SMRT

[divlja-u-srcu]

Svi smo mi pomalo bude!

 

[kocicm]

Svi smo mi pomalo bude!

šta bude, biće. 8)

 

[pusenje u voznji]

neki dan mi crko pas,bas mi ga zao.
ali nema veze,znam da sad zivi negde .... mozda psi ne veruju da smrt nije kraj?ne znam da li je bio vernik ali cesto je setao pored crkve ,mozda ga to izvuce .

 

[zainteresovana]

neki dan mi crko pas,bas mi ga zao.
ali nema veze,znam da sad zivi negde .... mozda psi ne veruju da smrt nije kraj?ne znam da li je bio vernik ali cesto je setao pored crkve ,mozda ga to izvuce .

Šteta što ti nije crk'o u Engleskoj, mogao si da ga sahraniš na osveštanoj zemlji, platiš mu opelo, i budeš siguran u njegovo večno izbavljenje.

 

[Garota De Brasil]

smrt je momenat...raskrshcje i prelazak na novi nivo...ono shto ide iza tog momenta nije smrt vec nova forma..

poslednji pozdrav za Margott ... respect curo gde god da si...
stay true

 

[Whitesnake]

Smrt je mozda prelazak u neku drugu fazu ali NEverujem da je tu kraj,mislim Reinkarnacija je ZAKON.Kako to da se neprobudis vise nikad?Po meni je to nemoguce ! ! !

 

[Lexa]

Kako bih volela da mogu da poverujem da ne postoji kraj... Kako bih volela da sam u stanju da sebe zavaravam... Kako bih volela da ne mislim da ste odabrali LAKŠI PUT;
Da ste spaseni UTEHOM...
I da je to sve...
Istinski vernik se ne može plašiti smrti...
Znaćete da ne zavaravate sebe samo ako dođete u situaciju da ste apsolutno uvereni da ćete vrlo skoro umreti... Šta ako se uplašite?
Šta ako tek tada potražite spas u veri...
Kako to nazvati...
Kako bih volela da mogu na neka pitanja odgovarati sa vama svojstvenom lakoćom...
Ali, kako da tvrdim nešto, KADA MI, LJUDI, NE ZNAMO, ZAPRAVO, NIŠTA
Mi, čak, ne znamo da ništa ne znamo...
S vremena na vreme, svi to zaboravimo

 

[bhc33]

Kako bih volela da mogu da poverujem da ne postoji kraj... Kako bih volela da sam u stanju da sebe zavaravam... Kako bih volela da ne mislim da ste odabrali LAKŠI PUT;
Da ste spaseni UTEHOM...
I da je to sve...
Istinski vernik se ne može plašiti smrti...
Znaćete da ne zavaravate sebe samo ako dođete u situaciju da ste apsolutno uvereni da ćete vrlo skoro umreti... Šta ako se uplašite?
Šta ako tek tada potražite spas u veri...
Kako to nazvati...
Kako bih volela da mogu na neka pitanja odgovarati sa vama svojstvenom lakoćom...
Ali, kako da tvrdim nešto, KADA MI, LJUDI, NE ZNAMO, ZAPRAVO, NIŠTA
Mi, čak, ne znamo da ništa ne znamo...
S vremena na vreme, svi to zaboravimo

vidish da znamo da ne znamo..samo odugovlachimo malo

onda trzish ko zna---a on je rekao "ja sam onaj koji jesam"

kapirash?--to mu dodje ko lichna karta

pa onda dodje njegov sin pa opet jedini kaze"ja sam istina,put i zivot"

vidish tu lakocju a?

dobro priznajem da se primam

e onda kaze"ko u mene veruje ima zivot vechni i ne ide na sud nego prelazi u zivot"

vidish prashta sve

bezuslovno

i tako dalje...ma sve je jednostavno,samo shto mi mislimo da je komplikovano jer volimo da komplikujemo

 

[arttim]

naravno da je jednostavno

SMRT je samo kazna za greh....

kao sto je napisano ....plata za greh je smrt, a dar koji daje Bog je vecni zivot....

naravno preko njegovog sina.....


8)

 

[suncica73]

Ja sto vise razmisljam o smrti,sve manje se plasim !

Ja kad bih pocela da razmisljam o smrti,vise bih se plasila!

 

[Empedokle]

Dragi prijatelji,
kad Vas ne bi poznavao, izgledali bi ste kao neke tetke koje kukaju nad smrti, kukajte kad za to dodje vreme, pred kraj zivota, a do tad zivite!
Sve mi se cini da se Vi nadahnjujete smrcu, kao kakvi lesinari, a treba da letite kroz Zivot kao sokolovi!!!
Jeste li culi za tu pticu!?!

