Šopski govori

изнедрила озбиљне психопате и убице из "Друштва против Срба",
Не постоји званичнo таква организација ни као име ни као било који податак у архиви. Све је ово теза Уроша Шешума, који се позива на Ивана Иванића, српског конзула у Битољу с краја 19. века. То је једини доказ. Поред тога, српска енциклопедија цитира публикацију "Slavistic printings and reprintings. Mouton. 1973"", која уопште не садржи назив такве организације. Као извор се наводе и неке „необјављене“ београдске архиве - које су то архиве? - сам Бог зна ...
 
Poslednja izmena:
Назив "шоп-ски" је потпуно погрешан. Назив "Шоп" поче.ли су да користе етнички Бугари и сродници за Србе, који су после Берлинског конгреса 1878.године, силом политичких прилика, приморани да остану на својим огњиштима а у новоствореној Кнежевини Бугарској. Ствар се погоршала још више кад је и Румелија придодата.
Реално је тај бугарски назив за, како да кажем, политички поробљене Србе, оне који су предвиђени за бугаризовање мислом или силом, у тој или у наредној генерацији - погрдан.
Мислим да би требало да бар ми овде, у матици, престанемо да користимо тај назив.

Да ли знаш да се 2008. године у Пиротском региону само ..... 1 особа изјавила етнички као Шоп. У анкети о томе шта мисле о Шопе , већина Срба је рекла да израз "Шопи" угрожава српски идентитет становништва.
Истакнути професор Реметић недавно тврдио je да су Шопи више Срби него Бугари, при томе је погрешно цитирао Стојка Стојкова, најпризнатијег дијалектолога бугарског језика. Господину Реметићу желим да још дуго чита Стојка Стојкова, док није сазнао да је Стојков заиста рекао ово (превод са бугарског је мој):

Диjалекти на западној бугарској граници, које називамо „прелазним“, били су тема великобугарског и великосрпског шовинизма у последњих неколико деценија. Бугарски и српски политичари покушали су дијалектологијом да докажу да су говори у пограничним областима били чисто бугарски или чисто српски. Штавише, бугарски лингвисти поставили су границе бугарског језика далеко на западу - од ушћа реке Тимока преко Зајечара, Болевца, Сталаћа, Приштине до Призрена. А српски лингвисти су реку Искар, па чак и границу Јата, сматрали источном границом на српском језику. И истина је да не само на нашој западној граници, већ свуда, посебно између Словена, у пограничним подручјима између блиских сродних језика постоје прелазни језици и прелазак са једног матерњег језика на други је постепен. Прелазни говори се објашњавају недовољном стабилношћу политичких граница између блиских народа током њиховог формирања као националности и нације, а њихова блискост лежи у њиховом заједничком пореклу. Становништво пограничних подручја са прелазним дијалектима обично је било под влашћу једне или друге феудалне државе, живело је у блиским економским, културним и другим односима и формирало је дуже или краће време целину, па на дијалектима има велику блискост и постепени прелаз. Такав прелазни карактер имају дијалекти између чешког и пољског, између пољског и белоруског, између руског и украјинског итд. А ови гранични, прелазни дијалекти не деле одвојене словенске народе, већ их, напротив, уједињују у један. Границе бугарског језика укључују и македонске дијалекте, који деле све карактеристичне особине бугарског језичког система. Бугарски и македонски дијалекти су идентични у главним цртама своје граматичке структуре и основног речника. Они чине језичку целину која се битно разликује од српскохрватског језичког система. Блискост бугарског и македонског дијалекта није случајна. То је последица њиховог заједничког порекла и њиховог једнаког развоја више од 12 векова на Балканском полуострву у оквиру бугарске нације и бугарске нације.

Стојкo Стојков, Българска диалектология, 1962
 
Poslednja izmena:
Не само да знам, већ сам и студирао и професионално радио.
Јеси ? Па што не кажеш којим језиком се око 1850 говорило у Бургасу ?
А којим у Софији ?

Треба ли опет да качим епску песму о Српском краљу Стеванину и Милошу чобанину из околине Софије ?

