Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

[Atentator]

Odatle vidiš da je i nemačko Donau slovenskog porekla (kao i prezimena koja svršavaju na -au).



Oko toga smo etimologisali u vezi sa vatrom, pa smo doveli u vezu germansko warden, romansko guardare sa našim "požarnim" (Bastiani), tačnije vatrenim,tj. premetateznim varten-im. Lepo kažem - okreni, obrni - Vartar.

Кад смо код Германа пре би рекао да Вардар би вероватније дошло из 'werder' што значи земља окружена водом (т.ј острово, полуострово, итд). Али шала на страни, једна од теорије (а има их заиста много) је да Вардар долазу од готске речи Vordol.
Онда има турко-персиска теза, слична иминима других река у Централна Азиjу - Сир Дарjа, Аму Дарjа и Чебдар. Дарjа је персиски реч и значи „река“, море или океан. Vardariotai су етничка група из турко-персиског порекла која је Византија населила у Повардарије 11 века и из које су регрутовали елитне војне јединице.
Има и прича како је име реке настала од неког римског админстратора Варда који је регулисио ток реке и тако чувао градове поред од честих поплава.
Итд, итд....Како коме одговора

 

[LeoneMontana]

Říp je sveta planina u Čeha.

 

[LeoneMontana]

Inače Kozma Praški se školovao kod Ljudića (Ljutića) u Liježu, a Lijež je ime dobio po njemačkom Leute što znači ljudi.

The name is Germanic in origin and is reconstructible as *liudik-, from the Germanic word *liudiz "people", which is found in for example Dutch lui(den), lieden, German Leute, Old English lēod (English lede) and Icelandic lýður ("people"). It is found in Latin as Leodicum or Leodium, in Middle Dutch as ludic or ludeke.[SUP][4][/SUP]

У доба Римског царства град се називао Leodicum, што је вероватно потекло од речи легија. Године 717. град се развио у седиште бискупије, тако да је током средњег века био важан политички и културни центар.

 

[Сребрена]

Říp je sveta planina u Čeha.

Spojler

Много ти хвала за ово откриће
Рипејску гору помињу руски ново-родноверци (А.Асов) у легенди о громовниковом убијању звери, описана је као митска Гора,,али никад нисам веорвала да је у питању Кавказ.
А нигде није била Чешка у калкулацијама где је Рипејска гора ( Istoričar Posejdonije izjednačava Ripejsku planinu sa Alpima i smešta Hiperborejce iza njih... по Птоломеју Боруси на северу, између Северана и Рипејске горе стр 33 http://books.google.rs/books?id=jJ0...0CB8Q6AEwAA#v=onepage&q=ripejska gora&f=false ;према Хекатеју, Рипејске (олујне) планине су северно од Дунава..Олуја и бура..у миту о хипер-борејцима....сад тек видим да је у чешком предању то прва планина коју су населили..
Вероватно је блискије српском језику Рипаљска гора ( од "рипнути" као напр. водопад Рипаљка или насеље Рипањ).

По википедији, кад рипнеш на брдо, или земља рипне па направи брдо усред равнице, те настане име РИП - порекло имена је у тмини словенског знања и припада предсловенским топонимима.

Ripnuo on na Mileta, Mile ripnuo na njega i puče bruka po selo. Tako mu i treba kad se oženio sas mladju. Sag bi Ilija da se raspušti, ali ona traži pola kuće..

Kad odjenput. Nešto me povuče. Da se okrenem. A on mi zašo iza leđa. Pa s gvozdene vile. Pravo na mene. Ripnuo sam ko vrapče. Pa s onu sekiru po grudi

.......samo u 6.oj godini 55 soma (dobro, evro je sad malo ripnuo) 55 000/6 =9000 E

Онда има турко-персиска теза, слична иминима других река у Централна Азиjу - Сир Дарjа, Аму Дарjа и Чебдар. Дарjа је персиски реч и значи „река“, море или океан.

