Razlika između srpskoslovenskog, ruskoslovenskog i slavenosrpskog u poređenju s šopskim je izuzetno mala. Ovo je starosrpski govor.Šopski govori... Gotovo najčistiji i najarhaičniji oblik srpskog jezika koji već 3 generacije polako nestaje.
Na teritoriji Srbije govori se na jugoistoku Centralne Srbije i na dobrom delu Kosova i Metohije (Vranje, Pirot, Zaječar, Prizren, Leskovac...) Naši lingvisti ih nazivaju i Prizrensko-Timočki dijalekti.
Šopski govori, nepolitički gledano, ne govore se samo na jugu i istoku Srbije već i u Makedoniji i zapadnoj Bugarskoj.
Primer teksta:
PA SGA KOJ SI IMA INSTAGRAMAT NEK SĆENIRA TEKVOJTE I NEK NI I TAM PRATI. AKO SAKA I KOJ SAKA. IL NEK ČUKA SLOVATA I NEK NI NAJDE.
Sa FB stranice Jela da si pooratimo (Pirot ili Vranje nisam siguran)
https://m.facebook.com/jeladasipooratimo/
Po meni veoma zanimljiv govor koji predstavlja direktnu vezu sa staroslovenskim i arhaičnim srpskim.
Šta mislite ? Je li po vama ovo autentičan srpski govor?
-
- Popularno:
- Dodik predložio treći entitet za Hrvate...
- "DOBRO DOŠLI U SRBIJU, DRAGA URSULA!"...
- Srbija poklonila 5000000e Rusiji
- SASLUŠAN VUJADIN SAVIĆ! Dva sata davao...
- Počinju srednjoškolske blokade
- Milo Lompar: Opozicija svojim...
- Postoje li reči i dela zbog kojih se...
- Poslednja šansa za Srbiju
- Generalni štrajk u Briselu; policija...
- Forumasi u horor filmovima
Šopski govori
- Začetnik teme gost 434892
- Datum pokretanja
Lepši dijalekat ne postoji. Tako je i Car Dušan pričao slepcu
Šopskom ćirilicom to bi bilo ovako:
На найголему зграду у Пирот турили 5Г предайник. Народ се збрал да се дзвери. Ѥдьн паметан човек рекьл: ай че зовемо Милета. Миле знаѥ све око струю. Откада ни поправля све по кућу и никад не льже. Това ти ѥ изгорело, това ти ѥ покварено това ти ѥ старо ал йош работи. Узне колько му дадемо и пине раћию и кавенце. Он нек испита антенуту. Дошль и укачил се на солитер електричар Миле сас 3 разреда електротехничку, Славко Мацола му предавал йош, и на предайникат измерил са сокоћалото сас електроде колько волти и вати и ампери тече кроз жицете на антенуту. Све премерил и записал. Слезе те ни рече да нема повише од 200 вати и да ѥ то много малко како год да обрнеш и да не можъ ни каве да се свари тьмьн джезвето да туриш на.
Той, тоа, тоя-sva tri oblika se sreću
- Poruka
- 89.439
Bugari su slovenizovan narod. Uzeli su srpski jezik i veru.
Ono što meni nije jasno je, pod kakvim se uticajem šopski ili torlački govor
razvijao, kada je padeže pogubio. Šta se tu desilo?
Reči jesu srpske. Možda pomalo zaboravljene. Kada imaš više reči za jedan
pojam, lako je neke reči zaboraviti.
Na primer, štući - propasti, nestati, nije poznata reč van Šopluka, ali se zato
kaže štucati. Kada vazduh iznenada štukne, nestane.
Шопшћи язик ѥ старосрбски. Найар'аичан облик отъ србски язик.
Какой нема падежи? Наша ората има падежи, ѥдино што су малко друкчи од падежи в кньижевни язик.
- Poruka
- 89.439
Koji padeži ima, a koji gi nema? Kude se denuše?
Koji dijalekt je još pogubil padeži?
Ма има сви падежи, сьмъ што су исти, ал той си ѥ друго. Ньедан други диялект неѥ погубил, ѥдино за шопсћи можъ се думаѥ да ѥсте.
- Poruka
- 89.439
Kako su isti?
Ko? Šta? - Niš
Koga? Čega? Od koga? Od čega? - odi Niš
Kome? Čemu? - Niš
Koga? Šta? - Niš
Oj! Hej! - Niš
S kime? Čime? - s Niš
Gde? čime? O kome? O čemu? Na kome?
Na čemu? Po kome? Po čemu? U kome? U čemu? - na NIš
Ja ti ta tvoja slova ne poznavam. Pri nas đi nema ni na stari spomenici.
