Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

NEZNANKA


Išao sam, prepun Nje.
Njeno ime? Znam li ga?
Neznanka.
Je li samo ona postojala?
Ona, ništa više.
Išao sam...

Zaustavio sam se pred nekim vratima, vratima neke sobe, u nekom obitavalištu, u nekom gradu, a ne bih više umeo da ga pronađem, ni taj grad, niti to obitavalište, niti tu sobu, niti ta vrata.
Soba je prazna, nikada u njoj nikada neće boraviti.
To mi je rekao na prvom stepenu stepenika jedan patuljak, koji beše toliko sićušan, da sam bio kao slep u kratkom trenutku njegove rečenice.

Kucam.
Kuc...
Ništa!
Kuc, kuc...
Opet ništa!
Ne odustajem.
Još uvek tišina.

Pa ipak, ona mora, bunio sam se, da bude tu, jer ja sam došao.
Inače, zar bih ja došao, ja koji ne idem nikuda?
Siguran sam da je ona iza ovih vrata.
Ko to?
Pa ona, još jednom!
Najzad mi se učinilo da je moje čekanje preterano.
Raspaljujem se.
Kuc, kuc, kuc...

Nestrpljiv, zurim kroz gvozdeni pupak vrata.
Na sred sobe jedna mala devojčica.
Gola...
Zar joj nije trebalo vremena da se rodi?
S nepravom sam se bio razdražio.
Ponovo uhodim.
Između dva pogleda, evo je već gospođica.
Zar joj ne treba vremena da poraste?
Da ne prezam od pogreške, pažljivo bih zakucao...
Ali, zar joj ne treba vremena da se obuče?
Pričekajmo još koliko za jedan pogled.
Sada je pokriva košulja bela kap pelena
Odvažimo se na jedan stidljiv znak.
Kuc...
Eh, pa ostavimo joj zadovoljstvo da se zbije u lalu jedne haljine.

Najzad!
Bože, lepa Dama!
Trenutak je pogodan.
Kuc, kuc...
Vrata se otvaraju.
Ulazim.


Sen Pol Ru
 
Poletela bih,al' ne mogu...ti me vuces gore..ja sam materijalnog tela..nisam kao ti... ne mogu.Ukorenjena sam u Majku Zemlju.

5318-640x852aram-nersisi-2.jpg
 
STRAH


Strah da ću videti policijski auto kako skreće ovamo.
Strah da zaspim noću.
Strah da neću zaspati.
Strah da će prošlost ustati.
Strah da će sadašnjost odketeti.
Strah od telefona koji zvoni u mrklu noć.
Strah od električnih oluja.
Strah od čišćenja žene koja ima mrlju na obrazu!
Strah od pasa za koje mi kažu da ne ujedaju.
Strah od zebnje!
Strah da ću morati da identifikujem telo mrtvog
prijatelja.

Strah da ću ostati bez novca.
Strah da imam previše, iako to ljudi neće verovati.
Strah od psiholoških profila.
Strah od kašnjenja i strah da ne dođem pre svih drugih.
Strah od rukopisa moja dece na omotima.
Strah da ne umru pre mene, i da se ne osećam krivim.
Strah da ne moran da živim sa majkom u njenim poznim
godinama, i mojim.
Strah od zbrke.
Strah da se dan ne završi nesrećno.
Strah da se ne probudim i vidim da si otišla.
Strah da ne volim i strah da ne volim dovoljno.
Strah da ono što volim ne bude smrtonosno za one koje
volim.
Strah od smrti.
Strah da ću živeti predugo.
Strah od smrti.
Ja to rekoh.

Rejmon Karver
 
OGNJIŠTE
Dan nije bio sasvim moj
što sam proverio
pronašavši ga u zvaničnom kalendaru.
Spotičući se o mnoge noge
dok sam šetao parkom
takođe sam shvatio da moja žudnja
nije neko posebno remek-delo.
Građevine već sazidane
ratovi isplanirane krvi i on vođeni
ratnici koji su se uzdigli do generala
zaslužili su jednu poštenu misao
dok sam šetao parkom.
Tiho sam se vratio do tvoje kuće
koja zauzima mesto na ulici.
Nijedna kuća nije
nestala kad sam se vratio.
Ti si rekla da me ne neka muka
naučila tome.
Sporo učim
Počeo sam da govorim
o zvezdama i orkanima.
Dođi mali Galileju -
ti si prizemljila moju viziju -
sve je mnogo srećnije i lakše
inače ne bi bilo toliko sveta.
Kasnije si vezla
a ja sam pobrojao mnoge stvari
koje su uradili tvoji prsti.
Kao da me častiš slatkišima
za moju strastvenost na tepihu
ti si se kod jedne petlje začudila:
Šta onda sa tim zvezdama i orkanima?

