Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[Poli46]

Ne zaboravi da sam od umetnosti
samoj sebi mrežu saplela
Ali to je strast prevelika
Koja će te zaustaviti u jednoj tački...

I nikad nećeš nestati
ni onda kad te odrežu od sveta
Ni kad moja čežnja ode zajedno sa mnom
ispod zemlje,
Jer reč je moćna i stvarna
Sve dok postoji čovek.................

 

[Branko Lori]

 

[PetarSamotnjak]

VRANA I ORAO

Jednog je dana srela vrana
Orla na nekoj santi leda,
šacnula ga sa svih strana,
pa reče prva, preko reda:

Znaš, ti si or’o, ja sam vrana,
smatra se, skoro, da si car,
k’o Standard-Oil si sav bez mana -
Što ne pređemo onda na stvar?

Ja sam ti vrana bez gavrana,
zašto da zalud gubimo vreme,
samo ćurana veže zabrana,
Nema dileme za boeme!

I kao ženska i kao ženka
mnogim se čarima mogu da dičim,
nisam ti neka meka femka,
Garantujem ti – neću da cičim.

Ako te usrećim malim muškarcem -
polovnim orlom, tim bolje za nas;
Jednom sam rodila dete s komarcem,
smejem se zato i dan-danas!

Skinuvši krunu, orao reče
pošto je izgubio svaku nadu:
Od tebe nema gadure veće -
Ali si jedina ptica u gradu.

Ogden Neš

 

[Nestor21]

 

[Nestor21]

Večeras,još samo večeras .....
.....dopusti da snovi galopiraju slobodni.
Večeras,još samo večeras .....
.....nacrtaj osmeh na moje umorno srce.
Večeras,još samo večeras .....
.....veruj da sve bajke imaju srećan kraj.
Večeras,još samo večeras.....
.....naruči od uličnog svirača onu našu.
Večeras,još samo večeras .....
.....ljubi me kao da sutra ne postoji.
Sutra će biti već kasno.
Sutra je novi dan.
Sutra ću voleti neku drugu.
Sutra ćeš voleti nekog drugog.
Sutra će ova noć postati samo sećanje,
koga se nekog dalekog sutra nećemo sećati.
A moglo je bolje....

 

[Suljo.L]

 

[Mina Medina]

 

[Svjetlanaa]

Važno je dopustiti nekim stvarima da odu, da nestanu. Pustiti ih i rešiti ih se. Ne očekujte da vam se vrate, da vam priznaju napore, otkriju da ste genijalac i shvate vašu ljubav. Zatvarajte krugove, ne zbog ponosa ili oholosti, već zato što se to više ne uklapa u vaš život. Zatvorite vrata, promenite ploču, pometite kuću, obrišite prašinu. Prestanite biti ono što ste bili i postanite ono što jeste...
Paulo Coelho

 

[Svjetlanaa]

 

[pahuljica*]

Stvari koje su lepe primećujemo različito.
Većina vidi površnost, a retki oštrinu, oblik i živost.
Ne upijamo život, puštamo ga da prolazi kroz nas.
Dubina nosi tajne i šarolikost života .. tu je sva lepota.

 

[Nestor21]

 

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

"Možda bih nekad porazgovarala s tobom dušo,
ali, znaš već, mi bez duše ne vodimo takve razgovore.
Oprosti. Pođi svojim putem. I nemoj me nikad pitati šta o duši znam."

 

[Branko Lori]

" Ja nisam poslat ovde da saznam, ja sam ovde samo da prepoznam "

 

[*pustinjakinja]

" Ja nisam poslat ovde da saznam, ja sam ovde samo da prepoznam "

"...tamo si ti, gde sve je tako visoko..." ...dobro je pa odslušane pjesme ne pričaju...( učini mi se da je pola onih preslušavanja ove pjeseme moje )
( s obzirom na to, sad bih trebala obrisati prethodni post .) )

 

[Branko Lori]

"...tamo si ti, gde sve je tako visoko..." ...dobro je pa odslušane pjesme ne pričaju...( učini mi se da je pola onih preslušavanja ove pjeseme moje )
( s obzirom na to, sad bih trebala obrisati prethodni post .) )

Sve u redu ! mi drugačiji smo baš drugačiji zato što to znamo ?

Možda smo zašli "duboko sa spletkarenjem"
Idemo na vedrije teme !

 

[Mina Medina]

 

[Rusalka]

"Moj svet se sastoji od onoga
što se misli kad je ponoćna tama,
nestalniji je moj svet od dima,
od tuge tiši.
Stotinu vasiona svet sad u meni ima
i stotinu krugova čistilišnih"​

 

[Nestor21]

 

[Suljo.L]

 

[Nestor21]

 

[Jan Hus]

 

[Branko Lori]

"Onaj čovek koga ti voliš u meni, naravno bolji je od mene. Ja nisam takav. Ali ti voli, i ja ću se postarati da budem bolji od sebe."

PUŠKIN

 

[pahuljica*]

 

[Mister]

Prolazim kroz zidove umotan u laž
u ruci stišćući posljednji dah smisla
dok vrijeme otiskuje svoje beživotne lađe
glava tuđinca krasi mjesto gdje je moja bista.

Vožnju nastavljam uzbrdo
smiješno je prema gore voziti u leru
dok ja pišam po svojoj aureoli
drugi svoju glancaju i peru

Kombinacija sam blata i pepela...
pa tako prljav putujem kroz bjelinu raja
ismijan od ostalih anđela
spajam novi početak na ono što mi ostade od kraja.

Skrivam od sebe vlastitu sjenku
uz obećanje da si neću postati stranac
bezuspješno poželim zagrliti sunce
zaboravljajući na ruke vječno sputane u lanac.

Poprimam drugo značenje u smislu života
na neke plišane stijene plimom nanesen
krivo tumačim svoje uzdahe
dok mi se sva godišnja doba stapaju u jesen.

Ivan Jukic