Шетба шета сръбски крал Стеванин,
шетба шета, та прилика тражи -
нигде нема прилика да найде.
Кога ойде у Латинска земя,
у Латинска, у Легена града,
у Легена, у крал Михаила,
тамо найде гиздава девойкя,
тамо найде Роксандра девойкя,
тамо найде за себе прилика.

https://liternet.bg/folklor/sbornici/bnt/1/content.htm

Не постоји званичнo таква организација ни као име ни као било који податак у архиви. Све је ово теза Уроша Шешума, који се позива на Ивана Иванића, српског конзула у Битољу с краја 19. века. То је једини доказ. Поред тога, српска енциклопедија цитира публикацију "Slavistic printings and reprintings. Mouton. 1973"", која уопште не садржи назив такве организације. Као извор се наводе и неке „необјављене“ београдске архиве - које су то архиве? - сам Бог зна ...
Податак су објавиле тадашње новине у Србији, захваљујући напорима српске дипломатије, тајних служби и локалних симпатизера.

"Друштво против Срба", то је прво име организације коју су основали бугарски солунски гимназијалци македонског порекла а бугарашког опредељења - Христо Татарчев, Дамјан Грујев, Петар Поп Арсов итд. Зато данас када питаш бугарске и македонске историчаре како је било прво име организације која ће касније бити названа ТМОРО, ВМРО итд, - они не знају, али Срби знају.

"Друштво против Срба" је основано 1893 као противтежа просрпском "Тајном македонском комитету", удружењу "Србо-маћедонци" као и друштву Свети Сава (сва три основана око 1885). Циљ је био терорисање, застрашивање и бугаризација српског становништва Македоније, елиминација српских учитеља, свештеника, интелектуалаца и богатих људи (који су могли утицати на широке народне масе као и финансирати српски образовни систем) и то најбруталнијим методама. Па кад елиминишу Србе, онда је план био да изведу "народну револуцију изнутра".

Тако су те убачене терористичке чете подигле "устанак" 1903 на Илиндан у Крушеву и околини.
 
Зашто не зауставите провокације и не извадите податке? Крајем 19. века у Солуну је било око 10 000 Бугара.
хаха, а на основу чијих података ? бугарских ?

Да ли знаш да се 2008. године у Пиротском региону само ..... 1 особа изјавила етнички као Шоп. У анкети о томе шта мисле о Шопе , већина Срба је рекла да израз "Шопи" угрожава српски идентитет становништва.
Истакнути професор Реметић недавно тврдио je да су Шопи више Срби него Бугари, при томе је погрешно цитирао Стојка Стојкова, најпризнатијег дијалектолога бугарског језика. Господину Реметићу желим да још дуго чита Стојка Стојкова, док није сазнао да је Стојков заиста рекао ово (превод са бугарског је мој):

Диjалекти на западној бугарској граници, које називамо „прелазним“, били су тема великобугарског и великосрпског шовинизма у последњих неколико деценија. Бугарски и српски политичари покушали су дијалектологијом да докажу да су говори у пограничним областима били чисто бугарски или чисто српски. Штавише, бугарски лингвисти поставили су границе бугарског језика далеко на западу - од ушћа реке Тимока преко Зајечара, Болевца, Сталаћа, Приштине до Призрена. А српски лингвисти су реку Искар, па чак и границу Јата, сматрали источном границом на српском језику. И истина је да не само на нашој западној граници, већ свуда, посебно између Словена, у пограничним подручјима између блиских сродних језика постоје прелазни језици и прелазак са једног матерњег језика на други је постепен. Прелазни говори се објашњавају недовољном стабилношћу политичких граница између блиских народа током њиховог формирања као националности и нације, а њихова блискост лежи у њиховом заједничком пореклу. Становништво пограничних подручја са прелазним дијалектима обично је било под влашћу једне или друге феудалне државе, живело је у блиским економским, културним и другим односима и формирало је дуже или краће време целину, па на дијалектима има велику блискост и постепени прелаз. Такав прелазни карактер имају дијалекти између чешког и пољског, између пољског и белоруског, између руског и украјинског итд. А ови гранични, прелазни дијалекти не деле одвојене словенске народе, већ их, напротив, уједињују у један. Границе бугарског језика укључују и македонске дијалекте, који деле све карактеристичне особине бугарског језичког система. Бугарски и македонски дијалекти су идентични у главним цртама своје граматичке структуре и основног речника. Они чине језичку целину која се битно разликује од српскохрватског језичког система. Блискост бугарског и македонског дијалекта није случајна. То је последица њиховог заједничког порекла и њиховог једнаког развоја више од 12 векова на Балканском полуострву у оквиру бугарске нације и бугарске нације.

