Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

[Сребрена]

Уффф
Мркаље
ајде прихватам, нећу да чачкам трачански. јавно)) .АЛИ, мора да постоји неки стари језик у коме је ЛТ било присутно, нешто што данас не изговарамо.
Ево ако нећеш трачански, види у хетитском, додуше НТ, али комбинација за реч да, давај, дај у пасиву је ДАНТ што би ми рекли ДАТ или ДАН..Хајде да размислимо има ли пасива напр у топонима Балт,Мелт и слично.

Битно је свако слово, , као у оном вицу кад се поп дави у реци, а човек са обале му виче "Дај, попе руку", а поп ништа, Па опет, опет поп ништа, И удави се. Кажу човеку- неуспешном спасиоцу "па није требало да му кажеш -дај- требало је даму вичеш -На, попе, руку!"

Spojler

https://books.google.rs/books?id=bY...w9F#v=onepage&q=хиттитес мемијан ворд&f=false

А с друге стране, на лувијском је једначено "Нишан" са словима, вероватно отуда и исламски назив за стећак са натписом (мало каменито брдо=камен са словима "н-ш") - нишан.

]

У којој области беше, негде у старој Јужној Србији, убацују свуда слово н ? Па рука је негде рака негде ронка..код Литванаца ранка ...ренку............. неки неспоразум у изговарању старословенских слова
https://books.google.rs/books?id=7Y...yCh1ggAVv#v=onepage&q=рука рака ронка&f=false
https://books.google.rs/books?id=1G...ved=0CCoQ6AEwA2oVChMI0OrxoKfZyAIVYilyCh1KDgKw
https://books.google.rs/books?id=fX...ved=0CDwQ6AEwBmoVChMI0OrxoKfZyAIVYilyCh1KDgKw
https://books.google.rs/books?id=7Y...yCh1ggAVv#v=onepage&q=рука рака ронка&f=false

"...Obstajajo razni poskusi drugačnih razlag. Ketšinski Venete spravlja v zvezo z vodo- litavski ”wandu” in finski ”wenna” pomenita vodo, keltski ”wend/wond” pa reko (Tomažič et al. 1990: 331)..."
http://skratek5.blog.siol.net/2009/01/08/venetscina-veneti-in-slovani-2-del/

Ako prevedem autor Ketšinski Venete, odnosno njihovo ime dovodi u vezu sa rečju voda - litavski ”wandu” i finski ”wenna” t.j. voda, a keltski ”wend/wond” znaći reka.

Negde sam čitao da su se Veneti uvek nalazili/živeli kraj vode i nikako nisam mogao da povežem njihovo ime sa rečju voda.

Izgleda kako je došlo do metateze.

Voda (srp.) - vandens (litv.):
https://translate.google.si/?hl=sl#sl/lt/voda

Voda (srp.) - vand (dan.):
https://translate.google.si/?hl=sl#sl/da/voda

Voda (srp.) - vann(nor.):
https://translate.google.si/?hl=sl#sl/no/voda

Ете, нађосмо понешто.
Ене, тамо је.
Ене ти , на столу ти је.

То ја о Енетима.

 

[Сребрена]

Antičko grčko ime grada Edesa .. Po teoriji današnjih lingvista, to ime vjerojatno potječe od frigijske riječi bedu (voda).[1] Bedu (Βέδυ) se lingvistički da povezati sa grčkim riječima "hydor" (ύδωρ), "bidra" (βίδρα), koje sve znače "voda", ili "idros" (ίδρως) i "idrosa" (ίδρωσα) koje znače "slatko", "slatka".

Édessa means the "town of waters", due to its renowned river and waterfall and abundant water resources. In Greek it would be ΥΔΡΟΕΣΣΑ/Hudroessa, but the Greeks, kept the ancient, original Phrygian name..FΕΔΕΣΣΑ
( и то би требало прочитати Ведеша )
http://macedonianissues.blogspot.rs/2010/12/macedonian-names-and-makedonski-pseudo_05.html

Ја не знам ту фригијску реч, волела бих да видим како су је заиста писали. и ко је чита Б-д а ко В-д. .
Моје је лично мишљење, засновано само на мојој памети и слуху, да сви ти термини који су антици записивани дуплим словима (као Едесса,Нисса,Анггелина, Сингги- ) јесу термини са гласовима за које Римо+Ромеји, па ледствено и сви западњаци, немају у писму, па су се сналазили дуплираним словима. Мислим да се радило о Ниши, Анђелини,Синђи и , у овом случају Едеши или слично, налик терминима Водош, Водешко итд..Мислим, нема везе што нема слово В на почетку (кад су грци преписали од Фррижана, питање је јесу ли могли, због грча у гркљану, да изговоре В)) , смета ми то стерилно С у овом називу.

Волим кад сам у праву, а још више кад ми Тандуријеви цитати (његов пост # 9004 на теми ББ школа вс историчари 19 века) помогну да схватим нешто ново

Фригијски назив Водена писан је овако

http://www.palaeolexicon.com/ShowWord.aspx?Id=16533

Требало би га читати "Едеша", сходно мојим закључцима о хетитско-фригијском "мрмљашу":

Spojler

Поводом фригијских записа и "Међедовића" са саркофага Миде

Проблем западњачког читања слова из старог века је у томе што западаљаци, природом својих матерљих језика, не умеју ни да претпостави да су стари народи, исто као и неки данашњи, имали графеме за Ж,Ш и слично.
Ево на овом примеру "мемевиде", читају "мемевеис" а вероватно се ради о слову Ш на крају, посебно зато што су становници Фригији потпуно природни наследници културе Хетита, где "мемијан" значи РЕЧ (слово , тзв. логос у новом завету). што је главни !алат" старопаганских свештеника .Наставци са ...ш, такође су типични у хетитској једноставној граматици, видите реч "мемејаш", вероватно овде записана на Мидином саркофаху као "мемејаиш" , коју можемо да схватим као "меме куј ијаш" што значи буквално "реч која ради (врши посао)".
Постоји такође Hittite mema- "speak, recite, read aloud, report", memau (me-ma-a-u) from mema. 'say', mema- “to speak, say”.

