BREINE:
Ovo što sad pišeš ovde, sasvim sigurno je proizvod tvoje moždane aktivnosti.
Tvoj mozak, sasvim sigurno, upravlja i tvojom rukom koja je ovo napisala.
Kad mozak radi, na površini se stvaraju elektromagnetne struje jačine da bi jedna sijalica mogla da svetli. Šta misliš ko stvara te elektomagnetne struje - da li mozak? Ne! Stvara ono elektromagnetno polje koje obavija i prožima ceo ljudski organizam. To je onaj elektricitet koji pucketa kada se češljamo ili svlačimo neki sintetički džemper sa sebe. To je ono što zovemo imenom "aura", što može i da se slika fotaparatom (kirilianova fotografija) što svetli oko svakog živog bića - svake životinje, insekta, biljke ili čoveka. U trenutku kad neko biće umire to elektromagnetno polje se odvaja od tela bića koje tada automatski ostaje beživotno i klone. Mozak u telu čoveka je običan harddrajv koji služi samo kao spremište zapamćenih informacija, i bez električne energije je neupotrebljiv. To elektromagnetno svesno polje pomoću kojjega radi ljudski mozak, čula i nervni sistem je istinski čovek. To je ono što u telu čoveka sebe naziva imenom "JA". To naše "JA" može da živi i bez tela, isto kao i sa telom. Dobro, ne baš isto jer postoji kvalitativna razlika života sa telom i bez tela, ali svesnost čoveka ostaje ista. Sve informacije koje stoje u mozgu pohranjene, u trenutku smrti čovekovo sveno JA prekopira i nosi sa sobom. Ljudi koji su imali iskustvo da budu na ivici smrti svedoče da im u tom trenutku sećanja na ceo život prostruje kroz njih. To je upravo taj momenat kad ljudska svest pokušava da sve informacije iz mozga prekopira i ponese sa sobom. Te informacije su njeno jedino stečeno blago koje sa ovog materijalnog sveta može da ponese sa sobom. Zbog tih informacija se čovek i inkarnira na Zemlji. Bez tih informacija (znanja) ne može da bude svesnosti, a bez svesnosti ne može da bude ni svesti, kao ni samog postojanja sveta koji je sav sačinjen od informacija, tj. od svesti. U nauci se odavno zna da sem materije (materija je svest koja se napreže i kreće) i informacija, ničeg drugog nema i da informacija bez materije ne može da bude. S obzirom da se materija manifestuje kao kretanje, informacije se ne mogu ni o čemu drugom steči do o kretanjima, niti iko drugi može da prikupi te informacije o kretanjima do sama svesna materija koja se kreće, koje su joj potrebne da bi po njima uvek iznova mogla da inicira ista takva kretanja. Šta je drugo koka, na primer, do sistem kretanja žive i svesne materije, koja u jajetu ne može da ostavi nikakvu drugu informaciju do o sebi kao sistemu kretanja, po kojem će se kasnije iz jajeta izleći pile kao novi isti takav sistem kretanja.
Naravno, kada čovek umre sve zapamćene informacije o ljudskom životu i dalje ostaju u telu i mozgu, jer inforacija nije nešto posebno što ćelije mozga čuvaju u sebi i što iz njih može da se izvadi. Informacija može samo da se kopira. Informacija kao zapamćeno životno iskustvo, tj. znanje nije nešto što uistinu postoji. Nikada ne postoji znanje, već uvek i samo znalac koji zna. Nkada ne postoji misao, već uvek i samo mislilac koji misli. Znalac ili mislilac sam sebe kao energija uobličava u sliku u skladu sa informacijom koju stiče, tako da to može beskonačno da se kopira. To je princip i mogućnost po kojem je i ovaj naš internet napravljen. Jedna informacija koja stoji na nekom sajtu na internetu može beskonačno kopiranjem da se multiplicira, kao i svaka njena kopija. To je mogućnost koja dozvoljava da ceo univerzum može da bude napravljen po principu holograma, a to je da informacija o celom univezumu može da bude sadžana u svakoj, pa i najmanjoj tački univrzuma, sa mogućnošću da iz svake tačke univerzuma kasnije može da nastane i razvije se isti ovajav univerzum. Na istom principu nastaju i postoje sva živa bića. Ona prva nevidljiva rasplodna ćelija iz koje nastaje čovek, na primer, sadrži u sebi kompletnu informaciju o čoveku, koja