Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

LeoneMontana · 26.10.2015. u 22:01

.....

LeoneMontana · 26.10.2015. u 22:09

Mrkalj:
1. Skradin, Šibenik (antički "Scardon", zatim "Scardona")

2. Skrad, Gorski kotar
Godine 1694. prvi je put zabilježeno ime Skrad. Skrad je osnovan kad je osam kmetova od vlastelinstva u Brodu na Kupi dobilo zemlju i pravo da osnuju naselje. Novo je naselje u upravnom pogledu potpadalo pod sučiju u Velikom Selcu. Poznato je da je područje današnje općine Skrad bilo naseljeno znatno ranije, ali je u naletima turskih pljačkaških četa opustošeno, posebice tijekom 16. stoljeća.

Koja je etimologija gorskokotarskog Skrada?

To znači da su tu Škoti naseljavani isto kao i u Skadar, nema veze sa ilirima. Škoti su bili rimski najamnici vojnici koji su se borili na graničnim područijima limesa.

Skradin: It was an Illyrian settlement (Scardona) on the boundary between the Delmati and the Liburnian tribes. It was the capital of the Liburnians. It was better known as a Roman town, as the administrative and military centre of the region. It was destroyed during the Migration Period, and had by the 9th century been settled by Slavs.

Isto kao i na rijeci Lim. Moguće je da su imali neku svoju ispostavu na riječici Ljuči, gore na Prokletijama, što je logično jer je to prirodna granica nekoliko platoa.

Škoti su na *** Gaelic jeziku: Albannaich

Gordi Albion :super:

Сребрена · 26.10.2015. u 23:12

Mrkalj:
A. Reka

1. Nišava (antičko "Naissa")
2. Neisse [/B][Naise] (poljski Nysa), lužičkosrpski Łužiska Nysa, poljski Nysa Łużycka, nemački Lausitzer Neiße [Naise]
3. Nysa Kłodzka [/B](Glatzer Neisse), druga istoimena reka koja protiče kroz Poljsku i Nemačku
4. Nysa Szalona[/B] (Wütende Neiße or Jauersche Neiße), "Divlja Nisa", treća istoimena reka koja protiče kroz Poljsku i Nemačku
5. Niša,[/B] reka u Rusiji, Novgorodskoj oblasti

B. Grad

1. Niš, Srbija (antičko Naissus)/B]
2. Nysa [ˈnɨsa] (German: Neisse or Neiße) is a town in southwestern Poland on the Nysa Kłodzka river with 47,545 inhabitants

Хтедох сада, док не погубим линк, да додам уз опцију да је НИЗА и НИСА од НИСКА (огрлица) још један стари израз и предмет.
На разбојима за ткање постоје део са нанизаним нитима, и зову га на Балкану (Србија, Македонија, Бугарска,Крбава )

*ничанице, нити
* ништелки, ниште
* нищелки, нишке
*нићанице

Што би значило да се писало ниш са старословенским знаком за шт/шч, неком античком паганицом))

..Прѣждє оубѡ словѣнє .....чрътами и рѣзами чьтѣхѫ и гатаахѫ

.............................
Поводом Балтика:

Никола Пантелић, Буџак https://books.google.rs/books?id=0I...wosCh1Ixg9H#v=onepage&q=разбој делови&f=false

Балтйни, породични надимак пет кућа Петровића, село Мушутиште/Муштиште, Хвосно
http://musutiste.forums.lu/t138-topic

Поводом Батлаве

Batlava pregrađena branom, iznad sela Batlava, i tako stvoreno Batlavsko jezero

"Батло" по речнику Матице српске - окресина, огризина, оглабина
"Батла" (покр)- струк кукуруза

Муштиштани додају још један прилог теми:

Теранда (велики римски град) постојала на простору данашње Теражде, која је била словенска насеобина још у предримском периоду, о чему говори њено словенско име; да се Теранда (римски изговор словенског имена „Теражда“ јер Римљани, као и многи други европски народи нису имали, нити имају глас „ж“ у свом говору), налазила на најважнијој саобраћајници Балкана, на путу Ниш-Љеш (Naissus – Lissum)..
http://musutiste.forums.lu/t88-topic

Сребрена · 29.10.2015. u 19:17

Изненађење поводом Балтичког мора и Балте Бериловца .

Отворила сам речник Јакше Динића, стр 26 (Речник тимочког говора, САНУ, Српски дијалектолошки зборник бр 34, Београд, 1988.)
и реч БЛТА нема везе ни са каквом водом ни обалама ни облинама

БЛТА несвр.- значи : тумара, иде насумице; говори неразумно, пророкује.
БЛТАРА несвр.- значи
1) тумара напр. "Блтара по ижу и дању и ночу, ко да има неку работу.
2) бунца напр. " Блтара некво ко да не с'с с'в памет."

Бајалице говоре неразумљиво док бају и проричу, а таквих је на Балтику , у паганско време, морало бити много. У Аркони је чак и коњ коришћен за увид у будућност, и ниво вина у пехару Видовом .
Што се Балте Бериловца тиче, ако је касније то место било зборно место за ловце, могло је у паганским временима бити зборно место за бајалице, напр за годишњу скупштину врачки.

Карлос Шакал · 29.10.2015. u 21:57

Не знам да ли је већ било али на руском "болтать" - лупетати, причати глупости, неповезано, млатити (празну сламу) итд.

Сребрена · 29.10.2015. u 23:34

Карлос Шакал:
Не знам да ли је већ било али на руском "болтать" - лупетати, причати глупости, неповезано, млатити (празну сламу) итд.

Nije bilo.. :super:

Ovo sam nasla po mojim folderima, zabelezila sam samo kratko Jagic-Jirecek, ne znam sada da kazem odakle je tacno

праслав. основы *bьlt-.
Ср.: укр. бовта́ти «болтать», польск. beɫtać «мутить воду, болтать»; нов.-в.-нем. poltern «стучать», поздне-ср.-в.-нем. buldern, ср.-нж.-нем. bulderen, норв., датск. buldre, лит. bìldu, bildė́ti «издавать гулкий звук, стучать», bildinu, bildinti «стучать, греметь». Однако возможно, здесь представлены два различных корня: болта́ть «говорить» может быть родственно балабо́лить, чешск. blb, blblati, которые вместе с лит. balbatúoti «болтать, лепетать, бормотать», balbatà «болтун», balbė́ti «болтать», лат. balbus и т. д. восходят к индоевр. b-; тогда как болта́ть «сотрясать» вместе с др.-исл. bella, ball «толкать, попадать», шв. bulta «бить, стучать». Использованы данные словаря М. Фасмера;
https://ru.wiktionary.org/wiki/болтать

