Šopenhauer - Svet kao volja i predstava

Baudrillard:
Sad pusti zezanje, ali stvarno ružno izgleda sa ovim razmacima.
Kliknite za proširenje...

Ono što je tebi ružno, biće tužno ako preferiraš u svom izražavanju samo nekakav kvazi hrvatski pravopis, meni izgleda lepo, kaligrafija mi je u krvi, zato nemam nameru da odustajem od onoga što je meni lepo i što se ne kosi sa bilo kojim normativom i(li) standardom Srpskog književnog jezika ... ;) :mazi:
 
snouden:
u kauzalnom svetu svako istinito polazište je centar. a akauzalnog sveta nema.

nema više univerzuma jer bi to značilo da izmedju njih nema nikakve veze. niti da je bilo. niti da će biti.
Kliknite za proširenje...


Svako Ja Jastva je centar i medium svog univerzuma. U ovom univerzumu samo je njegov univerzalni Um njegov centar. Um je prisutan u svemu.

Svako Ja Jastva kroz sebe projektuje jedan univerzum. Ono postaje njegov Um dok ostatku kloniranog sadržaja Svijesti služi kao medium i kao kolijevka.
 
JA KOJI JESAM:
u kauzalnom svetu svako istinito polazište je centar. a akauzalnog sveta nema.
nema više univerzuma jer bi to značilo da izmedju njih nema nikakve veze. niti da je bilo. niti da će biti.
Kliknite za proširenje...

Svako Ja Jastva je centar i medium svog univerzuma. U ovom univerzumu samo je njegov univerzalni Um njegov centar. Um je prisutan u svemu.
Svako Ja Jastva kroz sebe projektuje jedan univerzum. Ono postaje njegov Um dok ostatku kloniranog sadržaja Svijesti služi kao medium i kao kolijevka.
Kliknite za proširenje...
pod "istinitim polazištem" misli se na stvarni uzrok budući da mi, osim u slučaju naše volje, od ostatka sveta "vidimo" samo posledice.

na osnovu posledica ljudi svojim umom inverznim postupkom rekekonstruišu uzrok. inverzni postupak nije jednoznačan tj. daje i prividne(lažne) odgovore. otuda treba razlikovati ono što ljudi rekonstruišu o ostatku sveta od istinitog uzroka/polazišta. samo u slučaju vlastite volje uzrok može biti lako prepoznatljiv.

priče o različitim paralelnim univerzumima su naglabanja dokonih slična indeterminizmu. u biti druga reč za neznanje. čak i kada bi postojali drugi univerzumi šta će nam isti u našoj predstavi kad bi takvi ostali nedodirljivi svemu postojećem za sva vremena. a, ako nebi ostali nedodirljivi, onda nisu stvarno nezavisni-paralelni.

stoga postoji samo jedan jedini univerzum. drugo je pitanje koliko slobode i šta mi od tog jednog vidimo. što će reći čovek ima neki svoj subsvet(subuniverzum) ali ne takav da je potpuno nezavisan. veza s ostalima uvek je negde bilo u prošlosti bilo u pudućnosti.

unutar svog subsveta čovek ima punu slobodu ograničenu samo mogućim i vlastitim neznanjem.
 
Poslednja izmena:
KPCTAHK:
Ono što je tebi ružno, biće tužno ako preferiraš u svom izražavanju samo nekakav kvazi hrvatski pravopis, meni izgleda lepo, kaligrafija mi je u krvi, zato nemam nameru da odustajem od onoga što je meni lepo i što se ne kosi sa bilo kojim normativom i(li) standardom Srpskog književnog jezika ... ;) :mazi:
Kliknite za proširenje...
Nije to hrvatski pravopis, u svakom pravopisu je tako, nemoj se blamirati.
Čekaj malo, pa ti to već i ovako radiš, tako da samo nastavi. ;)
 
U stvari, svaki organ treba smatrati izrazom univerzalnog, znači jednom za svagda načinjenim ispoljavanjem volje, fiksirane čežnje, voljnog čina, ne individue, nego vrste.

Šopenhauer из дела "O volji u prirodi"
Kliknite za proširenje...

Сваки орган тела јесте фиксирана воља, цело тело јесте фиксирана воља али не воља индивидуе, него врсте.

Значи воља врсте је та која се објективисала у ономе што зовете својим телом и са чиме се идентификујте.

Међутим, не идентификују се сви са својим телом. Нису сви његове слуге, то јест слуге врсти, нису сви мрави.

Неки се издижу изван жеља свог тела, изнад воље врсте. При чему наилазимо на ситуацију да имамо тело као објективацију воље врсте и још једну вољу која се првој супроставља. Како каже Шопенхауер:

"On se zato odriče te suštine, koja se u njemu manifestuje i koja je izražena samim njegovim telom, pa sada njegovo delovanje demantuje njegovu pojavu, otvoreno joj protivreči".
Kliknite za proširenje...

