Srbi i Srbijanci

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Јел настао на подручију Аустро-Угарске која је у српском националном бићу препознала опасност за своје импеијалне тежње ка Блиском истоку и ресурсима ?
Како тај термин није био у употреби на локалним тв Хрватске, БиХ, Црне Горе пре '90-их ?
 
Како Вас није срамота да након неколико текстова о томе од кад он постоји и где је настао, упадате са питањем "од кад постоји термин Србијанац и где је настао"? Па за чије бабе здравље су исписане 4 странице ове теме и сажвакана читава материја уздуж и попреко? Да би се неко на 5. појавио и питао "А о чему се овде ради?"
Нисам имао намеру да Вам повредим сујету, само сам питао где и када је настао термин и дали га је користила аустро-угарска цензорска машинерија у разбијању српског националног бића ?
Толеранција мора да постоји међу корисницима овог форума али је крајње нејасно где је настао тај термин , од кога је настао и ко га је уметнуо у свест појединих полуобразованих људи ?
 
A kako bi bilo za nekg drugog .

Nacionalno Hrvat ,
Regionalno - ????????? preciznije dalmatinac .

Национално Хрват, регонално Славонац, прецизније Сријемац
или
Национално Хрват, регонално Славонац, прецизније Барањанин
или
Национално Хрват, регонално Загорац, прецизније Међимурец

нека ме исправи неко из Хрватске ако грешим.
 
Извињавам се што сам Вас на такав начин прозвао, али није било другачијег начина да изазовем реакцију, а, извините, већ сам се на овој теми опекао што сам претпостављао саговорниково праћење теме и искрену жељу за разговор о њој. Ипак, на Лукторов наступ сте реаговали са "Браво!", а у питању је била један обичан пример потпуно шупље аргументације и неразумевања написаног.

Не верујем Вам да "нисте чули" шта се то сматра Србијом унутар Србије, пре мислим да Вам тако нешто смета и да се правите да не знате, па мене користите као пример како ћете некога убедити да покуша да нешто прецизно дефинише, не бисте ли му непрестано постављали потпитања и покушали да га доведете у апсурд. То су софистичке методе по којима су дан и ноћ или ћелав човек и човек са косом једно исто и да нема разлике. Радије ћу Вас упутити да мало пропутујете нашом дивном Србијом и посетите сремачка и банаћанска села и људе на лицу места питате ко су Србијанци и која је то регија Србија.

Мој пример са национализмом нисте добро разумели. Ја сам рекао да се из имена државе Србије изводи придев српски, а не србијански, те да су стога српски председник, српска влада, српска скупштина, српско држављанство, српска репрезентација итд. Проблем је у томе што се на идентичан начин исказују и изрази председник Срба, влада Срба, скупштина Срба, држављаство Срба, репрезентација Срба итд. и због тога ћете у медијима ретко (али на сву срећу све чешће) чути генитивске варијанте председник Србије, држављанство Србије, репрезентација Србије итд. Разлог за то је искључиво политичке природе, а не лингвистичке, што сте имали прилике да видите и ових дана на примеру муфтије Зукорлића из Новог Пазара коме је, као политичком вођи, изразито засметала формулација "српско држављанство" у српском пасошу. То је образац на који сам мислио, образац непознавања језика и језичких промена и склоност политизацији регуларних израза. Никако нисам оправдавао изразе србијански председник и слично, јер се придев србијански не односи на државу Србију.

