Srbi i Srbijanci

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Пресретач:
Петар Петровић-Његош (у Бечу на Ново љето 1847 года)

Посвета праху Оца Србије

Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,
он ће ера бити страшна људскијема кољенима!
У њ се осам близанацах у један мах изњихаше
из колевке Белонине и на земљи показаше:
Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велинктон и Суворов,
Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов.
Ареи је, страва земна, славом бојном њих опио
и земљу им за поприште, да се боре, назначио.
Из грмена великога лафу изаћ трудно није:
у великим народима генију се гњ'јездо вије;
овде му је поготову материјал к славном дјелу
и тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу.
Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Ево тајна бесмртника; даде Србу сталне груди,
од витештва одвикнута, у њим' лафска срца буди.
Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе,
Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле!
Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге,
сабљом му се Турци куну - клетве у њих нема друге.
...............................................................
Да, витеза сустопице трагически конац прати:
твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати!
...............................................................
Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
На Борисе, Вукашине општа грми анатема,
гадно име Пизоново не см'је каљат мјесецослов,
за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов.
...............................................................
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше,
ал' небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе?
Плачне, грдне помрчине - могу л' оне свјетлост крити?
Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.
...............................................................
Плам ће вјечно животворни блистат Србу твоје зубље,
све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.
...............................................................
Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилиће;
ал' хероје ка Пожарске, дивотнике и племиће,
гле, Српкиње сада рађу! Благородством Српство дише!
Бјежи, грдна клетво, с рода - завјет Срби испунише!
Kliknite za proširenje...

:dontunderstand:

Виђи врага су седам бињишах,
Су два мача, а су двије круне,
Праунука Туркова с Кораном!
 
menjam.se:
Ово ти је верзија из 1970-их. ;)

На омоту не пише име аутора песме, него стоји "народна". :D

Имаш у коментарима, помињу да постоје верзије песме и из 1950-их и 1930-их.
Kliknite za proširenje...

I mislis da to nije zbog rime?
Kod mene u Pomoravlju, nisi mogao da nadjes, niti ces moci da nadjes nekog ko kaze da smo mi Srbijanci!
 
Пресретач:
Петар Петровић-Његош (у Бечу на Ново љето 1847 года)

Посвета праху Оца Србије

Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,
он ће ера бити страшна људскијема кољенима!
У њ се осам близанацах у један мах изњихаше
из колевке Белонине и на земљи показаше:
Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велинктон и Суворов,
Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов.
Ареи је, страва земна, славом бојном њих опио
и земљу им за поприште, да се боре, назначио.
Из грмена великога лафу изаћ трудно није:
у великим народима генију се гњ'јездо вије;
овде му је поготову материјал к славном дјелу
и тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу.
Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Ево тајна бесмртника; даде Србу сталне груди,
од витештва одвикнута, у њим' лафска срца буди.
Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе,
Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле!
Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге,
сабљом му се Турци куну - клетве у њих нема друге.
...............................................................
Да, витеза сустопице трагически конац прати:
твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати!
...............................................................
Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
На Борисе, Вукашине општа грми анатема,
гадно име Пизоново не см'је каљат мјесецослов,
за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов.
...............................................................
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше,
ал' небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе?
Плачне, грдне помрчине - могу л' оне свјетлост крити?
Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.
...............................................................
Плам ће вјечно животворни блистат Србу твоје зубље,
све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.
...............................................................
Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилиће;
ал' хероје ка Пожарске, дивотнике и племиће,
гле, Српкиње сада рађу! Благородством Српство дише!
Бјежи, грдна клетво, с рода - завјет Срби испунише!
Kliknite za proširenje...

Пресретач:
Ђура Јакшић

Јевропи

Теби да певам - теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв -
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
"Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, смерна, да л' живот може
У таквом игу несрећни род?...
Изгинућемо!...
"Па изгините!"