Стојкo Стојков, Българска диалектология, 1962

Бугарски и македонски књижени језици своје типичне особине (губитак падежа, упрошћавање синтаксе, развој чланова, упрошћавање придевске компарације) деле и са албанским, армањским а делимично и грчким те турским језиком.
Ове особине су резултат зоналне конвергенције и узрок настанка балканског тзв. "шпрахбунда", услед вековних контаката између различитих етничких група централног Балкана, још од времена ромејског царства. Утицаји овог "шпрахбунда" се осећају и у српском призренско-тимочком дијалекту.

С.Стојков међутим није у праву, српски призренско-тимочки дијалекат није никаква мешавина српског и бугарског језика.

Дакле призренско-тимочки дијалекат није никакав кентаур, мутант, српско-бугарска наказа, недоношче, недобугарено копиле, мешавина, прелаз и слични одвратни епитети који му се крпе. Призренско-тимочки је српски староштокавски дијалекат, који је претрпео утицаје балканског "шпрахбунда", због своје географске позиције.

Према томе, бугарски књижевни језик може само личити на српски староштокавски призренско-тимочки дијалекат, а не обрнуто, јер Бугари нису словенски народ и њихов изворни језик није словенски језик.
 
Јеси ? Па што не кажеш којим језиком се око 1850 говорило у Бургасу ?
А којим у Софији ?
Податак су објавиле тадашње новине у Србији, захваљујући напорима српске дипломатије, тајних служби и локалних симпатизера.

"Друштво против Срба", то је прво име организације коју су основали бугарски солунски гимназијалци македонског порекла а бугарашког опредељења - Христо Татарчев, Дамјан Грујев, Петар Поп Арсов итд. Зато данас када питаш бугарске и македонске историчаре како је било прво име организације која ће касније бити названа ТМОРО, ВМРО итд, - они не знају, али Срби знају.
С.Стојков међутим није у праву, српски призренско-тимочки дијалекат није никаква мешавина српског и бугарског језика.

Дакле призренско-тимочки дијалекат није никакав кентаур, мутант, српско-бугарска наказа, недоношче, недобугарено копиле, мешавина, прелаз и слични одвратни епитети који му се крпе. Призренско-тимочки је српски староштокавски дијалекат, који је претрпео утицаје балканског "шпрахбунда

Не знам са којом глупошћу да почнем, јер су све три објаве апсолутно безумни :

И у Бургасу и у Софији 1850. године говорило се углавном турски, онда бугарски, а на обали Црног мора и грчки. Баш као у већини османских нахија на данашњој бугарској територији. Шта је овде контроверзно? Или мислиш да су у Софији говорили српски језик, пошто си прочитаo 2-3 песме и бајке ? Па којим су језиком тада говорили Бугари у Пироту, Врању и Лесковцу ? Што ће рећи, можемо само да се и даље вртимо у круг.

Који Срби знају? - Да ли си читал устав ВМОРО из 1893. године? "Друштво против Срба" није прво име ВМОРО, ни је то уопште постојало и нема га нигде у архиви - ово је српска пропаганда с краја 19. века. Односно, српске дипломате су боље од оснивача ВМОРО знале како је било прво име организације - то је потпуна фантастика као и већина твих наступа.

За свргавање Стојкова биће ти потребно нешто више од шпрахбунд copy-paste са Википедије. Па, и нигде Стојков не тврди да је призренско-тимочки дијалект бугарскe недоношчe ... очигледно га ниси прочитал. Или да, разумем - ти ни не знаш да је овај шпрахбунд само теорија за општи развој балканских језика, а не неко лингвистичко правило ?
 
Poslednja izmena:
хаха, а на основу чијих података ? бугарских ?
јер Бугари нису словенски народ и њихов изворни језик није словенски језик.
Па, не - објавио сам и грчки извор из 1913. године - али ко уме да чита !
Уместо да пишеш глупости - мало се просветли и не излажи се.
 
