Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

1718434103238.jpg
 
Neka bude vedro tvoje nebo,
neka bude blistav i nepomućen ljupki osmeh tvoj,
neka te Bog blagoslovi za trenutak blaženstva i sreće,
što si ih podarila drugom, usamljenom, zahvalnom srcu!​

Bože dragi! Čitav jedan trenutak blazenstva!​

Pa zar to nije dovoljno čak i za ceo ljudski vek?

43e302b2104e57d25bfdee6e296d06c1.jpg


Bele noći - F. M. Dostojevski​
 
Ako odem pre tebe i
Raskavašene noći te iz sna trgnu
I čežnja ti obuzme dušu i telo
A mene kraj tebe ne bude...
Mi smo imali ono nešto
Što su mnogi za života hteli...
Ne tuguj, Mi smo se tako voleli...
Ljubavlju bez kraja i još više...
Među zvezdama nešto tvoje
Čeka te i za tebe diše...
Samo spusti na moje usne poljubac vreo i
Ne tuguj, bio si srećan što si me sreo...
Ako odem pre tebe...

329318198_1372446493566025_8159348869984010101_n.jpg

Ljiljana Vuletić​
 

Baka​





Baka mi je govorila:
“Kad ostaneš sam i ujutru ustaneš, nemoj samo sebi skuvati kafu, skuvaj je sine i onima koji ti nedostaju.
Nameni kafu nekom svom nedostajanju.”

Nikad mi to nije bilo jasno, mislio sam da time sama sebi otežava, da taj njen jutarnji ritual samo pojačava njena nedostajanja, a nedostajali su joj mnogi, od brata i sestara pa do unučadi. Skuva ona tako te kafe ujutru, ispriča im šta joj se dešava dok oni nisu tu.
Upita ih za zdravlje, nasmeje joj se oko, a odmah zatim i zaplače. Potroši tako sve emocije koje su joj je proteklog dana i protekle poluprospavane noći nakupile na duši. Podeli ih sa šoljicama kafe, sa fotografijama koje su joj bile stalno pri ruci. Na kraju, pogleda u ikonu iznad stola i onako setno kaže:
“Bože, hvala ti što su bili, nemoj dati da ujutru zaboravim da im opet skuvam kafu. Možda nema ko da im skuva sem mene.”
Bako, evo počeo sam i ja da kuvam te kafe.
Autor: Igor Čobanović
 
Tvoja je odluka, da li ces moju ljubav popiti do kraja, ali ne mozes gresku napraviti, oboje smo vec gresnici.

Zato, bez stida skidam poljupce sa tvojih usana, vidim tvoje telo, toplo i lagano nestaje sneg pozude sa mojih ruku...

...dodirujem tvoje oci, carobne kao bajke sa Istoka, grudi iz mojih snova, prekrivene barsunastom kozom neznosti i strasti...i bas strasno licis na moje junake pozude, Demone poroka i Andjele greha...

Na kraju, moja odluka je dovoljna Zeno, imena ti se vise i ne secam, jer toliko je mnogo proslo vremena, da si postala deo Zaborava, svih mojih bestidnih uspomena.
 
Da li sam ti rekao, kako moje nocne sne, stalno ispunjavaju toliko verne fantazije, koje uvek u meni pronadju stihove, da ih ujutru sakrijem u moju ljubavnu tajnu, duboko u tebe...

Posle toga nista ne osecam, samo tu je moj dodir tvoga zanosnog tela, koji vatru strasti pali i kada te jutro odvede, ostanem zacudjen, sam, da li je to ipak bio samo san ili si mi se opet podala, koliko si htela i otisla...da se opet nekada vratis i nemire moje vecno probudjene, umiris.
 
Osecam svoje telo u nekom brzom ritmu, salje ti poruke, disanje je isprekidano, srce kuca neke svoje takte, dijagnoza si Ti, lek tvoji poljupci i neznosti...

Dodji, javi se, zasto cutis, ne pises...zelim te svaki dan, dodirujem te mislima, zmurim, zamisljam da si vec tu, da spasis ovu zaljubljenu dusu...

...cekam te, zelim te...bicu i nezan i bestidan i bezbozan, ma bicu sta god da ti pozelis...klizicu usnama po tvom telu Boginje, grlicu te strasno, kao da nikada te pustiti necu...

...osecas li to nedostajanje, tu ljubav, koja je samo tvoja, vrati se...tu sam, na raskrsnici Pakla i Raja, spasi me...uh...voli me.
 