Каква је то воља која противуречи вољи врсте која се обективише у телу?
То је очито воља која превазилази врсту, превазилази човека. У том смислу људи који теже негацији воље, аскете, нису људи. Они су више од људи.
 
oziman:
Сваки орган тела јесте фиксирана воља, цело тело јесте фиксирана воља али не воља индивидуе, него врсте.

Значи воља врсте је та која се објективисала у ономе што зовете својим телом и са чиме се идентификујте.

Међутим, не идентификују се сви са својим телом. Нису сви његове слуге, то јест слуге врсти, нису сви мрави.

Неки се издижу изван жеља свог тела, изнад воље врсте. При чему наилазимо на ситуацију да имамо тело као објективацију воље врсте и још једну вољу која се првој супроставља. Како каже Шопенхауер:



Каква је то воља која противуречи вољи врсте која се обективише у телу?
То је очито воља која превазилази врсту, превазилази човека. У том смислу људи који теже негацији воље, аскете, нису људи. Они су више од људи.
Kliknite za proširenje...
Šta su oni... senke?
 
Imam ja jedno cudno pitanje za ozimana...
Ljudi , ili neki ljudi veruju da je Sopenhauerova teorija validna na prosecnog coveka jer svaki covek poseduje svest i volju.
Medjutim, psihologija kaze , a realnost potvrdjuje da je moguce kod osoba imati unutrasnji sukob , koji nije premisljanje, nego je diskontinuitet svesti, tj hajde da uprostim, ista osoba svojim verovanjima dovodi sebe do rezultata koji je suprotan od onog u sta veruje pri svojoj vizuelizaciji svoje stvarnosti...

Npr veruje da je ziv a da mu je supruga koja je noseca poginula u saobracajnoj nesreci...
Tu je pitanje toka radnji i stanje stvarnosti ...
Ali imamo mnogo veci problem kod obicnih ljudi, jer imaju mali milion sukobljenosti u sebi tj, ubedjeni su da su hrabri, a ono potekne neka smedja smesa izmedju nogu kad zamisle situaciju koja ih uplasi...Tada osoba mora u sekundi i vrlo je moguce to , vidjao sam to u realu, da isprojektuje svoju stvarnost.....

Tako da se postavlja pitanje kod Sopenhauera sta je stvarnost kod osoba koje su prepune nedoslednosti i diskontinuiteta u smislu svesti...
 
Umri_muski:
Imam ja jedno cudno pitanje za ozimana...
Ljudi , ili neki ljudi veruju da je Sopenhauerova teorija validna na prosecnog coveka jer svaki covek poseduje svest i volju.
Medjutim, psihologija kaze , a realnost potvrdjuje da je moguce kod osoba imati unutrasnji sukob , koji nije premisljanje, nego je diskontinuitet svesti, tj hajde da uprostim, ista osoba svojim verovanjima dovodi sebe do rezultata koji je suprotan od onog u sta veruje pri svojoj vizuelizaciji svoje stvarnosti...

Npr veruje da je ziv a da mu je supruga koja je noseca poginula u saobracajnoj nesreci...
Tu je pitanje toka radnji i stanje stvarnosti ...
Ali imamo mnogo veci problem kod obicnih ljudi, jer imaju mali milion sukobljenosti u sebi tj, ubedjeni su da su hrabri, a ono potekne neka smedja smesa izmedju nogu kad zamisle situaciju koja ih uplasi...Tada osoba mora u sekundi i vrlo je moguce to , vidjao sam to u realu, da isprojektuje svoju stvarnost.....

Tako da se postavlja pitanje kod Sopenhauera sta je stvarnost kod osoba koje su prepune nedoslednosti i diskontinuiteta u smislu svesti...
Kliknite za proširenje...

Болдовано. Изгледа да ти свет као представу тумачиш на начин некакве обичне "визуализације", некакве психолошке игре замишљања.

"Свет као представа" захвата емпиријску реалност у целини, оно што зовеш "објективан реалан свет". Не ради се ту о некаквој визуализацији.

Када одбацимо своју представу не остаје више објективна стварност, већ "ствар по себи".

Што се тиче овога.
Ali imamo mnogo veci problem kod obicnih ljudi, jer imaju mali milion sukobljenosti u sebi tj, ubedjeni su da su hrabri,
Kliknite za proširenje...