Међу синонимима је травить (байки)-убивать или причинять вред отравой, ядовитыми веществами; изводить, причинять страдания; обрабатывать едким веществом ...
Од истог корена- ст.-слав. травити ; сербохорв. тра́вити; сербск.-церк.-слав. трыти, трыıѫ ; церк.-слав. растръва , тровѫ, троути «истреблять».
https://ru.wiktionary.org/wiki/травить

%D0%9A%D0%B0%D0%BA-%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C-%D0%BB%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE.jpg

БОЛТАТЬ, болтнуть, балтывать что, приводить жидкость в движение, шевелить, мутить ее, бить, сбивать, взбивать, сколачивать, мешать встряхивая или помешивая чем.https://slovari.yandex.ru/~книги/Толковый словарь Даля/БОЛТАТЬ/

posmatrac iz Moskve · 30.10.2015. u 12:11

Srebrena:
Изненађење поводом Балтичког мора и Балте Бериловца .
Отворила сам речник Јакше Динића, стр 26 (Речник тимочког говора, САНУ, Српски дијалектолошки зборник бр 34, Београд, 1988.)
и реч БЛТА нема везе ни са каквом водом ни обалама ни облинама

БЛТА несвр.- значи : тумара, иде насумице; говори неразумно, пророкује.
БЛТАРА несвр.- значи
1) тумара напр. "Блтара по ижу и дању и ночу, ко да има неку работу.
2) бунца напр. " Блтара некво ко да не с'с с'в памет."

Бајалице говоре неразумљиво док бају и проричу, а таквих је на Балтику , у паганско време, морало бити много. У Аркони је чак и коњ коришћен за увид у будућност, и ниво вина у пехару Видовом .
Што се Балте Бериловца тиче, ако је касније то место било зборно место за ловце, могло је у паганским временима бити зборно место за бајалице, напр за годишњу скупштину врачки.

Болтать , болтаться na ruskom ima vise znacenja. U smislu tumatranja,lutanja tamo-vamo. Takodnje nesto moze i da se njise "болтается на ветре" ali i da se zagubi ili da mu se ne zna tacno mesto : где-то болтается ...
U smislu brbljanja imamo "Очень много болтаешь языком" , znaci izvedeno od pomeranja jezika tamo-vamo , odakle imamo iz izvedenu imenicu za izmisljenu ili beskorisnu pricu: болтавня.Brbljivac je Болтун .
Takodnje postoji i u smislu kada se nesto rasklima,olabavi- разболталось. Ovo vec mozda dolazi od reci Болт-koja znaci sraf.
Sve u svemu, meni lici da je koren u glagoli koji opisuje pokret nekakvog kretanja tamo-vamo, koji se kasnije preneo i na izvedene reci tipa brbljanja od pokreta jezika i slicno...

vučko · 01.11.2015. u 08:01

Mrkalj:
(11) ‘wooden plow, made out of a forked branch’: Russ. sochá, to be compared to Ukr.
BRu. Bulg. sochá, Serb. Cr. sòha, Slovn. sóha, Czech Slovk. Pol. Sorb. socha, all
‘pole’, or ‘forked branch’ and the like (Vasmer s.v.). It is certainly connected with the
invention of the plow in Middle Neolithic;

Može li mi neko dati tačan prevod za ovo: " ‘wooden plow, made out of a forked branch’

Hvala

Сребрена · 01.11.2015. u 18:39

vučko:
Može li mi neko dati tačan prevod za ovo: " ‘wooden plow, made out of a forked branch’
.wooden plow, made out of a forked branch’: Russ. sochá, to be compared to Ukr.
BRu. Bulg. sochá, Serb. Cr. sòha, Slovn. sóha, Czech Slovk. Pol. Sorb. socha, all
‘pole’, or ‘forked branch’ and the like (Vasmer s.v.). It is certainly connected with the
invention of the plow in Middle Neolithic;

Hvala

Od Rašljenapravljeno , ali da ja tebi i ostalima bolje prevedem šta je to SOHA.
Ima dva osnovna značenja:

1. Soha je drvena motka ili stup, stub, kolac .. u vodi ili močvari , bari ili luži..... na kojima stoji sojenica (sohenica- kuća na kolju ), tipična za močvarna zemljišta kao u Lužičkoj Srbiji, uopšte kod zapadnih Slovena, ali ima i kod nas na Balkanu ( "kultura sojenica). Videla sam ih baš ovih dana puno na netu, tragajući za podatkom gde i kada je umesto soha počelo sa popunjavanjem osnove raznoraznim dolmama- dolomljenim kamenom ili parčićima slomljenih keramičkih sudoa, peskom i slično. Ima ih u Bosni ("japodske sojenice"), a ogromna površina slične osnove je na polju Dlmenskom (Duvanjskom), gde je pagan-hrišćanin Budimir-Svetopelek, održao sabor i administrativno podelio Veliku Srbiju.
Za jednu staru crkvu u Sremskim Mihaljevcima piše se da je bila napravljena na sohama.

2.Soha je idol (kip, stub) starih Slovena, današnje češko ime za idola, a prvobitno se tim izrazom nazivala grana.Hrišćanstvo je istisnulo idole i kipove, i po pretpostavkama (ovo prepričavam stranicu 270 iz "Srpskog mitološkog rečbika, autora Š.Kulišića, P.Ž.Petrovića i N.Pantelič) naziv Soha zamenjen je nazivima Krst, Krstac, Krstaš.

Po Banjskoj povelji (oko 1316) granica manastirskog zemljišta ide "na Uzriniču u SOHU, pa stranom u Kukno".- to je danšnje brdo SO (Soha, Soa, So..)
U Devičkom katastihu, u drugoj polovini 18. veka, pomenuta je planina SO, po kojoj je nazvano selo SOČANICA na Ibru., a u narodnom predanju iz 19. veka brdo se zvalo Soa.