"Мемејаш" дакле можемо да схватимо као термин "језичник", "јазичник". пагански свештеник/ца који барата (баје, поје и сч.) словима одн. речима (код нас је слово и цела беседа, не само један белег , графема)
А ако хоћете неку паралелу са данашњим говором, бајачи обично мрмљају па су "мрмљаши"... све изнова и изнова, окрећу исте речи као точак..., па и термин "тарок" на руском (торокати на српском) припада истом симболизму.
Бабе бају , а има записа и о (код Словена) бабама које су "анђели смрти", помажу умрлом да пређе на онај свет, иста функција је као опело или реквијем у хришћанству..Па и јадни Мида , велики владар, сигурно није умро а да га не опева и испрати Баба , вероватзно најчувенија (врховна) бајалица Гордиона и околине.

Само по овом (два погрешно прочитана слова ј+ш...) бечко-берлинска школа научника нема појма, пишу да би писали..И пошто је погрешно прочитан фригијски, онда је и то слово, које су стари Грци преузели као и многа друга, погрешно читани на свим записима античког доба
---------------------------------

Ја сумњам да они (из града Н-Ш подно вулкана) нису ни хтели да пишу својим језиком (као што говорници санскрита нису оставили писне трагове свог језика, тек по њиховом одласку је народ друге расе записао запамћено својим словима) не би ли га сачували у потпуности. У неким древним религијским паганским заједницама слово -реч је било свето и није се тек -тако показивало јавности, чували су их свештеници/е.

али записано "вода" на фригијском не постоји, само претпоставке. међу њима и ова
Another PIE suggestion is that Phryg. βεδυ is nasalized Illyr. Bindus “water god” and therefore the root would be gʷheid-

а једна од претпоставки је и реч Акала, позната међу данашњим становницима Старе планине, значи очувана од фригијских времена до данас. међу Србима. Користе је (уз кажипрст који куцка по слепоочници 2-3 пута кратко) у реченици "А ти? Имаш ли акал у главу?" Користе мукли глас, звучи као ак'л . Смисао је да је неразуман тај саговорник, као да му "ушла вода у уши" па нит чује нит размишља.
So far only ΑΚΑΛΛΑ (IE *akw-) has been attested as a valid Phrygian word for water.

 

[Mrkalj]

1. Limski kanal (Rovinj)

Limski zaljev (odomaćeno Limski kanal) je zaljev na zapadnoj obali Istre između Vrsara i Rovinja. Nastao je kao rijas (potopljeno riječno ušće) rijeke Pazinčice koja danas ponire u Pazinskoj jami kod Pazina, a u prošlosti se je ulijevala u more u Limskom zaljevu. U njezino staro korito je prodrlo more te je tako nastao današnji zaljev te on nije fjord kao što se često pogrešno govori (fjord je zaljev nastao radom ledenjaka). Naziv kanal također je pogrešan.[SUP][1][/SUP]

Limski zaljev je značajno uzgajalište školjaka. Ime mu dolazi od latinske riječi limes = granica (tuda je u rimskom razdoblju prolazila granica provincija Italije i Dalmacije).

2. Lim, reka u CG, Srbiji i Hercegovini

Lim je rijeka koja protiče kroz Crnu Goru, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.
Rijeka Lim istječe iz Plavskog jezera, a zatim protiče kroz Plav, Berane i Bijelo Polje u Grnoj Gori te Prijepolje i Priboj u Srbija, zatim Rudo, Mioce i Visegrad u Republici Srpskoj. U Drinu se uliva blizu mjesta Međeđa u višegradskoj općini.


Etimologija imena

Poreklo i značenje imena reke Lim do danas nije sa sigurnošću razjašnjeno. Obično se tumači latinskim terimnom limes što znači granica, što se tumači time da je reka oduvek bila granica. Prvo između istočnog i zapadnog rimskog carstva, a kasnije i između Otomanske imperije i Habzburške monarhije[1][2]. Međutim istorijska nauka ima sasvim drugi pogled na ovu tezu. Prema saznanjima kojima se danas raspolaže, granica između istočnog i zapadnog rimskog carstva nije prolazila Limom, tako da je celokupno Polimlje ušlo u sastav istočnog rimskog carstva odnosno Vizantije. Takođe, ona nikada nije predstavljala granicu Otomanske i Habzburške imperije.

Drugo tumačenje naziva se dovodi u vezu sa keltskom rečju llyn – llym koja označava vodu ili jezero[3], što bi moglo stajati u vezi da se Lim zvanično nastaje isticanjem iz Plavskog jezera, pošto njegova utoka nosi drugo ime (Ljuča). Na albanskom jeziku Ljumi (Lumi) ima doslovno značenje: reka. Takođe, Ljuča je deminutiv reči Ljumi. S obzirom da predeo oko gornjeg toka Lima pretežno naseljavaju etnički Albanci, čiji jezik sadrži brojne reči sa romanskim korenom, ne treba odbaciti ni ovo tumačenje o poreklu imena Lima.

Any ideas?

 

[Сребрена]

Ноуп, влашка реч за реку је - река
становници око реке-Речани, на влашком су Рекањи, нагласак је реКањи.

По чему је лим (метал, плех, плек) добио име?
Раван је, гладак и сребрнкаст.

