Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[Mala sanjalica]

"Lako prepoznate ljude koji su leteli, imaju oblake u kosi."

 

[gost 186421]

Čudo je šta dva oka i jedna luda mogu da naprave, ali luda bolje i ne zaslužuje

 

[PetarSamotnjak]

KARI ŠABANOVI


Sjećanje me lakom tugom ovi :
veče slazi i miriše lipa.
Kroz sumrak se čuje kolska škripa,
s puta idu kari Šabanovi.

Mi u susret otrčasmo k njima ,
a kari nas vrate srećne kući
i sivom nas džadom truckajući
o pređenim šapću drumovima...

Mili dani , moji sni nestali,
kao da ste svi u jutro neko
na kare se kradom ukrcali
i otišli od mene daleko.

Zalud uho sad zvukove lovi,
zalud oko daljinama pipa:
davno više ne čuje se škripa
niti idu kari Šabanovi.

Aleksandar Ivanović

 

[Rusalka]

Ухватио сам црвени ветар
У замци за ноћне лептире
И увио сам душу његовим шапатима,
Хтео бих себи лечити несанице
И Речи које ми понекад севну
Кроз жиле, али страх ме је бола.
Чујем како се у мени мењају ноћи
са данима и сузе покушавају
временски предах.
А црвени ветар
Са гудалом
Сече пупчану врпцу
Којом сам га везао за кревет.
Изазива змију из недра
Са зрелим маслинама и очима
женске замке
за ноћне лептире.
Душан Бајски

​

 

[PetarSamotnjak]

ONA NE ZNA

Da je tajno mirišem
čulom moje čežnje
ona ne zna,
niti da joj sunce
skupljeno u dlanove
bez posvete šaljem.
Ne zna ona
da se dajem
koliko joj želja
zahvatiti može,
i još dublje,
o još više.
Ma sve
k vragu,
od duše
do kože,
sve joj nudim,
samo časak
da me ljubi,
samo časak
da je ljubim.

Zoran Gajić

 

[~Kiki~]

Poznate i bliske stvari muče čoveka u samoći. Iz njih izvire dugogodišnje sećanje,
a u sećanju je uvek puno bola i kajanja.
Naprotiv, udaljene i retko vidjene stvari ostavljaju čežnju, čežnju i slatku setu
za onim sto se samo željama miluje i samo uzdasima pozdravlja.


Isidora Sekulić

 

[PetarSamotnjak]

VALCER LJUBAVI


Zraci užarenog sunca, kidaju oblake bele
i u neke daleke, baš daleke krajeve ih sele.
Tamo negde, gde se tuga zajedno sa njima sprema,
jer pored tebe draga, mesta za oblake nema.

Nek se rasprši plavetnilo, pod sjajem velike zvezde,
da se iskre tvog pogleda u mom oku gnezde.
Gledaću te tako nežno, milovati pogledom,
nazvaću te mojom pticom, blagom ili medom.

Slušaćemo valcer, iz krošanja visokih jablana,
koji povetarac svira, tokom celog dana.
Stavićeš ruke oko moga vrata i zaigraćemo bosi,
jedan valcer ljubavi, na prvoj jutarnjoj rosi.

Jedno parče ovog sveta, biće parče samo naše.
Iznad njega plavo nebo, kome samo sunce paše.
Tu ću s tobom da podelim, život, sreću, svoje snove.
Tu ću s tobom da podelim, sve što stvore ruke ove.

Dragan Đurašinović

 

[gost 337958]

...I sve je prazno... Još samo neki
uče da gube, uporno, stalno,
ne znajući da su sve, nekad svoje,
sluđeni maštom, izgubili davno...