Još toponima iz "Rečnika":
SOHA kraj Prijakovića. kod Foče
SOČANI selo, kod Foče
SOHE (i SOJE) su deo Durmitora, istočno od Škrka
sela SOČANICA kod Priboja na Limu, kod vršca u Banatu, kod Dvora na Uni, VELIKA I MALA SOČANICA kod Dervente u Bosni, zatim kod Donje Prače (Bsona)
SOA- mesto s njivama u selu Nosoljin kod N.Pazara, takođe u njivama u selu Lopužnja na Rogozni, a livada do ove So(h)e ima naziv STUP.
Vrh brda NEBESKA SOhA, u selu Pusta Tušimlja (stara Tušimlja) kod N.Pazara
vrh NEBESKA SOhA u selu Gornja Lovnica kod Rožaja (kod zaseoka Zloglavlje)

Pretpostavljam da je moguće da su ugaone sohe, za gradnju sojenica, mogle da budu u obliku rašlji da bi bolje nosile teret..ali kad bi se zemlja brazdala rašljom bile bi duple brazde , toga nema u realnosti :think:

Napr durmitorska SOA NEBESKA, verovatno pridržava Nebesa da nam ne padnu ne glavu

https://www.google.rs/search?q=durm...-8&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=Ek82VrHvEIa2PN68gJgO

Svi su verovali da Nebo mora da ima podupirače, evo ilustracije kod Hetita,Sumera, i sa stećka - "nebeske sohe"

Da li je zaista soha, osnova sojenice, imala takav rogasti/rogljasti završetak, ne znam sada.

vučko · 01.11.2015. u 21:15

Srebrena:
Od Rašljenapravljeno , ali da ja tebi i ostalima bolje prevedem šta je to SOHA.
Ima dva osnovna značenja:

1. Soha je drvena motka ili stup, stub, kolac .. u vodi ili močvari , bari ili luži..... na kojima stoji sojenica (sohenica- kuća na kolju ), tipična za močvarna zemljišta kao u Lužičkoj Srbiji, uopšte kod zapadnih Slovena, ali ima i kod nas na Balkanu ( "kultura sojenica). Videla sam ih baš ovih dana puno na netu, tragajući za podatkom gde i kada je umesto soha počelo sa popunjavanjem osnove raznoraznim dolmama- dolomljenim kamenom ili parčićima slomljenih keramičkih sudoa, peskom i slično. Ima ih u Bosni ("japodske sojenice"), a ogromna površina slične osnove je na polju Dlmenskom (Duvanjskom), gde je pagan-hrišćanin Budimir-Svetopelek, održao sabor i administrativno podelio Veliku Srbiju.
Za jednu staru crkvu u Sremskim Mihaljevcima piše se da je bila napravljena na sohama.

2.Soha je idol (kip, stub) starih Slovena, današnje češko ime za idola, a prvobitno se tim izrazom nazivala grana.Hrišćanstvo je istisnulo idole i kipove, i po pretpostavkama (ovo prepričavam stranicu 270 iz "Srpskog mitološkog rečbika, autora Š.Kulišića, P.Ž.Petrovića i N.Pantelič) naziv Soha zamenjen je nazivima Krst, Krstac, Krstaš.

Po Banjskoj povelji (oko 1316) granica manastirskog zemljišta ide "na Uzriniču u SOHU, pa stranom u Kukno".- to je danšnje brdo SO (Soha, Soa, So..)
U Devičkom katastihu, u drugoj polovini 18. veka, pomenuta je planina SO, po kojoj je nazvano selo SOČANICA na Ibru., a u narodnom predanju iz 19. veka brdo se zvalo Soa.

Još toponima iz "Rečnika":
SOHA kraj Prijakovića. kod Foče
SOČANI selo, kod Foče
SOHE (i SOJE) su deo Durmitora, istočno od Škrka
sela SOČANICA kod Priboja na Limu, kod vršca u Banatu, kod Dvora na Uni, VELIKA I MALA SOČANICA kod Dervente u Bosni, zatim kod Donje Prače (Bsona)
SOA- mesto s njivama u selu Nosoljin kod N.Pazara, takođe u njivama u selu Lopužnja na Rogozni, a livada do ove So(h)e ima naziv STUP.
Vrh brda NEBESKA SOhA, u selu Pusta Tušimlja (stara Tušimlja) kod N.Pazara
vrh NEBESKA SOhA u selu Gornja Lovnica kod Rožaja (kod zaseoka Zloglavlje)

Pretpostavljam da je moguće da su ugaone sohe, za gradnju sojenica, mogle da budu u obliku rašlji da bi bolje nosile teret..ali kad bi se zemlja brazdala rašljom bile bi duple brazde , toga nema u realnosti

Napr durmitorska SOA NEBESKA, verovatno pridržava Nebesa da nam ne padnu ne glavu
https://www.google.rs/search?q=durm...-8&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=Ek82VrHvEIa2PN68gJgO

Svi su verovali da Nebo mora da ima podupirače, evo ilustracije kod Hetita,Sumera, i sa stećka nazovi "nebeske sohe"

Da li je zaista soha, osnova sojenice, imala takav rogasti/rogljasti završetak, ne znam sada.

Ti si se baš potrudila.

Hvala na odgovoru.

Pitam zato što me ovo ime "Russ. sochá, to be compared to Ukr. BRu. Bulg. sochá, Serb. Cr. sòha, Slovn. sóha, Czech Slovk. Pol. Sorb. socha" veoma podseća na ime reke u Sloveniji - Soča (u antiki poznata pod imenima Aesontius, Sontius, Aesontio, a najčešće pod imenom Isontius).
U Sloveniji onda postoje i sela sa sličnim imenom, kao što je naprimer Socka.

I ovo toponimi što ti pišeš imaju isti naziv (Sočani, Sočanica,...). Onda ima i Sočkovac, i Sočice u BiH.

Onda imamo recimo u Rusiji grad Soči (Sochi).

U Poljskoj ima dosta toponima sa tim imenom Sochaczew, Sochocin, Sochonie,...Ima ih i u Češkoj, Slovačkoj reka Sucha, u Rumuniji reka Soci, Socu,...

Сребрена · 02.11.2015. u 00:56

Sve te toponime Soče, Sohe i Soje,Soe, treba kopirati na mrkaljevu temu o mitološkim toponima, oni su pokazatelj da se tu negde nalazio drveni paganski idol- soha.
Nadji mi kroz slovenačku literaturu dolme, delme i slično. kad stigneš .?

posmatrac iz Moskve:
Болтать , болтаться na ruskom ima vise znacenja. U smislu tumatranja,lutanja tamo-vamo. Takodnje nesto moze i da se njise "болтается на ветре"...meni lici da je koren u glagoli koji opisuje pokret nekakvog kretanja tamo-vamo, koji se kasnije preneo i na izvedene reci tipa brbljanja od pokreta jezika i slicno...

Bajalica "mrmlja obredne mađijske ukletice, baje i vrača .." ...
Вршилац ритуала, бајалица, врачара или уколико то чини мушкарац, онда бајач, врачар, изговарањем одрећеног текста - басме, ...У бајаличкој пракси, басма се ритуално изговара тако што се шапуће, мрмља, казује неразумљивим говором.

(tamo-amo, govor se vrti u krug)
„Владо божјаче, појавила се баба Мара бајалица, да баје да убаје, да драми да удрами. Биће била на ручку, биће била на вечери, биће Влада на њу ударио, биће софру преврнула, биће ложице поломила,...