Најчешће вар- дар (дар од "Вара", ако је ригведски- хетитски Варуна исто што и персијски Митра, спекулација је Митрина/Варунина река, словенски корелати Варун и Сварог..симболика Сунца у сваком случају ), као колидар (=календар, дар од "Кола"), Вилиндар (=Хиландар, дар од Виле)...У шестом веку лично име Сварун забележено је као име Словена на персијском фронту (стр 4 http://books.google.rs/books?id=fpV...Q6AEwAA#v=onepage&q=сварун македонија&f=false)

 

[Сребрена]

Spojler

Zaradi izoliranosti rezijanskega narečja od ostalega slovenskega govornega območja, ...Rezijansko narečje govori okoli 1500 ljudi[SUP][navedi vir][/SUP]. Od 2008 izhaja rezijanski časopis Näš glas.[SUP][1][/SUP]

Много је интересантна ова изолована група у Резији. Као да су урезани у једну већу долину.
Има две верзије "Оченаша"- у првој (Мркаљевој) текст је:

Oggià nash, che ste tou nebbe, svete bodi uvashe jmme, pridi han (!) uvasha crajusche, bodi sdilana uvasha volontat, tachoi tou nebbe, pà sè nà semgnì. Dajte nan nash uvsachidigni cruh, anù utpustite nan nashe dolhe, taccoj mi odpushgiamo nashin dushnichen; anù ni pijte (var. zapijite) nas tou tentaziun, mà vibranite nas od hudaha, od crivaha. Taccù bodi, aliboj. Amen.

А друга нам је још блискија:

Ogià nash, ki vi stö tau nöbe svetu bodi uashe imme, pridi li nan uasha krajusca, bodi sdilana uasha volontat, tacoi tau nöbe pa tana zemij. Daitenan ussaki dögni kruh, udpustite nan dolu nashe dulghe tacoi mi odpusgiamo nashin dulsnichen. Ne zapeijtenas tau tentazion, ma vibranite nass od hudaga crivega. Itaco to bodi.

According to writings of Paul the deacon, after a period of mutual aid, these tribes in Friuli region were locked in several battle against the Lombards and, after the battle of Lavariano, reached a compromise, the so-called “Egg Pact”, which relegated Slavic populations forever to the eastern mountains of Friuli region.
The essentially mountainous territory only allowed activities connected to the exploitation of natural resources. The only route which easily linked Resia to the external world was traced by the the Bila Uödä River (White Water River), left affluent of Fella River, and by the winding path next to it.

http://www.slavorum.org/resian-people-the-forgotten-south-slavs/

Осим Биле воде (Беле воде) постоји и топоним Велика Вода, иако "туди " чешће кажу само - Вода
Планина Карница - Carnizza, (можда има везе са племеном Карни?) на резијском дијалекту је Њивица ; постоји и Учја(Волчја) долина.

http://books.google.rs/books?id=kRM...a=X&ei=XqpGVL_8HeujygOx8YDwDg&ved=0CBoQ6AEwAA

Резијски топоними:

Babba , Guarda, Slebe (Слеме?), Canin , Sarte , Indrinizza, Pusti-Gost (monte Peloso della carta), Suovit, Chila, Strop e Lavora (Lavri della carta), Carnizza..(планине);.

Gniva , Oseacco, San Giorgio , Stolvizza , Velica Uoda, Lipovaz , Ravanza (Раваница?),Coritis (körito significa ‘truogolo’ e ‘canale di fiume’; ) Berdo (‘monte’). , Cernapeg (cerna peg, ‘nera pietra’), Oseacco (confrontalo cogli analoghi Ossiach in Carintia ed Osseg in Boemia), e Gniva (slavo nijva, ‘campo, campagna’), Lasnic (‘del luogo disboscato’, laz), Suhi potoch (suhi, ‘arido’; potoch, ‘rivo’), Doul (‘rugo’), Cernipotoch (‘rio nero’), ecc.;

http://147.162.119.1:8081/resianica/html/studies/ita/marival1.jsp

 

[Игорь]

Valentin Putanec: Etimološki prinosi, Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, knj. 28, 2002, 187

 

[Mrkalj]

Homo silvaticus

PS. Na slici su Toni Cetinski i njegova kosa.