Dedalov sjaj - Ivan Arandjelovic

 

[Vatreni Kamen]

"Sve ima svoje granice
otvori se jedna zatvori se druga
naletiš na jednu naiđeš na sve
naletiš na sve naiđeš na svoju

eto to je visina
eto to je dubina
eto to je širina
eto to je granica

da tačno granica
vremena"

 

[Jan Hus]

Zajednička pesma

Odveć smo mladi pa nam peva znanje
Odveć zaljubljeni da bismo živeti znali
Odveć maštoviti za svetlosti danje
Jedemo sve što leti nismo pali
Sve smo bogatiji što imamo manje

Nepravda ima pesničkoga dara
Istina je lepa al dok ne ostari
Pesme nam nemaju pameti al imaju žara
Ptica ko dosetka nad njima krstari
Pogrešno uzeta reč jedna čuda stvara
Nečitak svet

Pevamo ne brinući za smisao i red
Bolest našu leče poređenja smela
I tako pobeđujemo gorčinu i jed
Dok smešan cvet i neoprezna pčela
Pretvaraju vreme u opori med

Ne trebaju nam misli da život ublaže
Ko plivač niz stravu verni smo neveri
Od pravog puta lutanje nam draže
Ne merimo jer noć zakida na meri
I jasnost više nema šta da kaže
Nečitak je svet

Mi pevamo da se postide roboti
Tupoglavci dovršeni za nameru svesnu
Protiv svega smo što hoće da kroti
I mada više voli borbu nego pesmu
Naše nas srce još ne osramoti.

Branko Miljković

 

[Vatreni Kamen]

"Жиле су јој пуне шећернога сока,
Који свако биће жели себи стећи.
Поред свега овог ипак ћу вам рећи
Да вечнога нема ни у сласти тога.
И крв се комеша у заносу душе
Тад живот се даје на трон идеала.
И човек је тада натчовек и хала
Пред којим херојства све границе руше."

 

[PetarSamotnjak]

PLEŠI NA KIŠI



Svaka kišna oluja u tvom životu
dotakla je tajnu u dubini tebe.
Dala ti je snagu,
učinila da rasteš.

Znaj,kiše rađaju dugu
donoseći boje u tvoj život
i tada
sjajiš poput zlata.

Kada se tamni oblaci počinju okupljati,
pauni tiho čekaju kišu
šireći svoje raskošno perje.
Sa kapima kiše započinju ples,
predivan ples.

Nije svemu došao kraj
kada tamni oblaci stignu i zamrače nebo.
Proći ćeš ti i kroz to.

Dvije su staze kojima možeš ići.
S uzdahom plačući ili s pjesmom plešući;
proći ćeš i kroz to.

Uspiješ li pjevati i plesati na kiši,
teći ćeš kao rijeka,
rijeka radosti.


Sri Sri Ravi Shankar

 

[Filijana]

 

[Vatreni Kamen]

"Ноћ са тобом
снага ми курјака
јутро с тобом
плес са гугуткама
дан са тобом
кликтај јастребова
живот с тобом
роса на уснама
с багрема"

 

[Filijana]

„Вермер”

Све док она жена у Краљевском музеју
у насликаној тишини и усредсређености
из дана у дан сипа
млеко из бокала у чинију,
свет не заслужује
смак света.

Вислава Шимборска

 

[hirajgoagain]

SANJAO SAM NOCAS DA TE IMAM tekst
zabranjeno pusenje

Obuk'o sam novu pidzamu
obuk'o sam svezi ves
veceras kad mi u snove dodjes
hocu da budem lep

Ubrao sam rumenu jabuku
samo, samo bejbi tebi na dar
ali sam je smazao usput
jer me je morila glad

Moje je oci zaklopila zelja
kroz moj krvotok tece san
a ujutro samo zguzvana postelja
kao da nisam spavao sam

Ref.
Ali umjesto tvoga lica
umjesto mekane trave
sanjao samo pozar na carsiji
sanjao sam ljude bez glave

Sanjao sam nocas da te imam
Sanjao sam nocas da te imam
Sanjao sam nocas da te imam ja

 

[gost 337958]

Bolja je ptica…
Bolja je ptica koja prolazi i ne ostavlja traga,
nego životinja, za kojom ostaju stope u zemlji.
Ptica prolazi i zaboravlja i tako mora biti.
Životinja kazuje da je nekada bila
tamo gde je više nema,
a to ničemu ne služi.
Sećanje, to je izdaja Prirode,
jer jučerašnja Priroda nije Priroda.
Ono što je bilo više nije ništa
i sećati se znači ne videti.
Prolazi, ptico, prolazi, i nauči me prolaziti

Fernando Pessoa

 

[Rusalka]

A bezvremeno u vama svesno je bezvremnosti života i zna da je jučerašnjica samo današnje sećanje, a sutra je san današnjega dana.
I da je to što u vama peva i razmišlja, još i sad u povoju prvoga trenutka kad su bile pobacane zvezde po svemiru.