Leonard Koen
 
"Nikada nisam bio usamljen. Bio sam po iznajmljenim sobama – i osecao sam da želim da se ubijem.
Osecao sam se depresivno. Osecao sam se odvratno – odvratno iznad svega – ali nikada nisam osetio
da bi neka druga osoba mogla da ude u sobu i izleci me od tog što me muci... ili možda više ljudi. Ne.
Drugim recima, usamljenost je nešto što me nikada nije brinulo jer sam uvek gajio neku cudnu naklonjenost ka samoci.
Na žurkama, ili na stadionu prepunom ljudi koji se raduju zbog necega – e onda mogu da se osetim usamljenim.
Citiracu Ibzena: ,,Najjaci ljudi su najusamljeniji.”
Nikada nisam pomislio: ,,Pa, doci ce neka prelepa plavuša i dudlace mi kitu, lizace mi jaja i ja cu se osecati dobro.”
Ne, to ne pomaže.
Znaš one tipicne ljude, ,,Hej, petak je uvece, šta ceš da radiš? Samo ceš da sediš tu?” Pa da.
Zato što nema nicega napolju. To je glupost.
Glupi ljudi se muvaju okolo s glupim ljudima. Pusti ih neka se medusobno zaglupljuju.
Nikada se nisam opterecivao time da mi se desi nešto kad izadem uvece.
Krio sam se u barovima zato što nisam želeo da se krijem u fabrikama.
Izvinjavam se milionima, ali ja nikada nisam bio usamljen. Ja volim sebe.
Ja sam najbolja forma zabave koju mogu da imam.
Hajde da pijemo još vina!"
 
NOĆNI ŽIVOT




Ne bih rekao da je to strah,
ali nekakva nelagoda jeste.
Ne znam kako drugačije to da nazovem
to neprestano odlaganje prestanka, isključivanja,
zaklapanja očiju, nestajanja iz svijeta.
Uvijek mi se to činilo nečim lošim,
što treba izbjeći, izbjegavati koliko god se može,
premda već godinama tako uništavam
svoj dnevni život, posao, obitelj...
Noćas me zanima povijest pracrkve u Jeruzalemu,
čitam Brandona, sve tri knjige odjednom, i pad Jeruzalema
i suđenje Isusu. Svaki čas nešto provjeravam u Bibliji,
kopam po enciklopedijama, konzultiram i sv. Pavla.
Sve se puši za mojim stolom.
I dobro je,
lijepo je.

Darko Glamužina
 
ALHEMIJA

Stojim vreo, pušeći se kao
providna čaša
U koju, k'o
iskusni vrač,
Smrznut od velikih iluzija,
Dugo birajući tren,
Drhtavo
Dopuštam da kapne lagano
Nepojamna suza opala
Koja, nestajući
u dubini,
Mutne izaziva oluje,
Mutne oluje, izbistrene
U tvojim očima,
na tvom nebu, po kojem
opčinjeni,
Uskoro potom,
Kroz vlažne
svetlosti,
Promiču dugi, u predugom
letu
Nizovi ždralova.
Nebo tvoje,
Lenje, toplo, sa čistim
prozorima,
Pod kojim usta, najednom,
krv
tvoja,
Dobija ukus mirišljavog
vina
Boje sumraka.

Aurel Rau
 
Da li placem za nama…?...
Ti to svakako ne moras znati…
Moje su suze postale previse dragocene,da bi im dozvolila da skliznu …I u prasini zavrse…
Dovoljno je to, sto si ti,nasu ljubav, u prasinu nevaznosti mrvio…Dovoljno je to sto si,ubacivsi jos jednu glumicu,nasoj predstavi dao drugaciji tok….
Prepavljajuci scenarij po svom nahodjenju…
Pokusao da napravis dobru komediju...
Nesto se narocito bas i ne smejem …
Mora da nisam skapirala poentu…
Aj ti meni lepo objasni u cemu je fora…??..
Nekoga volis ,a ovamo mu dusu na komadice cepkas…?
Elem,dovoljno je to, sto si svoju pozadinu smestio na dve stolice….
Kazes, tako ti je udobnije…??..
Vidis,jedna ti se izmakla…
Sa drugom,zelim ti puno srece…
Trebace ti…
Pre ili kasniije…I druga ti se, izmakne...
Meseceva Kci

10310562_589641904498737_5966953229345647239_n.jpg
 
Ispuni me ljubavlju kao lek, neka nestane sva moja bol,

podari mi isceljenje svojom neznoscu, da opet osetim srecu,

dodirni me pogledom topline, zagrej ovo izmrcvareno srce.

