој теми, и у текстовима Фекетеа и Шипке које је пренео Мркаљ, а о томе можете читати и код Вука Караџића, у Летописима Матице српске из 19. века итд. Понављам Вама као и Плавом Анђелку, није моја кривица што су Срби етнички простор некадашње Рашке, током турског робовања почели да зову "Србија". Откако је та несрећна замена ушла у језик, српски етнички простор се више не дели на Рашку, Босну, Зету (Црну Гору), јужну Угарску итд., већ на Србију, Босну итд. Ко је и како то увео - увео је народ и то заиста сада није битно. И Филип Вишњић прави разлику између земље Босне и земље Србије, а опет су за њега све то исти Срби и тамо и овамо. Подсећам Вас, а чим учествујете у раду историјског потфорума, то би требало да знате, у средњовековном смислу, Србија је име државе и име српског етничког простора, док засебна територија/регион са тим именом не постоји. Постоји само Рашка. У савременом смислу, појам Србија има два значења: државу Србију и регију Србију. Не видим шта у овоме није јасно, када и сами засигурно свакодневно користите израз Америка у два значења, у смислу америчког континента и у смислу Сједињених Америчких Држава. Када неко у Војводини каже "идем у Србију", ту се мисли на регију, не на државу, јер је Војводина већ у Србији. И ту немојте убацивати политички моменат, јер сваки термин има своју политичку злоупотребу, само она никада не представља основно и једино његово тумачење и мерило.

Не можете сматрати да термин Србијанац није регионални већ једино етнички и национални, јер су већ дати примери како се тај термин још у првој половини 19. века употребљавао у истом значењу као и данас. И већ ми је помало досадно то непрестано пребацивање лопте и скакање са теме на тему. Прво се оспорава да тај термин у српском језику и народу уопште постоји. Када се покаже његово постојање, оспорава се његова утемељеност на правилима српског језика. Када се и то на низу примера покаже, скаче се тезу како је он наметнут споља. Када се покаже да је, ипак, превасходно у домаћој употреби, онда се скаче на тезу како он није историјски, већ потпуно нов. А када се покаже да су га домаћи аутори у истом значењу употребљавали још пре безмало 200 година, онда се саговорници деле на оне који нису читали све речено и поново покрећу иста питања, само дрскије и арогантније, и на оне који се дуре јер су разоружани аргументима, па немају шта друго да кажу него само, претећи прстом, "Нисте ви најпаметнији!"

Нема потребе да се присећате Радичевићевог Ђачког растанка, у свом одговору г. Миљковићу сам таксативно навео који се завичајци помињу у њему, све до једног. Ере су Ерцеговци одмила и нису у питању "некакви", већ целокупно становништво Херцеговине и дела југозападне Србије. Ту морате схватити и историјски контекст, јер иако данас имамо и Ере Србијанце (као што имамо и Црногорце Војвођане, Далматинце Сремце и друге комбинације које делују парадоксално, али су настале кретањем становништва и насељавањем), у песми је Ера Херцеговац. Србијанац у песми је Србин из географске Србије, а не из државе Србије, јер у време Бранка Радичевића Србија није била држава, иако је, у оквиру Турске, захватала извесну административну територију.

Питате ме како то да је новокомпонована песма "Одакле си, селе" доказ мојих тврдњи. Одакле Вам образа да тако бесмислено питање постављате, када та песма уопште није доказ ичега, већ пример да се реч налази у савременом говору и да је у активној употреби?! Па куд ћете бољи пример од једног естрадног хита који је у мору хиљада и хиљада новокомпонованих песама кратког даха издржао тест времена и постао класик који се данас свугде пева, на свакој већој прослави у централној Србији и песма уз коју се скаче на ноге? Немојте бркати пример и доказ, пример је контрааргумент којим се може оповргнути супротна теза, а не аргумент на којем ће почивати сопствена, свашта. Иначе, мислим да је оригинални извођач песме Снежана Ђуришић, а не Зорица Брунцлик. У сваком случају је она њен најпознатији извођач, једино ако се поткрало да ипак није и оригинални. Питате и ко су ти Србијанци у песми? Па, они Срби чији је то завичајни мелос и чије су обележје поменути јелек, антерија, опанчићи, а нарочито Поморавље и Крушевац град.