Даље тумачење сложености и односа појма народа и нације је сасвим коректно и представља валидно тумачење, али крајњи закључак није исправан. Говорим са језичке стране, Србин није држављанин Србије, већ припадник српског народа. Исто и Мађар, Румун, Хрват, Словенац итд. Не постоји за сваку државу јединствен термин за њеног држављанина, већ само за оне које у свом називу носе име територије, никако нечије етничко име. Наравно, са изузетком географски веома удаљених или непознатих држава. Тако Србин са швајцарским држављанством јесте Швајцарац, али Србин са немачким држављанством није Немац. Србин са црногорским држављанством јесте Црногорац, али Србин са хрватским није Хрват. Као што је и Србин из Македоније Македонац, али Србин из Румуније није Румун. Држављанство Србин не постоји, постоји само Србин као националност, односно народност, припадништво народу. И овде одмах напомињем да свесно и намерно преплићем појам народности и нације, јер тумачење које сте навели, иако валидно, ипак није једино. На пример, у Србији међу српским држављанима постоји и ромска, буњевачка, горанска и русинска националност, те на примеру поменутих националних заједница видимо да постоје и нације које немају своју државу. Са етимолошке стране, нација и народ значе исто, народити се. У раним издањима Лексикона страних речи и израза Милана Вујаклије, одредница нација се дефинише као народ, национализам као родољубље - појмови везани искључиво за заједницу на етничкој основи
Proputovao sam ja našu prelepu Srbiju uzduž i popreko i vrlo dobro znam da se termin Srbijanac koristi i da postoji to niko nespori ali to nikako ne znači da je on ispravan i da se jednostavno može nametnuti kao takav a pogotovo ne ako se on vezuje za nešto što zaista ne postoji u geografskom i administrativnom smislu. Zaista nisam čuo niti bilo gde pročitao da postoji regija koja se zove Srbija u državi Srbiji ili što je još gore srbijanska regija za koju vi vezujete termin Srbijanac.

Što se tiče naroda , nacije, države nisam imao nameru da bilo kome namećem viđenje kao konačno i jedino ispravno ali po meni je ono veoma logično. Ponoviću jedan deo da bi mogao da nastavim Za razliku od države i državljanstva narod, nacija i nacionalnost nisu ustavno pravne kategorije pa tako ne postoji stroga definicija kojom se pojedinac ili grupa ljudi svrstavaju u odredjeni narod ili naciju. Pripadnost narodu ili naciji je slobodna i izvan je zakonskih okvira bilo koje države. Znači ne postoje zakoni koji odredjuju ko je kakve nacije ili kojem narodu pripada. Istine radi treba reći da ustavi nacionalnih država preciziraju ( obično u preambuli ustava ) kojem narodu pripada ta država ali ne i konkretno ko je pripadnik tog naroda. Definicije naroda, nacije i nacionalnosti su u domenu istorijskog,sociološkog i filozofskog istraživanja i obrade. Prema tim naukama u svetu postoji par hiljada naroda od kojih su samo retki postali nacije. Opšteprihvaćena definicija za narod je da je to samoprepoznata zamišljena ( ne izmišljena ) grupa ljudi na odredjenjoj teritoriji koja deli zajedničku istoriju, kulturu, jezik, tradiciju i vrlo često mada ne obavezno religiju. Sledeći nalaze gore pomenutih nauka, narod koji je uspeo da stvori ( izgradi ) svoju nacionalnu državu zove se nacija. Nacija je znači narod koji ima svoju državu koja nosi njegovo narodno ime i čijim ustavom je precizirano da je ta država matična država ili domovina odredjenog naroda. Naciju tvore ljudi pripadnici odredjenog naroda koji ima svoju nacionalnu državu i u tom slučaju se može povući paralela izmedju nacije i države. Proizilazi da je nacija država ali da država nije u svakom slučaju i nacija. Shodno tome u svetu danas egzistiraju nacionalne, višenacionalne i nenacionalne države. Primer za nacionalnu državu je recimo Mađarska, a primer za višenacionalnu državu je Švajcarska a primer za nenacionalnu državu je USA. U stranim jezicima postoje različiti izrazi za ove pojmove: engleski people ili francuski peuple za narod, u političkom i demokratskom smislu, i na oba jezika nation u etničkom smislu. Me­djutim, reč nation može u tim jezicima da označava i državu, kao u nazivu svetske organizacije, koji se i kod nas prevodi kao Ujedinjene nacije iako je to organizacija država a ne nacija.U engleskom jeziku ne postoji razlika izmedju nacije i naroda, dok to kod nas postoji. Nazivi nacionalno i internacionalno se u političkom žargonu koriste kao tehnički termini i u tom slučaju se odnose na državu. U nešto strožijoj verziji ipak nacija označava ljude a ne zemlje/države. Po meni to znači da svako ko ima državljanstvo recimo Nemačke bila ona definisana kao nacionalna ili ne on je po državljanstvu Nemac a po nacionalnosti ili narodnosti može biti šta god želi.
 
