Koliko ja imam osmeha, toliko niko ne može imati ružnih reči ni sitnih malih pakosti da mi na bilo koji način našteti. Osmeh za sve, i za dobro i za zlo, pa ko duže izdrži.- Miroslav Antić
-
- Popularno:
- Upoznali smo se preko neta
- Da li oni koji su raskinuli mogu opet...
- Amerika krece na Iran
- Miks Market ruski u centru beograda!
- Casus Belli, разлика између Израела и...
- “Gde si pošao”?
- Žena tvrdi da joj je sedmogodišnja...
- Bajkeri na protestima
- Zašto puštaš dete da ide u umetničku...
- Test ličnosti: Kroz koju kapiju biste...
Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....
- Začetnik teme REVELIN
- Datum pokretanja
Koliko ja imam osmeha, toliko niko ne može imati ružnih reči ni sitnih malih pakosti da mi na bilo koji način našteti. Osmeh za sve, i za dobro i za zlo, pa ko duže izdrži.- Miroslav Antić
Vatreni Kamen
Domaćin
- Poruka
- 4.181
Zaustavi se biljko i ne veni:
Uspavajte se, ko kamen, neveni,
Uspavajte se tužni, umoreni,
Poslednja ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.- Stevan Raičković
Uspavajte se, ko kamen, neveni,
Uspavajte se tužni, umoreni,
Poslednja ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.- Stevan Raičković
Jan Hus
Poznat
- Poruka
- 8.098
Rusalka
Poznat
- Poruka
- 8.400
http://www.*************/convkey/3818/qdu8e7v3v7es4eyfg.jpg
Vatreni Kamen
Domaćin
- Poruka
- 4.181
četiri ruke
a ni borba
ni zagrljaj
i karte otkrismo
da lica bismo skrili
ni ovog puta
ništa izgubila nisam
jer oba srca
preduboko su
u levom rukavu
kao i deljenje
što je svako
zauvek
i sa ostatkom - Olivera (Vuksanović) Nedeljković
a ni borba
ni zagrljaj
i karte otkrismo
da lica bismo skrili
ni ovog puta
ništa izgubila nisam
jer oba srca
preduboko su
u levom rukavu
kao i deljenje
što je svako
zauvek
i sa ostatkom - Olivera (Vuksanović) Nedeljković
Prijateljstvo živi od rente, ljubav traži kapital.
Aristotel
Aristotel
Poslednja izmena:
Vexy
Buduća legenda
- Poruka
- 34.714
Kad se duša i razum sukobe,srce najviše pati.
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 177.842
VISOKI JABLANI
Oni imaju visoka čela,vijorne kose, široke grudi;
od gromora njina glasa šuma i more se budi,
a kada rukom mahnu, obzori svijeta se šire
i bune, i prodiru u vis, u etire.
Ali, za svoju snagu oni su zahvalni patnji,
bijedi, sužanjstvu, gladi i njinoj crnoj pratnji.
Oni imaju snagu vjere što živi u smaku
i vrelo svjetlosti što tinja u mraku
i sunce u oblaku...
Oni imaju polet orlova, srčanih zračnih ptica,
oni poznaju pjesmu naših najdubljih žica,
za svijet u slobodi. za svijet u ljepoti,
ljudi svojih djela, djeca svojih ruku,
rođena u plaču, sazrela u muku.
Njina muška desna neprestano zida
dvore čovječanstva. Dom Prometeida !
I gdje tinja savjest, kao iskra sveta
oko njih se kupi orijaška četa
za slobodu prava
Ali u samoći njihova je glava
ispravna i čista povrh mračne rulje
gdje ih ne razumiju glupani i hulje,
kao vršak divnih, zelenih jablana,
režući do munje vedri obzor dana.
Tako, uistinu, do njih vode puti,
gdje se pojas rijeke u dolini sluti,
gdje se sitno cvijeće plavi, ruji, žuti;
nagnuti u ponor, nebeskoga svoda
dok crvena jesen drumovima hoda.
Mi stupamo bijelim dolom u tišini,
oni, sami, gordi, dršću u visini,
muče žednu zjenu ili revnu opnu;
što ne mogu, što ne mogu da nas u vis popnu.
Povrh njina vrška gdje se pjesme gnijezde
samo vile lete, ili bure jezde;
a nad njima sunca; samo zvijezde, zvijezde!
Tin Ujević
Oni imaju visoka čela,vijorne kose, široke grudi;
od gromora njina glasa šuma i more se budi,
a kada rukom mahnu, obzori svijeta se šire
i bune, i prodiru u vis, u etire.
Ali, za svoju snagu oni su zahvalni patnji,
bijedi, sužanjstvu, gladi i njinoj crnoj pratnji.