Подсмеха твога горди је збор.
"И гинућемо, гинути славно -
Ил' мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо - али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил' гроб!"
Kliknite za proširenje...


I nigde jedan Srbijanac i nesto srbijansko! Sve samo Srbi i sve srpsko!
 
Пресретач:
Ђура Јакшић

Јевропи

Теби да певам - теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв -
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
"Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, смерна, да л' живот може
У таквом игу несрећни род?...
Изгинућемо!...
"Па изгините!"

Подсмеха твога горди је збор.
"И гинућемо, гинути славно -
Ил' мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо - али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил' гроб!"
Kliknite za proširenje...

De profundis

Ти утеху чекаш. Не, утехе нема:
Што утехом зову, зови заборавом;
Јад истински дубок никад не задрема.

Растрзана тако међу сном и јавом,
Гледајући како непомично бдије
Тај Анђео Страдања над тужном ти главом.

Ти желиш и чекаш. И не знаш да није
Ни сад испијена та чемерна чаша,
И свирепи отров једне ироније;

И да ће нас вечно страсна прошлост наша
У немирне ноћи да тргне и сети,
Као звекет ланца старог робијаша.

Сурови ће дани доћи и узети
Сваки по свој део од срца што бунца,
Што жели, што моли; а ти ћеш се пети;

Пети непрекидно, до кобног врхунца,
Голом стопом, бледа, смрзла, јадно дете
Пружајучи руке и вапијућ: Сунца!

И тако ти дани без среће и мете,
Односећ свој део страдања и суза,
Као гаврани ће крај нас да пролете,

И не покидавши ни једну од ужа
Што нас вежу и сад за прошлост, што стоји,
За нама и гледа на нас ко Медуза.

Јован Дучић
 
M. Rokvić:
Како Вас није срамота да након неколико текстова о томе од кад он постоји и где је настао, упадате са питањем "од кад постоји термин Србијанац и где је настао"? Па за чије бабе здравље су исписане 4 странице ове теме и сажвакана читава материја уздуж и попреко? Да би се неко на 5. појавио и питао "А о чему се овде ради?"
Kliknite za proširenje...

Pa ne zove se covek dzabe Presretac:hahaha::hahaha:
 
Српска се труба с Косова чује

Српска се труба с Косова чује,
Србина сваког да обрадује.
Трубите браћо, силније, боље,
опет је српско Косово Поље. (2x2)

Српски јунаци, сунце вам сину,
осветисте се ви душманину.
Осветили сте Цара Лазара,
све Југовиће, Богдана стара. (2x2)

Ивана, Милана, Милоша лава,
Српство им кличе хвала и слава.
Бановић Страхињу, Краљевић Марка,
све нас је српска родила мајка. (2x2)


Ој војводо Синђелићу

Ој војводо Синђелићу,
српски сине од Ресаве равне. (2x2)
Ти си знао Србина заклети,
како ваља за слободу мрети. (2x2)

Пушка пуче, бој се вије,
а Синђелић љуту битку бије. (2x2)
Љуту битку бије за слободу,
за слободу српскоме народу. (2x2)

Ој војводо ти си пао,
али душман још од тебе стрепи. (2x2)
Душманске си посекао главе,
зато тебе Срби радо славе.
Ти си дао живот за слободу,
за слободу српскоме народу


Милоје Поповић (речи на музику 1964)

Марш на Дрину

У бој крените јунаци сви
Крен'те и не жал'те живот свој
Цер да чује твој, Цер да види бој
А река Дрина, славу, храброст
И јуначку руку српског сина.

Пој, пој, Дрино водо хладна ти
Памти, причај кад су падали
Памти храбри строј који је
Пун огња, силе, снаге, протерао
Туђина са реке наше драге.

Пој, пој, Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војев'о се бој
Крај хладне воде
Крв је текла
Крв се лила
Дрином због слободе.
 