Можете се и ви дурити и брецати до сутра, али појам Србин није регионални него национални. Термин јесте условно нов, али није толико нов колико неки желе да прикажу, јер његова употреба сеже у 19. век. Можемо до сутра говорити како Србин из Босне није Босанац, или Србин из Херцеговине Херцеговац или Србин из Лике Личанин, већ да су сви једино и само Срби, али никад неће поништити регионалне, језичке и културне разлике. Ја разумем потребу Србијанаца да за себе узму примат међу Србима и ексклузивно право на употребу тог имена, али разумите и Ви да остали Срби то никад неће прихватити. Србијанска ношња није српска ношња, већ само једна од српских ношњи. Не знам због чега је ово толико тешко да се прихвати. Плус, за мање од пет минута сте ми одговорили на текст који сам писао пола сата, па закључује да сте брзоплето прешли преко осврта о значењу и контексту речи. Све и да игноришете термин Србијанац или га неко прогласи за увредљиву реч, он ће и даље имати своје значење. А док се не уведе другачија реч која ће том термину бити потпуни синоним, она ће се и даље користити, и даље ће постојати у говору. Можете једино постићи то да је неко не употребљава у Вашем присуству из жеље да Вас не увреди, али будите убеђени да ће је користити свеједно.

Упоредите са речи Босанац. Политизацијом тог термина од стране бошњачких унитариста је довело до реакције да Срби из оног дела Босне који припада Републици Српској исто говоре о речи Босанац као и Ви о речи Србијанац. А да ли је то учинило да реч Босанац нестане и да изгуби своје значење? Размислите мало о томе.

Ако Крушевац спада у део тог Поморавља које би требало да обиђем, могу да Вам кажем да сам пре извесног броја година у једној финој кафани чуо како гости заједно са певачицом певају речи већ поменуте песме "Одакле си, селе?", а у којој се помиње Крушевац, као и речи Србијанац, Србијанка и Чарапанка. Схватићете да Ваш став не могу да прихватим као општи, већ само као лични.

Da istina je da je pojam Srbin nacionalni, zato i nastaje nesporazum.

Zato Srbima iz Srbije i nije vecinom jasno, cemu naziv Srbijanci ?
XIX v je daleko, tadasnja upotreba je imala svrhu s obzirom da su Srbi ziveli u tudjim drzavama i razlicitim regijama.
Danas to nije slucaj, jer su sto kazu Srbi svoji na svome i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori i Srbiji, pa i u Vojvodini u okviru ili cak i van okvira Srbije. Svejedno Srbi u Vojvodini jesu sada i bili bi svoji na svome, cak i u slucaju otcepljenja. Ostali bi vecinski narod - punopravni. I ostali bi Srbi a nikako Vovodjani. Vojvodjani su svi stanovnici Vojvodine. Zar ne ?

Sta se peva po kafanama jeste pitanje ali ne zaista ozbiljno kada govorimo o ovome, po mom misljenju.

Ja ne razumem vas komentar da razumete potrebu Srba iz Srbije da imaju primat medju Srbima ?

Kako ste dosli do zakljucka da potreba da se nazivaju svojim nacionalnim imenom - Srbi - povlaci ikakav primat ?
Meni ta potreba Srba iz Srbije znaci jedino da oni zele da budu nazivani svojim imenom.
A ime im je Srbi, a ne Srbijanci. Ne vidim nista drugo iza te potrebe.

