I onda se hrana i "tečnost" baci. 🙄
-
- U trendu:
- Udruženje za stabilizaciju omladine ZID
- Smešno a možda i nije
- Reakcije
- Prosuo dve i po tone mleka jer nije...
- Парада лгбт
- UDB-a pucala na Pavelica u Argentini
- Nastavnik opomenuo učenicu da je došla...
- "zapušteni, imaju loše zube, ne...
- Lekovi _samo na recept
- македонски језик и његова наречја
Smisao slave u SPC
- Začetnik teme Paula
- Datum pokretanja
Mashinger
Aktivan član
- Poruka
- 1.349
Не знам на које хришћанство мислиш ?
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 34.495
Барышников
Iskusan
- Poruka
- 6.163
Славе са Србима везе немају. Славе су наставак РИМСКИХ КУЋНИХ БОГОВА, које су овде донели ЦИНЦАРИ тј ПЕТА РИМСКА ЛЕГИЈА.
...
У србско ткиво их умећу ЦИНЦАРИ, и то тек у 19. веку.
Да се не би разликовали од осталих Срба.
Срби су саборан народ, народ заједнице, без подвајања по породицама.
Подвајање по породицама је особина градских, трговачко-банкарских заједница.
...
У којој народној песми се помињу славе? Ниједној.
Коју славу је славио Краљевић Марко? Па ниједну.
Славе се не помињу ни у Горском Вијенцу.
Не помињу се ни у једној јединој причи о Светом Сави.
Овде да не буде забуне, славе не мештајте са НАРОДНИМ ПРАЗНИЦИМА.
Кад се ЦЕЛО СЕЛО окупљало, а не породице посебно.
Као рецимо Митровдан, Ђурђевдан...
....
СПЦ је створена од цинцара, грка-фанариота и они дан данас владају и СПЦ, па и Србима.
Заправо цела савремена Србска држава, ова скраћена моравска Србија, је цинцарска.
sasasta
Buduća legenda
- Poruka
- 32.057
odakle ti ovo da je svaki svetac ziv?
- Poruka
- 26.251
sasasta
Buduća legenda
- Poruka
- 32.057
na svako sem srpsko
ni ostali pravoslavci ne slave , zar stvarno mislis da smo najpametniji i najtacniji na svetu
sasasta
Buduća legenda
- Poruka
- 32.057
jak argument nema sta
Mashinger
Aktivan član
- Poruka
- 1.349
Увек било и биваће да се мрзи корен ствари,нисмо можда најпаметнији и најтачнији али смо јако близу тога.
Mashinger
Aktivan član
- Poruka
- 1.349
Требао би мало прочитати како и зашто се славе неки људи који су живели уз Бога,ко је то одредио и зашто је то тако,да би схватио суштину.Зашто други хришћани имају имендан,зашто католици подржавају педере и лезбејке,шта пише у Библији.
VesnaKadaj
Početnik
- Poruka
- 28
Da se porodice okupe, a ima smisla i da se okupi drustvo.
sasasta
Buduća legenda
- Poruka
- 32.057
ne moze koren da bude pri vrhu drveta
srpska crkva je jedna od mladjih crkava , nastala daleko nakon raskola 1054
Kažu "strani plaćenik"
Poznat
- Poruka
- 7.095
О крсној слави
Првохришћанска је вера, од Бога нам дана и од Светих Апостола предана, да славимо Бога и Његове Светитеље. Слављење Бога и Божјих Угодника: Анђела, Алостола, Пророка, Мученика, Светитеља. Преподобних и свих Праведника, јесте наш хришћански православни животни став којим исповедамо веру своју и прави циљ и смисао нашег људског живота овде на земљи и у вечности. Јер ко слави Бога и Божије Светитеље, тај слави истинску и вечну славу човекову у Богу Живом и Истинитом, и тај онда неће славити никакве лажне богове и пролазне и смртне људе овога света. Ко слави Бога и Божје Свеце, као праве и истините, бесмртне људе, који из овог пролазног и смртног живота Богом Живим пређоше у живот вечни и бесмртни, тај ће се и сам славом Божјом прославити и Богу и Светима уподобити, јер ће од Бога бити заједно са Светима прослављен у вечном Царству Небеском.
