Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

vučko · 23.09.2015. u 12:41

Tandoori Masala · 23.09.2015. u 13:10

Korijen je u nazivu qurac.

vučko · 23.09.2015. u 14:29

Tandoori Masala:
Korijen je u nazivu qurac.

Ako mogu da te citiram:

Tandoori Masala:
Ne seri vise.

Сребрена · 27.09.2015. u 03:26

Mrkalj:
Nizija i visija su takve sklepatorije od reči, da bi genijalca bez osećaja za sopstveni jezički filing trebalo svećom tražiti...

Osim te varijante (nisko) za sve naše reke Nise i Nize, danas na pijaci dobih ideju od leskovčanke , povodom paprika- nizara, da se radi o nizu (sledu, poretku).

Šta se niže oko toka reka Niza? Ili, kako su nanizane reke Nize? Polukrug, krug?

2946417285259557edb10b717640514_v4%20big.jpg

A na netu vidim, Leskovčani zovu NIZA tu vrstu paprike dobru za nizanje i sušenje , a ne nizara, kao "moja" Leskovčanka.
http://www.poljoprivrednik.info/gazdinstvo-stojiljkovic/

paprika niza se niže na nize, dakle moguće je da se krug, mesto gde postoji i ukrštanje i čvor, zove NIZA.
napr..ogrlica je Niska, niska od bisera napr, sve što nanizano ukrug je niska.
"Legende" pevaju:

Kao niska bisera,
Blistava i raskošna,
Vatrena, zapaljiva,
Kao srna ranjiva

Džoni Štulić je pevao "Znam da me ocekujes u nisci bisera"

..ниску бисера или ниску неког полудрагог камена, -или чак, могуће, и ниску стаклених перла....

Mrkalj · 27.09.2015. u 03:56

Srebrena:
Osim te varijante (nisko) za sve naše reke Nise i Nize, danas na pijaci dobih ideju od leskovčanke , povodom paprika- nizara, da se radi o nizu (sledu, poretku).

Šta se niže oko toka reka Niza? Ili, kako su nanizane reke Nize? Polukrug, krug?

A na netu vidim, Leskovčani zovu NIZA tu vrstu paprike dobru za nizanje i sušenje , a ne nizara, kao "moja" Leskovčanka.
http://www.poljoprivrednik.info/gazdinstvo-stojiljkovic/

paprika niza se niže na nize, dakle moguće je da se krug, mesto gde postoji i ukrštanje i čvor, zove NIZA.
napr..ogrlica je Niska, niska od bisera napr, sve što nanizano ukrug je niska.
"Legende" pevaju:

Kao niska bisera,
Blistava i raskošna,
Vatrena, zapaljiva,
Kao srna ranjiva

Džoni Štulić je pevao "Znam da me ocekujes u nisci bisera"

..ниску бисера или ниску неког полудрагог камена, -или чак, могуће, и ниску стаклених перла....

To se traži. Biserne misli.

Dakle, tako je, ne mora biti niska (donja), već niska (lanac).

posmatrac iz Moskve · 30.09.2015. u 12:27

vučko:
Vreme je i da uporedimo toponime kao što su ostrvo Krk
"Korijen je u ilirskom nazivu Kurik, a grčki pisac Homer u svom spjevu Ilijada spominje Kourete za koje se pretpostavlja da su stanovnici otoka Krka. Antički pisci otok nazivaju Kuriktike, Kurikta, Kurikon":
https://sh.wikipedia.org/wiki/Krk_(grad)

Ja bih pre rekao da je osnova slovenska reč KRAK.