Ova slova sam osobito ja sastavio:
АБВГДЂЕЖЗЅИЙКЛМНОПРСТЋУФЦЧШЯЮѤЬЪ
Osnova je slavenosrpska azbuka (dakle srpska azbuka pre Vukove reforme) s tim da su izbačeni glasovi koji su se izgubili i ostavljeni oni koji i dalje postoje.
Lj, Nj, H i Dž nisu potrebni/ne postoje u ovom dijalektu.
Slova koja ne postoje u Vukovici su:
Й=Ј
Ѕ=meko s/dz
Я=dvoglas; čita se "ja"
Ю=dvoglas; čita se "ju"
Ь=mali jer; poluglas; označava polučujno "a"/"e"
Ъ=veliki jer; poluglas; označava polučujno "u"/"o"
"I" nikad nije polučujno
- Poruka
- 89.439
Jeste simptatično to što si slova sastavio. Samo, što se kod nas koriste
slova lj, nj i dž. Ne koristi se h. F se menja sa v (vlaša, venjer), a Ć se
izgovara kao tj.
Ništa mi oko padeža nisi objasnio.
Da, ali kad imamo već ove dvoglase nisu nam neophodni lj i nj. Kad sam pravio šopski rečnik možda sam jednom ili dvaput imao reči sa dž, pa sam samo zapisao kao дж. H nemamo, pa sam i izbacio. F se menja sa v, to je tačno, pa sam mislio i da ga izbacim. Ili neka ga, nek stoji, jer se reč uvek može napisati na dva načina, jer oba su pravilna. Ne mogu napisati tjurka, nego obavezno ćurka, to što se ć izgovara mekše ne znači da ga nema. Padeži postoje, ali se najčešće završavaju isto, zbog velikog korišćenja predloga, npr:
Draganov ranac=ranac NA Dragan(a)
Itd.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Па каже се а на крају ; ранац на Драгана...ћурка на Живку..жена на Милета....мења се, није номинатив са додатком
B
Bernardooo
Gost
Ја мислам дека се на мушкиј'т род не мењав падежити а на женскијат све иде у акузатив.
Куј, што(кво) Бојлер
Кога, чега Бојлер
Коме чему На бојлер
Кога, шта - Бојлер
Бојлере!
С'с бојлер
О бојлер
А за женскиј'т род се вика овакој
Куј, што Жена
Кога чега Жену
Коме чему На жену
Кога шта, Жену
Жено!
С ким, с чим, с'с жену
О коме о чему о жену
Овој ти је што се тиче падежити
Куј, што(кво) Бојлер
Кога, чега Бојлер
Коме чему На бојлер
Кога, шта - Бојлер
Бојлере!
С'с бојлер
О бојлер
А за женскиј'т род се вика овакој
Куј, што Жена
Кога чега Жену
Коме чему На жену
Кога шта, Жену
Жено!
С ким, с чим, с'с жену
О коме о чему о жену
Овој ти је што се тиче падежити
B
Bernardooo
Gost
На мене си највеће нервира тој к'г јужњацк фрљав с'с стандардни језик па думав 'вук', или 'к'д, наместо 'влк' и 'к'г'
Сад, кад, тад = СГ, КГ, ТГ
Сад, кад, тад = СГ, КГ, ТГ
Я иначе, у мою граматику шопщег языка нѣсьм мећал овия наставци на речи антената, женският, итд. Додуше, овакьв склоп рѣчи се мож да чуѥ ѥдино од старци. Млади Шопи по Пирот, Димитровград и Босилеград више не думаю такой. Узор за азбуку мы ѥ била цркъвнославянска азбука.
B
Bernardoo
Gost
Мора се састава најчиста верзијата и с'с наставци. Све онакој како је изворно и старинско такој треба да биде. Ја би порадо рекл женскиј'т него ли женскијАт јербо је тука по старински полуглас а не а, това је покасна вокализацијата.
B
Bernardoo
Gost
Још једна ствар што сам приметил је дека се у тимочки дијалект зборува како у стандардни српски - думаЈУ, док би се у јужноморавски викало онија думаВ. Можда грешим али немој се љуташ.
Prizrenlija
Obećava
- Poruka
- 57
У говору Власине и Црне Траве се за српско сад, кад и тад каже сад/сат (скраћено са), кад/кат (скраћено ка) и т'д/т'т.
Обезвучене сугласнике на крају речи говоре старе бабе, остали изговарају као у српском књижевном. Скраћене варијанте се јављају само као енклитике, а дуже и као енклитике и у упитним реченицама.
Eво једне студије.
Вукадиновић, Вилотије - Говор Црне Траве и Власине. Српски дијалектолошки зборник, 1996, 42
Poslednja izmena od moderatora:
Prizrenlija
Obećava
- Poruka
- 57
Емисија о пиротском говору
Bez prepucavanja i vređanja!
- Poruka
- 89.439
- Poruka
- 89.439
- Poruka
- 89.439
- Poruka
- 89.439
