Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

[vučko]

Grad Peć na Kosovu i Metohiji

"Град су вероватно основали Илири. Налазио се на стратегијском положају на реци Бистрици, која се улива у Бели Дрим источно од Проклетија. Град се називао Песцијум (Pescium) током римског периода, под називом Сипарантум (Siparantum) среће се код Птолемеја (87.-150.) у његовом познатом делу „Географија“. Имао је статус муниципијума, што је значило да је имао своју самоуправу и да је био други град тог ранга на простору данашњег Косова и Метохије, одмах после Улпијане.
Византијски историчар Прокопије (565. године) га назива Пентза (Pentza), који замењује назив Сипарантум. О античкој Пећи зна се да је локалитет Градина врло значајан, као и низ других локалитета који показују да је био административни центар овог дела Балкана".
https://sr.wikipedia.org/sr/Пећ

"PECA (oronim) - nastalo od pečca, a to po samostalniškoj redukciji od *pečica, što je od peča (sloven. skalna votlina - srp. pečina) < pet'a. Disimilacijski ostaci još uvek se nalaze domačem jeziku u primorskoj pejca (pečina), oronim Pejca (908 m V 15°2' S 46°6') i toponim Pejce (V 13°44' S 45°57'). Slovan. *Pet'a dolazi od *pet'ь 'peč' i 'veći prostor u skali koji služi za ognjište', kasnije 'od kamena napravljena peč', što je osnova sekundarnim imenima 'votlina' i 'pečina' " (Snoj, 2009, str. 302).

Snoj M. Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Založba Modrijan in Založba ZRC. Ljubljana; 2009.


To se odnosi i na kraj Peč i Pečane.

Nikada nisam bio u Peći, ali - na osnovu ove etimologije koju sam citirao - kada bi me neko pitao kako izgleda okolina ovog grada, odgovorio bi mu: "pa lepo, nalazi se kraj pećina".
https://www.flickr.com/photos/46019769@N08/5439090646

Ovde u Prokletijama ima pećina, ne zna se ni broj.

Grad su osnovali Iliri, ali preuzeli su ime od Slovena/Srba pošto su bili mnogo vidoviti; znali su da će se nekada doseliti na ove prostore.

PEĆ, Ipek

Etimologija
Stsrp. pećь ‘pećina’. (A.L.)
[tur. ipek = svila.]
http://www.monumentaserbica.com/gradovi/epskigradovi/gradout.php?id=1757&slovo=P&str=1


Samo da još dodam da pečina u slovenačkom jeziku presvega znači stenu, a tek sekundarno značenje jeste pećina (srp.), rupa u steni.
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ge=pečina

 

[Tandoori Masala]

Grad Peć na Kosovu i Metohiji

"Град су вероватно основали Илири. Налазио се на стратегијском положају на реци Бистрици, која се улива у Бели Дрим источно од Проклетија. Град се називао Песцијум (Pescium) током римског периода, под називом Сипарантум (Siparantum) среће се код Птолемеја (87.-150.) у његовом познатом делу „Географија“. Имао је статус муниципијума, што је значило да је имао своју самоуправу и да је био други град тог ранга на простору данашњег Косова и Метохије, одмах после Улпијане.
Византијски историчар Прокопије (565. године) га назива Пентза (Pentza), који замењује назив Сипарантум. О античкој Пећи зна се да је локалитет Градина врло значајан, као и низ других локалитета који показују да је био административни центар овог дела Балкана".
https://sr.wikipedia.org/sr/Пећ

"PECA (oronim) - nastalo od pečca, a to po samostalniškoj redukciji od *pečica, što je od peča (sloven. skalna votlina - srp. pečina) < pet'a. Disimilacijski ostaci još uvek se nalaze domačem jeziku u primorskoj pejca (pečina), oronim Pejca (908 m V 15°2' S 46°6') i toponim Pejce (V 13°44' S 45°57'). Slovan. *Pet'a dolazi od *pet'ь 'peč' i 'veći prostor u skali koji služi za ognjište', kasnije 'od kamena napravljena peč', što je osnova sekundarnim imenima 'votlina' i 'pečina' " (Snoj, 2009, str. 302).

Snoj M. Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Založba Modrijan in Založba ZRC. Ljubljana; 2009.