Према томе, бугарски књижевни језик може само личити на српски староштокавски призренско-тимочки дијалекат,
Па садa - ово је језик на којем су писали и у Бугарској и у Србији у 18. веку - реци ми који је то језик, не звучи ми баш штокавски? Написао га је Павле Ненадовић - епископ карловачки 1741. године. Зашто Павле говори о неко илирском царству, а не о Србији?
Да ли мислиш да је и Пајсијева „Историја словенобугарске“ (1762), за коју неки "патриоте" мисле да је Србин из Самокова, написана на народном српском језику?

Žefarović.jpg
 
Poslednja izmena:
Зашто Павле говори о неко илирском царству, а не о Србији?
До 1830 године у Београду радила је само једнa српска школа, „училиште илирическо”. Оно се налазило у дугој приземној згради поред мале цркве на месту данашње Саборне цркве.
И то показује да "народни српски језик" крајем 18. века још није постојао као књижевни појам - Појавио се после дела Вука Карџића након 1820. године, али је време пролазило пре него што је коначно усвојен.
 
Реално је тај бугарски назив за, како да кажем, политички поробљене Србе, оне који су предвиђени за бугаризовање мислом или силом, у тој или у наредној генерацији - погрдан
Не да инсистирам - али сакри се као миш - када ћете одговорити на моје питање од пре 3 месеца?- оптужила си ме да сам лажов и провокатор - да те видимо сада ....? Питам се колико пута сам те ухватио да лажеш и колико си пута признао? Да ли још увек сањаш Срба у Тетевенy?
Нормални људи кажу "Погрешио сам, извињавам се!"
Можда нисам 100% Бугарин, али јесам Бугарин .... мада не живим у овој земљи већ дуги низ година ... али проучавао сам и истраживао бугарску историју и језик (и не само) и то срамотно је негирати изворну историју читавог једног народа.
 
Poslednja izmena:
Ти куј тврдиш да е това Блгарски език, че се преиспитуваш још еден пут. Това е наследник на старословенски език, и не звучи ружно. Големо убав говор. Српски 100%. Блгарски е Турски, Блгари вреве на Словенски.
 
U Zajecaru se ne govori torlacki, pocinje od nekog sela izmedju Zajecara i Knjazevca.
To je nazalost mrtav jezik, vise se nigde i ne govori. Ovaj primer koji si ti naveo nije razumljiv
nekome ko se sluzi torlackim u okolini Knjazevca.
Нажалост това е истината. И ја куј несм Шоп, Торлак или Јужносрбијанец учим да вревим и разбирам на ти говори. Големо су занимливи, а јужначки вицеви су најсмешнији.

И то е една голема повезница с'с старословенски, зато ми Срби че мора негујемо на Торлачки и Шопски говори. :)
 
Не само да знам, већ сам и студирао и професионално радио.
Већа је сличност између стандардног српског и западних "бугарских" дијалеката него тих дијалеката који се темеље на источним Бугарским говорима.

У Софији се говори екавица, а стандарни Бугарски говори јакавицу. Такође, лексика је много сличнија, е сад, што је стандарни бугарски потиснуо те дијалекте то је друга ствар.
 
У Софији се говори екавица, а стандарни Бугарски говори јакавицу.
Да ли сте икада живели у Софији и да ли уопште знате да у бугарској дијалектици не постоји израз "екавица"? Ово је српскохрватски израз. У бугарској науци постоје источни и западни дијалекти подељени дуж Јатовске границе.
 
Да ли сте икада живели у Софији и да ли уопште знате да у бугарској дијалектици не постоји израз "екавица"? Ово је српскохрватски израз. У бугарској науци постоје источни и западни дијалекти подељени дуж Јатовске границе.
У блгараката наука сите Словени вреве на блгарски.
 
До 1830 године у Београду радила је само једнa српска школа, „училиште илирическо”. Оно се налазило у дугој приземној згради поред мале цркве на месту данашње Саборне цркве.
И то показује да "народни српски језик" крајем 18. века још није постојао као књижевни појам - Појавио се после дела Вука Карџића након 1820. године, али је време пролазило пре него што је коначно усвојен.
Ма шта надроби туто...