Тако су Бога и Његове Свете славили хришћани још од самог почетка, и зато су многи од њих и сами Свеци постали. То нам показује и сведоче већ први хришћански Мученици, који су за славу Божју и саме своје животе положили. Тако, на прнмер, Свети Мученик Карп (који се слави 13. октобра), пред незнабошцима и безбожницима онога доба, није хтео да слави лажне богове, него само Христа - јединог Истинитог Бога, па је зато говорио ондашњим властодршцима: "Истинити богопоклоници, који се по божанској речи Христовој клањају Богу у духу и истини, уподобљавају се слави Божјој и постају заједно са Њим бесмртни, јер се још сада причешћују вечним животом кроз Христа Логоса, док се они који служе лажним боговима уподобљавају ннштавилу ђавола и са њиме пропадају у пакао". Стога и ми, православни хришћани, од самог Господа Христа примивши свету веру и свети завет, славимо и прослављамо Бога и Његове Свете Угоднике и Бесмртнике: Пресвету Богородицу, Свете Апостоле и Мученике, Свете Оце и праведннке, и тако овим слављењем Бога и Светитеља, које је сам Бог прославио зато што су и они Бога прослављали, и ми задобијамо вечну славу Божју и наслеђујемо живот вечни.
Ово древно хришћанско свето предање о слављењу Бога и славе Божје у Светима, примили смо и ми Православни Срби од Светих Ћирила и Методија и од Светога Саве. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога и Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богоматер, и свете Анђеле и Светитеље Божје. Славимо их најпре заједно са целом Црквом Божјом, у својој парохији и своме храму, када наша парохијска црква или наш манастир слави своју Храмовну Славу, то јест свога Светитеља као свога Небеског Заштитника, кога истога дана славе и сви православни хрншћани у свету. Отуда света Слава, као општехришћанско и свецрквено слављење Бога и Божјих Светаца, није само србски обичај, јер Славу славе и сви остали православни у свету. Али Свети Отац Србски, Сава Равноапостолни, дао је нама православним Србима и једну посебну србску домаћу Славу - наше Крсно Име, то јест благословио је нашу србску породичну Славу: да свака србска породица, свака кућа и домаћинство слави онога Светитеља на чији су дан наши претци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице. То је, дакле наша србска Крсна Слава или Крсно Име, за које наш верни народ са правом каже: "Ко Крсно Име слави, оно му и помаже".
Наша Крсна Слава, коју славимо посебно у сваком дому и свакој породици (ако се нисмо одрекли вере Христове и имена Србиновог), молитвама Светога кога славимо оживљава у нама и душама нашим свету и светлу успомену на онај дан када смо се сви породично крстили и христијанизовали, када смо се и наши претци и ми за њима вером и крштењем у Христа ухристовили и охристовили, кад смо се уцрквили и оцрквили, да би се обожили и обесмртили, како то лепо вели наш нови угодник Божји Отац Јустин. Славећи нашу домаћу Славу, ми не престајемо славити и своју црквену, храмовну Славу заједно са својом браћом парохијанима, и то је наша заједничка света Преслава. А када славимо своју домаћу и породичну Славу, не славимо је опет сами у кући, нити само у кући, него најпре са осталим православним хршићанима у Цркви. на заједничкој светој Служби, светој Литургији, где су присутнн и сви Божји Анђели н сви Свети, и где се спомињу сви наши живи и упокојени, па тек онда и у дому своме. И опет у дому не славимо је сами, него у задрузи и заједници са својом породицом, са својим ближњима и сродницима, са суседима н пријатељима, и са сваким намерником Божјим који нам тог дана дође у дом, макар био и просјак и убожјак, поготову он. Јер је и он, као и сваки човек слика Божија и брат Христов и наш. И први хришћани су на сличан начин славили Славу као што и ми данас славимо и као што наши свети Манастири и Цркве данас славе: после завршене свете Литургије у храму сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето Жито и преломи и прелије вином свети Колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитања, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божју н у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.
Слављење Бога и Његових Светитеља, и у древној хршћанској Цркви и данас у читавом Православљу, неодвојиво је од заједничке свете Литургије у храму и од заједничарења свих верника у свему ономе што је Божје и што је од Бога благословено: у заједнници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божја Православна и није друго до заједница свих у Христу Богочовеку, у Њему који је "Првенац међу многом Браћом", а Браћа су Његова пре свега Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и Сабраћа Христова, синови Божји по благодати у Сину Божјем по природи, како вели Свети Атанасије Велики.
Света Крсна Слава управо и има тај смисао н значај: да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову заједницу, у свету Цркву као сабор Божији, као сабрање деце Божије, те зато Крсно Име и славимо у славу Божију и у част Светнх, на наше спасење и обожење, на очовечење и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом вечном и непролазном Славом.
Стога се на свакој домаћој и црквеној Слави пева ова богомдана песма Цркве наше, православна химна сваке Крсне Славе, која нам најбоље казује смисао и значај наше свете Славе:
"Данас нас блатодат Светога Духа све сабра, и сви са Крстом Христовим на себи говоримо: Благословен Који долази ( Христос и Светитељ ) у име Господње; Слава Богу на висини!"