(ponavlja istu basmu više puta, tamo-amo )

(brzo i bez prestanka)
u ruci mi koplje, gde te stigne, da te žigne, gde počine, da pogine
https://books.google.rs/books?id=Rg...=0CCEQ6AEwATgKahUKEwj2qKK2uPDIAhXGjg8KHW9iAPg

"trtlja" non-stop, basme često imaju jedinstvenu metriku i pripev

A u paganska vremena, takve babe bile su doktori za sve, kod njih se išlo za svaku smetnju

Mrkalj · 02.11.2015. u 01:27

Srebrena:
Sve te toponime Soče, Sohe i Soje,Soe, treba kopirati na mrkaljevu temu o mitološkim toponima, oni su pokazatelj da se tu negde nalazio drveni paganski idol- soha.
Nadji mi kroz slovenačku literaturu dolme, delme i slično. kad stigneš .?

Bajalica "mrmlja obredne mađijske ukletice, baje i vrača .." ...
Вршилац ритуала, бајалица, врачара или уколико то чини мушкарац, онда бајач, врачар, изговарањем одрећеног текста - басме, ...У бајаличкој пракси, басма се ритуално изговара тако што се шапуће, мрмља, казује неразумљивим говором.

(tamo-amo, govor se vrti u krug)
„Владо божјаче, појавила се баба Мара бајалица, да баје да убаје, да драми да удрами. Биће била на ручку, биће била на вечери, биће Влада на њу ударио, биће софру преврнула, биће ложице поломила,...

(ponavlja istu basmu više puta, tamo-amo )

(brzo i bez prestanka)
u ruci mi koplje, gde te stigne, da te žigne, gde počine, da pogine
https://books.google.rs/books?id=Rg...=0CCEQ6AEwATgKahUKEwj2qKK2uPDIAhXGjg8KHW9iAPg

"trtlja" non-stop, basme često imaju jedinstvenu metriku i pripev

A u paganska vremena, takve babe bile su doktori za sve, kod njih se išlo za svaku smetnju

Sve se ovo polako ali sigurno, na mala vrata, "vraća " u zvaničnu medicinu. Ovo je tehnika za upadanje u trans (vide se delta EEG talasi), kada se preko endokanabinoidnog sistema direktno ojačava imunosni sistem (ubrzana proizvodnja belih krvnih elemenata).

Сребрена · 02.11.2015. u 22:35

Mrkalj:
1.Cetina, reka (antičko Kentona)

Stalno joj se vraćamo, još od one rasprave o Cetium mons, kad je Vučko pametno uočio da može da ima veze sa etnonimom naroda koji se tu doselio.

Treba proanalizirati ove mogućnosti (za cet, čet, khet , i slično):

Ceti/ Keti i Matijači u Đermaniji

https://books.google.rs/books?id=Cb...4osCh2o2gDj#v=onepage&q=vistula catti&f=false

povezani su sa Khetima (Četima)
... the people who called themselves “ Khatti ” are variously referred to as “ Catti ”
https://www.google.rs/search?q=catt...cr&ei=ts43VqGgFYeZsgG_mrOABw#q=catti+hittites

što je povezano sa arijskom titulom title 'Khattiyo' i khetitskim (hititskim) 'Khatti"
https://books.google.rs/books?id=uj...ssCh3-ywck#v=onepage&q=catti hittites&f=false

na novčiću iz prerimljanskog perioda pojavljuje se 'Catti'

zapisano duplim CC- CCatti, dakle "Četi", Catti coin inscribed Ccetio from Gaul., što nas vraća na onu diskusiju o iglicama četinara- cetama ili četama, čekinjama i četkama

a po čemu su bili najupadljiviji ti "Četi" ?
Po četkastim kalpacima, upravljenim četama (cetama, iglicama) prema nebu, posebno kao odredi hetitske uvežbane vojske (podeljene u neke čete napr. kao potonji četnici)

Srebrena:
На порталу Порекло, у теми Годијељи, помиње се име овог Немца - Michael Oppermann.
Такво презиме први пут је забележено у Рајнској области , у средњем веку..
https://www.houseofnames.com/Oppermann-history?A=54323-292
где је, на десној обали Рајне " between the Main and the Lahn, were the settlements of the Mattiaci, a branch of the Chatti.
http://en.wikipedia.org/wiki/Rhineland

..што је директна веза са Хетитима, који су своја имена записивали као Кхети (Кети) , и помиње се сеоба једног њиховог дела у пределе северозападно од Балкана.
Топоними који могу да се доведу у везу са њима у Словенији и северозападно од ње, свакако су из предримског периода.
Стари писци описују њихове чудне поступке са косом , и обавезну колајну око врата (што је типично за Гале), а неки од старих писаца помешали су их са "Суевима"
http://en.wikipedia.org/wiki/Chatti
https://www.google.rs/search?q=khat...iwVJikH8OwUeDigZAH#q=+chetti+khatti++hittites

Уствари су били упадљивији по чекињастим украсима на калпаку, баш као четка:

http://ancientbiblestudy.com/BibleAsHist/p.226f.Hittite.warriers.JPG

[/SPOILER]

У српском средњем веку, ратнике са "перашкама" звали су Перјаницима

https://ucionicaistorije.wordpress.com/2012/11/08/делије/
http://www.websajtovi.com/Vladimir/Srbski_vitezovi_(2009)_-_Gvozden_Vukasinovic.pdf

Чудном игром случаја, укршта се влашко-српско- хетитски појмовник:
Хетити су владали и око реке која је називана на акадском Пурату, на хебрејском Прат , (a)сиријском Перат ..хуритском Пуранти .. а касније су је Грци превели као еуФрат)
https://www.google.rs/search?q=хиттитес+еупхрате&ie=utf-8&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=kW-wVOihE4WtUcKGhJAM
на влашком језику "пер" значи коса (власи главе), на српском језику "перје на глави" је коса састављена од власи, , делом одатле и термин "Власи"

П.С.
Чак и "Mattiaci, a branch of the Chatti" могу да имају везе са Кхетским царством- јер су становници државице Митани себе називали "marijani",са могућим извором у ведској речи "maria" што значи "mladi čovek" или "junak". Није немогуће

:

Jednom sam već za ovu temu spremila post sa mnogo linkova, kojima sam dokumentovala seobu plemena iz Hetitskog carstva (po raspadu) na terene severozapadno od Cetine, ali beše Igor moderator, pa mi obrisa, a ja nisam imala duplikat. Kad padne sneg, pretražiću opet isto

Сребрена · 04.11.2015. u 00:09

Mrkalj:
A. Reka

1. Nišava

(antičko "Naissa")
Niš, kao grad, dobio je ime po reci Nišavi ("Naissa") u 3. veku pre nove ere kada se smatra da je nastao. "Od slovenskog korena niz- u značenju "niska reka" poreklo imena Lužičke Nise izvodili su, na primer, František Palacký, istoričar Johan Benedikt Carpzow, topograf Jaroslav Schaller i Franz Töpfer. Istraživač iz Libereca, Anton Ressel, dovodi je u vezu sa staroslovenskim korenom nik- (kos, strmoglav)."