SLOVAČKA:
- Krkava skala:
https://www.google.rs/maps/place/Kr...2!3m1!1s0x4715082045d6eb51:0x7e2f8ca640b7f80b
- Krkoška Peter:
https://www.google.rs/maps/place/Kr...2!3m1!1s0x476b5c894608917b:0x393252bb3e0a0eb5

ČEŠKA:
- Krkonoše natiolal park:
https://www.google.rs/maps/place/Kr...2!3m1!1s0x470eea6aaaaaacc9:0xc09e9c501657fb67
- Krkavec:
http://itouchmap.com/?c=ez&UF=-548170&UN=-775370&DG=AREA
- Krkata baba:
https://www.google.rs/maps/place/Kr...2!3m1!1s0x471285935bd91229:0x99fd74af598a837b
- Krkavka:
https://www.google.rs/maps/place/Kr...2!3m1!1s0x470c4b95e12fef0b:0x5b31f7a7cd9e4747
- Krkanka:
https://www.google.rs/maps/place/Kr...2!3m1!1s0x470db6c68a51c319:0xe322f99f0e6690ca

SLOVENIJA:
- naselje Krka:
https://www.google.rs/maps/@45.8808939,14.7829568,15z
- reka Krka:

Ako sada malo pogledamo AUSTRIJU, odnosno njenu pokrajinu Korošku, nekada naseljunu Slovencima (danas samo uz granicu sa Slovenijum) videt ćemo sledeće:
- naselje Gurk odnosno Krka na slovenačkom:
https://www.google.rs/maps/place/93...2!3m1!1s0x47704299d3658c35:0x679eed5f644b3e43
- reka Gurk odnosno Krka na slovenačkom:
https://www.google.rs/maps/place/93...2!3m1!1s0x47704299d3658c35:0x679eed5f644b3e43
https://www.google.rs/maps/@45.8808939,14.7829568,15z

Na češkom jeziku ptica Gavran piše se Krkavec, Krokar (slovenač.):
https://cs.wikipedia.org/wiki/Krkavec_velký
http://www.arso.gov.si/narava/živali/ogrožene in zavarovane/Krokar_koncno porocilo_NIB.pdf

Postoji biljka Krkavina:
http://zena.blic.rs/Zdravlje/herbateka/biljke/2149/KRKAVINA-KRUSINA-Rhamnus-frangula

Ako sam dobro shvatio na češkom vrat se naziva krk:
https://cs.wikipedia.org/wiki/Krk

Interesantno, pade mi na pamet da i u srpskom postoji izraz da se nesto nosi " na krkace".

Mrkalj · 30.09.2015. u 19:27

Bila je rasprava na Etimolomiji:

Mrkalj:
Nije tako. Kad nosiš "na krkače" iliti "na krka lonce" nosiš upravo na vratu... skini mi se s vrata.

Nositi "na krka lonce":

Mrkalj · 05.10.2015. u 00:38

Ovaj nemački izvor kaže da su se naša Morava i češka (moravska) Morava obe zvale Margus. Kako se to tumači u postojećoj literaturi ili kako vi tumačite?

1. Ovaj izvor antičke nazive ne prenosi verodostojno.

2. Rimljani su dve reke udaljene 1000 km nazvali jednako jer:

a) su imale isto predrimsko ime
b) slučajno

3. Sloveni su po dolasku na Balkan reku Margus nazvali Morava jer:

a) slučajno
b) vodili su se principom doslednosti prema kojem su, zatekavši rimsku reku na jugu koju su Rimljani zvali Margus kao što su i njihovu Moravu zvali, dali su joj ime Morava da bi udovoljili principu doslednog preimenovanja

4. drugo.

?

Mrkalj · 05.10.2015. u 00:50

Slična priča je sa rekom Krkom (jedna u Sloveniji, druga u Dalmaciji):

Velika Krka (madžarsko Kerka, nekoč Kerkás, prekmursko Kerka, ali Velka Kerka) je reka, dolga približno 60 km. Izvira v Čepincih blizu madžarsko-slovenske meje, teče skozi Markovce, Šalovce, mimo Hodoša in Krplivnika na Madžarsko, kjer se imenuje Nagy Kerka. Njen desni pritok Mala Krka je rečica, ki teče mimo naselij Križevci in Domanjševci na Madžarsko (kot Kis Kerka ali tudi kot Kerca). Po zlitju Velika Krka teče naprej kot Kerka in se pri kraju Muraszemenye (tik pred najbolj vzhodno točko Slovenije) kot levi pritok izlije v mejno reko Ledavo, ta pa kmalu zatem konča pot kot levi pritok Mure.