Јеромонах Атанасије
Извор: Свечарска житија - Ава Јустин Поповић, издање манастира Хиландара
http://arhiva.spc.rs/sr/o_krsnoj_slavi_0.html
Првохришћанска је вера, од Бога нам дана и од Светих Апостола предана, да славимо Бога и Његове Светитеље. Слављење Бога и Божјих Угодника: Анђела, Алостола, Пророка, Мученика, Светитеља. Преподобних и свих Праведника, јесте наш хришћански православни животни став којим исповедамо веру своју и прави циљ и смисао нашег људског живота овде на земљи и у вечности. Јер ко слави Бога и Божије Светитеље, тај слави истинску и вечну славу човекову у Богу Живом и Истинитом, и тај онда неће славити никакве лажне богове и пролазне и смртне људе овога света. Ко слави Бога и Божје Свеце, као праве и истините, бесмртне људе, који из овог пролазног и смртног живота Богом Живим пређоше у живот вечни и бесмртни, тај ће се и сам славом Божјом прославити и Богу и Светима уподобити, јер ће од Бога бити заједно са Светима прослављен у вечном Царству Небеском.
Тако су Бога и Његове Свете славили хришћани још од самог почетка, и зато су многи од њих и сами Свеци постали. То нам показује и сведоче већ први хришћански Мученици, који су за славу Божју и саме своје животе положили. Тако, на прнмер, Свети Мученик Карп (који се слави 13. октобра), пред незнабошцима и безбожницима онога доба, није хтео да слави лажне богове, него само Христа - јединог Истинитог Бога, па је зато говорио ондашњим властодршцима: "Истинити богопоклоници, који се по божанској речи Христовој клањају Богу у духу и истини, уподобљавају се слави Божјој и постају заједно са Њим бесмртни, јер се још сада причешћују вечним животом кроз Христа Логоса, док се они који служе лажним боговима уподобљавају ннштавилу ђавола и са њиме пропадају у пакао". Стога и ми, православни хришћани, од самог Господа Христа примивши свету веру и свети завет, славимо и прослављамо Бога и Његове Свете Угоднике и Бесмртнике: Пресвету Богородицу, Свете Апостоле и Мученике, Свете Оце и праведннке, и тако овим слављењем Бога и Светитеља, које је сам Бог прославио зато што су и они Бога прослављали, и ми задобијамо вечну славу Божју и наслеђујемо живот вечни.
Ово древно хришћанско свето предање о слављењу Бога и славе Божје у Светима, примили смо и ми Православни Срби од Светих Ћирила и Методија и од Светога Саве. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога и Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богоматер, и свете Анђеле и Светитеље Божје. Славимо их најпре заједно са целом Црквом Божјом, у својој парохији и своме храму, када наша парохијска црква или наш манастир слави своју Храмовну Славу, то јест свога Светитеља као свога Небеског Заштитника, кога истога дана славе и сви православни хрншћани у свету. Отуда света Слава, као општехришћанско и свецрквено слављење Бога и Божјих Светаца, није само србски обичај, јер Славу славе и сви остали православни у свету. Али Свети Отац Србски, Сава Равноапостолни, дао је нама православним Србима и једну посебну србску домаћу Славу - наше Крсно Име, то јест благословио је нашу србску породичну Славу: да свака србска породица, свака кућа и домаћинство слави онога Светитеља на чији су дан наши претци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице. То је, дакле наша србска Крсна Слава или Крсно Име, за које наш верни народ са правом каже: "Ко Крсно Име слави, оно му и помаже".
Наша Крсна Слава, коју славимо посебно у сваком дому и свакој породици (ако се нисмо одрекли вере Христове и имена Србиновог), молитвама Светога кога славимо оживљава у нама и душама нашим свету и светлу успомену на онај дан када смо се сви породично крстили и христијанизовали, када смо се и наши претци и ми за њима вером и крштењем у Христа ухристовили и охристовили, кад смо се уцрквили и оцрквили, да би се обожили и обесмртили, како то лепо вели наш нови угодник Божји Отац Јустин. Славећи нашу домаћу Славу, ми не престајемо славити и своју црквену, храмовну Славу заједно са својом браћом парохијанима, и то је наша заједничка света Преслава. А када славимо своју домаћу и породичну Славу, не славимо је опет сами у кући, нити само у кући, него најпре са осталим православним хршићанима у Цркви. на заједничкој светој Служби, светој Литургији, где су присутнн и сви Божји Анђели н сви Свети, и где се спомињу сви наши живи и упокојени, па тек онда и у дому своме. И опет у дому не славимо је сами, него у задрузи и заједници са својом породицом, са својим ближњима и сродницима, са суседима н пријатељима, и са сваким намерником Божјим који нам тог дана дође у дом, макар био и просјак и убожјак, поготову он. Јер је и он, као и сваки човек слика Божија и брат Христов и наш. И први хришћани су на сличан начин славили Славу као што и ми данас славимо и као што наши свети Манастири и Цркве данас славе: после завршене свете Литургије у храму сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето Жито и преломи и прелије вином свети Колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитања, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божју н у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.