Пресретач:
Српска се труба с Косова чује

Српска се труба с Косова чује,
Србина сваког да обрадује.
Трубите браћо, силније, боље,
опет је српско Косово Поље. (2x2)

Српски јунаци, сунце вам сину,
осветисте се ви душманину.
Осветили сте Цара Лазара,
све Југовиће, Богдана стара. (2x2)

Ивана, Милана, Милоша лава,
Српство им кличе хвала и слава.
Бановић Страхињу, Краљевић Марка,
све нас је српска родила мајка. (2x2)


Ој војводо Синђелићу

Ој војводо Синђелићу,
српски сине од Ресаве равне. (2x2)
Ти си знао Србина заклети,
како ваља за слободу мрети. (2x2)

Пушка пуче, бој се вије,
а Синђелић љуту битку бије. (2x2)
Љуту битку бије за слободу,
за слободу српскоме народу. (2x2)

Ој војводо ти си пао,
али душман још од тебе стрепи. (2x2)
Душманске си посекао главе,
зато тебе Срби радо славе.
Ти си дао живот за слободу,
за слободу српскоме народу


Милоје Поповић (речи на музику 1964)

Марш на Дрину

У бој крените јунаци сви
Крен'те и не жал'те живот свој
Цер да чује твој, Цер да види бој
А река Дрина, славу, храброст
И јуначку руку српског сина.

Пој, пој, Дрино водо хладна ти
Памти, причај кад су падали
Памти храбри строј који је
Пун огња, силе, снаге, протерао
Туђина са реке наше драге.

Пој, пој, Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војев'о се бој
Крај хладне воде
Крв је текла
Крв се лила
Дрином због слободе.
Kliknite za proširenje...

ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ





Востани Сербије! Востани царице!

И дај чедом твојим видет твоје лице.

Обрати серца их и очеса на се,

И дај њима чути слатке твоје гласе.



Востани Сербије!

Давно си заспала,

У мраку лежала.

Сада се пробуди

И Сербље возбуди!



Ти воздигни твоју царску главу горе,

Да те опет позна и земља и море.

Покажи Европи твоје красно лице,

Светло и весело, како вид Данице.



Востани Сербије!

Давно си заспала,

У мраку лежала.

Сада се пробуди

И Сербље возбуди!



Теби сад помаже и небесна воља

И сад ти се показује и судбина боља.

Сви ближњи твоји теби добра желе

И даљни се народи твом добру веселе.



Востани Сербије!

Давно си заспала,

У мраку лежала.

Сада се пробуди

И Сербље возбуди!



1804.
 
Пресретач:
Српска се труба с Косова чује

Српска се труба с Косова чује,
Србина сваког да обрадује.
Трубите браћо, силније, боље,
опет је српско Косово Поље. (2x2)

Српски јунаци, сунце вам сину,
осветисте се ви душманину.
Осветили сте Цара Лазара,
све Југовиће, Богдана стара. (2x2)

Ивана, Милана, Милоша лава,
Српство им кличе хвала и слава.
Бановић Страхињу, Краљевић Марка,
све нас је српска родила мајка. (2x2)


Ој војводо Синђелићу

Ој војводо Синђелићу,
српски сине од Ресаве равне. (2x2)
Ти си знао Србина заклети,
како ваља за слободу мрети. (2x2)

Пушка пуче, бој се вије,
а Синђелић љуту битку бије. (2x2)
Љуту битку бије за слободу,
за слободу српскоме народу. (2x2)

Ој војводо ти си пао,
али душман још од тебе стрепи. (2x2)
Душманске си посекао главе,
зато тебе Срби радо славе.
Ти си дао живот за слободу,
за слободу српскоме народу


Милоје Поповић (речи на музику 1964)

Марш на Дрину

У бој крените јунаци сви
Крен'те и не жал'те живот свој
Цер да чује твој, Цер да види бој
А река Дрина, славу, храброст
И јуначку руку српског сина.

Пој, пој, Дрино водо хладна ти
Памти, причај кад су падали
Памти храбри строј који је
Пун огња, силе, снаге, протерао
Туђина са реке наше драге.