Oni imaju snagu vjere što živi u smaku
i vrelo svjetlosti što tinja u mraku
i sunce u oblaku...
Oni imaju polet orlova, srčanih zračnih ptica,
oni poznaju pjesmu naših najdubljih žica,
za svijet u slobodi. za svijet u ljepoti,
ljudi svojih djela, djeca svojih ruku,
rođena u plaču, sazrela u muku.
Njina muška desna neprestano zida
dvore čovječanstva. Dom Prometeida !
I gdje tinja savjest, kao iskra sveta
oko njih se kupi orijaška četa
za slobodu prava
Ali u samoći njihova je glava
ispravna i čista povrh mračne rulje
gdje ih ne razumiju glupani i hulje,
kao vršak divnih, zelenih jablana,
režući do munje vedri obzor dana.
Tako, uistinu, do njih vode puti,
gdje se pojas rijeke u dolini sluti,
gdje se sitno cvijeće plavi, ruji, žuti;
nagnuti u ponor, nebeskoga svoda
dok crvena jesen drumovima hoda.
Mi stupamo bijelim dolom u tišini,
oni, sami, gordi, dršću u visini,
muče žednu zjenu ili revnu opnu;
što ne mogu, što ne mogu da nas u vis popnu.
Povrh njina vrška gdje se pjesme gnijezde
samo vile lete, ili bure jezde;
a nad njima sunca; samo zvijezde, zvijezde!
Tin Ujević
NIKOS_
Aktivan član
- Poruka
- 1.656
Pokusavam da se ne setim, kako je sve pocelo,
Pokusavam da zivim svaki trenutak zivota, kao da je poslednji i kada nisam i kada jesam sa tobom,
Pokusavam da suzbijem, zelju, ceznju, strast u momentima razdvojenosti,
Pokusavam sve to, uzalud je, zelja za tobom ujeda za srce, izjeda osecanja...
Pokusavam svasta nesto, da prezivim i sa tobom i bez tebe....Pokusavam....Tesko je....
Pokusavam da zivim svaki trenutak zivota, kao da je poslednji i kada nisam i kada jesam sa tobom,
Pokusavam da suzbijem, zelju, ceznju, strast u momentima razdvojenosti,
Pokusavam sve to, uzalud je, zelja za tobom ujeda za srce, izjeda osecanja...
Pokusavam svasta nesto, da prezivim i sa tobom i bez tebe....Pokusavam....Tesko je....
Rusalka
Poznat
- Poruka
- 8.400
http://www.*************/convkey/be3c/9v57shldd5zzhzyfg.jpg
Poslednja izmena:
gost 337958
Iskusan
- Poruka
- 6.814
Pobegla sam u u sebe i zatvorila vrata .
Navukla sam gvozdene resetke .
Ispred njih sam postavila
sedmoglave zmajeve.
Glavu sam novim mislima ispunila,
kroz kljucaonicu stare gledam.
Pretvorena u samnicu brojim dane.
Okruzena svetom, zagorom,
Nekima kojima je stalo...
Misle da imaju kljuceve
od najmracnijih odaja
ali ne znaju da neke odaje
nemaju brave.
Navukla sam gvozdene resetke .
Ispred njih sam postavila
sedmoglave zmajeve.
Glavu sam novim mislima ispunila,
kroz kljucaonicu stare gledam.
Pretvorena u samnicu brojim dane.
Okruzena svetom, zagorom,
Nekima kojima je stalo...
Misle da imaju kljuceve
od najmracnijih odaja
ali ne znaju da neke odaje
nemaju brave.
Vatreni Kamen
Domaćin
- Poruka
- 4.181
O kako daleko sam od kuće duše svoje...Pomislim na tren da dohvatim ta vrata nepomična ..da približim se skroz sebi i stojim na pragu gde ugledat mogu to što čini me.. Nakratko osetim radost neopisivu ko što je samo dete nevino osetit zna s očima sjajnim i još s puno poverenja hrabrosti i volje gleda u svet oko sebe.
Kao da ispružim ruku i skoro dohvatim to nešto što stalno mi izmiče ..beži..Ruka se vrati ..umorna i pokolebana ,iscrpljena..Pomislim na čas da ne tražim više
i uzalud ruku ispružam,ali ima nešto u nama što stalno nas goni da nadjemo taj deo sebe koji nam fali..Pa tako opet iznova pružam ruke i znam jednog dana prigrlit ću
tu osobu koja se zove Ja..
Kao da ispružim ruku i skoro dohvatim to nešto što stalno mi izmiče ..beži..Ruka se vrati ..umorna i pokolebana ,iscrpljena..Pomislim na čas da ne tražim više
i uzalud ruku ispružam,ali ima nešto u nama što stalno nas goni da nadjemo taj deo sebe koji nam fali..Pa tako opet iznova pružam ruke i znam jednog dana prigrlit ću
tu osobu koja se zove Ja..