 

[Lexa]

Jeste, ali si ti, dragi prijatelju, malo pojednostavio stvari...
Nema tog sokola među nama koji nije razmišljao o smrti. To što ti se ja ovde sad pravdam, a ne odgovaram na temu, posledica je toga što mi se baš sad o smrti ne razmišlja...
Ali, onomad mi se, eto, razmišljalo, pa šta da radim.
Kladim se da ni ti nisi uvek tako pozitivan kao što si bio dok si pisao prethodnu poruku

 

[Empedokle]

Draga prijateljice Lexa,
svest o smrti i smrtnosti koju ima svaki subjekat, samo treba da donekle pojaca intenzitet zivljenja sadasnjeg trenutka.
Vi svi mislite da je smrt uzasna, ali se moze bojati goreg nego sto je smrt.Nije isto posmatrati smrt sa 20 i 50 ili 70 godina, kao sto je starost, videcete jednog dana u sustini smesna.
Zato sokolovi, sinji ptici, letite, jer sve nebo je Vase!

 

[Kanna]

"...mrtvi ili zivi isti smo.Spas je u onoj svetlosti koju ponekad osetis u onom drhtaju radosti koju dozivis..."

 

[zt]

Draga prijateljice Lexa,
svest o smrti i smrtnosti koju ima svaki subjekat, samo treba da donekle pojaca intenzitet zivljenja sadasnjeg trenutka.
Vi svi mislite da je smrt uzasna, ali se moze bojati goreg nego sto je smrt.Nije isto posmatrati smrt sa 20 i 50 ili 70 godina, kao sto je starost, videcete jednog dana u sustini smesna.
Zato sokolovi, sinji ptici, letite, jer sve nebo je Vase!

Tačno,Empedokle,ali to nije najstrašnije što nas može snaći.Život se ne produžava vremenskim periodama,koje su možda i nestvarne,kvalitet ne ovisi o kvantitetu,ti to jako dobro znaš.Stari,antički ljudi,koji su leteli,a ne puzali,zapomažući u krevetu,u isčekivanju da im dođe poslednji dah,su junački hrlili u smrt,stekavši tako besmrtnost.Zar većina od nas ne želi da pije sa istog izvora,sa kojeg je pio Ahilej ili...Smrt, završetak ovog života,jeste užasan trenutak za one koji se plaše što su se rodili,i šta uopšte dišu,i koji sa svojim krajem izjednačavaju kraj čovečanstva. Ali,to je već problem njih,"niščih" duhom,crva,koji će uvek hteti da puze,a nikad da polete,a svaki let,na sreću ima i svoj završetak.

 

[zt]

Draga prijateljice Lexa,
svest o smrti i smrtnosti koju ima svaki subjekat, samo treba da donekle pojaca intenzitet zivljenja sadasnjeg trenutka.
Vi svi mislite da je smrt uzasna, ali se moze bojati goreg nego sto je smrt.Nije isto posmatrati smrt sa 20 i 50 ili 70 godina, kao sto je starost, videcete jednog dana u sustini smesna.
Zato sokolovi, sinji ptici, letite, jer sve nebo je Vase!

Tačno,Empedokle,ali to nije najstrašnije što nas može snaći.Život se ne produžava vremenskim periodama,koje su možda i nestvarne,kvalitet ne ovisi o kvantitetu,ti to jako dobro znaš.Stari,antički ljudi,koji su leteli,a ne puzali,zapomažući u krevetu,u isčekivanju da im dođe poslednji dah,su junački hrlili u smrt,stekavši tako besmrtnost.Zar većina od nas ne želi da pije sa istog izvora,sa kojeg je pio Ahilej ili...Smrt, završetak ovog života,jeste užasan trenutak za one koji se plaše što su se rodili,i šta uopšte dišu,i koji sa svojim krajem izjednačavaju kraj čovečanstva. Ali,to je već problem njih,"niščih" duhom,crva,koji će uvek hteti da puze,a nikad da polete,a svaki let,na sreću ima i svoj završetak.

I još da dodam,u odbranu svoje površnosti ili gluposti,svejedno,napisao sam odgovor,a tek sam sad pažljivo pročitao tvoju poruku,koja je u suštini potvrda prethodnog,zato praštaj brat moj,kako bi rekli Rusi.

 

[Lexa]

Ali,to je već problem njih,"niščih" duhom,crva,koji će uvek hteti da puze,a nikad da polete,a svaki let,na sreću ima i svoj završetak.