у хетитском, додуше НТ, али комбинација за реч да, давај, дај у пасиву је ДАНТ што би ми рекли ДАТ или ДАН.[/B].
Хајде да размислимо има ли пасива напр у топонима Балт,Мелт и слично.

Бал нам се појављује у опису округлих, облих облика
— обао, обал, облина, заоблити, облица , — округао, округласт, округлина, заокруглити, ::: везано и за речне обале
----обалити (дрво) оборити, али и окренути наопако :::: везано и за бал-ване
https://sr.wikisource.org/wiki/Систематски_речник_српскохрватског_језика_(1936)/1-821#630
-----балта је мала секира , Вук је знао за реч али записао да се већ ретко чује, с једне стране је сечиво, с друге чекић, као извиђачке данас
----обаљени јашмак, неки округли огртач https://books.google.rs/books?id=oa...ved=0CDQQ6AEwBWoVChMIu9jD-OTbyAIVAw0sCh2CUw5M
----- обал камен - облутак http://www.srpskenovinecg.com/lite....jaspora-sv/4372-ratko-picuric-poslednja-prica..служи као амајлија https://books.google.rs/books?id=lY...ved=0CCsQ6AEwBGoVChMIvdu_8unbyAIVx4ssCh2atwFK

 

[Mrkalj]

По чему је лим (метал, плех, плек) добио име?

Kaže "srednjovisokonjemački līm".

http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search_by_id&id=e19uURE=

 

[Сребрена]

Хмм..обични Немци (ни средњи ни високи)) кажу БЛЕХ, ..а Лимбург је лимено брдо, одн. лимени град

Сама реч лим потиче од италијанске речи lamina.http://onlinerecnik.com/recnik/latinski/srpski/lamina (lamna)
Код нас се користи и реч плех која има исто значење.
Реч плех потиче од немачке речи Blech.
https://sr.wikipedia.org/sr/Лим_(метални)

Италијани Ламиера
Најбољи су Енглези, етимолошки, хехехе , кажу Sheet metal


...na keltskom jeziku znači: llyn - llym, - piće, voda, jezero..http://www.panacomp.net/srbija?mesto=srbija_lim
Ријеч лиман долази из руског језика (рус. лиман). Поријекло ријечи је старогрчко (грч. λιμένας), што у пријеводу значи залив или лука, може да буде и пристаниште

Гласам за Келте у овој комбинацији, макар били и Гали)) и сви се напијали из линенке, а не из лименке,, јер кад просрфујеш, само llyn постоји, нема облик са м на крају
и тол'ко од мене

 

[Mrkalj]

1. Skradin, Šibenik (antički "Scardon", zatim "Scardona")

2. Skrad, Gorski kotar
Godine 1694. prvi je put zabilježeno ime Skrad. Skrad je osnovan kad je osam kmetova od vlastelinstva u Brodu na Kupi dobilo zemlju i pravo da osnuju naselje. Novo je naselje u upravnom pogledu potpadalo pod sučiju u Velikom Selcu. Poznato je da je područje današnje općine Skrad bilo naseljeno znatno ranije, ali je u naletima turskih pljačkaških četa opustošeno, posebice tijekom 16. stoljeća.

Koja je etimologija gorskokotarskog Skrada?

 

[Mrkalj]

1. Labin, Istra (antička Albona)

2. Lab, reka na Kosovu

Lab je reka koja nastaje na Kopaoniku od Murgulske reke i Rečice, u mestu Palatna, protiče kroz Podujevo, teče kotlinom Malo Kosovo i uliva se u Sitnicu kod mesta Velika Reka kod Stanovca)[SUP][1][/SUP] oko 300 m ispod mesta.[SUP][1][/SUP] U blizini njegovog izvorišta, nalaze se ostaci Vrhlaba, srednjovekovnog dvorca koji je podigao srpski kralj Milutin (1282—1321). Izuzev u izvorišnom delu, Lab je ravničarska reka koja meandrira kroz kosovsku ravnicu. Ima usečeno korito obraslo vrbama. S proleća i jeseni, od kiša i topljenja snega na Kopaoniku, često poplavi priobalni pojas. Njegove veće pritoke su Batlava i Kačandolska reka. Bio je bogatiji vodom, dok nije reka Batlava pregrađena branom, iznad sela Batlava, i tako stvoreno Batlavsko jezero (Orlansko jezero), radi snabdevanja Prištine i okolnih naselja vodom.

3. Laba, reka u Češkoj, Nemačkoj (Elba, Elbe)

Laba (češ. Labe), Elba (nem. Die Elbe) ili Łobjo (gls. Łobjo i dls. Łobjo) je jedna od najvećih srednjoevropskih reka. Izvire u Češkoj. Duga je 1165 km. Sliv reke je u Nemačkoj (65,5%), Češkoj (33,7%), a veoma malim delom u Austriji (0,6%) i Poljskoj (0,2%). Uliva se u Severno more kod Kukshavena, blizu ulaza u Kilski kanal.

 

[Mrkalj]

1. Morava u Češkoj (antičko ime: Margus)

2. Morava (Južna, Zapadna, Velika), reka u Srbiji (antičko ime: Margus)

 

[Mrkalj]

1. Neretva (reka u Hercegovini), (antičko ime Narona; italijansko Narenta) Zapisi: Ναρῶνα (Ptolemej II, 16,7), Narrona (Plinije III, 142 i 143), Narona amne (Tab. Peut.) itd.