Примери песама написаних на српском народном говору Бачке и Срема с краја 18-ог века (који су врло блиски данашњем српском стандарду).

Песма Љубосава и Радован од Стефана Стратимировића штампана 1800. године у Будиму https://sr.wikipedia.org/wiki/Стефан_Стратимировић
То те једно молим от све душе
Ако ти је мој благослов мио
Ти не слушај оне дивје јуде
Који жене держу као роба
И суровством дотле дотерају
Да остане глупа као дерво
Гди је метне тамо да и стоји
Что јој рекне то само да знаде

Ничто сама измислити не зна
Као да је у главу бијена
Боже милиј је л' то теби драго
Да муж мому держи као слугу
Радоване све на свјету благо
Нитко тебе боље од бабајка
Нити хоће нит може научит
Мој ти совјет держи мудриј начин
Има жена истина злопаки
Али свагда риба с главе смерди
Муж паметан све мож пооравити


Жартва Аврамова
од Вићентија Ракић штампана у Будиму 1790. године https://sr.wikipedia.org/wiki/Вићентије_Ракић
Аврам:
Жено моја ти не буди дете
Душа твоја нека се не сметне
Преблагиј Бог није неправедан
Утјешити нас свагда је силан
Он је нама њега обећао
У старости њега даровао
Сад га опет себи узимље
Није време сад нама плакати
Већ заповед Божију чинити

Сара:
Боже благиј то је тајна страшна
Серцу мому она је ужасна
Што ћу тужна ја сад да чиним
Како жива бједна да останем
Сх како ћу тужна ја поднети
Горку жалост како ли ћу снети
Сладког сина више не видити
Јошт ли која ово мајка пати
Као несрећна Сара Аврамова
Ах жалосна невјеста Тарова
Мили Боже да чудне судбине
То приникни отзгор са висине


@bernardo
 
Poslednja izmena:
Ма шта надроби туто...

Примери песама написаних на српском народном говору Бачке и Срема с краја 18-ог века (који су врло блиски данашњем српском стандарду).
И даље теби недостаје главна ствар - не кажем да не постоји народни језик - али кажем да не постоји као књижевна форма - то је потврда твојих песама: на ком језику су написане?......Питања?

1627913479287.png
 
И даље теби недостаје главна ствар - не кажем да не постоји народни језик - али кажем да не постоји као књижевна форма - то је потврда твојих песама: на ком језику су написане?......Питања?

Pogledajte prilog 981316
Ово није црквенословенски језик туто! https://forum.krstarica.com/threads...vnih-katol-i-muh-pisaca.326122/#post-11659645

Црквенословенски (хибридни језик) је тешко разумљив данашњим Србима. Стратимировићева песма коју је поставио @Mrkalj је поптуно разумљива данашњим Србима, и осим пар архаизама не разликује се од данашњег српског стандарда.
 
Када се расправљаш са мном, требало би да се боље припремиш за лингвистичке теме - а видим да уопште ниси ....
На линку из мог претходног поста ти је тема Записи српског народног језика пре Доситеја пером православних, катол. и мух. писаца на 15 страна, па гледај ако те занима.
 
Стратимировићева песма коју је поставио @Mrkalj је поптуно разумљива данашњим Србима
Такође га у потпуности разумеју Руси и Бугари. Језик је црквенословенски - у то време није било српског књижевног језика
 
На линку из мог претходног поста ти је тема Записи српског народног језика пре Доситеја пером православних, катол. и мух. писаца на 15 страна, па гледај ако те занима.
Не занима ме јер @Mrkalj није могао бити стручњак за српски език , а камоли за лингвистику ....
 
Такође га у потпуности разумеју Руси и Бугари. Језик је црквенословенски - у то време није било српског књижевног језика
Не, песма са линка коју је поставио @Mrkalj је шумадијско-војвођански дијалект српског језика мешаног екавско-(и)јекавског рефлекса јата (има и један икавизам гди), на том дијалекту и на источнохерцеговачком је базиран српски стандард.

Црквенословенски је нешто скроз друго и страно српском народу како пре 200-300 година тако и данас.
 
Poslednja izmena:

Back
Top