To uopste ne podrazumeva nikakvo ekskluzivno pravo. Kako to moze smetati nazivanju Srba iz ostalih krajeva opet Srbima ? Bas nikako. I ostali Srbi su Srbi I otkud je to sad problem ili otkud to podrazumeva ikakv primat jednih nad drugima ?

Brkanje nacije I naroda u svrhu deljenja naroda jednom je imalo svoju svrhu ali to je valjda za nama. Nemac je Nemac I u Svajcarskoj I u Austriji I u Nemackoj. Nije svajcarac I on to jako dobro zna. U smislu naroda, svakako. U Austriji Nemci su najveca nacionalna manjina na pr. Takodje svajcarski Frnacuz to vrlo dobro zna i ne govori Nemacki u 90% slucajeva ! Govore medjusobno na engleskom najcesce i pitaju se zasto drzava baca pare na ucenje francuskog od strane nemackih svajcaraca odnosno na ucenje nemackog od strane francuskih svajcaraca. Oni se ljudi otvoreno pitaju o tome, suvise su ozbiljni da se poigravaju takvim stvarima. I ne vole da bacaju novac nisu dovoljno bogati za to kako sami kazu.

Vase poredjenje Bosanaca u ovom kontekstu je po mom misljenju neodgovarajuce jer, Bosanac moze biti samo nacionalna odrednica,a nikako narodna, pod uslovom da BIH zaista postoji kao drzava, a ne kao Protektorat. Pojam Bosanac cak I da je opste prihvacen moze oznaciti pripadnika bilo kog naroda (od 3 postojeca) koji je iz Bosne.

Pojam Srbijanac moze oznaciti samo Srbina iz Srbije, nikako Rumuna, Bosnjaka ili Madjara.
Tu je razlika.


:ceka:
 
Национално Хрват, регонално Славонац, прецизније Сријемац
или
Национално Хрват, регонално Славонац, прецизније Барањанин
или
Национално Хрват, регонално Загорац, прецизније Међимурец

нека ме исправи неко из Хрватске ако грешим.

Ali to nema veze jedno s drugim .

Ako je Nacionalno Srbin , a regionalno Sumadinac , onda moze preciznije da bude , ne primer Tamnavac , a ne Srbijanac .
Jedini ekvivalent za to Srbijanac je Hrvatijanac , a ko sto i sam znas , to ne postoji .
 
Sve u svemu, kod ovakvih pitanja moraju se uvažiti i emocionalni argumenti.

Dodaću, kad uhvatim vrěmena, još několiko indikativnih članaka.

Емоционални аргумент је и тај да ја, рецимо, не признајем назив Војвођанин и противим се њему, а он се исто тако споља интензивно користи, па и међу тзв. Србијанцима који у исти кош мећу Банаћане, Бачване и Сремце и све их колективно тако зову.

Плус, тим именом се нарочито ките новосадски аутономаши.

И како да га ја сад укинем кад ме други тако зову? И пре него што су увели термин Војвођанин, Срби јужно од Саве и Дунава су увек смишљали неки посебан назив за нас горе. Пречани, "Швабе" и шта већ. Кад се обнављала Србија на југу, управо су одавде ишли и културни радници и интелигенција и увек су их Срби са југа примали са резервом, као некакве туђинце.

А док Србија није била ослобођена, исто тако су на северу примали са подозрењем оне са југа, као оне који долазе из "Турске".

Јесте Србија на југу разнолика и није исто Пироћанац и Чачанин, али нису исто ни Кикинђанин и Митровчанин, па их опет све заједно неко ставља под исту војвођанску капу.
 
Емоционални аргумент је и тај да ја, рецимо, не признајем назив Војвођанин и противим се њему, а он се исто тако споља интензивно користи, па и међу тзв. Србијанцима који у исти кош мећу Банаћане, Бачване и Сремце и све их колективно тако зову.

Плус, тим именом се нарочито ките новосадски аутономаши.