Kanjon Nišave

"... tokom celog leta 268. god. pa Rimski senat ... Bitka se razvila sa obe strane reke Nisse (danas Nišava)..."

2. Neisse [Naise] (poljski Nysa), lužičkosrpski Łužiska Nysa, poljski Nysa Łużycka, nemački Lausitzer Neiße [Naise]
The Lusatian Neisse (Czech: Lužická Nisa; German: Lausitzer Neiße; Polish: Nysa Łużycka; Sorbian: Łužiska Nysa) is a 252 km (157 mi) long river in Central Europe.[SUP][1][/SUP][SUP][2][/SUP] It has its source in the Jizera Mountains near Nová Ves nad Nisou, Czech Republic, reaching the tripoint with Poland and Germany at Zittau after 54 km (34 mi), and later forming the Polish-German border for a length of 198 km (123 mi). The Lusatian Neisse is a left-bank tributary of the Oder river, into which it flows between Neißemünde-Ratzdorf and Kosarzyn north of the towns of Guben and Gubin.
Being the longest and most notable of the three rivers named Neisse (Neiße) (German) or Nysa (Polish) (the two other rivers being Nysa Kłodzka (Glatzer Neisse) and Nysa Szalona (Wütende Neiße or Jauersche Neiße)), it is simply referred to as the Nysa or Neisse. An older Polish variant, no longer used, was Nissa. Since the river runs through the historic region of Lusatia, the adjective before the name of the river Neisse is used whenever differentiating this particular river from the Nysa Kłodzka (Glatzer Neiße) and the small Nysa Szalona (Wütende Neiße or Jauersche Neiße) in Silesia.

3. Nysa Kłodzka (Glatzer Neisse), druga istoimena reka koja protiče kroz Poljsku i Nemačku
The Nysa Kłodzka (German: Glatzer Neiße, Czech: Kladská Nisa) or Eastern Neisse is a river in southwestern Poland, a left tributary of the Oder, with a length of 195 km (21st longest) and a basin area of 4,566 km² (3,744 in Poland). Before 1945 the area was part of Germany. During the Yalta Conference it was discussed by the Western Allies as one possible line of the western Polish border. Attempts were made to negotiate a compromise with the Soviets on the new Polish-German frontier; it was suggested that the Nysa Kłodzka be made the line of demarcation. This would have meant that (East) Germany could have retained approximately half of Silesia, including most of Wrocław. However the Soviets rejected the suggestion at the Potsdam Conference and insisted that the southern boundary between Germany and Poland be drawn further west, at the Lusatian Neisse.[SUP][1][/SUP]

Nysa Kłodzka originates in the Śnieżnik mountain range of the Sudetes, near the border with the Czech Republic. It is partially regulated. The river has often left its banks and flooded nearby cities, at times destroying them completely.

4. Nysa Szalona (Wütende Neiße or Jauersche Neiße), "Divlja Nisa", treća istoimena reka koja protiče kroz Poljsku i Nemačku
The Nysa Szalona (German: Wütende Neiße or Jauersche Neiße) is a river in Poland. It has a length of ca. 51 km and flows into the Kaczawa, which in turn flows into the Oder.

5. Niša, reka u Rusiji, Novgorodskoj oblasti
Ни́ша — река в Новгородской области, протекает по территории Новгородского и Крестецкого районов. Берёт начало в ненаселёной болотистой местнойсти в болоте Пырищское. В районе деревни Чавницы вливается в сеть мелких озёр, соединённяющихся с озером Ильмень. Длина русла реки — 70 км, площадь водосборного бассейна — 601 км².
Среди многочисленных небольших притоков наиболее заметны четыре правые: Работка, Хотолька, Ольшанка, Крупица.
На берегах Ниши расположено 8 населённых пунктов (от истока к устью): деревни Княжий Бор, Подлитовье, Жадиново, Горка, Осташево, Заднево, Поводье, село Бронница и пгт Пролетарий.
В нижнем течении (в районе посёлка Бронница) река заметно расширяется и именуется уже Большой Нишей.
Река трижды пересекает федеральную автомагистраль «Россия» (М10, E 105 Москва — Санкт-Петербург).

https://ru.wikipedia.org/wiki/Ниша_(река)

B. Grad

1. Niš, Srbija (antičko Naissus)
"... rimski Naissus, vizantijski Ναισσός, slovenski Niš, turski Niş, nemački Nissa... "

2. Nysa [ˈnɨsa] (German: Neisse or Neiße) is a town in southwestern Poland on the Nysa Kłodzka river with 47,545 inhabitants (2006 official estimate), situated in the Opole Voivodeship. It is the capital of Nysa County. It comprises the urban portion of the surrounding Gmina Nysa, a mixed urban-rural commune with a total population of 60,123 inhabitants. It is the largest city in Poland that is not located in a strictly "urban" commune. Nysa is one of the oldest towns in Silesia. It was probably founded in the 10th century and afterwards became the capital of a principality of its name, which around 1200 became part of the Bishopric of Wrocław as the Duchy of Nysa. The town's fortifications from 1350 served to defend against the Hussites in 1424. The town and the duchy was part of Lands of the Bohemian Crown in years 1342 - 1742.

Nysa, glavni gradski trg

Mnogo ih ima zaista. Ne znam da li je ova sledeća već pominjana ili nije, proverite me:

Reka NIŠO -NISSO i pleme NIŠLIJA)) - NISANI, susedi D'l'mintza (Dalmata)- okolina današnjeg Drezdena
http://reader.digitale-sammlungen.de/de/fs1/object/display/bsb10003397_00017.html

Ako dobro razumem, naselje Nišan-um (Nisanum) nalazilo se u dalmatskoj (daleminskoj) oblasti
http://reader.digitale-sammlungen.de/de/fs1/object/display/bsb10003397_00023.html

Sigurno je š u NIŠANI jer je i BUDIŠIN zapisan sa dva ss.