"Pričala sam zvezdama o njemu…
Zamišljala ga...
Tu, kraj sebe.
Na pomen njegovom imena,
mali dobošar mog srca je počinjao svoju muziku...
Leptiri u stomaku, izvodili piruete.
Zamišljala sam, kako mu se pred san gnezdim u naručju.
Kako mu šapućem, da je moje Sve…
Šaputala sam.
Praznom jastuku.
Nikada nije došao.
Nikada moje šaptanje čuo.
Sve zvezde što su pale, bile su uzalud.
Neke su želje suviše velike, i da se pomisle"

3067d63be8e8b09a6e7094c7c600fb2e.jpg
​
 
"Setite se tog datuma uz tu pesmu,
te velike ljubavi.
Sklopite oči, udahnite duboko,
oprostite im opet sve loše i dobre dane,
pa onda otvorite oči
i nasmešite se životu koji vas čeka.
Jer velike ljubavi zaslužuju da ih se setite
samo zato što su bile velike.
Jer velike ljubavi i služe tome
da vam otmu uzdah kad ih se setite.
Ali život ide dalje..."

664e2b561e2435f152ba49e8c00cdbaf.jpg
​
 

BUKA I TIŠINA​



Zamisli jedan grad koji se nalazi između dve reke.

Zamisli da je taj grad – Beograd.

Zamisli jednu tipičnu ulicu u tom Beogradu.

Zamisli mrežu crvenih tramvaja.

Zamisli snopove farova automobile koji se prepliću.

Zamisli crveno na semaforu, a zeleno za pešake.

Zamisli kako se mešaju mirisi jakni i kaputa tih pešaka. Ređe pogledi.

Zamisli buku.

E, sad zamisli jednu sivu zgradu. Najobičniju, oronulu i nebo koje samo sedi na toj zgradi. Onda zamisli treći sprat i prozor. I jednu glavu koja gnjuri u kompjuter. Riđe kovrdže i nešto pega. Recesivni gen obasjan svetlošću monitora.

Zamisli da se ta glava zove Višnja. Nije ni mlada ni stara. Živi u stanu koji je nasledila od roditelja. Taj stan deli sa psom, za razliku od života. Život ne deli ni sa kim.

buka-i-tisina-blacksheep.rs

Višnja često zamišlja da se njena porodica ne nalazi iza stakla. Da se ne osmehuje samo iz rama. Da ne stoji nepomično na tom stolu, pored njenog kompjutera.

Zamisli da se pored tog stola za kojim ona sedi, nalazi krevet. Dovoljno veliki za dvoje. Sa nabacanim jastucima za petoro. Posteljina miriše na lavandu i na duboko plavo. Pri svakom svitanju, ona se zaleće u plavo, kao u ambis.

Do svitanja – piše. Od svitanja zamišlja kako je dan neće boleti i kako će se probuditi cela. U plavom.

Zamisli da se u Višnjinom stanu nalazi 17 polica sa knjigama. Taj broj je sasvim dovoljan za igranje žmurki. Sa samom sobom.

Zamisli da nema tepiha, zavesa i televizora. Punu sudoperu. U frižideru dve boce vina, par jaja, kesicu majoneza i ostatke od pice.

Zamisli uvek tople i čiste pločice u kupatilu. Kadu koja se blago puni vrelom vodom. Kadu koja je spremna za zaron.

Da li će ovog puta ostati predugo pod vodom?

Šta ako zaboravi da diše?

Zamisli tišinu.

​

Tijana Banović
 
AKO ME NEMA...
Ako me nema za dane koje sam ti obećao...
Ako mi se izgube tragovi na mestima na kojima si me u snovima grlila...
Ako zaćutim i pritisnem ti srce... Ako misliš da te zaboravljam...
Ne, znaj da sam na onom putu, gde sam ti obećao da ću te tražiti.
Ne boj se. Seti se da se moja ljubav ne završava.
I da živiš u mojim mislima, bez kraja i početka.
Potraži me. U srcu. Ne u mislima. Potraži me ispod kože.
Onako, kako te dodirujem bez dodira i grlim bez ruku.
Kako samo tebe volim...
Osećaš li? Još uvek ti koža na mene miriše... Bez dodira...
B. M.

21f4afc6d13eca53b3775ed053262fe8.jpg
​
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
70
Pregleda
959
argumentovano
A

Back
Top