Krka is a river in Croatia's Dalmatia region, noted for its numerous waterfalls. It is 73 km (45 mi) long and its basin covers an area of 2,088 km[SUP]2[/SUP] (806 sq mi).[SUP][1][/SUP]
Possibly the river called Catarbates (literally "steeply falling")[SUP][2][/SUP] by the ancient Greeks, it was known to the ancient Romans as Titius, Corcoras, or Korkoras.

The river has its source near the border of Croatia with Bosnia and Herzegovina, at the foot of the Dinara mountain. It flows past Knin in Inner Dalmatia towards the south and enters the Prokljansko jezero near Skradin.
The best known sites on the river path are the Visovac Monastery (Roman Catholic) and the Monastery Krka (Serbian Orthodox).
Before its outflow the river forms beautiful and well known waterfalls called Skradinski buk, part of Krka National Park. This area is also the location of the first hydroelectric power station using alternate current in Croatia, the Jaruga Hydroelectric Power Plant. This plant started supplying power to the nearby city of Šibenik in 1895.

vučko · 05.10.2015. u 08:51

Mrkalj:
Slična priča je sa rekom Krkom (jedna u Sloveniji, druga u Dalmaciji):

Velika Krka (madžarsko Kerka, nekoč Kerkás, prekmursko Kerka, ali Velka Kerka) je reka, dolga približno 60 km. Izvira v Čepincih blizu madžarsko-slovenske meje, teče skozi Markovce, Šalovce, mimo Hodoša in Krplivnika na Madžarsko, kjer se imenuje Nagy Kerka. Njen desni pritok Mala Krka je rečica, ki teče mimo naselij Križevci in Domanjševci na Madžarsko (kot Kis Kerka ali tudi kot Kerca). Po zlitju Velika Krka teče naprej kot Kerka in se pri kraju Muraszemenye (tik pred najbolj vzhodno točko Slovenije) kot levi pritok izlije v mejno reko Ledavo, ta pa kmalu zatem konča pot kot levi pritok Mure.

Krka is a river in Croatia's Dalmatia region, noted for its numerous waterfalls. It is 73 km (45 mi) long and its basin covers an area of 2,088 km[SUP]2[/SUP] (806 sq mi).[SUP][1][/SUP]
Possibly the river called Catarbates (literally "steeply falling")[SUP][2][/SUP] by the ancient Greeks, it was known to the ancient Romans as Titius, Corcoras, or Korkoras.

The river has its source near the border of Croatia with Bosnia and Herzegovina, at the foot of the Dinara mountain. It flows past Knin in Inner Dalmatia towards the south and enters the Prokljansko jezero near Skradin.
The best known sites on the river path are the Visovac Monastery (Roman Catholic) and the Monastery Krka (Serbian Orthodox).
Before its outflow the river forms beautiful and well known waterfalls called Skradinski buk, part of Krka National Park. This area is also the location of the first hydroelectric power station using alternate current in Croatia, the Jaruga Hydroelectric Power Plant. This plant started supplying power to the nearby city of Šibenik in 1895.

Ne zaboravi na Krku u Austriji, odnosno Koroškoj, nekada slovenačkoj/slovenskoj zemlji.

vučko:
Ako sada malo pogledamo AUSTRIJU, odnosno njenu pokrajinu Korošku, nekada naseljunu Slovencima (danas samo uz granicu sa Slovenijom) videt ćemo sledeće:
- reka Gurk odnosno Krka na slovenačkom:
https://www.google.rs/maps/place/9342+Gurk,+%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/@46.8744949,14.2879835,15z/data=!3m1!4b1!4m2!3m1!1s0x47704299d3658c35:0x679eed5f644b3e43
https://www.google.rs/maps/@45.8808939,14.7829568,15z

Mrkalj · 05.10.2015. u 23:06

Reka Piljva

Može li neko pronaći nešto o etimologiji reke Piljve, leve pritoke Kame? Ako je slovenska, moguće je napraviti paralelu sa Plivom (Pleva < ? > Pelva).

https://ru.wikipedia.org/wiki/Пильва

Reka Iž

Takođe, u kontekstu istoimenog jadranskog ostrva. :think:

Mrkalj · 05.10.2015. u 23:31

Reka Lašva, pritoka Bosne i reka Lahva (Lašva se lako izvodi od Lahva) u Belorusiji, desna pritoka Dnjepra.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Lašva

https://be.wikipedia.org/wiki/Рака_Лахва

Nemam podatke o etimologiji nijedne, niti podatak o antičkom imenu ove reke u Bosni.