Пој, пој, Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војев'о се бој
Крај хладне воде
Крв је текла
Крв се лила
Дрином због слободе.
Kliknite za proširenje...


I opet nadjosmo sve Srbe, srpsko, srpske sinove, a nema Srbijanaca, srbijanskih sinova i srbijanskog! Lele majko! :worth:
 
Еј, Анђелче, види скупио се онај 1%, сви дошли на концерт у Крушевац :D

И певају из свег гласа "По том нек се знају СРБИЈАНЦИ!" :D

 
menjam.se:
Еј, Анђелче, види скупио се онај 1%, сви дошли на концерт у Крушевац :D

И певају из свег гласа "По том нек се знају СРБИЈАНЦИ!" :D

Kliknite za proširenje...

Pa pevaju, jer je takav tekst pesme!
Nego nisi nam objasnio kako to da ne nadjosmo ni jednog Srbijanca, ni jednog srbijanskog sina i nista srbijanskog u tektovima koje ti je Presretac izneo i koji su mnogo stariji nego ta tvoja "Odakl si sele"? :think:
 
Plavo Andjelce:
Pa pevaju, jer je takav tekst pesme!
Nego nisi nam objasnio kako to da ne nadjosmo ni jednog Srbijanca, ni jednog srbijanskog sina i nista srbijanskog u tektovima koje ti je Presretac izneo i koji su mnogo stariji nego ta tvoja "Odakl si sele"? :think:
Kliknite za proširenje...

A možda zato što se odnosi na sve Srbe uopšteno ?



Plavo Andjelce:
Koje pitanje?
Kliknite za proširenje...
To na koje si replicirala, sa predhodne stranice.
 
Plavo Andjelce:
Pa pevaju, jer je takav tekst pesme!
Nego nisi nam objasnio kako to da ne nadjosmo ni jednog Srbijanca, ni jednog srbijanskog sina i nista srbijanskog u tektovima koje ti je Presretac izneo i koji su mnogo stariji nego ta tvoja "Odakl si sele"? :think:
Kliknite za proširenje...

Легендо! :worth:

Plavo Andjelce:
ta tvoja "Odakl si sele"? :think:
Kliknite za proširenje...

Пардон, твоја "Одакле си, селе". :mrgreen:
 