 

[snouden]

Homo silvaticus

PS. Na slici su Toni Cetinski i njegova kosa.

a možda nije cetinski već kaitonski po bijeloj hrvatskoj. mada je od starih naziva sacuvano jedino Almissa i znameniti rad valentina putaneca koji prepisuje kojekakvo smeće bolje od mnogih forumaša.

 

[vučko]

Valentin Putanec: Etimološki prinosi, Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, knj. 25, 1999, 187

"...možda je staro stanovništvo potpuno nestalo..."
uzela ih magla

Kako je moguče da se toponim Cetina pojavljuje tek "navodnim dolazkom Slovena/Srba" kada taj toponim postoji već u vreme rimske okupacije Balkanskog poluostrva?

 

[vučko]

Много је интересантна ова изолована група у Резији. Као да су урезани у једну већу долину.
Има две верзије "Оченаша"- у првој (Мркаљевој) текст је:

А друга нам је још блискија:



http://www.slavorum.org/resian-people-the-forgotten-south-slavs/

Осим Биле воде (Беле воде) постоји и топоним Велика Вода, иако "туди " чешће кажу само - Вода
Планина Карница - Carnizza, (можда има везе са племеном Карни?) на резијском дијалекту је Њивица ; постоји и Учја(Волчја) долина.

http://books.google.rs/books?id=kRM...a=X&ei=XqpGVL_8HeujygOx8YDwDg&ved=0CBoQ6AEwAA

Резијски топоними:

Babba , Guarda, Slebe (Слеме?), Canin , Sarte , Indrinizza, Pusti-Gost (monte Peloso della carta), Suovit, Chila, Strop e Lavora (Lavri della carta), Carnizza..(планине);.

Gniva , Oseacco, San Giorgio , Stolvizza , Velica Uoda, Lipovaz , Ravanza (Раваница?),Coritis (körito significa ‘truogolo’ e ‘canale di fiume’; ) Berdo (‘monte’). , Cernapeg (cerna peg, ‘nera pietra’), Oseacco (confrontalo cogli analoghi Ossiach in Carintia ed Osseg in Boemia), e Gniva (slavo nijva, ‘campo, campagna’), Lasnic (‘del luogo disboscato’, laz), Suhi potoch (suhi, ‘arido’; potoch, ‘rivo’), Doul (‘rugo’), Cernipotoch (‘rio nero’), ecc.;

http://147.162.119.1:8081/resianica/html/studies/ita/marival1.jsp

Što se tiče ovoga toponima Karnica...

krníca -e ž (í) 1. poglobljeni del rečne struge ali jezerskega dna, kjer dela voda vrtinec; tolmun: vreči kaj v krnico; nevarne krnice // plitvejša kotanja, navadno napolnjena z vodo: krnice so bile polne vode / plitva krnica / kalna krnica voda v krnici 2. agr. spodnji del preprostejše sadne stiskalnice, po katerem odteka mošt: postaviti koš na krnico 3. geogr. zgornji, polkrožno zaključeni del ledeniške doline: v krnici se je nabral sneg / ledeniška krnica 4. nar. vzhodno večja okrogla posoda, navadno izdolbena iz enega kosa lesa: mesiti kruh v krnici / krnica za pomivanje posode ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=krnica&hs=1)

U Sloveniji nalazi se 5 ili 6 sela koja nose ime Krnica.
U Julijskim Alpima, u Sloveniji nalazi se takođe planina sa imenom Krn.
U Slavoniji postoji brdovito područje sa nazivom Krndija.
U Češkoj nalazi se grad Krnov.
U Austriji postoji Krnski grad koji se 860. godine naziva leta Carantana, a 888 curtis Carantana.
U Srbiji postoji naselje Krnjevo i Krnješevci, a u Beogradu gradsko naselje Krnjača.
U Crnoj Gori postoji naselje Krnja jela, planina Krnovo, Krnovo polje.