Mrkalj · 08.10.2015. u 23:58

Je li, jesu li se dosetili da je sufiksacija kod reka tipa -av (Dunav, Rzav, Plav) i -(a)va (Sava, Piva, Drava, Timava, Vipava, Ledava, Polskava, Mlava, Morava, Nišava, Brzava, Tamnava, Resava, Orljava, Ilova, Ilova (BiH), Trnava, Neretva, Bregava, Brova, Čava, Lašva, Pliva;

Slovačka: Bebrava, Biela Orava, Bodva, Dubova, Gortva, Hučava, Litava, Myjava, Olšava, Ondava, Orava, Rimava, Roňava, Rudava, Udava, Výrava, Žitava;

Češka: Vlatava, Morava, Sázava, Jihlava, Opava, Otava, Úhlava, Oslava, Svitava, Úslava (Bradlava), Doubrava, Olšava, Stenava;

Poljska: Drawa, Kurawa, Skotawa, Łupawa, Orawa;

Rusija: Болва, Волотова, Хава, Чёрная Калитва, Дедова, Лава, Нарва (Нарова), Нева, Насва, Холова, Олова, Кухва, Пскова, Северная Мылва, Сойва, Кожва, Колва, Лемва, Нива, Ирва, Нейва, Сосьва, Каква, Лозьва, Кова, Плава, Москва,Пожва, Милява, Пужава, Шукшова, Мясновая, Боровая, Морква, Пильва, Язьва, Глухая Вильва, Колва, Иньва, Косьва, Обва, Сылва, Шаква, Гайва, Тулва, Сива, Ува, Прорва;

Ukrajina: Байлова, Боржава, Берестова, Вербова, Джарджава, Говтва, Гуйва, Жижава, Іршава, Лозова, Луква, Льва (Моства), Неретва (права притока Західного Буга), Нічлава (ліва притока Дністра), Олава (ліва притока Сули), Росава, Русава, Салва, Сучава (права притока Серету), Тересва, Тетива, Унава, Чорнява)

Belorusija: Атава, Баранава, Бечва
PIE porekla? Ili su ostavili mogućnost da bude slovenskog? Jer, sigurno jeste slovenskog, a da su to primetili (antičko Savus (Sava), Dravus (poljska Drawa) i Unus (ukrajinska Unava)) sigurno bi zveknuli u zajednički indogermanski koš ili pak keltski? :think:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Spisak_reka_u_Srbiji
https://sl.wikipedia.org/wiki/Seznam_rek_v_Sloveniji
https://sk.wikipedia.org/wiki/Zoznam_riek_na_Slovensku
https://cs.wikipedia.org/wiki/Seznam...k_v_%C4%8Cesku
https://pl.wikipedia.org/wiki/Rzeki_Polski
http://dic.academic.ru/dic.nsf/ruwiki/2284
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A...81%D0%B8%D0%B8
https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1...97%D0%BD%D0%B8
[url]https://be.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%82%D1%8D%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%8B%D1%8F:%D0%A0%D1%8D%D0%BA%D1%96_%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%80%D1%83%D1%81%D1%96&pageuntil=%D0%A1%D0%BA%D1%80%D1%8B%D0%BF%D1%96%D1%86%D0%B0%0A%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D0%BA%D1%80%D1%8B%D0%BF%D1%96%D1%86%D0%B0#mw-pages

[/URL]

Mrkalj · 09.10.2015. u 02:42

Antičko Drinus imamo u slovenskoj reči drina koja se danas koristi u češkom jeziku a znači - teška, naporna, nesavladiva, nepremostiva.