To se odnosi i na kraj Peč i Pečane.

Nikada nisam bio u Peći, ali - na osnovu ove etimologije koju sam citirao - kada bi me neko pitao kako izgleda okolina ovog grada, odgovorio bi mu: "pa lepo, nalazi se kraj pećina".
https://www.flickr.com/photos/46019769@N08/5439090646

Ovde u Prokletijama ima pećina, ne zna se ni broj.

Grad su osnovali Iliri, ali preuzeli su ime od Slovena/Srba pošto su bili mnogo vidoviti; znali su da će se nekada doseliti na ove prostore.

PEĆ, Ipek

Etimologija
Stsrp. pećь ‘pećina’. (A.L.)
[tur. ipek = svila.]
http://www.monumentaserbica.com/gradovi/epskigradovi/gradout.php?id=1757&slovo=P&str=1


Samo da još dodam da pečina u slovenačkom jeziku presvega znači stenu, a tek sekundarno značenje jeste pećina (srp.), rupa u steni.
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ge=pečina

"Град се називао Песцијум (Pescium) током римског периода..."

U kojim rimskim izvorima se spominje Pescium?

 

[vučko]

"Град се називао Песцијум (Pescium) током римског периода..."

U kojim rimskim izvorima se spominje Pescium?

Nemam pojma, ja samo iznosim ono što piše na svim internetskih stranicama...

http://oxfordindex.oup.com/view/10.1093/acref/9780199580897.013.8256

 

[Tandoori Masala]

Nemam pojma, ja samo iznosim ono što piše na svim internetskih stranicama...

http://oxfordindex.oup.com/view/10.1093/acref/9780199580897.013.8256

Da nemas pojma to je vise nego ocito. Zar ti nije palo na pamet da informacija o Pesciumu sa Wikipedije kao i od (tog) renomiranog strucnjaka za anticku geografiju J. Everett-Heatha jeste posljedica "muvobezglavog" kopiranja bez dodatne provjere?

John Everett-Heath:
Soviet helicopters: design, development and tactics, 1983.
British military helicopters, Arms and Armour, 1986.
Helicopters in combat: the first fifty years, Arms and Armour Press, London, 1992.

 

[vučko]

Da nemas pojma to je vise nego ocito. Zar ti nije palo na pamet da informacija o Pesciumu sa Wikipedije kao i od (tog) renomiranog strucnjaka za anticku geografiju J. Everett-Heatha jeste posljedica "muvobezglavog" kopiranja bez dodatne provjere?

John Everett-Heath:
Soviet helicopters: design, development and tactics, 1983.
British military helicopters, Arms and Armour, 1986.
Helicopters in combat: the first fifty years, Arms and Armour Press, London, 1992.

Ja kao čovek koji nema pojma pitam tebe koji su pun znanja: Kako su Latini nazivali grad Peć, odnosno kako se taj grad zvao u rimsko doba?

Hvala na odgovoru i još: Svakoga dana u svakom pogledu sve više i više napredujem.

 

[vučko]

Nikada nisam bio u Peći, ali - na osnovu ove etimologije koju sam citirao - kada bi me neko pitao kako izgleda okolina ovog grada, odgovorio bi mu: "pa lepo, nalazi se kraj pećina".
https://www.flickr.com/photos/46019769@N08/5439090646

Ovde u Prokletijama ima pećina, ne zna se ni broj.

Grad su osnovali Iliri, ali preuzeli su ime od Slovena/Srba pošto su bili mnogo vidoviti; znali su da će se nekada doseliti na ove prostore.

PEĆ, Ipek

Etimologija
Stsrp. pećь ‘pećina’. (A.L.)
[tur. ipek = svila.]
http://www.monumentaserbica.com/gradovi/epskigradovi/gradout.php?id=1757&slovo=P&str=1


Samo da još dodam da pečina u slovenačkom jeziku presvega znači stenu, a tek sekundarno značenje jeste pećina (srp.), rupa u steni.
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ge=pečina

Nema odgovora od Mašale, pa ću da nastavim:

In Serbian, Peć means furnace or cave and its name is probably connected with nearby caves in the Rugova Canyon which served as hermit cells for Serbian Orthodox monks.[2] In medieval Ragusan documents, the Serbian name of the city (Peć, lit. "furnace") is sometimes translated as Forno, meaning furnace in Italian.
The Albanian name's definite form is Peja and the indefinite Pejë. Other names of the city include the Latin Pescium and Siparantum, the Greek Episkion (Επισκιον), the Ottoman Turkish ايپك (İpek), the Slavonic Petcha,[3] and the formerly used form Pentza.
http://www.worldlibrary.org/Articles/Peć?&Words=PESCIUM

 

[Mrkalj]

Nema odgovora od Mašale, pa ću da nastavim:

In Serbian, Peć means furnace or cave and its name is probably connected with nearby caves in the Rugova Canyon which served as hermit cells for Serbian Orthodox monks.[2] In medieval Ragusan documents, the Serbian name of the city (Peć, lit. "furnace") is sometimes translated as Forno, meaning furnace in Italian.
The Albanian name's definite form is Peja and the indefinite Pejë. Other names of the city include the Latin Pescium and Siparantum, the Greek Episkion (Επισκιον), the Ottoman Turkish ايپك (İpek), the Slavonic Petcha,[3] and the formerly used form Pentza.
http://www.worldlibrary.org/Articles/Peć?&Words=PESCIUM

Pitanje je iz kojeg je perioda latinski naziv Pescium. Radna hipoteza je da datira nakon 6. veka. Potrebna je potvrda za period od pre 6. veka kako bi diskusija imala smisla u okvirima zadate teme.

 

[vučko]

Pitanje je iz kojeg je perioda latinski naziv Pescium. Radna hipoteza je da datira nakon 6. veka. Potrebna je potvrda za period od pre 6. veka kako bi diskusija imala smisla u okvirima zadate teme.

Pa to ja pitam Mašalu. Kada se prvi put spominje ime Pescium, i zašto se svuda po internetu piše da se u rimsko doba tako nazivalo?


A drugo; ako je Prokopije 565. godine nazvao grad Peć Pentza, a Slovena/Srba po zvaničnoj istoriji nije bilo tu, kako onda to objasniti?

"Византијски историчар Прокопије (565. године) га назива Пентза (Pentza)..."
https://sr.wikipedia.org/sr/Пећ

"...the Slavonic Petcha,[3] and the formerly used form Pentza".
http://www.worldlibrary.org/Articles/Peć?&Words=PESCIUM

 

[Mrkalj]

Pa to ja pitam Mašalu. Kada se prvi put spominje ime Pescium, i zašto se svuda po internetu piše da se u rimsko doba tako nazivalo?


A drugo; ako je Prokopije 565. godine nazvao grad Peć Pentza, a Slovena/Srba po zvaničnoj istoriji nije bilo tu, kako onda to objasniti?

"Византијски историчар Прокопије (565. године) га назива Пентза (Pentza)..."
https://sr.wikipedia.org/sr/Пећ

"...the Slavonic Petcha,[3] and the formerly used form Pentza".
http://www.worldlibrary.org/Articles/Peć?&Words=PESCIUM

Ne možeš ga pitati na taj način. Njega se pita tako što ustvrdiš nešto, onda on pripremi materijal, pa onda nakon mesec dana opet to ustvrdiš, pri čemu on skoči kao kapisla proglašavajući te za mentola (pominje reči kao glupan, idiot, šamari, budaletina, propao forum i sl.). E onda znaš da si dobio informaciju iz literature. Prema tome, ustvrdi nešto.

Ako je Prokopije 565. grad nazvao Pentza, možemo zaključiti da je taj grad u prvoj polovini 6. veka nosio ime Peć. To je već dovoljno dobro za kontekst ove teme. Međutim, oba linka su vikipedijske, neutorizovane reference i potrebno je pronaći čvrstu, autorizovanu, referencu za te navode.

 

[Tandoori Masala]

Ako je Prokopije 565. grad nazvao Pentza, možemo zaključiti da je taj grad u prvoj polovini 6. veka nosio ime Peć. To je već dovoljno dobro za kontekst ove teme. Međutim, oba linka su vikipedijske, neutorizovane reference i potrebno je pronaći čvrstu, autorizovanu, referencu za te navode.