Cela knjiga
Disquisitiones de duobus antiquis Saxoniae pagis, Nisani ac Daleminci (1714)
https://www.deutsche-digitale-bibli...&rows=20&lastHit=lasthit&offset=0&hitNumber=7

Gau Niccici, https://de.wikipedia.org/wiki/Gau_Nizizi
Der Gau Nisan https://de.wikipedia.org/wiki/Gau_Nisan

Niżanie, Niszanie https://pl.wikipedia.org/wiki/Niżanie

Сребрена · 07.11.2015. u 19:55

Opet BALT

Srebrena:
Znači kompletno svi Sloveni, zatim svi sa armanjskom osnovom jezika)) kao Francuzi,Italijani,Španci,Portugalci, Rumuni,Velšani kao i došljaci/okupatori na teritoriji slovenskog Balkana Grci ,Rimljani i Albanci.. imaju oblik sa BALT, kao i staroplaninsko Balta Berilovac.
ALI , Germani uopšte nemaju ZA qih je to samo OST- see https://de.wikipedia.org/wiki/Ostsee

Srebrena:
Уффф
...АЛИ, мора да постоји неки стари језик у коме је ЛТ било присутно, нешто што данас не изговарамо.
Ево ако нећеш трачански, види у хетитском, додуше НТ, али комбинација за реч да, давај, дај у пасиву је ДАНТ што би ми рекли ДАТ или ДАН..Хајде да размислимо има ли пасива напр у топонима Балт,Мелт и слично.

Postoji u starom jeziku LT, kao SALT od "sam, samo, sami" , našla sam kod Skoka :

Bezpadežni pridev,
napr. kao nepromenljivo TEGET - dva izvora riječ teget proglašavaju zastarjelim regionalizmom odn. zastarjelim žargonizmom i razgovornim srbizmom

Pa, ako je SALT proizašlo u "piroćasnko-torlačkom" od sam, sami, od čega je moglo da proizađe BALT, od obal, obli , kao Obalt?
jeste anahrono maksimalno, kao kad bi govorili :

1.петоре новине
2. петорих новина
3. петорим новинама
4. петоре новине
5. (петоре новине)
6. са петорим новинама
7. о петорим новинама

ali tražimo etimologiju termina koji je nastao najmanje pre nekoju hiljadicu godina.

vučko · 08.11.2015. u 17:03

vučko:
Evo ponovo:

Reč VAL ne znači nužno VAL kao pojav na vodi (moru, reki ili jezeru) - to je vodeni val.

Da vidimo kako se opisuje reč VAL u slovenačkom rečniku.
VAL znači:
1. izbočeni i ubočeni deo vode, površine vode, nastao zbog premicanja vode gore i dole
ali ne može da bude samo vodeni val, može naprimer da bude i neki drugi val
2. (vodenom) valu sličan pojav u nekoj materiji: udarni val (kod eksplozije), zvučni val, zemljotresni val, svetlostni val
3. uzdužni izbočeni deo koje površine: kosa pada ji u valovima po vratu, valovi žitnog polja
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...ssion=val&hs=1

Kao što možemo da vidimo, VAL znači neki izbočeni i ubočeni deo jedne površine. Pa zar nije to dolina, koja se nalazi između dve planine - izbočeni i ubočeni deo zemljine površine?

OD KOGA MISLIŠ DA SU LATINI UZELI/POZAJMILI REČ VALLIS/DOLINA? ZAR NE VIDIŠ ŠTA ZNAČI REČ VAL U SLOVENSKOM/SRPSKOM JEZIKU? DA LI POSTOJI OBJAŠNJENJE U LATINSKOM ZA REČ VAL?

Objasnio sam več reči UVALA i PREVALA uz pomoč slovenskog/srpskog jezika.

Ne znam komu ja postavljam ovo pitanje....

Da li neko zna da odgovori na ovo pitanje: da li se nalaze toponimi UVALA i PREVALA van slovenskog etničkog prostora (ako izuzmeno pogranične predele, u kojima su nekada živeli Sloveni/Srbi) ?

SEGGIOVIA PREVALA - severoistočni deo Italije
PREVALLE - više krajeva u Italiji (severni deo)
PREVALA - ime prelaza (između dve planine) u Kamniško-Savinjskim Alpima (Slovenija)
PREVALA - ime prelaza (između dve planine) u Julijskim Alpima, kod planine Kanina (Slovenija)
PREVAL - ime sedla u Karavankama (Slovenija) i kraj toga nalazi se i planina sam imenom PREVALA
PREVALJE - naselje na Koroškem (Slovenija)
PREVALA - selo u severozpadnom delu Bugarske - uz samu granicu sa Srbijom

PREVAL znači na slovenačkom jeziku prelaz između dve planine preko koje se može preči iz jedne doline u drugu (Rečnik slovenačkog književnog jezika; http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...on=preval&hs=1). Ima i reč PREVALITI koja znači promeniti položaj jednog tela tako što se okreče preko svoje osi (ne znam kako se pravilno piše na srpskom) - prevrtati se, tako nekako.

UVALA ili bolje reči U VALU, odnosno U DOLINI - Увале представљају веће затворене депресије, од хектометарских до километарских дужина и ширина, декаметарских до хектометарских дубина. Дно им је најчешће заравњено, покривено тањим елувијумом, односно црвеницом дециметарске дебљине. Увале настају спајањем вртача. Преграде између појединих вртача растварањм се снижавају и њихова дна се међусобно спајају. На дну увала често се могу запазити ниски гребени метарске висине, изграђени од матичне карбонатне стене. Ти гребени су остаци некадашњих преграда између сада спојених вртача. Увале се врло често јављају на дну сувих, напуштених речних долина у красу. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A3%D0...B0%D0%BB%D0%B0

Evo vam, kako piše u naslovu, najlepša UVALA (dolina) u mojoj lepoj Sloveniji http://www.24ur.com/razgalimo_sloven...sloveniji.html

E ono što je bitno jeste, gde se pored slovenskih zemalja nalaze imena UVALA. Nalaze se u Italiji, ali uz samo granicu sa Slovenijiom, ustvari to vam je Beneška odnosno Veneška Slovenija, gde su Slovenci autohtoni, danas italijanizirani ili kako već http://www.geographic.org/geographic...d=3090&c=italy

Увале представљају веће затворене депресије, од хектометарских до километарских дужина и ширина, декаметарских до хектометарских дубина.
Ove UVALE su ti slične dolinama odnosno zalivi u moru. Dao sam ti sliku:
Prilog 336732http://www.trekearth.com/gallery/Europe/Croatia/Coast/Licko-Senjska/Jablanac/photo310693.htm
Prilog 336733http://www.24ur.com/razgalimo_slovenijo/najlepsa-uvala-v-sloveniji.html

Kada si već toliko siguran u svoju (autorovu) hipotezu, objasni mi već jednom, zašto danas ne postoji reč PREVALIS osnosno PRAEVALIS koja znači (oblast) ispred doline u "latinskim jezicima" (sve one reči koje si dosada postavio imaju drugačije značenje, ili sam nešto propustio)? I ono što je još bitnije, ako su Rimljani stvarno doneli tu reč, zašto nemamo takve toponime po Italiji (i nemoj da mi napominješ one u severoistočnim delovima Italije, jer se zna koji je narod živeo tamo). Znači zašto nema tih toponima razejanih po Italiji?
I treče, zašto se ti toponimi pojavljuju samo na etničkom prostoru Slovena/Srba?