vučko · 09.10.2015. u 11:51

Albanski grad Drač (alb. Durrës, Dures). Od 229. p.n.e. pripadao je Rimljanima koji su mu dali ime Dirakijum (Dyrrhachium) ...
https://sr.wikipedia.org/sr/Драч

Da vidimo šta znači slovenska/srpska reč drač:

drač - korov
dračje - suvo, palo granje
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=dr&hs=1

drča - plitka rupa/udubljenje u strmom terenu, navodno za skupljanje drva u dolinu
drčati - 1. pomicati se brzo; 2. kod pomicanja po gladkoj površini biti u opasnosti da padneš
drčav - klizav
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=dr&hs=101

Može li neko da mi objasni slučajnost slovenske/srpske reči drač i rimski zapis starosedelačkog stanovništva Epira Dyrrhach -ium? Hvala.

vučko · 09.10.2015. u 12:29

Grčki, odnosno slovenski/srpski grad Voden (grč. Edessa):

Antičko grčko ime grada Edesa vezuje se uz Seleuka Nikatora, makedonskog vojskovođu Aleksandra Velikog koji je novoosnovani grad u sjevernoj Mezopotamiji nazvao - Edesa. Po teoriji današnjih lingvista, to ime vjerojatno potječe od frigijske riječi bedu (voda).[1] Bedu (Βέδυ) se lingvistički da povezati sa grčkim riječima "hydor" (ύδωρ), "bidra" (βίδρα), koje sve znače "voda", ili "idros" (ίδρως) i "idrosa" (ίδρωσα) koje znače "slatko", "slatka". Edessa je zaista grad voda, zbog brojnih izvora i vodopada kojih ima i po centru mjesta. Najstarije slavensko (makedonsko i bugarsko) ime mjesta bilo je Vodeno (mjesto na vodi), koje je deriviralo do današnjeg Voden. Turci su ovo mjesto zvali Vodina, a Vlasi su ovaj grad nazivali Edesa , Vudena ili Vodina. Engleska transliteracija imena je Edessa.

Mrkalj · 22.10.2015. u 01:35

Mrkalj:
Fojnica i Fojnička reka

HVOJNICA POSTALA FOJNICA
Gradiću je netko, Rimljanin je valjda bio, dao ime Hvoja, (latinski - šuma), pa je bila dugo Hvojnica, a ono "h" je stoljećima preraslo u "f". Ako ljubite prirodu i bogatu povijest, izlaske na planinske platoe neopisive ljepote, svakako se pojavite u ovom živopisnom mjestašcu, preko kojega put ne vodi ama baš - nikamo

Kliknite za proširenje...

http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20041123/bih03.asp

A onda imamo pritoku Morave u Slovačkoj "Chvojnica" - čita se Hvojnica. Dakle, imamo potvrdu potpune identičnosti naziva triju reka i triju mesta. Dve reke i dva sela u Slovačkoj i jedna reka Centralnoj Bosni.

Chvojnica môže byť:

sídlo

v okrese Myjava, pozri Chvojnica (okres Myjava)

v okrese Prievidza, pozri Chvojnica (okres Prievidza)

vodný tok

prítok Moravy na Záhorí, pozri Chvojnica (prítok Moravy)

prítok Nitry na Hornej Nitre, pozri Chvojnica (prítok Nitry)

chránené územie na Záhorí, pozri Prírodná rezervácia Chvojnica

Rimljanin je valjda bio... Jeste, al je jeo prebranac made in Bosanac.

✧ prasl. *xvoja (rus. xvója: iglica bora, polj. choja: bor), lit. skuja: iglica

Сребрена · 22.10.2015. u 02:02

Mrkalj:
✧ prasl. *xvoja (rus. xvója: iglica bora, polj. choja: bor), lit. skuja: iglica

упореди (или додај) и ХВОСНО, стари назив Метохије, од "хвост"

На ово асоцирам:

Mrkalj:
Reka Piljva

Može li neko pronaći nešto o etimologiji reke Piljve, leve pritoke Kame? Ako je slovenska, moguće je napraviti paralelu sa Plivom (Pleva < ? > Pelva).