2. Neretwa, reka u Poljskoj (?, prim. Mrkalj) *

3. Neretnica, pritoka Peka u Srbiji (gubljenje v-a, up. Neretljani)

4. Neretska reka, Bugarska

5. Narew u Poljskoj**

6. Neretva, pritoka Buga**; Bug ili Zapadni Bug (polj. Bug; ukr. Західний Буг; blr. Захо́дні Буг; rus. Западный Буг) reka je u istočnoj Evropi i leva pritoka reke Narev.

7. Nereta (litavski) ili Neretiņa (letonski)... is a river of Biržai district municipality, Panevėžys County, northern Lithuania and Southern Latvia. It flows for 25 kilometres.

______________
* Radoslav Dodig: Podrijetlo naziva Neretva: "U Poljskoj teče rijeka Neretwa, u Letoniji Neręta, u Litvi Neretà, u Bugarskoj Neretska reka, [21] a pritok Peka u Srbiji naziva se Neretnica. [22]"

21 M. Šimundić, Hidronim Neretva, Hrvatski neretvanski zbornik, Matica hrvatska, Metković, 1993, 8.
22 M. Budimir, Mariani, Onomastica Jugoslavica, 5, Zagreb, 1975, 55.

http://www.metkovic.hr/povijest/default.asp?izb=neretva.asp#_ftn22


** Petar Šimunović: Uvod u hrvatsko imenoslovlje, Golden Marketing - Tehnička knjiga, Zagreb 2009: "Sličnih se imena nahodi u slavenskim zemljama: Neretva (pritok Buga), Narew u Poljskoj, Norče u Makedoniji, vidi A. Mayer (Hrv. geogr. glasnik 8–10, 1939, 146)."

 

[Mrkalj]

1. Krka, reka u Dalmaciji (antičko Corcoras, or Korkoras)
Krka is a river in Croatia's Dalmatia region, noted for its numerous waterfalls. It is 73 km (45 mi) long and its basin covers an area of 2,088 km[SUP]2[/SUP] (806 sq mi).[SUP][1][/SUP]
Possibly the river called Catarbates (literally "steeply falling")[SUP][2][/SUP] by the ancient Greeks, it was known to the ancient Romans as Titius, Corcoras, or Korkoras.

The river has its source near the border of Croatia with Bosnia and Herzegovina, at the foot of the Dinara mountain. It flows past Knin in Inner Dalmatia towards the south and enters the Prokljansko jezero near Skradin.
The best known sites on the river path are the Visovac Monastery (Roman Catholic) and the Monastery Krka (Serbian Orthodox).
Before its outflow the river forms beautiful and well known waterfalls called Skradinski buk, part of Krka National Park. This area is also the location of the first hydroelectric power station using alternate current in Croatia, the Jaruga Hydroelectric Power Plant. This plant started supplying power to the nearby city of Šibenik in 1895.


2. Krka, reka u Sloveniji, pritoka Mure
Velika Krka (madžarsko Kerka, nekoč Kerkás, prekmursko Kerka, ali Velka Kerka) je reka, dolga približno 60 km. Izvira v Čepincih blizu madžarsko-slovenske meje, teče skozi Markovce, Šalovce, mimo Hodoša in Krplivnika na Madžarsko, kjer se imenuje Nagy Kerka. Njen desni pritok Mala Krka je rečica, ki teče mimo naselij Križevci in Domanjševci na Madžarsko (kot Kis Kerka ali tudi kot Kerca). Po zlitju Velika Krka teče naprej kot Kerka in se pri kraju Muraszemenye (tik pred najbolj vzhodno točko Slovenije) kot levi pritok izlije v mejno reko Ledavo, ta pa kmalu zatem konča pot kot levi pritok Mure.


3. Krka (Gurk), reka u Koruškoj, Austrija, pritoka Drave
"Krka u Austriji, odnosno Koroškoj, nekada slovenačkoj/slovenskoj zemlji.
- reka Gurk odnosno Krka na slovenačkom:"
https://www.google.rs/maps/place/9342+Gurk,+%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1 %98%D0%B0/@46.8744949,14.2879835,15z/data=!3m1!4b1!4m2!3m1!1s0x47704299d3658c35:0x679ee d5f644b3e43
https://www.google.rs/maps/@45.8808939,14.7829568,15z

 

[Mrkalj]

1. Drava, (antičko Dravus)

2. Drawa u Poljskoj

Drawa is a river and popular aquatic trail in Poland, 185.9 km long. The surface of its catchment area amounts to 3296.4 km[SUP]2[/SUP]. The Drawa begins its course at Krzywe Lake and ends it in Noteć below Krzyż Wielkopolski. The Drawa is a right-bank tributary of Noteć, the second regarding size. Its average gradient is 0,61% and its flow rate 19 m[SUP]3[/SUP]/s. It is the longest river in Pojezierze Drawskie.The Drawa flows across regions including Pojezierze Drawskie, Równina Drawska and partly near Pojezierze Wałeckie and Kotlina Gorzowska. The source of the Drawa is in nature reserve Dolina Pięciu Jezior. Then, the river flows across Drawski Landscape Park, Drawieński National Park and Drawski forest. The section from Czaplinek to Noteć is called the Karol Wojtyła Silver Route.

Tributaries. The biggest tributaries of the Drawa are the Kokna, Korytnica, Mierzęcka Struga, Płociczna, Pokrętna, Słopica, Wąsowa. The main streams of the river are the Bagnica, Drawsko, Drawka, Głęboka, Miedzniki, Moczel, Pełknica, Radówka, Sitna, Studzienica, Sucha, Szczuczna, Wilżnica. One canal, Prostynia, flows into the Drawa.

Lakes.The Drawa flows through many lakes. In the upper region of the river there are Górne, Krąg, Długie, Głębokie, Małe. Further down the river, the lakes Prosino, Żerdno, Drawsko Lake, Rzepowskie, Lubie, Krosino, Wielkie and Małe Dębno can be found.