Tek posle svih tih melema ljubavi, ja bicu spasen,

naci cu utehu i radost u tvom zagrljaju,

sreca se doci , od trenutaka strasti, koje ces mi darivati,

a ja cu biti potpuno zdrav, iskreno ljubomoran i potpuno zaljubljen u tebe....

bolesti, leku, spasu i nemiru moj.

 
Poslednja izmena:
NASLIKANO
Svoj rad pazim i volim.
Ali me sporost izrade danas obeshrabruje.
Dan mi je teško pao. Izgled mu je
sve mračniji. Stalno duva vetar i pada kiša.
Više želim da gledam nego da govorim.
Na ovoj slici vidim sada
divnoga dečaka koji pored česme
leži, biće da je umoran od trčanja.
Kakvo divno dete; kakvo divno podne ga je
smirilo da se već preda snu. -
Sedim i gledam tako jako dugo.
I ponovo se u umetnosti odmaram od nje.

Konstatin Kavafi
 

Znaš prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim, baš voleo. Istinski, ludo i bez razmišljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveća. Sa mnogima sam bio, al' sam nju nosio u srcu. Najviše mi je trebala, a eto. Baš njoj sam najviše boli nanosio. Nisam mogao da prihvatim činjenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vraćao, a ustvari bežao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sledećem dokazao da sam đubre.
— Đorđe Balašević

:(
 
I TO JE ŽIVOT

Vjerujem, da je život poput rijeke i da većina ljudi uskače u tu rijeku,nikad zaista ne odlučivši gdje žele završiti. I tako, za vrlo kratko vrijeme oni bivaju uhvaćeni u struji; struji dogadjaja, struji strahova, struji izazova.

Kada stignu do mjesta gdje se rijeka račva,oni ne odlučuju svijesno kamo žele poći ili koji im smjer odgovara. Oni jednostavno idu, kamo ih voda nosi...
Postoji dio gomile ljudi koju usmjeravaju dogadjaji umjesto njihovih vlastitih vrijednosti.

Zbog toga osjećaju,da nemaju nadzor. Ostaju u tom nesvjesnom stanju sve dok ih jednog dana ne probudi zvuk razbiješnjele vode. Tada otkrivaju,da se nalaze dva metra od slapova Niagare u čamcu bez vesla. U tom trenutku kažu: "Oh , k vragu."

A tada je već - kasno. Nalaze se pred padom. Ponekad je to emocionalni pad.
Ponekad je pad tjelesni. Ponekad je riječ o financijskom padu. Velika je vjerovatnost,da je ono, što vas trenutno opterećuje u životu moglo biti izbjegnuto boljom odlukom - uzvodno!

Antony Robbins
 
ЊЕНЕ СУ МИСЛИ ПТИЦЕ

Њене су мисли птице а сенке успомене,
Још најдивнија сенка обала које беже,
Ево љубавне сенке између ње и мене,
И тежа од мог тела та сенка по њој леже.

Једна је земља тад ноћ, а друга је сјај зоре,
На једну спустим образ, она јеца од бола;
Гле, та ноћ ко земља да је, тај дан ко сјајно море
Покрију њено тело ако јеца од бола.

А та девојка гледа зеницом успомена,
Преко последње ноћи чуда, мешања у том срцу,
Последње ноћи чуда што губи крв у вина,
Гле ова ноћ ко ја брише мора у срцу.

Бришу се неба и мора, и Африка и Шпанија,
И онај тихи, тихи звук јединих пољубаца,
Јесења боја цвећа, и бол и значај свих линија,
И плач што узри тад на последњи замах рубаца.

Само је она верни дах ил' горки укус воћа,
Јер за њу горе ови сати ко оно тамно грожђе,
Кад једним ускликом неба би сурвана самоћа
И, мање смртоносно од мисли, кад птице поби гвожђе.


Растко Петровић
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
70
Pregleda
935
argumentovano
A

Back
Top