1. kŕn [SUP]1[/SUP] -a [SIZE=-1]m[/SIZE] (ŕ) [SIZE=-1]star.[/SIZE] krma[SUP]2[/SUP]: svetilke so pritrdili na krn; čoln z visokim krnom ♪
2. kŕn [SUP]2[/SUP] -a [SIZE=-1]m[/SIZE] (ŕ) štrcelj: krn noge / amputacijski krn ♪
3. kŕn -a -o [SIZE=-1]prid.[/SIZE] (ȓ ŕ) [SIZE=-1]redko[/SIZE] nerazvit, zakrnel: krn rep / povsod se je srečaval s krnimi družinami in propadajočimi kmetijami [SIZE=-1]okrnjenimi[/SIZE] ♪
4. kŕnast [SIZE=-1]tudi[/SIZE] kŕnjast -a -o [SIZE=-1]prid.[/SIZE] (ŕ) [SIZE=-1]nav. ekspr.[/SIZE] nerazvit, zakrnel: krnast organ, rep ♪
5. krnéti -ím [SIZE=-1]nedov.[/SIZE] (ẹ́ í) zaostajati v rasti, razvoju: nekatere sadike krnijo; prsti so začeli krneti; [SIZE=-1]pren.[/SIZE] jezikovni čut peša in krni ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=krn&hs=1)

Krn znači štrcelj, odnosno nešto što štrči (od gl. štrčati) ili nešto što viri vani.

 

[Tandoori Masala]

"...možda je staro stanovništvo potpuno nestalo..."
uzela ih magla

Kako je moguče da se toponim Cetina pojavljuje tek "navodnim dolazkom Slovena/Srba" kada taj toponim postoji već u vreme rimske okupacije Balkanskog poluostrva?

Gdje se nalazi Cetina za vrijeme rimske okupacije Balkana?

 

[vučko]

Naiđoh na potvrdu da je Cetinje slovenski naziv:

According to a traditional legend, first recorded by the ancient Czech chronicler Cosmas of Prague in the early 12th century, Říp was the place where the first Slavs, led by Praotec Čech (Forefather Bohemus), settled. The land was named after the leader. In the 16th century, the legend was revived by Václav Hájek of Libočany who claimed that Čech was buried in the nearby village of Ctiněves and, later on, by Alois Jirásek in his Old Bohemian Legends from 1894.

Ctiněves

From Wikipedia, the free encyclopedia
(Redirected from Ctineves)
[TABLE="class: infobox geography vcard, width: 22"]
[TR]
[TH="colspan: 2, align: center"]Ctiněves[/TH]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #cddeff, colspan: 2, align: center"]Municipality[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2, align: center"][/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TD="class: maptable, colspan: 2, align: center"] [TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="align: center"]
Flag[/TD]
[TD="align: center"]
Coat of arms[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TD="colspan: 2, align: center"]

Ctiněves​

[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedbottomrow"]
[TD="colspan: 2, align: center"]Coordinates:

50°22′42″N 14°18′23″ECoordinates:

50°22′42″N 14°18′23″E[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TH="align: left"]Country[/TH]
[TD]

Czech Republic[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedrow"]
[TH="align: left"]Region[/TH]
[TD]Ústí nad Labem[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedrow"]
[TH="align: left"]District[/TH]
[TD]Litoměřice[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TH="colspan: 2, align: center"]Area[/TH]
[/TR]
[TR="class: mergedrow"]
[TH="align: left"] • Total[/TH]
[TD]5.48 km[SUP]2[/SUP] (2.12 sq mi)[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TH="align: left"]Elevation[/TH]
[TD]240 m (790 ft)[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TH="colspan: 2, align: center"]Population (2007)[/TH]
[/TR]
[TR="class: mergedrow"]
[TH="align: left"] • Total[/TH]
[TD]305[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedrow"]
[TH="align: left"] • Density[/TH]
[TD]56/km[SUP]2[/SUP] (140/sq mi)[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TH="align: left"]Postal code[/TH]
[TD="class: adr"]413 01[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TH="align: left"]Website[/TH]
[TD]http://www.ctineves.cz[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ctiněves is a village and municipality (obec) in Litoměřice District in the Ústí nad Labem Region of the Czech Republic.
The municipality covers an area of 5.48 square kilometres (2.12 sq mi), and has a population of 305 (as at 31 December 2007).
Ctiněves lies approximately 22 kilometres (14 mi) south-east of Litoměřice, 37 km (23 mi) south-east of Ústí nad Labem, and 34 km (21 mi) north of Prague.