Слављење Бога и Његових Светитеља, и у древној хршћанској Цркви и данас у читавом Православљу, неодвојиво је од заједничке свете Литургије у храму и од заједничарења свих верника у свему ономе што је Божје и што је од Бога благословено: у заједнници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божја Православна и није друго до заједница свих у Христу Богочовеку, у Њему који је "Првенац међу многом Браћом", а Браћа су Његова пре свега Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и Сабраћа Христова, синови Божји по благодати у Сину Божјем по природи, како вели Свети Атанасије Велики.
Света Крсна Слава управо и има тај смисао н значај: да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову заједницу, у свету Цркву као сабор Божији, као сабрање деце Божије, те зато Крсно Име и славимо у славу Божију и у част Светнх, на наше спасење и обожење, на очовечење и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом вечном и непролазном Славом.
Стога се на свакој домаћој и црквеној Слави пева ова богомдана песма Цркве наше, православна химна сваке Крсне Славе, која нам најбоље казује смисао и значај наше свете Славе:
"Данас нас блатодат Светога Духа све сабра, и сви са Крстом Христовим на себи говоримо: Благословен Који долази ( Христос и Светитељ ) у име Господње; Слава Богу на висини!"
Јеромонах Атанасије
Извор: Свечарска житија - Ава Јустин Поповић, издање манастира Хиландара
http://arhiva.spc.rs/sr/o_krsnoj_slavi_0.html
- Poruka
- 63.945
zaebo si se, srpska crkva je osnovana 1219
sasasta
Buduća legenda
- Poruka
- 32.057
- Poruka
- 63.945
spc 1219
pc od apostola
sasasta
Buduća legenda
- Poruka
- 32.057
- Poruka
- 63.945
ne razumeš, spc je osnovana tek u 13 veku, tad je dobila autokefalnost. pravoslavlje se drži od jerusalimskog sabora do poslednjeg vaseljenskog sabora i poštuje sve odluke. zapadnjaci su odustali od značajnijih odluka kao npr duh ishodi samo od oca, a oni preinačili i od sina. zatim ukinuli pomesništvo i centralizovali. time je počeo raskol a zvanično 1054-te.
mi smo bili na granici pa se klackali i prelomio sveti sava da se držimo prvobitnog učenja i "izgurao" priču da postane jedna od pomesnih apostolskih crkava i dobija auto kefalnost.
narod se tu nije pitao jer malo ko je znao o hrišćanstvu uopšte, već vlastela.
Назив СПЦ је новијег датума.
Ако мислиш када је основана православна Црква, па у време описмењавања народа, а то је време Свете браће Ћирила и Методија, а то је девети век. У време Светог Саве је Црква постала аутокефална, није настала тада.
А одакле ти да није ? Наравно да је сваки светитељ жив.
Смрт не постоји, зашто би се ми молили за наше претке ако њих више нема ? Молимо се за њихове душе, значи да су и они живи исто као и светитељи што су живи.
- Poruka
- 63.945
aj nemoj brzopleto da čitaš
Читам оно што пише. Свети Сава је био архиепископ свих српских земаља, дакле био је архиепископ територије а не само једног народа.
Назив СПЦ потиче из 20. века.
- Poruka
- 63.945
ti ubuduće kad spominješ porfirija
da ga spominješ "njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački, patrijarh srpski gospodin porfirije." nikako drukčije, formalisto
Добро, није срамота погрешити, немој сад да ти је други крив.ti ubuduće kad spominješ porfirija
da ga spominješ "njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački, patrijarh srpski gospodin porfirije." nikako drukčije, formalisto
- Poruka
- 63.945
ne nego ti kad zapeniš na zvanično sad izvoli čekam te.
kada kažemo spc početak mislimo na 13 vek ne na 1920-u
Назив Српска православна Црква је настао у 20 веку. Не мислим на обновљење патријаршије на које ти мислиш.
Објашњавам ти да си погрешио, али не видим у чему је проблем да схватиш да грешиш.