Списак српских епских народних песама

http://sr.wikipedia.org/sr/Списак_српских_епских_народних_песама


Милош у Латинима

Боже мили, чуда великога!
Када славни Српски кнез Лазаре
Посла зета Милош-Обилића
У Латине да купи хараче:
Латини га дивно дочекаше,
И господском части угостише,
Па га воде пред бијелу цркву,
Пред бијелу цркву Димитрију,
Пак се вале Латинска господа:
"Гле, видиш ли, војвода Милошу!
"Видиш нашу цркву Димитрију,
"Какова је и колика ли је?
"Ви нејмате таковијех цркви."
Вели њима војвода Милошу:
"Ви сте мудри, господо Латинска,
"Јесте мудри ал' зборите лудо!
"Да ви знате наше намастире,
"Наших славних цара задужбине,
"Какови су и колики ли су!
"Да видите лавру Студеничку
"Не далеко од Новог Пазара;
"Да видите Ђурђеве Ступове
"Код Дежеве старијех дворова,
"Задужбине цара Симеуна;
"Да видите чудо невиђено,
"Б'јел Вилиндар усред горе Свете,
"Задужбину Саве светитеља
"И његова оца Симеуна;
"Да видите Жичу крај Мораве
"И код Ибра више Карановца;
"Сопоћане Рашки на извору,
"Задужбине светога Стевана,
"Српског краља првовјенчанога;
"Да видите Папраћу велику
"Виш' Зворника Спречи на извору
"Под високом гором Бороговом,
"Задужбину Вукана жупана;
"Да видите високе Дечане
"Код Призрена града бијелога,
"Задужбину краља Дечанскога;
"Да видите Рачу пребијелу
"Код Сокола украј воде Дрине;
"Да видите лијепу Троношу
"Код Лознице на р'јеци Троноши,
"Задужбину браће Југовића;
"Да видите славну Раваницу
"У Ресави ниже Параћина
"На студеној р'јеци Раваници,
"Задужбину нашег господара,
"Господара, славног кнез-Лазара;
"И остале Српске манастире,
"Да видите, пак да се дивите,
"Какови су и колики ли су!
"Шта је ваша црква Димитрија?
"Ја ћу вам је сада претурити
"А из руке тешким буздованом."
Ал' Латини то не вјероваше,
Но с Милошем они с' опкладише
У хиљаду жутијех дуката.
Узе Милош перна буздована
И засука бијеле рукаве,
Пак се моли Богу истиноме:
"Прости, Боже и бијела цркво!
"Да се једном бацим преко тебе:
"Не ћу на те, него преко тебе."
Пак потеже перним буздованом,
Буздован се замче у облаке:
Једни веле: "Јесте претурио,"
Други веле: "Није претурио,"
Трећи веле: "Јесте, те високо."
Кад се врати перни буздоване
Изнад б'јеле цркве из облака,
Он удари у банове дворе,
Те полупа срчали чардаке,
И ту уби два банова сина
И четири морска џенерала
И дванаест великих властела.
Кад то виђе господа Латинска,
Уватише војводу Милоша,
Бацише га на дно у тамницу.
Често Милош кроз прозор погледа,
Не би л' мог'о кога угледати;
Ал' угледа Косту Циганина,
Па га поче Богом братимити:
"Богом брате, Коста Циганине!
"Ево тебе три дуката жута,
"Донеси ми један лист хартије,
"Лист хартије књиге без јазије."
То је Коста за Бога примио,
Донесе му један лист хартије,
Лист хартије књиге без јазије,
Милош сједе ситну књигу писат'
Своме тасту Српском кнез-Лазару,
Не пише је, чим се књиге пишу,
Већ је пише крви од образа;
Све му каза што је и како је.
Кад Лазару ситна књига дође,
И он виђе, што му књига каже,
Ону гледа, другу ситну пише,
Те је шаље господи Латинској,
У књизи им овако бесједи:
"Чујете ли, господо Латинска!
"Пустите ми мог зета Милоша,
"Подајте му од земље хараче,
"И опкладе хиљаду дуката;
"Ако ли га одмах не пустите,
"Вјера моја тако ми помогла!
"Дић' ћу на вас Србље и Маџаре,
"Сву ћу вашу земљу похарати,
"Похарати, огњем попалити."
Кад Латини књигу проучише,
Брже-боље пустише Милоша,
Дадоше му од земље хараче,
И опкладе хиљаду дуката.
 