И како да га ја сад укинем кад ме други тако зову? И пре него што су увели термин Војвођанин, Срби јужно од Саве и Дунава су увек смишљали неки посебан назив за нас горе. Пречани, "Швабе" и шта већ. Кад се обнављала Србија на југу, управо су одавде ишли и културни радници и интелигенција и увек су их Срби са југа примали са резервом, као некакве туђинце.

А док Србија није била ослобођена, исто тако су на северу примали са подозрењем оне са југа, као оне који долазе из "Турске".

Јесте Србија на југу разнолика и није исто Пироћанац и Чачанин, али нису исто ни Кикинђанин и Митровчанин, па их опет све заједно неко ставља под исту војвођанску капу.

A какав се појам употребљава за Србе са простора Старе Србије ? Под појмом Стара Србија се сматра територија коју је Краљевина Србија унела у државу Срба Хрвата и Словенаца (Југославија), а касније је комунистички режим без воље грађана Србије створио Косово и Метохију и Македонију, једној је дао статус српске покрајине, а другој републике и дао им ингеренције које оне никада нису имале.
 
Kako ste dosli do zakljucka da potreba da se nazivaju svojim nacionalnim imenom - Srbi - povlaci ikakav primat ?
Meni ta potreba Srba iz Srbije znaci jedino da oni zele da budu nazivani svojim imenom.
A ime im je Srbi, a ne Srbijanci. Ne vidim nista drugo iza te potrebe.

Е баш о овоме сам на једној теми расправљао пре једно месец дана! :D

И ја сам уочио да Срби из уже Србије воле да имају примат над осталима и да их зову Војвођанима, Босанцима, овима, онима, понеки чак и да не признају Србима из Хрватске или Црне Горе да су Срби уопште него нека мешавина туђих утицаја итд, а за себе тако нешто не допуштају, они су само "Срби" и њихово је само "српско". Па је тако једино ношња са шајкачом "српска", а све остале су војвођанска, личка, црногорска итд.

Е, па извини молим те... И ношња Срба у Војводини је исто тако српска. И ношња Срба у ЦГ је исто тако српска. И ношња Срба у Херцеговини је исто тако српска. Ако њих зовеш регионалним називима, не можеш само за своју регионалну ношњу рећи "српска", а за свој регионални мелос "српски".

Ко је некад на РТС-у чуо да иде емисија, на пример, "Вече српске народне музике", а да у њој засвирају тамбураши или да се чују личке попевке? Не! Чуће се само србијанска музика, играти србијанско коло и све ће то да буде пласирано као "српско". А тамбурица кад треба да засвира, кажу "А сада мало и војвођанске песме". Свашта. Овде кад се каже српска песма, мисли се на српску песму уз тамбуру... оне селе и опанци, то се овде каже србијанска музика. И одједном наша локална српска постане војвођанска, а суседна локална србијанска - српска.

О томе се ради.

А о томе да сам на овом форуму од Србијанаца био називан Циганином, бечким слугом, издајником, папистом, католиком, Мађаром, успореним Лалом и сл., а чист сам Србин и православац из Србије, нећу ни да трошим речи. Можемо ми говорити до сутра да Србијанци "не постоје" и да "не постоји свест о заједништву", али очигледно има много људи који итекако имају свест о заједништву, а кад виде нешто што одудара од њиховог завичајног говора или фолклора, одмах то стављају у "несрпско". Ја напишем "сретан" како се и каже у целој Војводини, одмах се нађе неки да ми напише да сам 'Рват, јер "Срби не кажу среТан него среЋан".

Зато се и каже "Србијанци", јер нису сви Срби такви. Зато се и каже "србијанство", јер то није српство, то је само један локални део српства.
 
A какав се појам употребљава за Србе са простора Старе Србије ? Под појмом Стара Србија се сматра територија коју је Краљевина Србија унела у државу Срба Хрвата и Словенаца (Југославија), а касније је комунистички режим без воље грађана Србије створио Косово и Метохију и Македонију, једној је дао статус српске покрајине, а другој републике и дао им ингеренције које оне никада нису имале.