Dakle, crvi se plaše smrti?
Da nije malo prepotentno pričati o smrti kao o najboljem drugu?
Verovala sam da je se ne plašim. Verovala sam da samo život može da me užasne.
Ali (ovo pišem 2. put ) nedavno sam sanjala da umirem...
I, da vidite, nije ni se umiralo...
Što me je veoma iznenadilo, jer sam bila ubeđena da je se ne plašim... Bila sam ubeđena da je čekam.
Nisam sigurna da li vama da poželim jedan takav san...
To ne znači da sam njome opsednuta, da po ceo dan razmišljam o nečemu što je još daleko, da ne želim da dotaknem nebo, da ne bih dala život za nešto što dovoljno želim... Ili volim. To ne znači da od smrti ne mogu da živim, ili da puzim po ceo dan, kukajući nad ograničenošću svog života. To znači da poštujem smrt kao što poštujem umrle. ONA POSTOJI. Ne biste trebali da je negirate.
Nije bitno kako ćete da je zapakujete, činjenica je da ne znate šta ona predstavlja. Možete samo da nagađate. I to ne volim u filozofiji. Puna je spekulacija.
Ja se plašim smrti. Ne sviđa mi se, nimalo.
Dobro, sokolovi moji, ja sam crv.

 

[Empedokle]

Draga prijateljice Lexa,
zapetljavas me u temu smrti, na bezgranicno naivan nacin.Ona(smrt) postoji i tako to.
Istina je da ne samo da postoji, nego neko svakog trenutka umire, umiru desetci celija u nama, a to ne dovodi do "kocenja" subjekta!Istina je da cemo svi jednog dana umreti!
Moja poruka je da se ne prezire Zivot(treba da se misli i pise velikim slovom), da se se ne odbacuje ili voli samo na osnovu straha od smrti.
Pijmo vodu sa istog izvora, kog pominje zt, sa kog je pio Ahilej ili je savetovao da se pije(Nice).
Uh, uh, kako je gore u visinama cist, planinski vazduh.
Rasirite svoja sada skupljena krila i jedrite, makar zbog pogleda koji Vas gore ceka.

 

[random_cloud_form]

smrt je onaj trenutak iza kog individua prestaje da postoji, bio to mrav ili covek, ostaje neko vreme jos samo les, odnosno ta toliko od religioznih fanatika ponizavana i ismevana materija, a ispade vernija od duse u koju se mnogi kunu...

dalje, smrt nije nista posebno, spektakularno, to je jedno obicno padanje u san al iza kog nece biti budjenja, niti snova...
ono sto je tesko i tragicno je kad neko bice ode prerano, "zaustavljeno u koraku do sna"....

Tesko sam podneo smrt Margott, zgrozen sam kako su neki s foruma reagovali cak pljujuci je i dalje, zar su nasi yebeni postovi i yebeni stavovi ista vazni u poredjenju sa ljudskim zivotom....
zamislite sve te noci, te tisine, svi oni pokusaji da se zaspi uvece u samoci, a nema onih sanjarenja i planova za buducnost, umesto da uziva u prolecu svog zivota, morala se spremati za smrt....
Zato je bila onako otresita, to je bio nacin da ocuva dostojanstvo u tragediji, nije bila od onih koji kukaju nad svojom sudbinom, niti bi dozvolila da je drugi sazaljevaju...
A bila je dobra osoba i drug, to znam jer smo razmenili nekoliko pisama prosle godine, i vrlo inteligentna....

Neki rekose govorila je u muskom rodu u poslednje vreme i da tu nesto nije redu. to nije uradila da bi zezala nekog, naprotiv, bilo je veoma mudrih postova, i sve to ukazuje na jednu psiholosku istinu da u drugom delu zivota na scenu stupa arhetip osobe suprotnog pola u nama. Njeno vreme je neumitno isticalo, "poslednji kamencici su krenuli ka donjem delu stakla", zato je i doslo do tog ubrzanog procesa individuacije i obuzimanja osobe arhetipom animusa.

A kazu da je proces individuacije najtezi put od svih puteva koji kao mogucnosti stoje pred covekom. A ona je ne samo divovski isla putem individuacije, vec onim najtezim od tih najtezih puteva individuacije ka zaokruzenju celine....
Kad sam prosle nedelje cuo da je umrla, bacio sam novcice da vidim sta ce ji djing reci, dobio sam heksagram koji daje sliku zene i groma, a zove se Povratak, on je pod rednim brojem 24, koliko je i zivela....

I u tome je tragika, u tom gasenju zivota i sna, ne u smrti, smrt na kraju dodje kao olaksanje....

 

[zt]

smrt je onaj trenutak iza kog individua prestaje da postoji, bio to mrav ili covek, ostaje neko vreme jos samo les, odnosno ta toliko od religioznih fanatika ponizavana i ismevana materija, a ispade vernija od duse u koju se mnogi kunu...