Ctině (C[e]tinje) ves (selo).

Setindže, što bi reko Džejmi Šej, komentator rata...

Možda toponim CETINE ima veze sa imeonom Četine (slovenačko iglice) i Četinarska šuma (slovenačko iglati gozd), jer u onome delu što je postavio Igor (Valentin Putanec) piše da je i.e. koren Cetine *KAITO značio šumu odnosno šumovit kraj; možda se to odnosilo jedino na četinsku šumu.

 

[vučko]

Gdje se nalazi Cetina za vrijeme rimske okupacije Balkana?

Izvini Cetium, kod Vindobone.

Ovaj Cetium nalazi se na severnoj granici ILLYRICUMA.

 

[Mrkalj]

Možda toponim CETINE ima veze sa imeonom Četine (slovenačko iglice) i Četinarska šuma (slovenačko iglati gozd), jer u onome delu što je postavio Igor (Valentin Putanec) piše da je i.e. koren Cetine *KAITO značio šumu odnosno šumovit kraj; možda se to odnosilo jedino na četinsku šumu.

Odlična ideja. Četina, četinari...

 

[Tandoori Masala]

Izvini Cetium, kod Vindobone.

Ovaj Cetium nalazi se na severnoj granici ILLYRICUMA.

Aelium Cetium se nalazi na mjestu danasnjeg St. Pöltena u sjeveroistocnoj Austriji. Ne radi se o Balkanu niti sjevernoj granici Illyricuma, toliko si ogrezao u autohtonisticko ludilo (siguran uticaj bolesnog Tomazica i co.) da su ti vrane mozak popile. Radi se o "novom" rimskom naselju, ispod nema starijih nalaza. Okolna "savremena" toponomastika ukazuje na ranije stanovnistvo, ali ne slovensko nego keltsko (npr. Arelape) dok keltske nalaze imas koji kilometar dalje u Pottenbrunnu. Isto vazi za religijske i kultne nalaze, opet, Kelti (sem rimskih). Imao si prilike da procitas skoro sve ovo, bilo ti je pred nosom. Ovo sto ti radis (nisi jedini ovdje na Istoriji) je obicna kradja tudje istorije.

 

[vučko]

Aelium Cetium se nalazi na mjestu danasnjeg St. Pöltena u sjeveroistocnoj Austriji. Ne radi se o Balkanu niti sjevernoj granici Illyricuma, toliko si ogrezao u autohtonisticko ludilo (siguran uticaj bolesnog Tomazica i co.) da su ti vrane mozak popile. Radi se o "novom" rimskom naselju, ispod nema starijih nalaza. Okolna "savremena" toponomastika ukazuje na ranije stanovnistvo, ali ne slovensko nego keltsko (npr. Arelape) dok keltske nalaze imas koji kilometar dalje u Pottenbrunnu. Isto vazi za religijske i kultne nalaze, opet, Kelti (sem rimskih). Imao si prilike da procitas skoro sve ovo, bilo ti je pred nosom. Ovo sto ti radis (nisi jedini ovdje na Istoriji) je obicna kradja tudje istorije.

Na ovoj mapi http://ancientrome.ru/map/prov/danuvius01.htm Illyricum zauzima Dalmaciju i Panoniju. CETIUM i VINDOBONA nalaze se u toj Panoniji, dakle Illyricumu.
Rekao sam da sam pogrešio kada sam napisao "na Balkanskom poluostrvu", jer sam stvarno mislio na ILLYRICUM, jer sam o tome već pisao.