Jan Hus
Poznat
- Poruka
- 8.098
KORAK OD RAJA PAKLU IZMIČEM
klizim rubom života već
poodavno
sredinom ko artist konopcem
hodim
cerekam se smrti u lice ko
klaun
korak sam razapet od
raja
na korak razapet do
pakla
Zdravko Odorčić
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
NIKOS_
Aktivan član
- Poruka
- 1.656
Moja misao leti
u skrivenom pogledu,
u stidu
u onom trenutku
moje uzavrele zelje.
Kada ti se predajem
u pozudi plamena.
Dva tela koja gore
i koja postaju jedno.
Kada me uzimas,
ja se ponovo u tvojim
rukama radjam.
I svaki put za tobom
moja pozuda i strast je jaca.
u skrivenom pogledu,
u stidu
u onom trenutku
moje uzavrele zelje.
Kada ti se predajem
u pozudi plamena.
Dva tela koja gore
i koja postaju jedno.
Kada me uzimas,
ja se ponovo u tvojim
rukama radjam.
I svaki put za tobom
moja pozuda i strast je jaca.
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 177.842
VARIJACIJE SNA
Široko rukama juriti tamo
negdje daleko ka suncu,
u kovitlac plesa, dok dan se bijeli
ne skonča na vrhuncu.
Odmor pod drvetom nekim naći
u hladne večeri snene,
dok noć se nježo ne spusti na zemlju
crna poput mene.
To moj je san!
Široko rukama juriti tamo
u lice sunčanom sjaju,
i plesat' i kruzit', te kruzit' i plesat',
dok kratki dan ne dodje kraju.
U blijedo veče pod stablom visokim
počinak tijelu prija,
dok na zemlju blago noć ne sidje,
crna kao i ja.
Langston Hughes
Široko rukama juriti tamo
negdje daleko ka suncu,
u kovitlac plesa, dok dan se bijeli
ne skonča na vrhuncu.
Odmor pod drvetom nekim naći
u hladne večeri snene,
dok noć se nježo ne spusti na zemlju
crna poput mene.
To moj je san!
Široko rukama juriti tamo
u lice sunčanom sjaju,
i plesat' i kruzit', te kruzit' i plesat',
dok kratki dan ne dodje kraju.
U blijedo veče pod stablom visokim
počinak tijelu prija,
dok na zemlju blago noć ne sidje,
crna kao i ja.
Langston Hughes
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 107.885
http://s7.****************/images/140729/a2totfnp.jpg
"Izgubiš nešto što u stvari nikad nisi ni imao. I pitaš se zašto toliko boli. Ironija.
Nikad ti u potpunosti nije pripadalo, a osjećaš kao da je neko naglo istrgnuo dio tebe;
bole te prekinuti snovi i tražiš krivca za srušeni dvorac od vlastitih iluzija.
Bojiš se čak i sebi priznati da si jedini krivac ti,
jer si dozvolio da ti se uvuče pod kožu nešto što je bilo izgubljeno i prije nego što ti se približilo."
"Izgubiš nešto što u stvari nikad nisi ni imao. I pitaš se zašto toliko boli. Ironija.
Nikad ti u potpunosti nije pripadalo, a osjećaš kao da je neko naglo istrgnuo dio tebe;
bole te prekinuti snovi i tražiš krivca za srušeni dvorac od vlastitih iluzija.
Bojiš se čak i sebi priznati da si jedini krivac ti,
jer si dozvolio da ti se uvuče pod kožu nešto što je bilo izgubljeno i prije nego što ti se približilo."
rosel
Poznat
- Poruka
- 7.515
ТРАГ
Чудно ли ме слободи ово
чудније ли веза.
букнем у теби, врео се уливам,
језа је ово, ох, језа.
И траг путањама твој,
па ме пали.
А чудно застрепи срце,
а студим.
Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?
Јер и пепео ће ветри разнети,
а нема разрешења.
Тону без потонућа,
без дна у налажењу,
без дна се изгубе створења.
И трагом куда сагорели
све болнија су обнажења.
Врео се уливам,
а чудно застрепи срце,
а студим.
Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?
Момчило Настасијевић
Чудно ли ме слободи ово
чудније ли веза.
букнем у теби, врео се уливам,
језа је ово, ох, језа.
И траг путањама твој,
па ме пали.
А чудно застрепи срце,
а студим.
Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?
Јер и пепео ће ветри разнети,
а нема разрешења.
Тону без потонућа,
без дна у налажењу,
без дна се изгубе створења.
И трагом куда сагорели
све болнија су обнажења.
Врео се уливам,
а чудно застрепи срце,
а студим.
Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?