За познавање и непознавање географије бих могао ја да питам Вас. Не знам да ли сте можда чули да је држава Црна Гора географски сачињена од регије Црне Горе и регија Брда, Херцеговине, Боке Которске и Приморја? Исто имате ту амбиваленцију Црне Горе као региона око Цетиња и Црне Горе као државе која је знатно шира од црногорске регије. Не знам да ли сте чули за израз Стара Србија, који се користио за неослобођене делове Србије, а који се нису нашли у Србији након Берлинског конгреса 1878. Оно "стара" је уметнуто јер се такође ради о Србији, а ја Вас питам о каквој се Србији то може радити, када је реч о територији изван државе Србије? Даље, држава Хрватска је сачињена од Хрватске, Славоније, Далмације, Барање и Истре. Евентуално додати и Дубровник, мада он већ дуго не егзистира у свести људи као нешто што је одвојено од Далмације. Постоји и хрватска регија и она обухвата подручје Хрватске крајине (Лика, Кордун и Банија) и Провинцијал, са градом Загребом. Историјски обухвата и подручја северозападне Босне, која се у историји називају и Турском Хрватском, као називом за онај део хрватске регије који је под Турском. Питате ме о мом познавању географије, а нисте дали ни П од примера попут ових какве сам ја дао сада Вама, већ само постављате сличице чуђења. Е па, драги господине, ако се чудите, то значи да Вам нешто није јасно, а када нешто није јасно, онда се пита, не скаче се уз нос и виче "Није!" Бар не пре него што се добро размисли и док се не зна због чега се скаче.

Кажете даље да лингвистички следи да Војводина није део државе Србије и то је таква бесмислица да ја просто немам речи. Војводина је, као прво, и сама називана Србијом у политичком смислу, јер се радило о Војводини Србији, односно Војводству Српском. Међутим, као територија у говору никад није називана тако, него Војводином, Војводством, Аустријом, Угарском, Маџарском. На неким старим мапама и директно Рашком, али то по страни, јер овде говоримо о језику 19. и 20. века, а не о мапама или о историји. Да ли можете да се осврнете на тренутак на примере Црне Горе и Хрватске и тамо примените сосптвено питање? Да ли су Брда и Црна Гора исто? Да ли су Хрватска и Далмација исто? Драги мој, ту се неизоставно поставља потпитање на шта се конкретно мисли под "Хрватска" и под "Црна Гора". Ако се мисли на географску Хрватску, Далмација није нити исто нити њен део, већ засебан регион (или територија, земља, како год више волите, ако Вам термин "регион" толико смета). Ако се мисли на савремену државу Хрватску, Далмација јесте њен део.

Где сте били, драги саговорниче, када сам писао о раслојавању појма Србија и споменуо да, у историјском контексту, термин "Србија" означава и територију Србије у датом историјском моменту. Ако причамо о средњем веку, имамо да Бар јесте део Србије, а да Војводина није и то је нешто сасвим нормално, чисто сумњам да бисте на такву изјаву скочили као опарени, иако се дословно каже "Војводина није део Србије", јер сте свесни да се то не односи на садашњу државу Србију. Не знам због чега нисте у стању да направите идентичан мисаони помак када се говори о територијама унутар исте државе.

Даље ме само непрестано цитирате и добацујете "Регија Србија не постоји", "Регија Србија не постоји". На тај начин ћете само себе аутосугестијом убедити у то што тврдите, а ништа нећете показати. Видим да Вам смета реч "регион". Па, побогу, пустите мало машти на вољу, где Вам је креативност изражаја, где је слобода духа? Тачно је, не постоји такав регион у административном смислу, али је јасно на коју се територију мисли. Наводите како Србијанци не могу постојати због тога што има Шумадинаца, Мачвана и Нишлија. Па исто тако онда ни Бачвани не могу постојати, јер има Новосађана, Шајкаша и Суботичана. Исто тако ни Босанци не могу постојати јер има Подринаца, Посаваца, Крајишника итд. Исто тако ни Црногорци не могу постојати, јер има Брђана, Бокеља итд. Зар је могуће да не можете да појмите о чему се овде ради? Па знам ја да прави Војвођани себе не називају тако, али их тако зову остали, а термин Војвођанин постоји. Можете Ви одбијати и да сте Сремац, да се сутра појави нека странка која жели да отцепи Срем или идеолошки покрет који ће стварати сремачку националност и језик, али то не мења чињеницу да се ипак уклапате у оно што реч Сремац одређује.

Немојте, молим Вас немојте брзати, упадати и олако лупати етикете и квалификације. Овде не пишем да бих се свађао, већ како бих презентовао чињенице. Не можете се љутити на мене што их знам и што се старам да их и други сазнају.
 