Ne moze se nista zakljuciti, moze se samo pretpostaviti da je u grad u prvoj polovini 6. vijeka (ili ranije) nosio ime Peć. Zakljuciti se moze tek kad pronadjes izvor iz prve polovine 6. vijeka koji potvrdjuje Prokopijev naziv, ali najbolje da se iskopa (toboznji) raniji latinski naziv "Pescium" o kojem je ovdje i rijec.

 

[Pravi Vlah]

Ako je Prokopije 565. grad nazvao Pentza, možemo zaključiti da je taj grad u prvoj polovini 6. veka nosio ime Peć.

Познато је у језикословљу да се у словенским језицима изоставља индоевропски -н пред т-ом. На пример грчком πέντε одговара српски пет. А обрнуто, словенском ч, ћ одговара грчки τσ (ц). Према овим разматрањима, очито је да је древни назив Пећа био Εντσι Πεντσι Πεντσ, илити Енци Пенци Пенц, односно по данашњем изговору Еци Пеци Пец.

 

[LeoneMontana]

Mislim da je Siparantum jedno 50ak kilometara istočnije od Peći prema Nišu.

 

[Pravi Vlah]

Mislim da je Siparantum jedno 50ak kilometara istočnije od Peći prema Nišu.

Значи ипак су Шипци били тамо за време Римљана, то јест пре доласка Словена.

 

[LeoneMontana]

Значи ипак су Шипци били тамо за време Римљана, то јест пре доласка Словена.

Evo vam miljokaz, nađite mi (današnju) Terandu, a ja onda vama kažem gdje je Siparuntum.

Naisso XIV Ad Herculem VI Hammeo XX Ad Fines XX Vindenis XIX Viciano XXV Theranda XXX Gabuleo XVII Creveni XXX Ad Picaria XXX Lissum

 

[LeoneMontana]

Ako su Thermidava i Theranda isto

Onda je Theranda odnosno Thermidava na pola puta između Skadra i Siparuntuma.

 

[Pravi Vlah]

Evo vam miljokaz, nađite mi (današnju) Terandu, a ja onda vama kažem gdje je Siparuntum.

Naisso XIV Ad Herculem VI Hammeo XX Ad Fines XX Vindenis XIX Viciano XXV Theranda XXX Gabuleo XVII Creveni XXX Ad Picaria XXX Lissum

Не знам за Siparuntum, за то сам тек сада први пут чуо, а и његово постојање није важно, јер није потребно да би се утврдило порекло Албанаца. Иначе, шалом на страну, сумњам да Siparuntum има икакве везе са Албанцима. Ипак изгледа да говориш о подацима из чувене Појтингерове Табле.

 

[LeoneMontana]

Ako išta znači, Pescium za Peć je stajalo i u Enciklopediji Britaniki iz 1911, tako da nije neka novija izmišljotina.

http://www.studylight.org/encyclopedias/bri/view.cgi?n=16020

1911 Encyclopedia Britannica

IPEK (Sla y. Petch, Lat. Pescium ), a town of Albania, European Turkey, in the vilayet of Kossovo and sanjak of Novibazar, 73 m. E.N.E. of Scutari, near the eastern base of the Mokra Planina, the Montenegrin frontier, and the headwaters of the Ibar and White Drin. Pop. (1905), about 15,000, principally Albanians and Serbs. A small stream bearing, like several others in the Balkan peninsula, the name of Bistritza (the bright or clear), flows through the town. On one of the neighbouring heights is situated the monastery of Ipek, founded by Archbishop Arsenius in the 13th century, and famous as the seat until 1690 of the patriarchs of the Servian church. The buildings are surrounded by thick walls, and comprise a large central church (Our Lady's), and two side chapels (the Martyrs' and St Demetrius'), each surmounted by a leaden cupola. The church dates from the 16th and 17th centuries. Among its numerous objects of interest are the white marble tombs of Arsenius and other chiefs of the Servian church, and the white marble throne on which the patriarchs were crowned. Ipek has been incorrectly identified by some writers with Doclea or Dioclea (Dukle in Montenegro), the birthplace of Diocletian, and the capital of a small principality which was overthrown by the Bulgarians in the 11th century.