Момчило Настасијевић
FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
Budi hrabra, okreni leđa, budi pobednik bez medalje, budi kučka, stisni zube i reci-idem dalje....
Poslednja izmena od moderatora:
Rusalka
Poznat
- Poruka
- 8.400
Сва моја крв бесомучно чезне за крилима!
Цело моје тело напред срља!
Изливам се из своје маште у бујицама!
Посрћем, завијам, падам у суноврат!
Све моје жудње кључају од пене
И моје је месо талас који се разбија о стење!
Фернандо Песоа
- Poruka
- 544.777
KAD ODEM
Kad odem,
kad me đavo isprati glavnim sokakom,
i kad mesečina zaveje moj trag,
nemoj tugovati,
jer jednom svakom mali nemi slavuj
doleti na prag.
Kad odem,
kad zamumla vetar zimske očenaše,
i kad mrtvo lisće
potera u kas
za kaznu prognaće i tamburaše
zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.
Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati!
To nam samo Gospod
svira jesenju sonatu.
Snio sam vrata
u tom suvom zlatu...
Strah me da prođem,
al' proći cu.
Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na Svetog Jovana,
i ne čuvaj dugo
pepeo tih dana..
Kad jednom odem,
a poći cu...
Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu,
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni
Đorđe Balašević
Kad odem,
kad me đavo isprati glavnim sokakom,
i kad mesečina zaveje moj trag,
nemoj tugovati,
jer jednom svakom mali nemi slavuj
doleti na prag.
Kad odem,
kad zamumla vetar zimske očenaše,
i kad mrtvo lisće
potera u kas
za kaznu prognaće i tamburaše
zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.
Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati!
To nam samo Gospod
svira jesenju sonatu.
Snio sam vrata
u tom suvom zlatu...
Strah me da prođem,
al' proći cu.
Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na Svetog Jovana,
i ne čuvaj dugo
pepeo tih dana..
Kad jednom odem,
a poći cu...
Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu,
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni
Đorđe Balašević
Beskraj
Ističe se
- Poruka
- 2.598
Svu svoju snagu i gorcinu
sa sobom nosim.Ponekada neku
rec na papir stavim.Mislim,bice
mi lakse.A onda osetim uzaludnost
ovog vremena,osetim bol koja me steze
sve jace i jace.Sve je bilo protiv nas.
Da li sam se slabo borila?Da li te nisam
dovoljno volela?Da li sam sve ispite kod
tebe polozila?Gde sam to pala?Kada sam
toliko kaznjena.Toliko pitanja?Da li se
mene setis,onoga dana kada si me do
zvezda vinuo,i kada si moj najveci san
unistio.Kada sam shvatila da sam sa tobom
sama?Hocu da stojim uza zid,dok me svaka
tvoja rec dodiruje.Hocu da znam,zasto si
u vreme cekanja,vreme ljubavi zauvek vrata
otvorio.Zbogom rekao. Hocu da znam?
Vise me ne trebas buditi,nemoj me vise ljubiti.
Tamne oblake sam navukla,u samici slutnje se
nastanila.Lutam, bez tebe
sa ceznjom na usnama.Jos jedna prica neispricana
koju svaku noc pricam sama.
Beskraj
sa sobom nosim.Ponekada neku
rec na papir stavim.Mislim,bice
mi lakse.A onda osetim uzaludnost
ovog vremena,osetim bol koja me steze
sve jace i jace.Sve je bilo protiv nas.
Da li sam se slabo borila?Da li te nisam
dovoljno volela?Da li sam sve ispite kod
tebe polozila?Gde sam to pala?Kada sam
toliko kaznjena.Toliko pitanja?Da li se
mene setis,onoga dana kada si me do
zvezda vinuo,i kada si moj najveci san
unistio.Kada sam shvatila da sam sa tobom
sama?Hocu da stojim uza zid,dok me svaka
tvoja rec dodiruje.Hocu da znam,zasto si
u vreme cekanja,vreme ljubavi zauvek vrata
otvorio.Zbogom rekao. Hocu da znam?
Vise me ne trebas buditi,nemoj me vise ljubiti.
Tamne oblake sam navukla,u samici slutnje se
nastanila.Lutam, bez tebe
sa ceznjom na usnama.Jos jedna prica neispricana
koju svaku noc pricam sama.
Beskraj
Rusalka
Poznat
- Poruka
- 8.400
А сада? - Мрак је попао све моје очи. На све путеве, којима се крећем, полегла је густа тама.
Моје мисли капљу сузама. А осећања вру тугама.
Цело моје биће захватио је неки неугасиви пожар туге.
Све у мени тугом гори, али никако да сагори.
И ја јадна само једно јесам: вечна жртва паљеница на васионском жртвенику туге.
АРХИМАНДРИТ ДР ЈУСТИН ПОПОВИЋ