Znači po tvome su Rimljani dali naziv CETIUM. Reci mi gde se nalazi toponim CETIUM na apeninskom poluostrvu?

Da ponovo postavim pitanje:
Kako je moguče da se toponim Cetina pojavljuje tek "navodnim dolazkom Slovena/Srba" kada je taj toponim, odnosno hidronim dat od strane keltskog naroda?


I što se tiče VINDOBONE; ne samo da su lužičke Srbe zvali VINDI/VENDI, nego su tako zvali i Slovence - VINDI/VINIDI...ne zna se zašto, ali eto tako su ih zvali - pa ti sada razmišljaj.

 

[Tandoori Masala]

Na ovoj mapi http://ancientrome.ru/map/prov/danuvius01.htm Illyricum zauzima Dalmaciju i Panoniju. CETIUM i VINDOBONA nalaze se u toj Panoniji, dakle Illyricumu.
Rekao sam da sam pogrešio kada sam napisao "na Balkanskom poluostrvu", jer sam stvarno mislio na ILLYRICUM, jer sam o tome već pisao.

Znači po tvome su Rimljani dali naziv CETIUM. Reci mi gde se nalazi toponim CETIUM na apeninskom poluostrvu?

Da ponovo postavim pitanje:
Kako je moguče da se toponim Cetina pojavljuje tek "navodnim dolazkom Slovena/Srba" kada je taj toponim, odnosno hidronim dat od strane keltskog naroda?


I što se tiče VINDOBONE; ne samo da su lužičke Srbe zvali VINDI/VENDI, nego su tako zvali i Slovence - VINDI/VINIDI...ne zna se zašto, ali eto tako su ih zvali - pa ti sada razmišljaj.

Prestani da iznosis neistine. Aelium Cetium se nalazi(o) u Noricumu, granica provincije je isla odmah ispod danasnjeg Gugginga, Tulbinga i Unter-Oberndorfa, sto se sasvim jasno vidi na ovoj mapi. Mozes se kamenom dobaciti do Ceske. Naziv ne mora biti rimski niti se mora traziti neki u Italiji jer se u blizini nalazi lanac planina u antici zabiljezen mons Cetius.

Pogledaj malo bolje ovu kartu s ostalim antickim toponimima tog podrucja: Ala Nova, Aquae, Vindobona, Cannabiaca, Comagenis, Asturis, Augustianis, Tragisamo, Favianis, Aelium Cetium, Piro Torto, Namare, Arelape i Ad Pontem Ises. Sta tu uopce ima slovensko?

Nisi uopce dorastao da nekome postavljas pitanja.

 

[Ројалиста]

Скрећем пажњу учесницима дискусије да су дужни да преведу или препричају текстове које цитирају, а који нису на српском или енглеском језику. Хвала.

 

[Игорь]

Možda toponim CETINE ima veze sa imeonom Četine

Нема. четина < штетина, шћетина < *šč'etina < *skjetina

 

[Сребрена]

Ima mišljenja da je cetin- i cetinj- i četin- povezano (Cetingrad, Cetinj, Četinj)http://mirjanadetelic.com/leksikon/gradovi/gradout.php?ic=CETINA

Četinarska šuma je, izgleda, odrednica samo u Srbiji i Makedoniji za (uglavnom) borovu šume i ostale igličaste vrste drveća (jelke i slično)
Četina je na srpskom "iglica" odnosno -borova "kićanka", ali i oštra kosa и deo prostih životinjskih vrsta.

"Četina" je na engleskom bristle, nešto kao bodljika, oštra dlaka/lišće ; četinari su na na bugarskom iglolistni ;na poljskom Iglaste; na češkom "Jehličnany" (igličasti ?);na slovenačkom iglavci , dok je na litvanskom Egles - smrča.