See Barth, Reise durch das Innere der europaischen Turkei (Berlin, 1864); A. P. Irby and G. M. M. Mackenzie, Travels in the Slavonic Provinces of Turkey (1877); M. E. Durham, Through the Lands of the Serb (London, 1904).

 

[Tandoori Masala]

Nije bitno sta pisu enciklopedije, razni autori ili vuckova omiljena internetska knjiga Wikipedija, nego treba da se postavi anticki izvor (spis, natpis, bilo sta) u kojem pise "Pescium".

Da li je moguče da se došlo do tog zaključka na osnovu grčkog naziva Episkion (Επισκιον), znači metatezom se slovo E prebacilo ispred - EPISKION - PIESCIOM?

Gdje se pronalazi naziv Episkion (Επισκιον)? Navedi izvor jer tebi se ne smije vjerovati.

 

[LeoneMontana]

Nije bitno sta pisu enciklopedije, razni autori ili vuckova omiljena internetska knjiga Wikipedija, nego treba da se postavi anticki izvor (spis, natpis, bilo sta) u kojem pise "Pescium".

E ako ćemo realno:

1. Nema nigdje dokaza da se Peć zvao Pescium u antičko vrijeme.
2. Nema nigdje dokaza da se Siparantum odnosi na Peć u antičko vrijeme,
3. Ne može se tačno utvrditi koliko je star grčki naziv Episkion za Peć.

Ja sam naveo 1911 Britaniku kao stariji izvor od onog stručnjaka za sovjetske helikoptere. Znači, niko od nas nema 100% validnu informaciju o subjektu ove diskusije i tako se trebamo i postaviti, jer pobogu, istorija nije egaktna nauka poput matematike, da se moramo dogmatski pridržavati nekih stvari samo zato što je neko nekad tako napisao ili rekao.

 

[Mrkalj]

Da li je moguče da se došlo do tog zaključka na osnovu grčkog naziva Episkion (Επισκιον), znači metatezom se slovo E prebacilo ispred - EPISKION - PIESCIOM?

Moguće je da je Pescium nastalo od grčkog Episkion, a grčko Episkion (malo teže) od srpskog Peć, kao što su i druge kombinacije moguće. Samo, nemamo čvrste (materijane) dokaze.

 

[vučko]

Što se tiče naziva Siparantum; ja bi ga pokušao etimološki objasniti preko slovenskog/srpskog jezika.

U Sloveniji postoji naziv špranja, koja znači isto što i pečina, rupa u steni.
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=špranja&hs=1

 

[vučko]

Ulcinj
"Antičko vodeno ime (hidronim) mogao bi biti ilirskog izvora, srodno sa staroalbanskim ulk (danas ujk) 'volk' (vuk srp. - moja primedba), od čega je i crnogorsko Ulcinj, albansko Ulqin, antično Olcinium oppidium, Ulcinium" (Snoj, 2009, str. 540).

Snoj M. Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Založba Modrijan in Založba ZRC. Ljubljana; 2009.

Očemo li se malo pozabaviti etimologijom reči VLK, odnosno vuk (srp.)?


Ajde da vidimo šta kaže "zvanična" nauka:

Appendix: Proto-Indo-European/wĺ̥kʷos

Etymology
The word *wĺ̥kʷos is a thematic accented zero-grade noun perhaps derived from the adjective *wl̥kʷós ‘dangerous’ (compare Hittite walkuwa ‘dangerous’, Old Irish olc ‘evil’, Sanskrit अवृक[(avṛká) ‘safe’, literally, ‘not wild’, वृकतात्‎(vṛká-tāt) ‘savagery’).Stress shift onto the zero-grade is consistent with nominalized adjectives: compare Sanskrit कृष्ण‎(kṛ́ṣṇa) ‘black antelope’ from कृष्ण ‎(kṛṣṇá) ‘black’. Alternatively, the word may be a derivative of the verbal root *welh₂- ‘to tear up’. In either case, the word's formation closely resembles that of *h₂ŕ̥tḱos ‎(“bear”), another thematic accented zero-grade noun whose referent is an animal subject to cultural taboos.
The Latin and Greek reflexes are unexpected (vs. expected Lat *volquus, Gk *álpos; l̥ → Lat ol, Gk al). The Latin reflex is a borrowing from Osco-Umbrian (where PIE */kʷ/ regularly gave /p/), and both the Italic and Greek languages underwent metathesis, possibly as a taboo deformation meant to offset the fear usually associated with the animal. A deformation would explain the metathesis of */w/ and */l/, which also occurred in Greek (*wĺ̥kʷos → *lúkʷos → *lýkos), but does not explain the presence of delabialized /k/ which is regular in Greek only before /u/. In both cases, the expected forms are so close to the word for ‘fox’ (compare Latin volpēs, Ancient Greek alōpós, alṓpēx) that avoiding conflation of the two words ‘wolf’ and ‘fox’ may have motivated either alteration or borrowing.
The Germanic reflex, with /f/ ← */p/ ← */kʷ/, underwent an unusual sound change, but the velar was retained in at least one form, e.g., Old Norse ylgr ‘she-wolf’ (vs. Old English wylf, Middle High German wülpe ← *wulbī) ← *wulgʷī́ ← *wl̥kʷíh₂, which indicates neither taboo deformation nor derivation from some other root took place.
Armenian and Celtic have replaced the word with Proto-Indo-European *waylos ‎(“howler”) due to taboo; compare Old Armenian գայլ ‎(gayl), Middle Irish fáel.[4]
https://en.wiktionary.org/wiki/Appendixroto-Indo-European/wĺ̥kʷos


A mene interesuje zašto nisu uporedili Proto-Indo-European/wĺ̥kʷos i češki,slovački vlk, odnosno slovenački ili ruski volk?

Kao što možemo da vidimo Sloveni su zadržali izvorno ime, protoindoevropski koren, a to jeste VLK, VOLK,..., kao što se to desilo i sa Hetitima (walkuwa), sa Latinima (volquus), "staro Ircima" (olc),..da bi se kasnije kod njih promenio.

 

[ИгарЈ]

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European Culture, 1997

 

[Mrkalj]

Ulcinj
"Antičko vodeno ime (hidronim) mogao bi biti ilirskog izvora, srodno sa staroalbanskim ulk (danas ujk) 'volk' (vuk srp. - moja primedba), od čega je i crnogorsko Ulcinj, albansko Ulqin, antično Olcinium oppidium, Ulcinium" (Snoj, 2009, str. 540).

Snoj M. Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Založba Modrijan in Založba ZRC. Ljubljana; 2009.



Kao što možemo da vidimo Sloveni su zadržali izvorno ime, protoindoevropski koren, a to jeste VLK, VOLK,..., kao što se to desilo i sa Hetitima (walkuwa), sa Latinima (volquus), "staro Ircima" (olc),..da bi se kasnije kod njih promenio.

Čekaj, ali kakve vukove tamo da očekujemo? Morske vukove?

Ne izgleda mi logično, ali ni ja nemam neku ideju za etimologiju.

 

[Сребрена]

Što se tiče naziva Siparantum; ja bi ga pokušao etimološki objasniti preko slovenskog/srpskog jezika.

U Sloveniji postoji naziv špranja, koja znači isto što i pečina, rupa u steni.
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=špranja&hs=1

Postoji legenda da sa na izvoru Belog Drima, 10 km od Peći, nalazi izuzetna dugačka pećina (mesto je selo Radavci)..Vodopad koji pravi ponornica Beli Drim (na izvoru) ujedno je i putokaz do ulaza u pećinu..Sam ulaz je 3 x 2 m.....prostrta je kroz planinske gudure i sa mnoštvom formiranih podzemnih jezera. Neistražena je, a logična je osnova za nastanak imena naselja Peć.
http://www.kosovoguide.com/?cid=2,165,916&view=full
http://www.kosmet-zadecu.edu.rs/metohijska_kotlina.html
http://dtk.rks-gov.net/tkk_objekti_en.aspx?id=2735


Neke od tih voda iz okoline Peći su opako "tvrde". Moja pretkinja je živela neko vreme tamo kao devojka u vreme Kraljevine Srbije (otac joj je bio šumar pa raspoređen nekoliko godina tamo) i na početku boravka, ne znajući, oprala je kosu nekom vodom od koje joj je kosa otpala !? Pričala je da su joj ostajali pramenovi u ruci ,odn "izgubila je kosu". O kojoj je vodi reč nemam pojma niti mogu sada da saznam.