Reka Iž

Пиљва= пиљевина, отпаци дрвета који настају пилањем)) Ближе ми је него плива(ње)
ПИЛЬ, междом. (фр. pile, букв. хватай!, грабь!) (охот.)
А можда је тамо далеко, пиљевина=богатство (ако немаш чиме другим да ложиш))
ПИЛЬВИТС (Пильвитус) - в прусской мифологии бог богатства, материального благополучия.
http://ru.oldict.com/пильвитс/

ИЖ
ако није изба, хижа--онда да пробамо ону стару (данас кажу "од А до Ш"), од Аз до ИЖ(ице), додуше.али да пробамо, да ли је последња (задња) у некој области или тако нешто, гранична.?

Mrkalj · 22.10.2015. u 02:28

Srebrena:
упореди (или додај) и ХВОСНО, стари назив Метохије, од "хвост"

WORD: хвост
GENERAL: род. п. -а́, хвоста́ть "хлестать, париться банным веником", хвосту́ха "лисица", хвощ, укр. хвiст, род. п. хвоста́, блр. хвост, др.-русск. хвостъ, хвостати "хлестать, наказывать", цслав. хвостъ "хвост", болг. хвощ, сербохорв. хо̏ст "гроздь", словен. họ̑st м., họ̑sta ж. "чаща, валежник, лес", hvȏst "хвост, гроздь", hvọ̑šč "пучок соломы", чеш. chvost "хвост", chvostati "хлестать банным веником", слвц. chvost "хвост", др.-польск. сhоst "пучок, хвост" (см. Брюкнер, AfslPh 10, 266), польск. chwost "хвост", chwoszcz "хвощ", в.-луж. khošćo "метла", н.-луж. chóšć "дрок, идущий на веники", полаб. chüöst "тряпка".

ORIGIN: Считают родственными арм. χоt (-оу, -оv) "трава, пастбище, луг", из *khvodo- (Петерссон, KZ 47, 278). С др. стороны, пытаются установить родство с нов.-в.-н. Quaste "кисть, махор", д.-в.-н. quësta, ср.-в.-н. queste "пучок, хвост", сербохорв. стар. гозд "лес", предполагая преобразование начального и.-е. gv- под влиянием хве́ять (см.) и близких (Эндзелин, СБЭ 127) или экспрессивное хv- из gv- или kv- (Махек, "Slavia" 16, 214; Вайан, RЕS 21, 166). Последняя точка зрения более приемлема при условии родства слав. и герм. слов (Махек), чем если бы предположить заимствование *хvostъ из герм. (Вайан). Последнее невероятно ввиду знач., вопреки Уленбеку (AfslPh 15, 486), Пайскеру (62); см. Махек, Studiе 107. Следует отвергнуть мысль о происхождении из ир. (авест. x[SUP]v[/SUP]asta- "молоченый"), вопреки Фасмеру (RS 6, 174), точно так же, как и родство с хо́бот (Ильинский, РФВ 61, 235; ИОРЯС 20, 3, 106 и сл.) или с др.-инд. kṣṓdatē "двигается" (Шефтеловиц, IF 33, 142).

TRUBACHEV: [Якобсон (IJSLP, 1/2, 1959, стр. 274) указывает на родство хвост с большим кругом экспрессивных слов на *хvо-/*хvа-/*хvе̌-/*хоu-/*ху- "качать, хватать" в соединении с -t-, -st-, -j-. Иначе см. Грошель, "Slavistična Revija", 5--7, 1954, стр. 423. -- Т.]

PAGES: 4,232-233

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]hvȁstati se [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
hvȁstati se nesvrš. 〈prez. -ām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]
uzdizati se hvalom, pretjerano se hvaliti, praviti se važan; hvalisati se [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
✧ prasl. *xvastati (rus. xvástat̕sja, češ. chvastati) [/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Сребрена · 22.10.2015. u 03:18

Види, види :ok:

2 у 1

рус. хвост 'плява'
https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=хвост+речник&tbm=bks

по памћењу, код нас је хвосно и хвост задњи део чамца, реп, репашка, чак и комета.. у том смислу значи (танак отпадак на крају нечега) може и ПЛЕВА
а, по Сребрени:

Hvost je takođe izraz za zvezdu repaticu, odnosno kometu ili meteor.
Staroslovenski je, ali sačuvan je i kod Čeha kao reč za kometu, a kod Rusa kao reč za rep, perčin (analogno kometi), poslednji deo nečega (ladje napr..)