Halil Dzubran​

 

[Lada]

... sanjaš

opet sanjaš

što će ti sva ta prostranstva

ljubav neznana

što će ti jad poslije svega

prozor otvoren u nigdinu

zrela pahulja snijega

sanjaš li sanjaš

budalo nepopravljiva

tragaču sreće - Željko Krznarić

 

[Roibuš]

Kos naglas čita
Tajna slova rasuta po polju

 

[Mister]

Ne Iznenadjuje me moja bezlicnost dok bizciljno lutam mozgom po svojoj proslosti glavom uperenom ka zemlji..Posmatram sjene u sebi bez ijednog treptaja ociju..Bez glasa bez mirisa ipak si prisutna u mojim mislima..Samo dodir hladnoce koja nas postepeno obuhvata oboje..nastojim u u svom neredu uvesti neku spontanost a cega ima spontanog u bezlicnosti?Trebam li obojiti svjet u boje koje ti zelis..pisati o tebi i pomno pratiti konture tvog lica s detaljima koje oboje zelimo a zatim.?
Kap po kap..Bojim..prvo oci te pravilno ucrtane oci kroz koje se nazire dusa nekog davnog sanjara..Prvi snopovi suncevih zraka osjecamo zajedno ili je to mozda samo refleksija..ti svojim ocima..ja srcem..osjecam tvoj osjecaj sunca na rukama kao kad slikar drzi paletu..Ishod svega toga je uznemiren.. nepostojan a ipak osjecam tihi uzdisaj iz tvojih grudi..najpre ubrzani zatim sve dublji..Oces li cuti kako mi srce ubrzano lupa..Samo za tebe..Kad napipas
taj nepravilni rad rumenilo i mozda malo straha ti namah predje preko lica..Bojis li se savrsenstva?Bojis se da taj ritam ne zaboravis? ne neces a necu ni ja..Ostaje jos malo vremena..zastajem i pogledam te izkosa usne nam se spajaju..Bojim se da ponovo nisam uspeo promjeniti ti zivot..

 

[PetarSamotnjak]

NOĆAS TE TUGUJEM

Noćas te tugujem, najdraže moje,
s nekim osjećajem daljine
Jer nema nikoga ovdje kraj mene,
i nitko da mi skine
tu suzu sa obraza.

Noćas te tugujem.

A u istom smo gradu
i iste brojimo minute.
Samo što usne ne ljube i šute,
samo što oči prosipaju sjaj
U nekim drugim sobama,
nekim drugim ljudima.

Noćas te tugujem i skitam.

Ne ljubim i pitam
Što je tamo iza jutra,
iza zagrebačke zime.
Postoji li tamo još tvoje ime,
kao što ti u meni postojiš
I ova noć što miriše,
po narančama s juga
govori mi što je tuga.

Nisi daleko.

A čini mi se kao sto godina
svjetlosti i tame,
kao da se ljubav tamo topi,
na plamenu svijeće.

I tugujem te noćas…
I tugujem…
I tugujem…

Željko Krznarić

 

[Vatreni Kamen]

"Ne dosećam se. Pitam:
ima li u prirodi - antiprirode?
I mi bejasmo li
antiljudi?"

 

[Jan Hus]

Majstore, ugasi svijeću

Majstore, ugasi svijeću, došla su ozbiljna vremena.
Radije noću broji zvijezde, uzdiši za mladošću.
Tvoje neposlušne riječi mogle bi pregristi uzice.

Sadi u vrtu luk, cijepaj drva, pospremaj tavan.
Bolje da nitko ne vidi tvoje oči pune čuđenja.
Takav je tvoj zanat: ništa ne smiješ prešutjeti.

Ne uzmogneš li izdržati i jedne noći opet uzmeš pero,
majstore, budi razuman, ne bavi se proročanstvima.
Pokušaj zapisati imena zvijezda.

Ozbiljna su vremena, nikome se ništa ne oprašta.
Samo klauni znadu kako se možeš izvući:
plaču kad im se smije i smiju se kad im plač
razara lice.

Slavko Mihalić

 

[Suljo.L]