NIJE MI JASNO KAKO MOŽE NEKI NAROD DAVATI SVOJE TOPONIME "TUĐINCIMA" A U SVOJOJ ZEMLJI IH IZOSTAVITI. IMA LI TAKVIH PRIMERA U SVETU?

Ako idemo dalje...

Postoji i toponim Zavala, koja bi morala da znači za valom, odnosno izza doline.

"Pučka etimologija ime sela dovodi u svezu s položajem sela „za popovskom valom“, no odrazi su srednjovjekovnoga mleta apelativa prodol(ina), a koji je prenesen iz obalne toponimije, razmjerno kasno potvren u istočnoj Hercegovini, pa je ojkonim uputnije izvoditi od apelativa‘udolina omeđena visokim uzvisinama’..."
http://www.google.si/url?sa=t&rct=j...121872&usg=AFQjCNGg2tkp5f4EpzRXffor3oZmGSg_tQ

Zavala 3.geograf. - prostrano udubljenje na površini zemlje blago nagnutih strana; zavalje
http://hrvatski.enacademic.com/70724/zavaliti

I opet su ti toponimi isključivo u slovenskim zemljama: od Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine preko Bugarske do Rusije. U Italiji i Grčkoj ih nema.

vučko · 10.11.2015. u 23:19

Reka Pliva, Pljeva (antičko Pelva)

Pelva (Доња Панонија, 250.) Ит. Ант.; данас Плева, далматински Плива, такође река; Плева река у Русији, Плева, Плевен река и град у Бугарској, Плевник између осталих у Мађарској; од плав, плев, plyw, изведено од основних гласова рl = фл, плоую = fluo fliessen (тећи)

Сребрена · 11.11.2015. u 21:04

Mrkalj:
1.
2. Lim, reka u CG, Srbiji i Hercegovini
Lim je rijeka koja protiče kroz Crnu Goru, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.

azila Limom, tako da je celokupno Polimlje ušlo u sastav istočnog rimskog carstva odnosno Vizantije. Takođe, ona nikada nije predstavljala granicu Otomanske i Habzburške imperije.
Any ideas?

Ipak je ovo slovenizam u srpskom, ili srbizam u slovenskom jeziku :manikir:

Lom je jednostavniji oblik termina kamenolom, tačnije sinonim, takođe vezan za glagol lomiti. Pošto rekoše upućenici da se glas O nije zapisivao do 8.veka, oblik je zapisivan do 8 veka kao L'M. Ova re se reka mnogo lomi, ima mnogo klisura i preokreta u toku, ali postoji i L'M na njoj, u selu Ivanje, kod Prijepolja.

Naše selo Ivanje se nalazi uzvodno uz Lim ka Bjelom Polju. Selo se nalzi u kotlini reke Lim i njemu gravitira mnogo brdovitih zaseoka.
http://www.agroroker.org/index.php/selo-ivanje

“Kamenje se obrušava na glavnu ulicu u ovom naselju koja prolazi neposredno pored kamenoloma koji se već dugo minira. U ovom naselju živi oko 2.000 stanovnika. .. Oko 200 učenika mora svakim danom da prođe pored kamenoloma na putu do škole. ..Iz Oštinske uprave isticu da je problem evidentan i da je informacija da je kamenolom u sred naseljenog mjesta tačna..http://sandzakpress.net/prijepolje-kamenolom-ugrozava-naselje-od-2-000-stanovnika

Zašto je reka Lim, a ne Lom?

Zbog izgovora slovenskih plemena Drevana (Drevljana, od Derwana) i onih Glinjana u Djermaniji, suseda đermanijskim dolmnih Dalmata :cool:

Listala sam Giljferdingov ogled o narečju polabskih Drevana i Glinjana iz 1836, i tamo našla:

vučko · 11.11.2015. u 22:00

Srebrena:
Ipak je ovo slovenizam u srpskom, ili srbizam u slovenskom jeziku

Lom je jednostavniji oblik termina kamenolom, tačnije sinonim, takođe vezan za glagol lomiti. Pošto rekoše upućenici da se glas O nije zapisivao do 8.veka, oblik je zapisivan do 8 veka kao L'M. Ova re se reka mnogo lomi, ima mnogo klisura i preokreta u toku, ali postoji i L'M na njoj, u selu Ivanje, kod Prijepolja.

Naše selo Ivanje se nalazi uzvodno uz Lim ka Bjelom Polju. Selo se nalzi u kotlini reke Lim i njemu gravitira mnogo brdovitih zaseoka.
http://www.agroroker.org/index.php/selo-ivanje

“Kamenje se obrušava na glavnu ulicu u ovom naselju koja prolazi neposredno pored kamenoloma koji se već dugo minira. U ovom naselju živi oko 2.000 stanovnika. .. Oko 200 učenika mora svakim danom da prođe pored kamenoloma na putu do škole. ..Iz Oštinske uprave isticu da je problem evidentan i da je informacija da je kamenolom u sred naseljenog mjesta tačna..http://sandzakpress.net/prijepolje-kamenolom-ugrozava-naselje-od-2-000-stanovnika

Zašto je reka Lim, a ne Lom?

Zbog izgovora slovenskih plemena Drevana (Drevljana, od Derwana) i onih Glinjana u Djermaniji, suseda đermanijskim dolmnih Dalmata
Listala sam Giljferdingov ogled o narečju polabskih Drevana i Glinjana iz 1836, i tamo našla:

- Almus (брдо у Панонији, 222) Кас. Дион, Флав. Воп., Аур. Вик; некадашњи Лом, данас Фрушка, Франкенберг; упореди Лом са брда (Berge) - Almus (река у Мезији, 79.) Плин., Птол., Т. Пејт.; данашња Лом; упореди Ломница п. у Загребу, са местом Amutria 'Αμούτριον (Dakija, 161.) Птол., Таб. Пејт.;
http://www.svevlad.org.rs/toponimi_files/toponimi_safarik.html

vučko · 12.11.2015. u 11:58

vučko:
- Almus (брдо у Панонији, 222) Кас. Дион, Флав. Воп., Аур. Вик; некадашњи Лом, данас Фрушка, Франкенберг; упореди Лом са брда (Berge) - Almus (река у Мезији, 79.) Плин., Птол., Т. Пејт.; данашња Лом; упореди Ломница п. у Загребу, са местом Amutria 'Αμούτριον (Dakija, 161.) Птол., Таб. Пејт.;
http://www.svevlad.org.rs/toponimi_files/toponimi_safarik.html

Сребрена · 12.11.2015. u 18:31

vučko:
- Podlom
https://www.google.si/maps/place/12...0x476549548ad8f0e3:0xfc394bea57256505!5m1!1e4

hehehe, jedan pučki etimolog vredi više nego 200 zvaničnih - nenarodnih- etimologa :super:

Podlom bi trebalo da je ispod (južno od) kamenoloma..a ovaj je je Podlom kod Kamnika, a kamnik je

„kamnik“ =kamenolom
Mještani zovu kamenolom Kamnik....

snouden · 12.11.2015. u 19:16

Srebrena:
Stalno joj se vraćamo, još od one rasprave o Cetium mons, kad je Vučko pametno uočio da može da ima veze sa etnonimom naroda koji se tu doselio.