History. From the 14th century, the river has been used as a navigational route. Since 1700, the Drawa has been used for drifting honey from Drawsko to Frankfurt. Navigation of the river continued until World War II. In 1974, on the river route was founded a nature reserve Drawa and in 1990 Drawieński National Park.



Interesantno je da obe Drave prolaze kroz mnoga jezera.

 

[Mrkalj]

A. Reka

1. Nišava (antičko "Naissa")
Niš, kao grad, dobio je ime po reci Nišavi ("Naissa") u 3. veku pre nove ere kada se smatra da je nastao. "Od slovenskog korena niz- u značenju "niska reka" poreklo imena Lužičke Nise izvodili su, na primer, František Palacký, istoričar Johan Benedikt Carpzow, topograf Jaroslav Schaller i Franz Töpfer. Istraživač iz Libereca, Anton Ressel, dovodi je u vezu sa staroslovenskim korenom nik- (kos, strmoglav)."

Spojler

Kanjon Nišave

"... tokom celog leta 268. god. pa Rimski senat ... Bitka se razvila sa obe strane reke Nisse (danas Nišava)..."


2. Neisse [Naise] (poljski Nysa), lužičkosrpski Łužiska Nysa, poljski Nysa Łużycka, nemački Lausitzer Neiße [Naise]
The Lusatian Neisse (Czech: Lužická Nisa; German: Lausitzer Neiße; Polish: Nysa Łużycka; Sorbian: Łužiska Nysa) is a 252 km (157 mi) long river in Central Europe.[SUP][1][/SUP][SUP][2][/SUP] It has its source in the Jizera Mountains near Nová Ves nad Nisou, Czech Republic, reaching the tripoint with Poland and Germany at Zittau after 54 km (34 mi), and later forming the Polish-German border for a length of 198 km (123 mi). The Lusatian Neisse is a left-bank tributary of the Oder river, into which it flows between Neißemünde-Ratzdorf and Kosarzyn north of the towns of Guben and Gubin.
Being the longest and most notable of the three rivers named Neisse (Neiße) (German) or Nysa (Polish) (the two other rivers being Nysa Kłodzka (Glatzer Neisse) and Nysa Szalona (Wütende Neiße or Jauersche Neiße)), it is simply referred to as the Nysa or Neisse. An older Polish variant, no longer used, was Nissa. Since the river runs through the historic region of Lusatia, the adjective before the name of the river Neisse is used whenever differentiating this particular river from the Nysa Kłodzka (Glatzer Neiße) and the small Nysa Szalona (Wütende Neiße or Jauersche Neiße) in Silesia.


3. Nysa Kłodzka (Glatzer Neisse), druga istoimena reka koja protiče kroz Poljsku i Nemačku
The Nysa Kłodzka (German: Glatzer Neiße, Czech: Kladská Nisa) or Eastern Neisse is a river in southwestern Poland, a left tributary of the Oder, with a length of 195 km (21st longest) and a basin area of 4,566 km² (3,744 in Poland). Before 1945 the area was part of Germany. During the Yalta Conference it was discussed by the Western Allies as one possible line of the western Polish border. Attempts were made to negotiate a compromise with the Soviets on the new Polish-German frontier; it was suggested that the Nysa Kłodzka be made the line of demarcation. This would have meant that (East) Germany could have retained approximately half of Silesia, including most of Wrocław. However the Soviets rejected the suggestion at the Potsdam Conference and insisted that the southern boundary between Germany and Poland be drawn further west, at the Lusatian Neisse.[SUP][1][/SUP]

Nysa Kłodzka originates in the Śnieżnik mountain range of the Sudetes, near the border with the Czech Republic. It is partially regulated. The river has often left its banks and flooded nearby cities, at times destroying them completely.


4. Nysa Szalona (Wütende Neiße or Jauersche Neiße), "Divlja Nisa", treća istoimena reka koja protiče kroz Poljsku i Nemačku
The Nysa Szalona (German: Wütende Neiße or Jauersche Neiße) is a river in Poland. It has a length of ca. 51 km and flows into the Kaczawa, which in turn flows into the Oder.


5. Niša, reka u Rusiji, Novgorodskoj oblasti
Ни́ша — река в Новгородской области, протекает по территории Новгородского и Крестецкого районов. Берёт начало в ненаселёной болотистой местнойсти в болоте Пырищское. В районе деревни Чавницы вливается в сеть мелких озёр, соединённяющихся с озером Ильмень. Длина русла реки — 70 км, площадь водосборного бассейна — 601 км².
Среди многочисленных небольших притоков наиболее заметны четыре правые: Работка, Хотолька, Ольшанка, Крупица.
На берегах Ниши расположено 8 населённых пунктов (от истока к устью): деревни Княжий Бор, Подлитовье, Жадиново, Горка, Осташево, Заднево, Поводье, село Бронница и пгт Пролетарий.
В нижнем течении (в районе посёлка Бронница) река заметно расширяется и именуется уже Большой Нишей.
Река трижды пересекает федеральную автомагистраль «Россия» (М10, E 105 Москва — Санкт-Петербург).

https://ru.wikipedia.org/wiki/Ниша_(река)

B. Grad

1. Niš, Srbija (antičko Naissus)
"... rimski Naissus, vizantijski Ναισσός, slovenski Niš, turski Niş, nemački Nissa... "

2. Nysa [ˈnɨsa] (German: Neisse or Neiße) is a town in southwestern Poland on the Nysa Kłodzka river with 47,545 inhabitants (2006 official estimate), situated in the Opole Voivodeship. It is the capital of Nysa County. It comprises the urban portion of the surrounding Gmina Nysa, a mixed urban-rural commune with a total population of 60,123 inhabitants. It is the largest city in Poland that is not located in a strictly "urban" commune. Nysa is one of the oldest towns in Silesia. It was probably founded in the 10th century and afterwards became the capital of a principality of its name, which around 1200 became part of the Bishopric of Wrocław as the Duchy of Nysa. The town's fortifications from 1350 served to defend against the Hussites in 1424. The town and the duchy was part of Lands of the Bohemian Crown in years 1342 - 1742.