Ма, ми смо ти луд народ скроз.

Овде је лепо речено раније, у Средњем веку није постојала територија по имену "Србија".

Постојало је неколико српских земаља: Рашка, Босна, Хум, Дукља, Паганија, а у пар земаља су заузимали значајан део, као Македонија, Угарска. Име "Србија" је ушло у употребу тек када се у једној држави нашло више ових земаља. Названа је тако по Србима, јер Срби у њој живе.

Босна је била и остала Босна.

Хум је, пошто је постао херцеговина Светог Саве, у народу променио име у Херцеговина.

Дукља је постала Зета, а ослобођењем и ширењем малене области "Црна Гора" око Ловћена, цела Зета је постала Црна Гора.

У Паганији су увек били католици, они су се од 18. и 19. века сви окренули ка хрватству и та регија је нестала, стопљена је са Далмацијом.

И све би то било у реду, да Рашка није променила име у "Србија". И сад је једино територија Рашке некаква "права" и "оригинална" Србија и једино Срби из те некадашње Рашке "прави Срби" који не дају да се називају регионалним називом.

Глупост. Тако и Срби у Црној Гори могу да прогласе неки скуп села код Пљеваља да је то "Србија" и да одједном нису Црногорци, да крену да гунђају и гаде се на екавицу, као што се маса у Србији гади на ијекавицу итд.
 
Е баш о овоме сам на једној теми расправљао пре једно месец дана! :D

И ја сам уочио да Срби из уже Србије воле да имају примат над осталима и да их зову Војвођанима, Босанцима, овима, онима, понеки чак и да не признају Србима из Хрватске или Црне Горе да су Срби уопште него нека мешавина туђих утицаја итд, а за себе тако нешто не допуштају, они су само "Срби" и њихово је само "српско". Па је тако једино ношња са шајкачом "српска", а све остале су војвођанска, личка, црногорска итд.

Е, па извини молим те... И ношња Срба у Војводини је исто тако српска. И ношња Срба у ЦГ је исто тако српска. И ношња Срба у Херцеговини је исто тако српска. Ако њих зовеш регионалним називима, не можеш само за своју регионалну ношњу рећи "српска", а за свој регионални мелос "српски".

Ко је некад на РТС-у чуо да иде емисија, на пример, "Вече српске народне музике", а да у њој засвирају тамбураши или да се чују личке попевке? Не! Чуће се само србијанска музика, играти србијанско коло и све ће то да буде пласирано као "српско". А тамбурица кад треба да засвира, кажу "А сада мало и војвођанске песме". Свашта. Овде кад се каже српска песма, мисли се на српску песму уз тамбуру... оне селе и опанци, то се овде каже србијанска музика. И одједном наша локална српска постане војвођанска, а суседна локална србијанска - српска.

О томе се ради.

А о томе да сам на овом форуму од Србијанаца био називан Циганином, бечким слугом, издајником, папистом, католиком, Мађаром, успореним Лалом и сл., а чист сам Србин и православац из Србије, нећу ни да трошим речи. Можемо ми говорити до сутра да Србијанци "не постоје" и да "не постоји свест о заједништву", али очигледно има много људи који итекако имају свест о заједништву, а кад виде нешто што одудара од њиховог завичајног говора или фолклора, одмах то стављају у "несрпско". Ја напишем "сретан" како се и каже у целој Војводини, одмах се нађе неки да ми напише да сам 'Рват, јер "Срби не кажу среТан него среЋан".

Зато се и каже "Србијанци", јер нису сви Срби такви. Зато се и каже "србијанство", јер то није српство, то је само један локални део српства.


Netacno! Bas cuces tamburase i "zalopojke"!
Ne postoji "srbijanstvo", vec srpstvo!
Srpska nosnja nije samo nosnja jelek, opanci i sajkaca...
 
Ма, ми смо ти луд народ скроз.