Како можете рећи да је Радичевић у Ђачком растанку поменуо свакакве регионалце од којих "ниједан није пустио корена у живом језику"?
(...)
Чак и мало позната реч "Хрваћанин" коју, као име за становника регије Хрватске, користи и Вук Караџић у свом делу "Црна Гора и Црногорци" из 1837. године, 7 година пре него што је Радичевић уопште и написао Ђачки растанак...
(...)
Не знам одакле Вам утисак да је Радичевић морао бити пијан када је састављао те стихове. Набројао је управо оне "регионалце" који постоје и данас, једино је термин Хрваћанин временом прерастао у архаизам, али и у оно време је био жива реч. Личанин, Банијац, Кордунаш - све су то становници регије која се у 19. веку називала Хрватском крајином или просто Хрватском.
Napisao sam rečenicu u kojoj sam izneo tvrdnju o "regionalcima" pre nego što sam ponovo pogledao "Djački rastanal", ali imao sam u vidu termin Hrvaćanin, koji – osim ako baš tvrdoglavo želiš da ostaneš pri svojim stavovima o regijama pa to ne prihvatiš – jedini može da posluži za adekvatmo poredjenje u značenjskom smislu sa terminom Srbijanac.
E, sad, Hrvaćanin je "malo poznata reč" i, šta ćemo, moramo da zastanemo. Tačka. Još kad je "vremenom prerastao u arhaizam", onda je zaista kraj. Badava su smislili analogiju.

Moj stav je i dalje ovaj: Problem nije u reči Srbijanac, već kod Srbije u "užem smislu".

Kolega, sigurno znaš ono: gde mi je pupak odsečen, tu se najbolje osećam.

Evo kako je nastala značenjska odrednica "Srbin iz Srbije (u užem smislu)" i ko joj je kumovao, a obradjivači su samo sledili smernice.

"U cijelom poslijeratnom periodu Kardelj radi na izgradnji društveno-ekonomskog i političkog sistema Jugoslavije. Neposredno je rukovodio radom na izradi Ustava FNRJ od 1946. i stvaranja osnovnih zakona od 1953, godine; bio je predsjednik Ustavne komisije Savezne skupštine koja je pripremala Ustav od 1963; od 1970. godine bio je predsjednik Koordinacione komisije Zajedničke komisije svih veća Savezne skupštine za ustavna pitanja, koja je najprije izradila prijedlog ustavnih amandmana XX—XUI, usvojenih 1971, a zatim pripremila novi Ustav SFRJ, koji je usvojen februara 1974. godine."

A drug Bevc je rodjen 1910. i pupak mu je odsečen u Austrougarskoj.

Тумачење је дато када је у заједничкој држави постојала категорија тзв. уже Србије и када је тај појам био свима јасан. Данас свакако да може изазвати забуну, али би требало да барем ми који се сећамо оног периода будемо имуни на то.
Bevc je osmislio kategoriju "uže Srbije", koja, na žalost, nije bila tzv. već ako ne formalna ustavna kategorija, nije zapisana u ustavnom tekstu, imala je suštinsko značenje.
I mi, koji se sećamo tog perioda, ne bismo smeli da budemo imuni, već da ovima koji nisu bili rodjeni ili nedovoljno odrasli, pomognemo da se otkloni zabuna koju pominješ. Jer, suštinsko značenje Srbije u "užem smislu" i njegova primena u državi SFRJ, bila je inicijalna kapisla za sve strahote, od Kosova Polja 1999 ("Niko ne sme da vas bije"), pa do današnjih dana.
Како, побогу, у песми није Србијанка, кад управо јесте?! Каква Србијана, имамо у стиху "девојано млада", никаква Србијана се нигде не помиње. У песми поменута сеја себе експлицитно назива Србијанком, а становнике своје шире регије Србијанцима.
Da, pogrešio sam, povukla mi misao "devojana mlada". (I deda ima dušu.)
Од речничке потврде нема јаче, а она је доказ да се ипак не ради о жаргону или неформалном изразу, већ о нечему што је заслужило да остане забележно у тој публикацији.
(...)
Но, небитно, оставимо по страни то да ли реч Србијанци и придев србијански треба користити или не и да ли су они добри или не. То је, што би рекли, сасвим други пар чарапа од тога шта те речи значе и на шта се односе. А односе се управо на србијанску регију и њене становнике. Не на државу Србију, народ Србе итд.
Već sam napisao da je rečnička potvrda slaba potvrda, pogotovo kada je reč o rečniku o kojem govorimo.
A, ako bismo se vratili na prvi par čarapa, siguran sam da ćeš još dugo i obimno morati da objašnjavaš da se termin i pridev odnose na srbijansku regiju i njene stanovnike.
Čak i mapu da nacrtaš teško ćeš da povučeš bilo kakve granice srbijanske regije.

P.S. Šipku ću tek da pročitam.
 