Nysa, glavni gradski trg

 

[Mrkalj]

1. Una, pritoka Save, (antičko Unus, Oeneus)

2. Unava, reka u Ukrajini, 87 km

У́нава — річка в Україні, в межах Андрушівського (витоки) та Попільнянського районів Житомирської області і Фастівського та (частково) Васильківського районів Київської області. Права притока Ірпеня (басейн Дніпра).

Довжина 87 км. Площа водозбірного басейну 680 км². Похил річки 1,2 м/км. Долина коритоподібна, завширшки до 4 км, завглибшки до 30 м. Заплава подекуди заболочена, завширшки до 600 м. Річище завширшки переважно 2—10 м, протягом 34 км відрегульоване. Живлення мішане. Льодостав з початку грудня до першої половини березня. Гідрологічний пост біля Фастова існує з 1949 року. Створено Фастівське водосховище. Використовується на потреби технічного водопостачання, зрошування, рибництва.

Unava

 

[Mrkalj]

1. Srem, (antičko Sirmium)

2. Śrem [ɕrɛm] is a town on the Warta river in central Poland.

Srem postoji i u Poljskoj:

http://en.wikipedia.org/wiki/Śrem

Spojler

Śrem [ɕrɛm] is a town on the Warta river in central Poland. The city received municipal rights in 1253, the same year as Poznań. It is numbered among the oldest Lekhitic settlements, dating back to the 10th century. During the reign of King Boleslaus the Brave, there was a fortified settlement here, which protected the ford across the Warta on an important trade route from Silesia to Poznań. In the 14th century, Śrem became a royal town and the seat of royal officials (starosta). Its heyday was in the first half of the 15th century and the second half of the 16th century. Later, lengthy wars, epidemics and natural catastrophes caused Śrem to decline, like many other towns in the Wielkopolska region.

 

[vučko]

Mrki idi malo odspavaj, zaslužio si


Potok Ticha u Češkoj (na granici sa Nemačkom):
https://www.google.rs/maps/place/Ko...2!3m1!1s0x47a0622f54d1bc03:0x2749a1e25f36187f

Reka Tisa, pritoka Dunava:
https://sr.wikipedia.org/sr/Тиса

 

[vučko]

Mrki idi malo odspavaj, zaslužio si


Potok Ticha u Češkoj (na granici sa Nemačkom):
https://www.google.rs/maps/place/Ko...2!3m1!1s0x47a0622f54d1bc03:0x2749a1e25f36187f

Reka Tisa, pritoka Dunava:
https://sr.wikipedia.org/sr/Тиса

 

[Tandoori Masala]

"Treba reci da dobar deo imena sa slovenskog severa pokazuje glasovni lik nespojiv sa pretpostavkom istog supstrata na tom tlu kao na jugu..."

A. Loma, Podunavska prapostojbina Slovena: legenda ili istorijsa realnost, JG, Beograd, 1993, str. 199-200.

Unawa

Jan Michał Rozwadowski, Studia nad nazwami wód słowianskich, Krakow, 1948, str. 222-223.


Kroz Balkan je u okviru davnih svjetskih i evropskih pokretanja, migracija i ratova protutnjalo (ostavilo kosti) toliko raznih 'naroda' i plemena u proslosti...

 

[vučko]

Sázava u Češkoj:
https://cs.wikipedia.org/wiki/Sázava

Sava na Helmskom poluostrvu:
https://sr.wikipedia.org/sr/Сава

Da malo pogledamo šta Česi kažu u vezi etimologije imena Sázava:

"Etymologie : Jméno „Sázava“ vzniklo ze slovesa „sázeti“ a znamenalo řeku sázející se - usazující se":
https://cs.wikipedia.org/wiki/Sázava_(Nový_Rychnov)

"*sath-ava - hajní řeka, mihotavá řeka":
https://sites.google.com/site/bskotyz/home/jiri-svoboda/o-puavodu-nazvua-rek

Znači nešto poput zlata, svetla/blistava reka. To piše i na wikipediji: "Vodáci a trampové ji často nazývají Zlatá řeka".

 

[Сребрена]

Toliko mnogo Morava i Moravica u slovenskom svetu, a sve imaju istu karakteristiku: morave su..Voda im je boje morave, odn.modra odn. plava.
Mnogo jezici nemaju reči za plavu boju, za tu tamniju nijansu koju su naši preci zvali morava (modra),pa im je i svaka voda bila morava, kao Morava.


Neki su narodi mešali plavo-zelene boju, koristili isti termin.
Herodotov i Strabonov "Barg-os" označavao je reku boje lišća, napr "zeleniku"..termin BARG postoji u persijskom jeziku
https://books.google.rs/books?id=E0...tkgI0#v=onepage&q=barg persian leaves&f=false
i prilično dosta istih toponima u Kariji
https://books.google.rs/books?id=Q7...9UaCh1QtgGw#v=onepage&q=barg phrygian&f=false
U Iranu takodje https://en.wikipedia.org/wiki/Barg

Rimljani nisu nikad imali mašte, samo su (kao železničari) umeli da gledaju pravo odn. napred, kao konj pod ularem.Za njih je poetika reke Morave apsolutna bila nedostižna, nisu je ni noću primetili kad je bila poljsko-češki murgava kao smurga, dali su joj ime Marg, jer im je bila "ivična" odn "granična". (margo=an edge, border..)