Blago tebi,kad si toliko siguran.Ja ti doista zavidim.To jeste odlika,umnih,pribranih,natprosečnih ljudi,koji u svakom trenutku i za sve imaju spreman odgovor.I sve mogu,i ništa im nije teško.Nažalost,nama nesavršenima,FANATICIMA,ostaje da sumnjamo i neprekidno tragamo,jureći sebe u začaranom krugu.

 

[zainteresovana]

Strah od nepoznatog. Možda je ipak sve samo u tome. Uprkos svim racionalnim (može i emotivnim, svejedno)spoznajama tokom života, u svakom od nas čuči strah od konačnosti. Konačno i beskonačno ćemo možda jednom i biti u mogućnosti da sebi objasnimo, ali ne verujem da ćemo moći svesno i da prihvatimo.
Ko zna.

 

[zoransrba]

Smrt je jednostavno tema o kojoj svako od nas ponekad razmislja.Problem je,po mom misljenju sto ogromna vecina nas tu neminivnost shvata isuvise katastroficno,sto,opet,nuzno,proizvodi sve veci i veci strah od smrti.Mislim da ljudi kojima smrt ne predstavlja definitivan kraj lakse izlaze na kraj sa tom neminiovnom cinjenicom.Naravno,podrazumeva se da su to verujuci ljudi i to u potpunosti podrzavam.Deluje mi krajnje nelogicno da nas je neko stvorio da samo prozivimo ovaj zivot,a posle-prah i pepeo.Ako se slazete samnom da se covek sastoji od duse i tela postavlja se pitanje (znam da nisam orginalan) sta sa dusom posle smrti?Sa fizickim telom je jasno sta se desava,ali dusa...Negde odlazi,u neki drugi svet ili drugu dimenziju-neznamo,ali u svakom slucaju nastavlja sa bivstvovanjem,iz cega opet proizilazi da se sve ne zavrsava fizickom smrcu!Bojim se da bih,dalje elaborirajuci moj stav bio pomalo naporan,stoga cu prekinuti,uz moguci nastavak! .

 

[Sizif]

Mi ne možemo poreći ništa što bilo ko tvrdi u vezi sleda događaja nakon fizičke smrti.

Možemo samo verovati sopstvenom razumu, slediti svoje instinkte, na kraju krajeva svi mi smrt svakodnevno posmatramo - ali sa strane.

Niko se još nije vratio da o tome kaže nešto iz prve ruke. ;-)

 

[Hektor]

Mi ne možemo poreći ništa što bilo ko tvrdi u vezi sleda događaja nakon fizičke smrti.

Možemo samo verovati sopstvenom razumu, slediti svoje instinkte, na kraju krajeva svi mi smrt svakodnevno posmatramo - ali sa strane.

Niko se još nije vratio da o tome kaže nešto iz prve ruke. ;-)

Bilo je ljudi i to ne mali broj koji su umrli ili na drugi nacin boravili u "onom drugom svetu" pa se vratili i ostavili svoja pisana svedocanstva.Jedan od skorasnjih primera je major u penziji iz Kragujevca,Dusan Jovanovic,koji je napisao knjigu "Vizija Raja i Pakla".Bio je uznesen u onaj drugi svet i boravio tamo nekoliko sati i vratio se.Sve vreme je bio svestan i opisao je svoj boravak u onostranom.Izvestaj je veoma iscrpan i svako moze da se uveri da li su to halucinacije,buncanja u nesvesnom ili jasna vizija u budnom stanju.

 

[zainteresovana]

Mi ne možemo poreći ništa što bilo ko tvrdi u vezi sleda događaja nakon fizičke smrti.

Možemo samo verovati sopstvenom razumu, slediti svoje instinkte, na kraju krajeva svi mi smrt svakodnevno posmatramo - ali sa strane.

Niko se još nije vratio da o tome kaže nešto iz prve ruke. ;-)

Bilo je ljudi i to ne mali broj koji su umrli ili na drugi nacin boravili u "onom drugom svetu" pa se vratili i ostavili svoja pisana svedocanstva.Jedan od skorasnjih primera je major u penziji iz Kragujevca,Dusan Jovanovic,koji je napisao knjigu "Vizija Raja i Pakla".Bio je uznesen u onaj drugi svet i boravio tamo nekoliko sati i vratio se.Sve vreme je bio svestan i opisao je svoj boravak u onostranom.Izvestaj je veoma iscrpan i svako moze da se uveri da li su to halucinacije,buncanja u nesvesnom ili jasna vizija u budnom stanju.

Kažite mi samo, da li je to, kad uđeš, pa levo, u lift za poslugu, ili onaj u hodniku, i... nisam baš sigurna... do kog ono beše sprata?
Izvini, Hektore, ništa lično, ali suština i jeste u tome što ne možemo da proverimo.