Pošto sam u ovom postu prozvan kao nečiji navijač red je da odgovorim. Pročitao sam sve vaše postove na ovoj temi a i kolege Mrkalja koji je postavio tekstove Šipke i ostalih. Pošto vi tvrdite da je termin Srbijanac izveden iz geografske regije a ja vas pitam kao što je i kolega Luctor pitao, koja se to regija zove srbijanska ili regija Srbija u državi Srbiji? Ja za tako nešto nikada nisam čuo, a vi ako znate podelite to vaše znanje sa mnom ...

Извињавам се што сам Вас на такав начин прозвао, али није било другачијег начина да изазовем реакцију, а, извините, већ сам се на овој теми опекао што сам претпостављао саговорниково праћење теме и искрену жељу за разговор о њој. Ипак, на Лукторов наступ сте реаговали са "Браво!", а у питању је била један обичан пример потпуно шупље аргументације и неразумевања написаног.

Не верујем Вам да "нисте чули" шта се то сматра Србијом унутар Србије, пре мислим да Вам тако нешто смета и да се правите да не знате, па мене користите као пример како ћете некога убедити да покуша да нешто прецизно дефинише, не бисте ли му непрестано постављали потпитања и покушали да га доведете у апсурд. То су софистичке методе по којима су дан и ноћ или ћелав човек и човек са косом једно исто и да нема разлике. Радије ћу Вас упутити да мало пропутујете нашом дивном Србијом и посетите сремачка и банаћанска села и људе на лицу места питате ко су Србијанци и која је то регија Србија.

Мој пример са национализмом нисте добро разумели. Ја сам рекао да се из имена државе Србије изводи придев српски, а не србијански, те да су стога српски председник, српска влада, српска скупштина, српско држављанство, српска репрезентација итд. Проблем је у томе што се на идентичан начин исказују и изрази председник Срба, влада Срба, скупштина Срба, држављаство Срба, репрезентација Срба итд. и због тога ћете у медијима ретко (али на сву срећу све чешће) чути генитивске варијанте председник Србије, држављанство Србије, репрезентација Србије итд. Разлог за то је искључиво политичке природе, а не лингвистичке, што сте имали прилике да видите и ових дана на примеру муфтије Зукорлића из Новог Пазара коме је, као политичком вођи, изразито засметала формулација "српско држављанство" у српском пасошу. То је образац на који сам мислио, образац непознавања језика и језичких промена и склоност политизацији регуларних израза. Никако нисам оправдавао изразе србијански председник и слично, јер се придев србијански не односи на државу Србију.

Даље тумачење сложености и односа појма народа и нације је сасвим коректно и представља валидно тумачење, али крајњи закључак није исправан. Говорим са језичке стране, Србин није држављанин Србије, већ припадник српског народа. Исто и Мађар, Румун, Хрват, Словенац итд. Не постоји за сваку државу јединствен термин за њеног држављанина, већ само за оне које у свом називу носе име територије, никако нечије етничко име. Наравно, са изузетком географски веома удаљених или непознатих држава. Тако Србин са швајцарским држављанством јесте Швајцарац, али Србин са немачким држављанством није Немац. Србин са црногорским држављанством јесте Црногорац, али Србин са хрватским није Хрват. Као што је и Србин из Македоније Македонац, али Србин из Румуније није Румун. Држављанство Србин не постоји, постоји само Србин као националност, односно народност, припадништво народу. И овде одмах напомињем да свесно и намерно преплићем појам народности и нације, јер тумачење које сте навели, иако валидно, ипак није једино. На пример, у Србији међу српским држављанима постоји и ромска, буњевачка, горанска и русинска националност, те на примеру поменутих националних заједница видимо да постоје и нације које немају своју државу. Са етимолошке стране, нација и народ значе исто, народити се. У раним издањима Лексикона страних речи и израза Милана Вујаклије, одредница нација се дефинише као народ, национализам као родољубље - појмови везани искључиво за заједницу на етничкој основи.

A kako bi bilo za nekg drugog .

Nacionalno Hrvat ,
Regionalno - ????????? preciznije dalmatinac .

Ja sam vec pisao o tome , kad i kako je taj termin poceo da se koristi masovno .
To Srbijanci je sluzilo da se Srbi izdele na sto manje delice .

Obzirom da ne postoji pandan ni kodjednog naroda koji nas okruzuje , ne nama ne treba takva podela , na Srbe i Srbijance .
Termin je nakaaradan , i protiv njegove upotrebe treba potegnuti ozbiljne drzavne mere .
Jednom smo se resili naziva RAC , ovo bi takodje moglo da bude lak zadatak . Samo da Srbiju pocnui da vode neki ljudi , ( kojih ni od korova , za sad nema ) , koji znaju bilo sta , o bilo cemu .