Srebrena:
"хвост" - звезда репатица, уопште оно што је на зачељу, као што је реп.

хвост (n.)
хвост завершить, закончить, закрывать, закрыть, кончиться, окончать,переставать
хвост — rep koji pripada kičmenjacima
хвост- комета — (repatica; zvezda repatica; kometa)
http://translation.sensagent.com/ХВОСТ/ru-sr/
http://ru.wikipedia.org/wiki/Хвост_кометы
http://ru.wikipedia.org/wiki/Конский_хвост
https://www.google.rs/search?q=хвос...QaV54DQDQ&sqi=2&ved=0CCkQsAQ&biw=1280&bih=615
https://www.google.rs/search?q=хвос...sAQ&biw=1280&bih=615#q=хвост+русалки&tbm=isch
https://www.google.rs/search?q=хвос...ed=0CCkQsAQ&biw=1280&bih=615#q=хвост&tbm=isch

Сребрена · 23.10.2015. u 01:01

vučko:
Grčki, odnosno slovenski/srpski grad Voden (grč. Edessa):

Antičko grčko ime grada Edesa vezuje se uz Seleuka Nikatora, makedonskog vojskovođu Aleksandra Velikog koji je novoosnovani grad u sjevernoj Mezopotamiji nazvao - Edesa. Po teoriji današnjih lingvista, to ime vjerojatno potječe od frigijske riječi bedu (voda).[1] Bedu (Βέδυ) se lingvistički da povezati sa grčkim riječima "hydor" (ύδωρ), "bidra" (βίδρα), koje sve znače "voda", ili "idros" (ίδρως) i "idrosa" (ίδρωσα) koje znače "slatko", "slatka". Edessa je zaista grad voda, zbog brojnih izvora i vodopada kojih ima i po centru mjesta. Najstarije slavensko (makedonsko i bugarsko) ime mjesta bilo je Vodeno (mjesto na vodi), koje je deriviralo do današnjeg Voden. Turci su ovo mjesto zvali Vodina, a Vlasi su ovaj grad nazivali Edesa , Vudena ili Vodina. Engleska transliteracija imena je Edessa.

Pogledajte prilog 361652

Ја не знам ту фригијску реч, волела бих да видим како су је заиста писали. и ко је чита Б-д а ко В-д. .Памтим да у "нашком" и "нашинском" хетитском језику ВАДАР значи вода, и тај термин је исти као што источносрбијанци (старијег узраста) зову водоток, не саму воду..оно што би данас била водоводна мрежа до куће., а они су тако наводњавали поврће . Наравно и немачка Ватар и енглеска реч Уотер су сличне. Пише овде:
https://books.google.rs/books?id=A7...VyG4UCh3N9AKo#v=onepage&q=water wadar&f=false

Нашла сам једну ситницу код Алинеи-а и сачувала, па ти види шта ћеш с њом

То је исти пдф као што сам забележила наслов на исечку о ледини- ленду, ако ти буде требао пун наслов, јави.

Моје је лично мишљење, засновано само на мојој памети и слуху, да сви ти термини који су антици записивани дуплим словима (као Едесса,Нисса,Анггелина, Сингги- ) јесу термини са гласовима за које Римо+Ромеји, па ледствено и сви западњаци, немају у писму, па су се сналазили дуплираним словима. Мислим да се радило о Ниши, Анђелини,Синђи и , у овом случају Едеши или слично, налик терминима Водош, Водешко итд..Мислим, нема везе што нема слово В на почетку (кад су грци преписали од Фррижана, питање је јесу ли могли, због грча у гркљану, да изговоре В)) , смета ми то стерилно С у овом називу.