 

[Сребрена]

.

Koja je etimologija .........Skrada?

Боже, Мркаље, тако си ти мени казао поводом кошаве...

Па с града, са града, са градине, са утврђења Град на брду-стени, одакле пуца величанствен поглед
http://udruga-kameleon.hr/tekst/1572/

Због оне дисторзије к-г

Lab je reka koja nastaje na Kopaoniku od Murgulske reke i Rečice, u mestu Palatna,... Njegove veće pritoke su Batlava i Kačandolska reka. Bio je bogatiji vodom, dok nije reka Batlava pregrađena branom, iznad sela Batlava, i tako stvoreno Batlavsko jezero (Orlansko jezero), radi snabdevanja Prištine i okolnih naselja

vodom.

Тај Мургул (Толкинов) је изазов, а о Батла Балти већ смо писали

 

[Mrkalj]

1.Cetina, reka "na granici između Srba i Hrvata" (antičko Kentona)

"Još nije pouzdano odgonetnuta ni etimologija imena Cetine. Neki tvrde da joj ime potječe od plemena Delmata koji su je nazivali Kentona."

2. Cetynia, reka u Poljskoj, 30 km, leva pritoka Buga, na njoj leži mesto Sokołów Podlaski.

3. Cetin, stari grad, opština Cetingrad i lokalitet Cetin Grad
"Cetingrad duguje svoje ime i povijest obližnjim ruševinama starog grada Cetina."

4. Cetynia – sastavni deo sela Krowica Sama u Poljskoj.

5. Cetinje, prestono mesto u Crnoj Gori

6. Cetyń, selo u Poljskoj, kašupsko selo u Pomeraniji, zasvedočeno u 13. veku

7. Ctineves, selo u Češkoj (ves, vas i sl. je slovenska reč za selo)

Ie. korijen *kent-/*kint- nejasan je. Zanimljiva je zastupljenost hidronima Cetyna u Poljskoj te hrvatski ojkonim Cetingrad u Hrvatskoj i Cetinje u Crnoj Gori. O toj su koincidenciji pisali A. Mayer u navedenom djelu i srpski onomastičar M. Pavlović, te uvaženi ukrajinski onomastičar V. P. Šul’gač (Praslov’jans’kij gidronimnij fond, Kijev 1998), ali u njihovim razmatranim imenima nema nazala /ę/ koji bilježi Porfirogenet: Ζεντίνα (< *Kentona), pa je tim imenima jezična srodnost s hrvatskom Cetinom upitna.

Literatura:
Mayer I, 174 (Ippius);
Mayer II, 52–53;
Mayer, Zeitschrift f. vgl. Sprachforschung 66, 1939, 114–127;
Skok III, s. v. struja (Cetina);
Skok II, s. v. pleme (Cetinje);
Laszowski, Prosvjeta 4, 4, 105–124;
Schramm 25.2.1–4, 13.1, 17.3, 17.7, 18.4.

 

[snouden]

1.Cetina, reka "na granici između Srba i Hrvata" (antičko Kentona)

"Još nije pouzdano odgonetnuta ni etimologija imena Cetine. Neki tvrde da joj ime potječe od plemena Delmata koji su je nazivali Kentona."

2. Cetynia, reka u Poljskoj, 30 km, leva pritoka Buga, na njoj leži mesto Sokołów Podlaski.

3. Cetin, stari grad, opština Cetingrad i lokalitet Cetin Grad
"Cetingrad duguje svoje ime i povijest obližnjim ruševinama starog grada Cetina."

4. Cetynia – sastavni deo sela Krowica Sama u Poljskoj.

5. Cetinje, prestono mesto u Crnoj Gori

6. Cetyń, selo u Poljskoj, kašupsko selo u Pomeraniji, zasvedočeno u 13. veku

7. Ctiněves, selo u Češkoj (ves, vas i sl. je slovenska reč za selo)

Ie. korijen *kent-/*kint- nejasan je. Zanimljiva je zastupljenost hidronima Cetyna u Poljskoj te hrvatski ojkonim Cetingrad u Hrvatskoj i Cetinje u Crnoj Gori. O toj su koincidenciji pisali A. Mayer u navedenom djelu i srpski onomastičar M. Pavlović, te uvaženi ukrajinski onomastičar V. P. Šul’gač (Praslov’jans’kij gidronimnij fond, Kijev 1998), ali u njihovim razmatranim imenima nema nazala /ę/ koji bilježi Porfirogenet: Ζεντίνα (< *Kentona), pa je tim imenima jezična srodnost s hrvatskom Cetinom upitna.

Literatura:
Mayer I, 174 (Ippius);
Mayer II, 52–53;
Mayer, Zeitschrift f. vgl. Sprachforschung 66, 1939, 114–127;
Skok III, s. v. struja (Cetina);
Skok II, s. v. pleme (Cetinje);
Laszowski, Prosvjeta 4, 4, 105–124;
Schramm 25.2.1–4, 13.1, 17.3, 17.7, 18.4.

kako su delmati izgovarali ime današnje reke Cetine ne zna se. ali, da su rimljani zapisali to kao kentona sam i ja negde našao. zanimljivo bi bilo saznati starost zvanja imenjakinje u poljskoj

 

[vučko]

1.Cetina, reka "na granici između Srba i Hrvata" (antičko Kentona)

"Još nije pouzdano odgonetnuta ni etimologija imena Cetine. Neki tvrde da joj ime potječe od plemena Delmata koji su je nazivali Kentona."