Пресретач:
Списак српских епских народних песама

http://sr.wikipedia.org/sr/Списак_српских_епских_народних_песама


Милош у Латинима

Боже мили, чуда великога!
Када славни Српски кнез Лазаре
Посла зета Милош-Обилића
У Латине да купи хараче:
Латини га дивно дочекаше,
И господском части угостише,
Па га воде пред бијелу цркву,
Пред бијелу цркву Димитрију,
Пак се вале Латинска господа:
"Гле, видиш ли, војвода Милошу!
"Видиш нашу цркву Димитрију,
"Какова је и колика ли је?
"Ви нејмате таковијех цркви."
Вели њима војвода Милошу:
"Ви сте мудри, господо Латинска,
"Јесте мудри ал' зборите лудо!
"Да ви знате наше намастире,
"Наших славних цара задужбине,
"Какови су и колики ли су!
"Да видите лавру Студеничку
"Не далеко од Новог Пазара;
"Да видите Ђурђеве Ступове
"Код Дежеве старијех дворова,
"Задужбине цара Симеуна;
"Да видите чудо невиђено,
"Б'јел Вилиндар усред горе Свете,
"Задужбину Саве светитеља
"И његова оца Симеуна;
"Да видите Жичу крај Мораве
"И код Ибра више Карановца;
"Сопоћане Рашки на извору,
"Задужбине светога Стевана,
"Српског краља првовјенчанога;
"Да видите Папраћу велику
"Виш' Зворника Спречи на извору
"Под високом гором Бороговом,
"Задужбину Вукана жупана;
"Да видите високе Дечане
"Код Призрена града бијелога,
"Задужбину краља Дечанскога;
"Да видите Рачу пребијелу
"Код Сокола украј воде Дрине;
"Да видите лијепу Троношу
"Код Лознице на р'јеци Троноши,
"Задужбину браће Југовића;
"Да видите славну Раваницу
"У Ресави ниже Параћина
"На студеној р'јеци Раваници,
"Задужбину нашег господара,
"Господара, славног кнез-Лазара;
"И остале Српске манастире,
"Да видите, пак да се дивите,
"Какови су и колики ли су!
"Шта је ваша црква Димитрија?
"Ја ћу вам је сада претурити
"А из руке тешким буздованом."
Ал' Латини то не вјероваше,
Но с Милошем они с' опкладише
У хиљаду жутијех дуката.
Узе Милош перна буздована
И засука бијеле рукаве,
Пак се моли Богу истиноме:
"Прости, Боже и бијела цркво!
"Да се једном бацим преко тебе:
"Не ћу на те, него преко тебе."
Пак потеже перним буздованом,
Буздован се замче у облаке:
Једни веле: "Јесте претурио,"
Други веле: "Није претурио,"
Трећи веле: "Јесте, те високо."
Кад се врати перни буздоване
Изнад б'јеле цркве из облака,
Он удари у банове дворе,
Те полупа срчали чардаке,
И ту уби два банова сина
И четири морска џенерала
И дванаест великих властела.
Кад то виђе господа Латинска,
Уватише војводу Милоша,
Бацише га на дно у тамницу.
Често Милош кроз прозор погледа,
Не би л' мог'о кога угледати;
Ал' угледа Косту Циганина,
Па га поче Богом братимити:
"Богом брате, Коста Циганине!
"Ево тебе три дуката жута,
"Донеси ми један лист хартије,
"Лист хартије књиге без јазије."
То је Коста за Бога примио,
Донесе му један лист хартије,
Лист хартије књиге без јазије,
Милош сједе ситну књигу писат'
Своме тасту Српском кнез-Лазару,
Не пише је, чим се књиге пишу,
Већ је пише крви од образа;
Све му каза што је и како је.
Кад Лазару ситна књига дође,
И он виђе, што му књига каже,
Ону гледа, другу ситну пише,
Те је шаље господи Латинској,
У књизи им овако бесједи:
"Чујете ли, господо Латинска!
"Пустите ми мог зета Милоша,
"Подајте му од земље хараче,
"И опкладе хиљаду дуката;
"Ако ли га одмах не пустите,
"Вјера моја тако ми помогла!
"Дић' ћу на вас Србље и Маџаре,
"Сву ћу вашу земљу похарати,
"Похарати, огњем попалити."
Кад Латини књигу проучише,
Брже-боље пустише Милоша,
Дадоше му од земље хараче,
И опкладе хиљаду дуката.
Kliknite za proširenje...

Значи, Србијанци нису Срби, него СрбЉи? :lol:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Da li su Srbi prokockali kapital sa Kajmakčalana
2
Odgovora
39
Pregleda
653
JulianAlpsMedia
JulianAlpsMedia
Š
Ko je kriv za sukoba Hrvati-Srbi?
2 3
Odgovora
56
Pregleda
1.065
FDDD
FDDD
Nina
Heroj i učitelj
Odgovora
5
Pregleda
247
Nina
Nina

Back
Top