Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

1712729758680.jpg
 

PROBLEMI​





Izlazim iz Upravnog suda, a za mnom izlazi žena. Vuče četiri torbe. Pitam je da li joj treba pomoć, kaže da ne treba, ali joj treba društvo. Nisam oduševljena, ali sam vaspitana. Čekamo autobus, a žena priča. Njoj treba da priča, ali meni treba da ćuti. Imam svoje probleme.

Oduzeli su joj 15 godina posla i dostojanstva. Kasnim na posao. Njoj kasni pravda, njeno je valjda bitnije. Na Zelenom vencu se rastajemo, želi mi sreću i kaže: „Hvala na društvu, umirem od raka pluća i idem da kupim knjige koje volim, da ih pročitam još jednom pre nego što umrem.“

Otišla je sa četiri torbe. I sa rakom pluća. Ostala sam da gledam za njom. Tog jutra sam zakasnila na posao. Tog jutra mi je počeo život, na vreme. Bez problema.




problemi: blacksheep.rs



Julija Dukić

Zbog cega to... zbog toga sto neko , negde ima vecih problema nego ja...
 

Balada iz predgrađa​


lije na uglu petrolejska lampa
svijetlost crvenkastožutu
na debelo blato kraj staroga plota
i dvije, tri cigle na putu.

I uvijek ista sirotinja uđje
u njezinu svjetlost iz mraka,
i s licem na kojem su obično brige
pređe je u par koraka.

A jedne večeri nekoga nema,
a morao bi proć;
I lampa gori,
i gori u magli,
i već je noć.

I nema ga sutra, ni prekosutra ne,
i vele da bolestan leži,
i nema ga mjesec, i nema ga dva,
i zima je već,
i sniježi.

A prolaze kao i dosad ljudi,
i maj već mirise –
a njega nema, i nema, i nema,
i nema ga više.

I lije na uglu petrolejska lampa
svijetlost crvenkastožutu
na debelo blato kraj staroga plota
i dvije, tri cigle na putu.

Dobriša Cesarić
 

BLESO, JA NISAM LIK KOJI TE MUVA​



Strah se uvlači u kosti. Zašto? Ne želiš valjda da ti pišem klišee u kojima se ističe tvoja hrabrost i ženstvenost? Ovakva sranjca te čekaju na svakom koraku. Sve se previše brzo dešava, čini se kao da imaš vremena… Nemoj da se varaš. Spoznaj me!

Ti… Ti si uvek tako depresivna. Želim da se izdigneš iz toga. Jača si nego sto misliš. Nemoj da mi budeš kao ostatak sveta. Dosadnog sveta. Živiš svoj život i uporedo nastaje novi u svakoj tvojoj reči. Bleso, ja nisam lik koji te muva, startuje, kome se sviđa kako si namazala ajlajner. Više volim kada te sretnem iz škole čupavu, sa slušalicama u ušima, skoro uvek tako iscrpljenu. Katkad i tako nervoznu. Pretpostavljam da u glavi premotavaš događaje tog dana, dozu primitivizma… Hah, tako te dobro poznajem. Ti si tako nezaljubljena i loša.

Ako me ne želiš, otvori oči. Neće me biti više, ali želim da otkriješ sebe.

Plasiš se svega ovog što ti govorim jer prokleto znaš da sam u pravu. Ja, koji nemam prava na tebe. Ja koji te činim nervoznom. Ja koji stvaram bune u tebi svojim rečima. Ja koji te svakog jutra budim kucajući na zatvorenoj strani tvojih kapaka u kojima živim.

Ja, postaću stvaran. I ti, ti ćeš me sresti. I zavoleti. I zaljubljivati se u mene. Ne dozvoli da se istrošiš na sve one, obične, koje sretneš pre i posle mene.

Ja postojim. I čekam te da me sretneš.

Dunja Marković
 
Secanja su jaka, gde god da pogledam u sobi naseg bestida i razvrata, sve jos nosi mirise tvoje, cak i hrpa stihova, koje sam ti pisao, a nisam ti ih procitao.

Trazim svuda, ispod stolice, kreveta, ne znam gde su se izgubila, ona lepa secanja i nasi nemiri, rodjeni u strasti ljubavi.

...a vreme prolazi i sve postaje kao najgori san, dok reke misli i reci iste, teku pored mene i njihov eho odzvanja o prazne zidove, sedim na sredini sobe, negde izmedju tuge i ocaja...i stalno tiho ponavljam, ,,da li je moguce, da se sve ovako moralo desiti i da sam ostao sam".
 
...i ova noc je ista, kao i mnoge pre, prikrada se polako, nosi neku strast sa sobom, trazi te...da ti prenese moje poljupce, lake kao san, kojima te prekriva moja ljubav iz masta, kao novogodisnja carolija...

...da...i nije zelja ove noci da ti uznemiri san, ona je tu stalno, da te uz laku noc, sto pre dovede u novi dan u kome cu te voleti, najlepse na svetu, kao i juce i danas i sutradan...
 
Da li stihovi o ljubavi, moraju biti tuzni? Ne, sada ce moji stihovi, srecni cvrkutati o novoj, meni sudjenoj zeni.

Sreli smo se u bezimenom parku, gde borave tuzni ostavljeni ljubavnici. Na stazi uspomena, ugledali smo se, kao dva nema spomenika, proslih ljubavnih sunovrata.