2. Cetynia, reka u Poljskoj, 30 km, leva pritoka Buga, na njoj leži mesto Sokołów Podlaski.

3. Cetin, stari grad, opština Cetingrad i lokalitet Cetin Grad
"Cetingrad duguje svoje ime i povijest obližnjim ruševinama starog grada Cetina."

4. Cetynia – sastavni deo sela Krowica Sama u Poljskoj.

5. Cetinje, prestono mesto u Crnoj Gori

6. Cetyń, selo u Poljskoj, kašupsko selo u Pomeraniji, zasvedočeno u 13. veku

7. Ctiněves, selo u Češkoj (ves, vas i sl. je slovenska reč za selo)

Ie. korijen *kent-/*kint- nejasan je. Zanimljiva je zastupljenost hidronima Cetyna u Poljskoj te hrvatski ojkonim Cetingrad u Hrvatskoj i Cetinje u Crnoj Gori. O toj su koincidenciji pisali A. Mayer u navedenom djelu i srpski onomastičar M. Pavlović, te uvaženi ukrajinski onomastičar V. P. Šul’gač (Praslov’jans’kij gidronimnij fond, Kijev 1998), ali u njihovim razmatranim imenima nema nazala /ę/ koji bilježi Porfirogenet: Ζεντίνα (< *Kentona), pa je tim imenima jezična srodnost s hrvatskom Cetinom upitna.

Literatura:
Mayer I, 174 (Ippius);
Mayer II, 52–53;
Mayer, Zeitschrift f. vgl. Sprachforschung 66, 1939, 114–127;
Skok III, s. v. struja (Cetina);
Skok II, s. v. pleme (Cetinje);
Laszowski, Prosvjeta 4, 4, 105–124;
Schramm 25.2.1–4, 13.1, 17.3, 17.7, 18.4.

8. Ђетиња - reka u centralnoj Srbiji koja protiče kroz Užice.

"Теорије о пореклу имена - Највероватније објашњење порекла имена реке Ђетиње се заснива на старинском називу Цетина што значи Коњска река. Једна од река од којих Ђетиња настаје се и данас зове управо тако - Коњска река".
https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђетиња

"Ono što se može zapaziti, to je da je ova reka u rimsko doba nosila naziv Cetina, a sličnost sa današnjim nazivom Đetinja je velika. Naziv Cetina se smatra nazivom koji je znatno stariji od Rimljana i pripisuje se starosedeocima na Balkanu.
U Hrvatskoj i danas postoji reka koja se zove Cetina, a u rimsko doba ona je nosila naziv Flumen Hippus. Po nekim izvorima naziv Cetina je stariji od Rimljana, a po drugima je nastao nakon pretanka rimskog uticaja na Balkanu. Latinsko flumen znači reka, a hippus konj, latinizovano starogrčko hipos (ἵππος). Dakle Rimljani su tu reku zvali Konjska reka, što je, izvesno, i značenje naziva Cetina.
To nas vraća ponovo u užički kraj, jer na obroncima planine Tare postoji reka koja se zaista zove Konjska reka, a ona se na jednom mestu spaja sa rekom Bratešinom, i još dva potoka – Užičkim i Tomića potokom, i tako nastaje reka Đetinja, koju su, da podsetim, Rimljani takođe zvali Cetina. Dakle, po svemu sudeći postoji direktna jezička, ali i geografska, veza naziva Konjska reka – Cetina – Đetinja".

http://pedja.supurovic.net/djetinja-poreklo-imena-ove-reke/


Etimologija Cetina, Cetinje:
http://www.etno-muzej.si/files/etnolog/pdf/Etnolog_5_6_1933_zupanic_znacenje.pdf
​

 

[Tandoori Masala]

8. Ђетиња - reka u centralnoj Srbiji koja protiče kroz Užice.

"Теорије о пореклу имена - Највероватније објашњење порекла имена реке Ђетиње се заснива на старинском називу Цетина што значи Коњска река. Једна од река од којих Ђетиња настаје се и данас зове управо тако - Коњска река".
https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђетиња

"Ono što se može zapaziti, to je da je ova reka u rimsko doba nosila naziv Cetina, a sličnost sa današnjim nazivom Đetinja je velika. Naziv Cetina se smatra nazivom koji je znatno stariji od Rimljana i pripisuje se starosedeocima na Balkanu.
U Hrvatskoj i danas postoji reka koja se zove Cetina, a u rimsko doba ona je nosila naziv Flumen Hippus. Po nekim izvorima naziv Cetina je stariji od Rimljana, a po drugima je nastao nakon pretanka rimskog uticaja na Balkanu. Latinsko flumen znači reka, a hippus konj, latinizovano starogrčko hipos (ἵππος). Dakle Rimljani su tu reku zvali Konjska reka, što je, izvesno, i značenje naziva Cetina.
To nas vraća ponovo u užički kraj, jer na obroncima planine Tare postoji reka koja se zaista zove Konjska reka, a ona se na jednom mestu spaja sa rekom Bratešinom, i još dva potoka – Užičkim i Tomića potokom, i tako nastaje reka Đetinja, koju su, da podsetim, Rimljani takođe zvali Cetina. Dakle, po svemu sudeći postoji direktna jezička, ali i geografska, veza naziva Konjska reka – Cetina – Đetinja".

http://pedja.supurovic.net/djetinja-poreklo-imena-ove-reke/


Etimologija Cetina, Cetinje:
http://www.etno-muzej.si/files/etnolog/pdf/Etnolog_5_6_1933_zupanic_znacenje.pdf
​

Gdje je referenca (izvor ili literatura) da je rijeka Đetinja u rimsko doba nosila naziv "Cetina" odnosno da su je Rimljani tako zvali?