Po Davorinu Trstenjaku (ne mogu da prevodim sve),cet je na slovenačkom jeziku isto što i špic, dakle tanak vrh, oštrica, igla, iglica itd..povezano sa sanskritskim cithas (čitas?)

http://books.google.rs/books?id=H4h...d=0CCsQ6AEwAg#v=onepage&q=Cetium wald&f=false


Mons Cetius, prema A.Holderu,Das Keltishe Sprachschatz, na keltoiskom je Cetion,str 14
http://books.google.rs/books?id=42Q...0CB4Q6AEwAA#v=onepage&q=cetium cetion&f=false

Planina je svakako šumovita ; napr. ‘mons Cetius’ (= wooded mountain.)....(Waldberg), u prevodu sa nemačkog "Šumograd"
http://books.google.rs/books?id=xFO...a=X&ei=f_ZHVKupIebSygO72YDICw&ved=0CB4Q6AEwAA
..po drugim nemačkim nazivima Tamna šuma (Dunkel=tamno), što bi moglo da znači da je reč o četinarima ..http://www.limes-oesterreich.at/php/site.php?ID=342
a ceto je šuma.

http://books.google.rs/books?id=cN0...a=X&ei=D-dHVPDDD6PiywPMpYLgAw&ved=0CDoQ6AEwBA

Na nemačkoj wiki piše da je Cetium od keltoiskog " ketion oros ", pa ako neko nađe zapis na keltskom ili značenje drugog termina- "oros", orous, orei.. biće nam jasnije ima li ili nema veze,s obzirom da je -cetus občno nastavak u složenicama http://books.google.rs/books?id=cNW...d=0CDIQ6AEwAw#v=onepage&q=Cetium wald&f=false

Keltoiski naziv za šumu je takođe i Hercynia - šuma, srodan sanskrt. parkatī = "smokvino stablo", venetskim i keltiberskim etnonimima Quarquēni i Querquerni te ligurskim Nymphis Percernibus..odakle se izvodi i "mountain forest." za Harz Mountains in Germany ,isto kao u slučaju mons Cetius, a razlika je vrlo očigledna.
http://en.wikipedia.org/wiki/Hercynian_Forest

Ako poverujemo Juliusu Pokornom da je Hercynian ( =Proto-Celtic derivation, from perkuniā, later erkunia ; derived from *perkʷu- "oak" ) hrastova, dakle listopadna šuma, onda je CETO odn CETIUS odn CETIUM (vezano za slovenačko sanskritski "špic"=iglicu=četinu i nemački ops "tamne šume" ) ne-listopadna šuma, dakle najverovatnije četinarska.

Fotka iz Dunkelsteinerwalde, tamne šume nadomak lokacije rimskog Aelium Cetium

http://www.dunkelsteinerwald.org/landschaftsschutz/index.html

 

[vučko]

Prestani da iznosis neistine. Aelium Cetium se nalazi(o) u Noricumu, granica provincije je isla odmah ispod danasnjeg Gugginga, Tulbinga i Unter-Oberndorfa, sto se sasvim jasno vidi na ovoj mapi. Mozes se kamenom dobaciti do Ceske.

Kao prvo ovaj CETIUM što sam ja pominjao nalazi se uz reku Dunav, zapadno od Vindobone - pogledaj kartu http://ancientrome.ru/map/prov/danuvius01.htm. Ovaj CETIUM što sam ja pominjao nalazi se u Panoniji, to jeste u Illyricumu - bar prema ovoj karti.
Ali i da bi se nalazio u Noricumu, ne vidim kakve to ima razlike - to je sve u okruženju.

Naziv ne mora biti rimski niti se mora traziti neki u Italiji jer se u blizini nalazi lanac planina u antici zabiljezen mons Cetius.

Izvini imao sam neki čudan osećaj, da želiš da kažeš kako su Rimljani dali ime tom gradu - i da je naziv rimski.

Pogledaj malo bolje ovu kartu s ostalim antickim toponimima tog podrucja: Ala Nova, Aquae, Vindobona, Cannabiaca, Comagenis, Asturis, Augustianis, Tragisamo, Favianis, Aelium Cetium, Piro Torto, Namare, Arelape i Ad Pontem Ises. Sta tu uopce ima slovensko?