Dakle .
Srbijn - Srbiojanac
Hrvat- ????
Slovenac - ??????
Madjar -??????
Bugarin - ?????
Makedonac ????
Nema jer i ne treba da bude .

Молим Вас, све то што питате је већ речено и објашњено. Ако Вас мрзи да читате, немојте ни писати. Погледајте исцрпно објашњење на претходним страницама, па питајте нешто са тим у вези.

Не може неко објаснити нешто у потпуност, а да се након тога укључите питајући потпуно исту ствар.
 
Све у свему, добро је док се не расправља о називу Геџа.

Кад бисмо се усредсредили на чињеницу да су Срби живели на свим просторима Западног Балкана, те да је у том смислу Бранко Радичевић набрајао у песми "Коло" регионалне називе за Србе, и да није имао потребу братимљења са Хрватима него са становницима Хрватске који су му већ били браћа.
. Што се тиче, назива Србијанац, или Србијанче који су употребљавали, у позитивном смислу и Радичевић и Змај ( Птица Тилатале), немам сумњу да је дошао са стране али и да је прихваћен на исти начин као што је у Рашана прихваћен назив Србин, једноставно времена се мењају , неке ствари, ако довољно дуго циркулишу на сцени не остају незапажене. Можда се аналогија може наћи у овом тексту.


Сотировић:

Šulek je u nameri da podrži svoj stav o narodnom i jezičkom jedinstvu Hrvata i Srba, međutim, upotrebio i jedan falsifikat. Naime, u istom članku je naveo tobožnje Vukove reči iz teksta Srbi svi i svuda koje u stvari Vuk nikada nije napisao: “i to da svi pametni Srbi i Hrvati priznaju, da su jedan narod” [Šulek 1856]. U svom odgovoru Šuleku Vuk je bio izričit: “…i sad mislim da su se stari Hrvati u jeziku razlikovali malo od Srba, i da su današnji Čakavci pravi njihovi ostaci i potomci, i da se po pravdi samo oni mogu zvati Hrvatima…glavna su staništa današnjijeh Čakavaca ostrva ili otoci Jadranskoga mora od Istrije do iza Korčule…Hrvati po pravdi mogu se zvati: 1) Svi Čakavci; 2) Kekavci u Kraljevini Hrvatskoj koji su se na to ime već obikli. Srbi po pravdi mogu se zvati svi Štokavci makar koje vjere bili i makar gdje stanovali…” [Karadžić 1861]. Vuk je ovde otvoreno optužio “hrvatske rodoljupce” da namerno nastoje da razore Srpstvo jer su oni jedini u Evropi odbacili osnovni princip lingvističkog nacionalizma, tj. da jedan narod može govoriti samo jednim jezikom i proglasili Hrvate za narod koji govori tri jezika: štokavski, čakavski i kajkavski/kekavski. Konačno, po Vuku, u tadašnjoj Kraljevini Hrvatskoj u stvari pravi etnički Hrvati gotovo da i nisu živeli, jer je većina čakavaca bila izvan te kraljevine. Stoga je Vuk uveo novi pojam: Hrvaćani pod kojim se podrazumevaju svi stanovnici Kraljevine Hrvatske bez obzira na njihovu etničku pripadnost, za razliku od pojma Hrvat koji se može odnositi samo na etničke Hrvate [Karadžić 1861]. Time je Vuk osporio osnovni princip teorije o hrvatskom državnom pravu po kome su svi stanovnici Kraljevine Hrvatske nazivani Hrvatima.

http://www.novinar.de/2010/02/22/srbi-i-srpski-jezik.html

Дакле, док се с једне стране гурала подела на Србе и Србијанце, иако се ради о једном етносу, с друге стране се баратало терминима Хрват и Хрваћанин да би се указало да нису сви становници Хрватске етнички Хрвати. Разлика је драстична и указује на добро организован покушај " сједињења Несједињених грчког обреда са Сједињеним грчког обреда и Хришћана са Крстијанима" у једну велику и срећну нацију која једина у свету говори три језика.

...ili o onom "Golje", kako nas Montenegrini nazivaju...
 
