Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[...indigo child...]

 

[Mister]

PROBLEMI​

Izlazim iz Upravnog suda, a za mnom izlazi žena. Vuče četiri torbe. Pitam je da li joj treba pomoć, kaže da ne treba, ali joj treba društvo. Nisam oduševljena, ali sam vaspitana. Čekamo autobus, a žena priča. Njoj treba da priča, ali meni treba da ćuti. Imam svoje probleme.

Oduzeli su joj 15 godina posla i dostojanstva. Kasnim na posao. Njoj kasni pravda, njeno je valjda bitnije. Na Zelenom vencu se rastajemo, želi mi sreću i kaže: „Hvala na društvu, umirem od raka pluća i idem da kupim knjige koje volim, da ih pročitam još jednom pre nego što umrem.“

Otišla je sa četiri torbe. I sa rakom pluća. Ostala sam da gledam za njom. Tog jutra sam zakasnila na posao. Tog jutra mi je počeo život, na vreme. Bez problema.








Julija Dukić

Zbog cega to... zbog toga sto neko , negde ima vecih problema nego ja...

 

[Zelena milja]

Možda smo se sreli.
Na međi snova i stvarnosti,
Trenutak pred iskliznuće u odvojene svetove.
Možda sam osetila tvoje prisustvo
U bolnom udisaju,
U zvuku što ćuti,
Nemo prateći sve moje korake.
Možda sam te htela,
Bespomoćno i tiho
Znajući da mi kliziš iz duše.

Bojim se svojih možda.
Pokrivam ih tamom.

 

[Rusalka]

Ti, samo jedna, nemoguća i divna;
Moja pesmo, mojih grudi,
pomiluj bar jednom zvezdom
senke, nedostojnih i praznih ljudi.
čiji glas od suza sazdan,
pokušava ti reći, stani, avetna i setna
pesmo, pevaću te, Bog zna, povazdan!
Kao i sve pesme, što o ljubavi
prema tebi, pevaju vekovi;​

 

[Lady Moon]

Kad zaboraviš juli... 2020. godine...