Многи су убеђени у много шта у вези себе, али их искуство демантује. То је из разлога непознавања свог интелигибилног карактера. Њега упознајемо тек из искуства, буквално помоћу експеримента. Као када експериментом откријемо да на неком дрвету рађају крушке, а не јабуке, тако експериментом откривамо и своје реакције на мотиве.
И оно што смо тако открили је непромењиво. Наша реакција на мотиве увек ће бити таква каква је, ма колико неко "креативно визуализирао".

Али то је друга тема.
Погледај ову расправу:
https://forum.krstarica.com/threads/kant-empirijski-i-inteligibilni-karakter.394578/post-39901411
 
Nece biti ista, npr ja a i svako pametan ce korigovati odnos prema svojoj snazi sa vremenom, pa i ponasanje, jer su oko mene ludaci, i dok sam u vrhuncu fizicke snage lako rekao budali koja lako hoce da upuca nekog ko mu se ne svidja, da pazi sta radi, jer vrlo lako mu se moze desiti da se zaigra, a ne odigra do kraja, sto znaci da ce zavrsiti svoju pricu, to ne moze biti moja reakcija sada kad vise nisam u top formi, jer ja sad ne mogu u 99% slucajeva da izblokiram svaki udarac i da ga u 2 sekunde posaljem u pakao...obicnim rukama.
Ovo drugo jos i mogu, ali ovo prvo ne mogu...

Postoji inace ta prica o mudrosti muskarca kako stari, i ja sam je naucio preko drugara kad smo imali 21 godinu, gde ni kriv ni duzan, neki matorac od 40 , a obojica se vracamo sa treninga, on je jos i spor, ali covek trenira, a matorac da bi se duvao pred nekom kokom umesto da samo otvori prozor ili sta je vec hteo pocne da zaebava i bogami posteno odvali ovog mog drugara...bez preke potrebe...
Ali ono decacko tinejdzerski kao veliki udarac ali mala snaga vise pomeraj...
Naravno da to nije ni pocesalo ovog mladog, samo ga je podignuo iz sedista u koje se vratio stavio pored sebe i onda spakovao na pod sa 3 udarca , nije vise.
Klasican primer zaboravljenog stalnog upoznavanja sebe svaki dan...

Tako da mi uz ovoliko ljudi koji ne mogu da dosegnu stvar po sebi, izlazi pitanje, da li uopste ima smisla pretpostaviti da neko to moze?
 
oziman:
И оно што смо тако открили је непромењиво. Наша реакција на мотиве увек ће бити таква каква је, ма колико неко "креативно визуализирао".

Али то је друга тема.
Погледај ову расправу:
https://forum.krstarica.com/threads/kant-empirijski-i-inteligibilni-karakter.394578/post-39901411
Kliknite za proširenje...

Karakter je promenljiv.

Menja se u skladu sa promenama na mozgu.

Kao što je i argumentovano na upućenoj temi.
 
rabindrant123:
Karakter je promenljiv.
Menja se u skladu sa promenama na mozgu.
Kao što je i argumentovano na upućenoj temi.
Kliknite za proširenje...

A на истој теми ти је одговорено да пластицитет не дотиче интелигибилни карактер.

Твој проблем је што се идентификујеш са сликом твог тела у садашњости, занемарујући прошлост и будућност. Мислећи да је управо слика која је у овом тренутку "интелигибилни карактер", па ето, са променом слике, мења се и карактер.
Не. Интелигибилни карактер је изван простора и опростореног времена, он се испољава кроз ЦЕО просторно временски низ.. а не на једној његовој тачки.

Да бих ти разјаснио о чему говорим, узмимо опет овај пример кога си већ видео на оној теми, али очито не и разумео.

Дакле, на овом сајту имамо интересантне фотошоп монтаже особа у разним периодима њихових живота али заједно.
https://mymodernmet.com/ard-gelinck-then-and-now-celebrity-photos/

Узмимо једну монтажу са те странице:

then-and-now-celebrities-Emma-Watson.jpg


Интелигиблна воља ове особе, њена платонска идеја, није на овој фотографији.

Она је трансцендентна, а у појави се објективше и на један и други начин, док сама није ни једно ни друго, ни лево, ни десно, нити пак обоје у исти мах...
како каже Бергсон.
Ја сам дакле, треба усвојити језик разума, јер разум једини има језик, многоструко јединство и једноставна многострукост; али, јединство и многострукост су само погледи мога разума на моју личност, разума који је уперио своје категорије на мене. Али, ја не улазим ни у једну ни у другу, ни у обе у исти мах, мада обе удружене могу дати једну приближну имитацију овог узајамног прожимања и ове непрекидности коју ја налазим у основи себе. Такав је унутарњи живот, такав је такође живот уопште.

Бергсон
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...