Човече који српском земљом ступаш,
било да си дошљак или овдашњи,
ма ко да си и ма шта да си,
када дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,
те са њима и камену природу,
мене крстозначног као стег,
видећеш како посред поља управно стојим.
Да не проминеш и да не превидиш
као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због ког узрока
и како и зашто ја стојим овде,
јер истину ти говорим,
ништа мање од живога,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило.
Овде негда бејаше велики самодржац,
чудо земаљско и рига српски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб ,
доброразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање ништих,
скрбних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својим безбројним мноштвом,
колико је под руком његовом.
Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви, ваистину, у речи и у делу
који се блистају као звезде светле,
као земља цветовима шареним,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многи коњи изабрани и златоседлани,
сведивни и красни коњаници њихови.
Свеплеменитих и славних
као какав добри пастир и заштитник,
мудро приводи духовне јагањце
да у Христу добро скончају
и приме мучења венац
и вишње славе учесници буду.
И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисану храну
на непријатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситога ада свејадца,
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород,
штене лавово и василсково,
па са њима и не мало других.
О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро сам прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.
Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тога убице, сина Амуратова,
И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна.

Ове речи су биле исписане на стубу мраморном на Косову који је поставио деспот Стефан Лазаревић своме оцу и погинулим српским ратницима у Косовском боју, 15 година после битке тј. 1404 године. Овај једини препис текста са мраморног стуба сачуван је до данас у Патријаршијској библиотеци бр. 167.

Овде је интересантно обратити пажњу на датум "лета 6897" са мраморне плоче. Рачунање година најдуже је трајало од библијског постанка Света, које је по Светој књизи било 5508. године п.н.е. Срби су чак и после Косова рачунали године од постанка Света. Тако је Стефан Лазаревић, подижући Мраморни стуб на месту погибије свога оца кнеза Лазара 15 година после Косовске битке, на стубу оставио запис да се славна битка са Турцима одиграла "петнаестог дана месеца јуна године 6897." Ако од 6897. одузмемо 1389. (година када је био бој на Косову), добијамо 5508. (п.н.е.), што је година настанка Света по Библији.
 
Г. Миљковићу, примери које сте навели заиста стоје, међутим то је само један сегмент читаве приче, а никако прича у целини, па још и политички. У питању је политичка злоупотреба која је имала за циљ ослабљење српске државности и рашчлањења српске националности унутар заједничке државе и мислим да дискусији о томе стварно није место у контексту расправе о пореклу и значењу речи. Наравно да јој је место на теми као таквој, јер се теме, као њен сегмент, и те како дотиче, али она није у супротности нити у логичкој противречности са било чиме што сам до сад написао. Мени само смета што је тај сегмент стављен под увеличавајуће стакло и што се сви остали делови шире слике негирају и тврди се да они не постоје. У реду, пронашли смо змију у књизи о постању, али књига о постању ипак није књига о змији, нити је у њој змија централни лик.

Исто тако не кажем да би требало да будемо имуни на термин "ужа Србија" у смислу да га узимамо здраво за готово, већ да би требало да будемо имуни на неразумевање шта је тај термин значио и на шта се односио. То су две веома различите ствари и молим да се оштрој разлици између њих на коју указујем посвети нарочита пажња.

За грешку свакако да не замерам, јер је у питању обичан лапсус а не права грешка, а за речничку потврду понављам да је јака, а не слаба, јер није у противречности са ранијим и каснијим употребама речи Србијанац и србијански, већ сасвим у складу са њима. То је довољан доказ да се ради о нечем валидном, јер ми већ имамо главу и реп целе приче и на основу њих и без те речничке потврде можемо да утврдимо како је изгледала средина, а поменута речничка референца се у то савршено уклапа. Цртање мапа није потребно, а дуга и исцрпна објашњења су, нажалост, потребна само ради расправе са онима који одбијају да признају нешто што и сами знају, због тога што им се то не допада. Као што сам већ претходном саговорнику рекао, довољно је обићи села у Војводини и питати шта су то Србијанци и где живе, а исто тако се могу обићи и села по Босни и по Славонији.

Простирање србијанске регије је, као и код свих осталих регија, делимично врло прецизно, а делимично не. Граница Босне и Славоније је јасна, то је река Сава. Граница Босне и Србије (регије) је средином и на северу јасна и у питању је река Дрина, док на југу баш и није. На пример, Чајниче и Рудо су источно од Дрине, а опет у Босни. Граница Баната и Бачке је јасна и у питању је река Тиса. Међутим, источна граница Баната није толико прецизно одређена, као ни северна граница Бачке, нити разграничење Срема од Славоније. Србијанска регија је на свом северном делу оивичена Дрином, Савом, Дунавом, румунском и бугарском границом, док даље према југоистоку и југозападу није толико прецизно одређена. За оне који термин Србијанци интензивно користе и који морају прећи линију Дрина-Сава-Дунав како би ушли у регију Србије, у питању је једна врло јасна разлика.
 