Блиско "Едеси" је хетитско wedeni 'at the water', као што си означио "Водено- место на води)
https://books.google.rs/books?id=l0...VyG4UCh3N9AKo#v=onepage&q=water wadar&f=false
што је опет несигурно како су прочитали самогласнике јер нема логике да се Вад мења у Вед у акузативу, хетитски треба да је ИЕ језик, и као савршени језици- српски и санскрит- требало би да термине гради из истог корена, и да исте корене задржи и у падешким облицима.

А најближе Едеси је хетитски генитив gen. wedenas, , као и датив dat. wedeni (Szemerenyi 1970: 158).. отприлике (чији?)- Водни , милозвучније Водниград, град који припада водама и сачињен је од вода, не од нечег другог..логичније него да је датив датив Вооди..То све ако је вода само једна, али ако су у множини, као у Водену/Едесу , онда може и мало другачије.

Hans Frede Nielsen
Institut für Sprachwissenschaft der Universität Innsbruck, 1985
https://books.google.rs/books?id=hT...ved=0CCsQ6AEwAmoVChMIq7Pmh5vXyAIV04YaCh3dnwHw

Vend · 23.10.2015. u 01:05

Ne zaboravi i bliskoistocnu Edesu. :whistling:

https://en.wikipedia.org/wiki/Edessa

Mrkalj · 23.10.2015. u 01:25

Vend:
Ne zaboravi i bliskoistocnu Edesu.
https://en.wikipedia.org/wiki/Edessa

The new settlement was named "Edessa" after the ancient capital of Macedonia, perhaps due to its abundant water, just like its Macedonian eponym.[SUP][2]

:bye:

[/SUP]

Сребрена · 23.10.2015. u 01:38

Mrkalj:
The new settlement was named "Edessa" after the ancient capital of Macedonia, perhaps due to its abundant water, just like its Macedonian eponym.[SUP][2]

[/SUP]

Mrkalje, na temi o Balti Berilovcu ,Balatonu i Baltiku (gde nema n.i.j.e.d.n.o.g. Kelta ni Vlaha), rekoh li ti da zapamtiš onaj Bazalt usput :zper:

Vidi sad:

alta(s) ‘current, stream’ [Illyrian RN Altus, Russ. (from Balt.) RN Alьta].
http://www.kroraina.com/thrac_lang/thrac_5.html

Tračani i Iliri govore alt, odnosno Balt, za B+ vodeni tok
:hvala:

berga(s) ‘hill, bank’

dūn- ‘hill, mountain’
mar- ‘water, river, bog’

a na poslednjoj mapi , u vreme Tračana vidim naziv Melta, i čini mi se da je baš n a mestu Melkovca, današnjeg bugarskog Melnika.
http://www.kroraina.com/thrac_lang/thrac_map.html

Mrkalj · 23.10.2015. u 01:52

Srebrena:
Mrkalje, na temi o Balti Berilovcu ,Balatonu i Baltiku (gde nema n.i.j.e.d.n.o.g. Kelta ni Vlaha), rekoh li ti da zapamtiš onaj Bazalt usput

Vidi sad:

alta(s) ‘current, stream’ [Illyrian RN Altus, Russ. (from Balt.) RN Alьta].
http://www.kroraina.com/thrac_lang/thrac_5.html

Tračani i Iliri govore alt, odnosno Balt, za B+ vodeni tok

berga(s) ‘hill, bank’
dūn- ‘hill, mountain’

Ne bih ovo koristio jer (1) "trački jezik" ne postoji niti je postojao, (2) navedena značenja reči potpuno su proizvoljna, (3) izvori nepotvrđeni vremenski i lokacijski, (4) metod potpuno nenaučan (tumačenje značenja pabirčenjem iz svih mogućih i nemogućih jezika). Treba se oslanjati na zasvedočene reči svih (balto)slovenskih jezika.

Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

Ističe se

Iskusan

Ističe se

Poznat

Buduća legenda

Primećen član

Buduća legenda

Buduća legenda

Buduća legenda

Ističe se

Buduća legenda

Buduća legenda

Buduća legenda

Buduća legenda

Ističe se

Ističe se

Buduća legenda

Poznat

Buduća legenda

Poznat

Poznat

Zainteresovan član

Buduća legenda

Poznat

Buduća legenda

Slične teme