se razvija u oblik čoveka kopiranjem same sebe, tj. stvaranjem milijardi istih takvih ćelija kopija od kojih svaka u sebi sasrži kompletnu informaciju o čoveku. Da bi kasnije iz svake te ćelije, kloniranjem, mogao da nastane isti takav čovek. Pa čak i celo čovečanstvo. Sve zato što informacija nije i samo postojanje. Svest koja se objektivno manifestuje kao materija, kao energija, kao elektricitet i kao svetlost je postojanje i ona je ujedno i sama informacija. Kad svest ne bi bila ujedno i informacija, tada ne bi mogla da bude ni energija, ni svetslost, ni materija, ni svemir, ni bilo šta drugo. Tamo gde nema informacije, nema ni svesti, ni mateije, ni energije niti bilo čega. Nikada niti i jedna naučnik nije uspeo da od materije odvoji informaciju i vidi kako ona izgleda. Prilikom izdvajanja svake informacije izdvaja se i materija kao nosilac informacije. Na našem kompjuteru, sve ovo što vidimo i zovemo imenom "informacija", uvek i samo je uobličena energija koju vidimo kao informaciju. Sve su to samo elektromagnetna polja koja vibriraju na različitim talasnim dužinama koja mi vidimo i nazivamo imenom "informacija". Čitav materialni univerzum je samo vidljiva i otelovljena informacija. Ono što je materija, što je život, što je energija, što je elektricitet, što je svestlost, to je uvek ujedno i informacija. Što je i razumljivo, jer sve to ujedno je i Svest, koja kad ne bi ujedno bila i informacija, ne bi mogla da bude ni Svest.
Da li bi smeo da se podvrgneš nekom zahvatu gde će ti biti odstranjene neke moždane strukture?
Šta bi ostalo od tvojih misli, i da li bi bile ovakve?
Kad bi mi pojedini delovi mozga bili ostranjeni, moje misli ne bi bile ovakve, zato što bi sa odstranjivanjem mozga bile odstranjene i one informacije koje odstranjeni delovi mozga sadrže, pa moja svest, a to je ono elektromagnetno polje koje se koristi informacijama koje mozak čuva, ne bi više mogla te informacije u mozgu da pronađe i kopira..Ali kad bi se ta moja svest odvojila od tela i mozga, ona bi zasigurno u sebi sadržavala i te u mozugu nedostajuće informacije, jer te, navodno, izgubljene informacije uvek negde postoje. Kad naša svest misli, te njene misli uvek po načinu kopiranja se šire kroz eter koji je takođe svesna energija koja može da pamti i kopiranjem prenosi te informacije na daljinu. To što čovek zna i misli ne postoji samo u čoveku već se kao misao hiljadama kilometara širi svugde naokolo oko čoveka. Postojanje materije, tj. svesti, života i svemira je pravo čudo, i veoma je teško imati predstavu o svemu tome, a pogotovo sve to izraziti rečima. Moramo još puno puta da se inkarniramo i putem iskustva sve to dživimo, proverimo i zapamtimo, da bi na kraju i sami postali sveznajući i svemoćni bogovi. Sada smo još uvek samo božja deca koja tek sve to treba da nauče. Bez obzira što smo tokom beskonačne prošlosti beskonačno puta sve to već znali, jer znanje, tj informacija može i da se briše, tj. zaboravlja, pa uvek iznova putem iskustva kretanja i rada ponovo da se stiče.
Mada, zapravo tu i nema mnogo šta da se uči i nauči, jer osnovni cilj, svrha i smisao sveukupnog postojanja je izbeći Zlo, a ostvariti Dobro, koje može da se ostvari samo zajedničkim, organizovanim kretanjem i radom, sa pravednom podelom rada i rezultata rada. Nebitno koji fizički oblik će ta organizacija da ima, da li oblik atoma, nebeskog tela, galaksije, jednoćelijskog organizma, tela biljke, životinje, čoveka. Ili celog ljudskog društva. Naravno, ne nepravednog, eksploatatorskog, kapitalističkog, ljudskog društva kakvo je sada, već pravednog, humanističkog, kao što je to ljudski organizam. To je ono osnovno i najglavnije što na svim nivoima postojanja treba da se nauči i zna, a najteže se uči, a sva ostala znanja - matematika, fizika, hemija, biologija, psihologija itd. - su sporedna i pomoćna znanja - trice i kučine koje se lako nauče.
Lepa bajka.
(То је свест. То је представа. )