Г. Миљковићу, примери које сте навели заиста стоје, међутим то је само један сегмент читаве приче, а никако прича у целини, па још и политички. У питању је политичка злоупотреба која је имала за циљ ослабљење српске државности и рашчлањења српске националности унутар заједничке државе и мислим да дискусији о томе стварно није место у контексту расправе о пореклу и значењу речи. Наравно да јој је место на теми као таквој, јер се теме, као њен сегмент, и те како дотиче, али она није у супротности нити у логичкој противречности са било чиме што сам до сад написао. Мени само смета што је тај сегмент стављен под увеличавајуће стакло и што се сви остали делови шире слике негирају и тврди се да они не постоје. У реду, пронашли смо змију у књизи о постању, али књига о постању ипак није књига о змији, нити је у њој змија централни лик.

Исто тако не кажем да би требало да будемо имуни на термин "ужа Србија" у смислу да га узимамо здраво за готово, већ да би требало да будемо имуни на неразумевање шта је тај термин значио и на шта се односио. То су две веома различите ствари и молим да се оштрој разлици између њих на коју указујем посвети нарочита пажња.

За грешку свакако да не замерам, јер је у питању обичан лапсус а не права грешка, а за речничку потврду понављам да је јака, а не слаба, јер није у противречности са ранијим и каснијим употребама речи Србијанац и србијански, већ сасвим у складу са њима. То је довољан доказ да се ради о нечем валидном, јер ми већ имамо главу и реп целе приче и на основу њих и без те речничке потврде можемо да утврдимо како је изгледала средина, а поменута речничка референца се у то савршено уклапа. Цртање мапа није потребно, а дуга и исцрпна објашњења су, нажалост, потребна само ради расправе са онима који одбијају да признају нешто што и сами знају, због тога што им се то не допада. Као што сам већ претходном саговорнику рекао, довољно је обићи села у Војводини и питати шта су то Србијанци и где живе, а исто тако се могу обићи и села по Босни и по Славонији.

Простирање србијанске регије је, као и код свих осталих регија, делимично врло прецизно, а делимично не. Граница Босне и Славоније је јасна, то је река Сава. Граница Босне и Србије (регије) је средином и на северу јасна и у питању је река Дрина, док на југу баш и није. На пример, Чајниче и Рудо су источно од Дрине, а опет у Босни. Граница Баната и Бачке је јасна и у питању је река Тиса. Међутим, источна граница Баната није толико прецизно одређена, као ни северна граница Бачке, нити разграничење Срема од Славоније. Србијанска регија је на свом северном делу оивичена Дрином, Савом, Дунавом, румунском и бугарском границом, док даље према југоистоку и југозападу није толико прецизно одређена. За оне који термин Србијанци интензивно користе и који морају прећи линију Дрина-Сава-Дунав како би ушли у регију Србије, у питању је једна врло јасна разлика.
Па онда тако и напиши да под утицајем црне пропаганде аустро-угарских цензора поједини из незнања употребљавају тај термин убеђени да је адекватан и ако Срби из Србије тај термин не употребљавају.
 
Ako Vas ja nazivam Dejvom, da li ste Vi Dejv?
Ako Vas predstavim većini ljudi kao Dejva, da li ste Vi Dejv?
Ako sam ja lingvista, pa napišem u rečniku da ste Vi Dejv, da li ste Vi Dejv?

Ако је моје име М. Роквић, а једино Ви ме зовете Дејвом, то само говори о Вама и Вашем погрешном схватању мог имена. Ако ме, пак, Ви и добар део људи који ме знају, рецимо нека буде 20%, зовете Дејвом, онда се може рећи и да сам познат под надимком Дејв. Ако ме више од 90% људи зна као Дејва и тако ме зове, онда је то дефинитивно мој надимак и име под којим сам познат. Ако ја не прихватам тај надимак и љутим се на њега, али ме свејдно сви који ме знају тако интерно зову, тај надимак има своје значење и односи се на мене.

Koristili ste samo jedno od više značenja reči srbijanac i tvrdite da je samo to jedno značenje ispravno. Da li se samo jedno lokalno značenje termina može upotrebiti kao jedino istinito, što vi ovde implicirate, za imenovanje par miliona ljudi, koji se NE IDENTIFIKUJU sa tim nazivom, NE POZNAJU taj naziv i NE OPAŽAJU SEBE KAO GRUPU, celinu koja bi trebalo da ima posebno ime? Nevezano za to da li je to uvredljiv izraz ili ne.

Нисте навели више значења појма Србијанац у српском језику. То што загребачки и сарајевски медији користе тај израз за држављанина Србије, мењајући тиме унутрашња правила која у језику важе, нема утицаја на наш српски језик који је остао неизмењен по том питању.