Капираш. То што се тело особе кроз живот мења не мења интелигибилни карактер већ га демонстрира.
Под овим условима, под овим антеценденсима, под оваквим "пластицитетом" желим ово. Под другим желео сам нешто друго. Под трећим желећу нешто треће. И то је то! То је мој интелигибилни карактер. Њега могу да констатујем, да га откривам кроз живот, не и да га мењам.
 
oziman:
Капираш. То што се тело особе кроз живот мења не мења интелигибилни карактер већ га демонстрира.
Под овим условима, под овим антеценденсима, под оваквим "пластицитетом" желим ово. Под другим желео сам нешто друго. Под трећим желећу нешто треће. И то је то! То је мој интелигибилни карактер. Њега могу да констатујем, да га откривам кроз живот, не и да га мењам.
Kliknite za proširenje...

Na sve to sam odgovorio u nastavku teme.

Da bi uopšte mogli da govorimo da su empirijski dostupni podaci u nekakvoj vezi sa nekim "inteligibilnim" entitetom neophodno je da EMPIRIJSKI podaci (u našem slučaju podaci koji svedoče o karakteru) budu NEPROMENLJIVI. Kapiraš? EMPIRIJSKI karakter da bude nepromenljiv a ne taj mistični INTELIGIBILNI koji si arbitrarno prizvao u postojanje i koji treba tek dokazati putem empirijskog (prateći Šopenhauerovu argumentaciju).

Zato je Šopenhuer kao jednu od četiri DOGME postavio da je EMPIRIJSKI karakter NEPROMENLJIV.

Na ovaj način Šopenhauer je na svoju filozofiju karaktera i morala stavio rok trajanja.

Još za vreme Šopenhauerovog života ovo je demonstrirano kao očigledno pogrešno (slučaj Fineasa Gejdža) ali Šopi za to nije saznao ili je mudro ćutao.

Ti se ovde slažeš sa zdravorazumskom činjenicom da je empirijski karakter PROMENLJIV (makar si toliko razuman) ali to ti služi kao nekakav dokaz da je neki izmaštani entitet nepromenljiv?!?

Pored toga, priča o intelegibilnom karakteru nije ništa drugo do apsurdna priča o predegzistenciji duše. Šopenhauer nije i dalje bio oslobođen dogmatike u svojoj filozofiji. Tek je Filip Majnalander konačno korigovao sve apsurde iz Kantove i Šopenhauerove filozofije i predstavio nam Filozofiju Iskupljenja.
 
Emprijski karaкter je слика интелигибилног карактера у појави. Као такав, оно што важи за интелигибилни, важи и за његову слику.

Какав је нечији интелигибилни карактер можемо једино сазнати из емпиријског. И то не узетог за једног тренутка времена већ са целе "линије". Јер је цела линија испољење интелигибилног у емпиријском.

И нећу више на овој теми да скрећем оф топик у том правцу .

Ако не разумеш речено, врати се на претходни пост и поново читај онај сликовит пример слово по слово... и ослободи тему.
 
oziman:
Emprijski karaкter je слика интелигибилног карактера у појави. Као такав, оно што важи за интелигибилни, важи и за његову слику.

Какав је нечији интелигибилни карактер можемо једино сазнати из емпиријског.
Kliknite za proširenje...

Ako empirijski karakter nije konstantan ti (niti iko drugi) nemaš nikakav osnov da govoriš o intelegibilnom karakteru (šta god to bilo).

Pošto svoju filozofiju izvlačiš iz Šopenhauerova "Dva eseja" u kome je nepromenljivost jedna od četiri dogme o empirijskom karakteru onda si u gadnom problemu.

Zašto?

Zato što tvrdiš da empirijski karakter jeste promenljiv ali onda nastavljaš šopenhauerovsku priču kao da nije promenljiv!

To se zove: kognitivna disonaca.

oziman:
Ако не разумеш речено, врати се на претходни пост и поново читај онај сликовит пример слово по слово... и ослободи тему.
Kliknite za proširenje...

Više je nego očigledno da ti nemaš pojma o čemu pričaš jer čak ni formalno nisi dosledan filozofiji koju misliš da poznaješ i zastupaš.

Kao na temi o identitetu gde si na kraju samo podvio rep i povukao se.

Nije te bilo sramota da vodiš filozofsku raspravu o identitetu a da se prethodno nisi upoznao ni sa Kantovim paralogizmima a čak ni sa Hjumovom teorijom sopstva!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Ljubo2
šta je volja
2 3 4
Odgovora
80
Pregleda
1.245
Ljubo2
Ljubo2
Steinadler
Egoizam kao izvor društvenog zla
2
Odgovora
35
Pregleda
613
Peko2
Peko2
Steinadler
Kinologija i eugenika
Odgovora
4
Pregleda
220
Steinadler
Steinadler

Back
Top