Treba proanalizirati ove mogućnosti (za cet, čet, khet , i slično):

Ceti/ Keti i Matijači u Đermaniji

https://books.google.rs/books?id=Cb...4osCh2o2gDj#v=onepage&q=vistula catti&f=false

povezani su sa Khetima (Četima)
... the people who called themselves “ Khatti ” are variously referred to as “ Catti ”
https://www.google.rs/search?q=catt...cr&ei=ts43VqGgFYeZsgG_mrOABw#q=catti+hittites

što je povezano sa arijskom titulom title 'Khattiyo' i khetitskim (hititskim) 'Khatti"
https://books.google.rs/books?id=uj...ssCh3-ywck#v=onepage&q=catti hittites&f=false

na novčiću iz prerimljanskog perioda pojavljuje se 'Catti'

zapisano duplim CC- CCatti, dakle "Četi", Catti coin inscribed Ccetio from Gaul., što nas vraća na onu diskusiju o iglicama četinara- cetama ili četama, čekinjama i četkama

a po čemu su bili najupadljiviji ti "Četi" ?
Po četkastim kalpacima, upravljenim četama (cetama, iglicama) prema nebu, posebno kao odredi hetitske uvežbane vojske (podeljene u neke čete napr. kao potonji četnici)

Jednom sam već za ovu temu spremila post sa mnogo linkova, kojima sam dokumentovala seobu plemena iz Hetitskog carstva (po raspadu) na terene severozapadno od Cetine, ali beše Igor moderator, pa mi obrisa, a ja nisam imala duplikat. Kad padne sneg, pretražiću opet isto

a samo četa. mislim da je isto i u sanskritu.

vučko · 13.11.2015. u 15:08

Mrkalj:
1. Krka, reka u Dalmaciji (antičko Corcoras, or Korkoras)
Krka is a river in Croatia's Dalmatia region, noted for its numerous waterfalls. It is 73 km (45 mi) long and its basin covers an area of 2,088 km[SUP]2[/SUP] (806 sq mi).[SUP][1][/SUP]
Possibly the river called Catarbates (literally "steeply falling")[SUP][2][/SUP] by the ancient Greeks, it was known to the ancient Romans as Titius, Corcoras, or Korkoras.

The river has its source near the border of Croatia with Bosnia and Herzegovina, at the foot of the Dinara mountain. It flows past Knin in Inner Dalmatia towards the south and enters the Prokljansko jezero near Skradin.
The best known sites on the river path are the Visovac Monastery (Roman Catholic) and the Monastery Krka (Serbian Orthodox).
Before its outflow the river forms beautiful and well known waterfalls called Skradinski buk, part of Krka National Park. This area is also the location of the first hydroelectric power station using alternate current in Croatia, the Jaruga Hydroelectric Power Plant. This plant started supplying power to the nearby city of Šibenik in 1895.

2. Krka, reka u Sloveniji, pritoka Mure
Velika Krka (madžarsko Kerka, nekoč Kerkás, prekmursko Kerka, ali Velka Kerka) je reka, dolga približno 60 km. Izvira v Čepincih blizu madžarsko-slovenske meje, teče skozi Markovce, Šalovce, mimo Hodoša in Krplivnika na Madžarsko, kjer se imenuje Nagy Kerka. Njen desni pritok Mala Krka je rečica, ki teče mimo naselij Križevci in Domanjševci na Madžarsko (kot Kis Kerka ali tudi kot Kerca). Po zlitju Velika Krka teče naprej kot Kerka in se pri kraju Muraszemenye (tik pred najbolj vzhodno točko Slovenije) kot levi pritok izlije v mejno reko Ledavo, ta pa kmalu zatem konča pot kot levi pritok Mure.

3. Krka (Gurk), reka u Koruškoj, Austrija, pritoka Drave
"Krka u Austriji, odnosno Koroškoj, nekada slovenačkoj/slovenskoj zemlji.
- reka Gurk odnosno Krka na slovenačkom:"
https://www.google.rs/maps/place/9342+Gurk,+%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1 %98%D0%B0/@46.8744949,14.2879835,15z/data=!3m1!4b1!4m2!3m1!1s0x47704299d3658c35:0x679ee d5f644b3e43
https://www.google.rs/maps/@45.8808939,14.7829568,15z

4. Krf ili bolje reči Κέρκυρα/Kerkira (grč.)https://sr.wikipedia.org/sr/Крф

Сребрена · 13.11.2015. u 15:48

vučko:
4. Krf ili bolje reči Κέρκυρα/Kerkira (grč.)https://sr.wikipedia.org/sr/Крф

Птица Крка је била љубимица старих Словена, забележио је Шафарик, Један део народа српског језика звао ју је Крка, други део српског народа зове је Ждрал, лично мислим да је, митолошки, имао везе са Гургом (Ђурђем) , који се и даље помиње сваког Ђурђевдана.
Осим словенског Крка, острвце Видо такође је словенски топоним (грч. Βίδο).https://sr.wikipedia.org/wiki/Видо

Хипотетички, на целој Керкири могао је да се слави пролећни Бог (око 6.маја), а на острвцету Видо, 45 дана касније, и летњи Бог Вид.

Mrkalj · 15.11.2015. u 00:31

vučko:
4. Krf ili bolje reči Κέρκυρα/Kerkira (grč.)https://sr.wikipedia.org/sr/Крф

Krf bih stavio na posmatranje sa Krkom i Korčulom.

Krk ( Ancient Greek Kyrikon, Κύρικον)

Korčula (Italian: Curzola, Greek: Κόρκυρα Μέλαινα, Kórkyra Mélaina, Latin: Corcyra Nigra, Korkyra Melaina, Old-Slavic Krkar)

Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

Domaćin

Domaćin

Poznat

Poznat

Primećen član

Poznat

Primećen član

Ističe se

Poznat

Ističe se

Poznat

Buduća legenda

Poznat

Poznat

Poznat

Ističe se

Ističe se

Poznat

Ističe se

Ističe se

Poznat

Elita

Ističe se

Poznat

Buduća legenda

Slične teme