Даље, Ви кажете да житељи централне Србије себе не идентификују са тим називом и да себе не познају као групу. Одакле онда популарност речених песама? Јесте, у питању су новокомпоноване песме, али су њихови аутори, извођачи и публика управо житељи централне Србије. Такође, житељи централне Србије и те како себе опажају као групу у смислу сличности мелоса, фолклора, језика и обичаја. Они ће себе назвати просто "Србима" и свој локални и регионални фолклор "српским", али се идентификују са симболима какви су шајкача, труба, екавица, коло и сл., а који нису симболи Срба у другим крајевима.

Не терајте ме да улазим у полемику око тога, овде није то у питању, већ је проблем у томе што се сами Србијанци дуре и не допада им се назив "Србијанци", али и те како поседују сопствену завичајну свест, само би на је назову као просто српску, иако се разликује од многих других које су подједнако српске. Знате, не може се једна мала регија, само једна од неколико на целом етничком простору, назвати именом тог народа, а да то остане без реакције осталих делова тог народа. Географска Србија није ништа више српска територија од Војводине, Босне или Црне Горе, нити Срби из ње имају неки ексклузивитет по српском питању. У питању је земља која се у далекој прошлости називала Рашком и која је била само једна од српских земаља, а не једина српска земља и немогуће је њу преименовати у Србија, а да то остане без нових језичких конструкција типа Србијанац и србијански. Како бисте Ви реаговали када би се данас на подручју Херцеговине основала нова Србија која би себи и сопственој локалној култури придавала изузетан значај. Да ли бисте њихов специфичан говор и обичаје, попут, рецимо, ганги или глувог кола, пристали да назовете као једноставно српске, имплицирајући тиме за себе да нисте "прави" Срби чим их не делите, или бисте их схватили само као део свих српских обележја у тоталу?

„Odakle si sele“ uopšte ne zvuči kao neka izvorna narodna pesma, a dosta i onih koje tako zvuče je neko komponovao pre 50 ili 60 godina. Ova pesma nema ni izvorni ritam, ni melodiju, baš zvuči kao novokomponovani folk i sad me zanima ko je autor teksta, nema nigde na netu.

Ovde nije pitanje da li postoje taj izraz i njegova značenja ili ne, pošto očigledno postoje.
Pitanje je da li postoji danas grupa ljudi koja bi sebe nazvala tim imenom, e to ne postoji.
Vi pokušavate da grupi koja em nije svesna da postoji em ne smatra da ima ime, dodelite ime, i to ime koje se većini članova tako sa strane zamišljene grupe i ne dopada.
Naravno možete je i imenovati, ali ljude ne možete ubediti da oni jesu ono što ste vi zamislili da jesu.
A to pokušavate.

"Одакле си, селе" јесте новокомпонована песма и она је хит у централној Србији и међу њеним житељима, који се са њом идентификују. Она је показатељ да оно што је у њој опевано није народу туђе.

Овде јесте питање да ли постоји тај израз и његово значење, а ја не покушавам никоме ништа да наметнем, већ само да објасним онима којима нешто није јасно. А верујем да је свима јасно, него се само љуте и не прихватају тај назив, па се праве невешти, а то је сасвим друга ствар. Ја на овој теми могу и не писати, али ће и даље у народу и језику важити оно о чему овде говорим. Једино ће моћи неколико истомишљеника да се окупи и да се сложи како нешто не постоји, а оно постоји.
 
И, понављам још једном и обраћам се свим учесницима, на ову тему сам се укључио како бих написао да је неправилно за државу Србију користити придев "србијански", а за њене житеље назив "Србијанци", већ да ти термини имају другачије значење. То да ли се оно допада онима на које се односи или се због тога љуте, молим да се не приговара мени. И у рату постоји неписано правило да се гласоноше не убијају и да се над њима не свети, те све учеснике који имају проблем са прихватањем онога што је написано молим да се не обраћају мени, него нека изађу међу народ и упусте се у просветну и образовну делатност и учине нешто по питању искорењивања речи на терену. Овакве расправе ме исцрпљују и од овог момента ћу игнорисати примедбе упућене мени за нешто што није моје дело и мој дебатни став.

Хвала.
 
Poslednja izmena:
Од кад постоји термин србијанац и где је настао ?

Како Вас није срамота да након неколико текстова о томе од кад он постоји и где је настао, упадате са питањем "од кад постоји термин Србијанац и где је настао"? Па за чије бабе здравље су исписане 4 странице ове теме и сажвакана читава материја уздуж и попреко? Да би се неко на 5. појавио и питао "А о чему се овде ради?"
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top