Овде је лепо речено раније, у Средњем веку није постојала територија по имену "Србија".

Постојало је неколико српских земаља: Рашка, Босна, Хум, Дукља, Паганија, а у пар земаља су заузимали значајан део, као Македонија, Угарска. Име "Србија" је ушло у употребу тек када се у једној држави нашло више ових земаља. Названа је тако по Србима, јер Срби у њој живе.
Босна је била и остала Босна.

Хум је, пошто је постао херцеговина Светог Саве, у народу променио име у Херцеговина.

Дукља је постала Зета, а ослобођењем и ширењем малене области "Црна Гора" око Ловћена, цела Зета је постала Црна Гора.

У Паганији су увек били католици, они су се од 18. и 19. века сви окренули ка хрватству и та регија је нестала, стопљена је са Далмацијом.

И све би то било у реду, да Рашка није променила име у "Србија". И сад је једино територија Рашке некаква "права" и "оригинална" Србија и једино Срби из те некадашње Рашке "прави Срби" који не дају да се називају регионалним називом.

Глупост. Тако и Срби у Црној Гори могу да прогласе неки скуп села код Пљеваља да је то "Србија" и да одједном нису Црногорци, да крену да гунђају и гаде се на екавицу, као што се маса у Србији гади на ијекавицу итд.

Znaci narod koji je ziveo na toj teritoriji nisu Srbijanci, nego Srbi!
 
Poslednja izmena od moderatora:
Sta ja 99%?
Sta hoces da kazes sa tim?
Pesma, ej jak dokaz, sad ces da nas ubedis! :ok:

Хахахаха :D Царице, шта ја да те убеђујем, ето ти шта твоја земљакиња пева, није то моја баба одавде испевала :D

To si ti sam napisao!

Ма не, легенда си, мајке ми! :D
 
Петар Петровић-Његош (у Бечу на Ново љето 1847 года)

Посвета праху Оца Србије

Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,
он ће ера бити страшна људскијема кољенима!
У њ се осам близанацах у један мах изњихаше
из колевке Белонине и на земљи показаше:
Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велинктон и Суворов,
Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов.
Ареи је, страва земна, славом бојном њих опио
и земљу им за поприште, да се боре, назначио.
Из грмена великога лафу изаћ трудно није:
у великим народима генију се гњ'јездо вије;
овде му је поготову материјал к славном дјелу
и тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу.
Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Ево тајна бесмртника; даде Србу сталне груди,
од витештва одвикнута, у њим' лафска срца буди.
Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе,
Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле!
Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге,
сабљом му се Турци куну - клетве у њих нема друге.
...............................................................
Да, витеза сустопице трагически конац прати:
твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати!
...............................................................
Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
На Борисе, Вукашине општа грми анатема,
гадно име Пизоново не см'је каљат мјесецослов,
за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов.
...............................................................
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше,
ал' небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе?
Плачне, грдне помрчине - могу л' оне свјетлост крити?
Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.
...............................................................
Плам ће вјечно животворни блистат Србу твоје зубље,
све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.
...............................................................
Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилиће;
ал' хероје ка Пожарске, дивотнике и племиће,
гле, Српкиње сада рађу! Благородством Српство дише!
Бјежи, грдна клетво, с рода - завјет Срби испунише!
 
A koje je godine to pevala? xa xa xa
Ali u svakom slucaju, jak ti je dokaz!
Nego nisi mi odgovorio...

Ово ти је верзија из 1970-их. ;)

На омоту не пише име аутора песме, него стоји "народна". :D

Имаш у коментарима, помињу да постоје верзије песме и из 1950-их и 1930-их.
 
Ђура Јакшић

Јевропи

Теби да певам - теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв -
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
"Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, смерна, да л' живот може
У таквом игу несрећни род?...
Изгинућемо!...
"Па изгините!"

Подсмеха твога горди је збор.
"И гинућемо, гинути славно -
Ил' мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо - али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил' гроб!"
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top