Zaiskrila je suza nade, da sudbina spoji dvoje, u tako zamagljenim secanjima, da smo se istog trena, prepustili carima, zaljubljenih uzavrelih tela.

...i da, zavoleo sam je, kao ni jednu do sada. Gumicom smo izbrisali puteve kojima smo isli, probudili zaboravljene strasti i bludnje pohotne, nezno i grubo se jedno drugom davali...

...i kada sam mislio, dosta je, plamen u nama, te zudnje sve vise goreo je, zato i ne dam da ugasimo iskre, nove ljubavi nikada lepse, koja nece otici, u tuzne zaborave.
 
Sami smo, u vazduhu sobe miris pozude, mesaju nam se instinkti i fantazije, sve zabrane su nestale, tabu teme vec ispricane...zelim te.

Cujem odjek tvoje duse ,,uzmi me", odgovaram cutanjem, reci su suvisne, tela se spajaju tu i tamo, beskonacnost ljubavi se nazire u daljini...da, sve je dozvoljeno, probali smo i zabranjeno...

...i neeeee, moj nemi krik se prolama...sve je tu, samo neka tvoja odeca nedostaje i tebe nema, ali duh tvoje bestidnosti, ostace u meni, moja hrana, vazduh...za sva vremena.
 

ZAŠTO SI BUNTOVNICA, MARINA?​



Samilosti moja, neljubljena.

Porozan i proklet stojim pred tobom. Kao onda, na železničkoj stanici. Kad je lišće bilo žuto, a gvozdeni naslon na klupi hladan, Stud se sa njega stidljivo širila i na dušu. Gledaš me, gledam te. Stojimo i dišemo se. Ćutimo, o nama. Čežnjivih pogleda, očiju ispijenih od suza, slanih usana što peku pri tom poslednjem, predugo odlaganom poljubcu. Sa iskrivljenom, skoro sasušenom ružom u rukama, koje podrhtavaju od hladnoće. Plačemo se, odavno. Od onda kada smo i naslutili rastanak. Ušivanih duša, koje noćas u cik zore po hiljaditi put pucaju, i to svaki put na novom mestu. Još jedan šav duboko prošiven u najdubljem delu nas, stoji kao beleg. On se ne skida sa duše, ostaje tu, da pamti i da ga pamtimo. Da se pamtimo. Ti stojiš promrzla i gledaš me, dok se najljubopitkije pripijaš uz mene, uranjajući u moj zagrljaj. Ljubim ti kosu, i onu skoro uvelu ružu odlažem među tvojim prstima, prekrivenim rukavicama.

Hladno je! – govoriš mi. Daj mi svoj kaput. Dok skidam kaput i oblačim ti ga, po poslednji put svojim nozdrvama udišem poslednje čestice tvoga mirisa, želeći da te po njemu upamtim. Grlim te preko kaputa, i preplićem prste tvojima. Ljubim te u kosu dok ti poslednji put recitujem Jesenjinovu belu haljinu, u kojoj sam te oduvek sanjao. Ljubiš me, poslednji put, nadano, iščekivano i onako kako se ljubi samo na rastanku. Poljubac traje nekoliko večnih sekundi, upijam i poslednji vreli poljubac tvojih krv crvenih usana i udišem njihov poslednji vreli dašak. Stojimo, na rastanku, između našeg i još dva života. Plačemo se, ljubimo i čekamo, čežnjivih pogleda, usana slanih koje pri poslednjem poljubcu peku, upalih obraza. Zašto me ostavljaš, Marina, sad kad si našla kalup za naše duše, zalutale i neshvaćene. Kažeš mi: „Tako mora, lako ćeš bez mene.“

Mašemo, poslednji put dok voz sa perona kroz gustu jutarnju oktobarsku maglu odlazi direktno u nepovrat. Osećam tvoj miris ovenčan na mom kaputu i sliku u džepu.

Da se sećam, da se sećaš. Kako nismo uspeli, a mogli smo. Samo da sam hteo, samo da si htela, samo da smo se dovoljno hteli.

Zašto si buntovnica, Marina?!
public

Ja sam sanjalica Marina, ja sanjam o tebi.

Nemanja Tonić
 
Odlasci.
Čudni su.
Svaki odlazak je zapravo dolazak.
Kako?
Znaš, otišao sam od svake, da bih tebi konačno došao.
Sad kad sam tu, mnogo mi je jasnije zašto sam odlazio.
Niko ne odlazi od nas, a da nije došao nekome.
A svako ko je otišao, napravio je mjesta za onog ko treba da dođe,
a i on što dolazi je otišao od nekog.
Zato, ako poželiš da odeš…
Neću te zaustavljati.
Trebaš da nekome dođeš kad od mene odeš.
Treba da mi neko dođe.

Iako ja ne znam da li bih htio poslije tvog odlaska bilo čiji dolazak.
MiKail

3f1b348ddb3e636086ba0ad379a22ecc.jpg
​
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
  • Anketa Anketa
Sajtovi za upoznavanje
Odgovora
18
Pregleda
716
bezimeni1
B
Nina
“Kad sam zaljubljen, ja tražim tvoj pogled.”
Odgovora
1
Pregleda
170
Nina
Nina
tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
67
Pregleda
820
Džudi S
Džudi S

Back
Top