Ništa nema slovensko, jer u to vreme Sloveni ne postoje. Sloveni koliko ja znam pojavljuju se tek u 5. veku.
Ali ako si hteo da pitaš: da li se neki toponim južno od reke Dunav može protumačiti slovenskim/srpskim jezikom? - moj bi odgovor bio: može. Sve sa prefiksom VIND; jer kao što sam već rekao - pored lužičkih Srba i Slovence nazivaju VINDI/VINIDI. Neću te pitati zašto, pošto nisam dorastao tom pitanju.

Iako nisam dorastao postavljati tebi pitanja moram da te pitam svejedno:
kakva je razlika u to vreme između toponima severno i južno od reke Dunav; odnosno da li možemo pomoču slovenskog/srpskog jezika protumačiti toponime severno od Dunava - i na osnovu toga zaključiti da su preci Slovena živeli tu?

Ovo pitanje je davno već postavio Mrkalj, ali ni do dan danas nije bilo odgovora...tako da ako pogledaš realno, ja nisam postavio pitanje

Nisi uopce dorastao da nekome postavljas pitanja.

Znam, ali eto trudim se.

 

[vučko]

Нема. четина < штетина, шћетина < *šč'etina < *skjetina

Zašto ne može?

1. ščetína -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] (í) trša dlaka, zlasti pri prašiču: odstranjevati, strgati ščetine; poraščen z gostimi ščetinami; njegovi lasje so trdi kot ščetine / [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] teh nekaj ščetin še ni brada [SIZE=-1]kocin[/SIZE] / krtača, zobna ščetka iz naravnih ščetin // kar je tej dlaki podobno: perlonske ščetine omela; čopič iz umetnih ščetin ◊ [SIZE=-1]gozd.[/SIZE] ščetina [SIZE=-1]zatrgani del pri štoru, pri tramu[/SIZE]; [SIZE=-1]zool.[/SIZE] tipalne ščetine [SIZE=-1]trše, resaste dlake nekaterih živali, s katerimi tipajo[/SIZE] ♪
2. ščetínar -ja [SIZE=-1]m[/SIZE] (ȋ) 1. [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] s ščetinami porasla žival, zlasti prašič: nakrmiti ščetinarje / divji ščetinar 2. [SIZE=-1]nekdaj[/SIZE] kdor nakupuje in prodaja ščetine ♪
3. ščetínast -a -o [SIZE=-1]prid.[/SIZE] (í) 1. ki je iz ščetin: ščetinasta krtača 2. [SIZE=-1]nav. ekspr.[/SIZE] porasel s ščetinami: ščetinasta žival 3. [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] trd kot ščetina: ščetinasti lasje; ščetinaste obrvi [SIZE=+1]ščetínasto[/SIZE] [SIZE=-1]prisl.[/SIZE]: ščetinasto dlakava rastlina ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ščetina&hs=1

Ščetina na slovenačkom dakle znači tvrđa dlaka (posebno kod svinje). Da li je nemoguće, da se reč ČETINA "odvojila" od reči ŠČETINA još u "keltskom vremenu" - da su je već tada počeli upotrebljavati u tom značenju (ščetinari - vrsta drveča).

Pa sam si postavio delo Valentina Putanca koji piše da je i.e. koren Cetine *KAITO značio šumu odnosno šumovit kraj.

 

[snouden]

Ščetina na slovenačkom dakle znači tvrđa dlaka (posebno kod svinje). Da li je nemoguće, da se reč ČETINA "odvojila" od reči ŠČETINA još u "keltskom vremenu" - da su je već tada počeli upotrebljavati u tom značenju (ščetinari - vrsta drveča).

Pa sam si postavio delo Valentina Putanca koji piše da je i.e. koren Cetine *KAITO značio šumu odnosno šumovit kraj.

kada drugi tipuju eve i mene:

Četa - Četina- Četinje - Četnik - Četingrad

ta bi reč bila validna i u antičko vreme i danas. pa i u španiji gde se takodje nalazi mesto Cetina. reke bi po četi mogle dobijati imena i po vascelom IE veliko četničkom podneblju. latini malo slabi sa ovo Č pa gi pišu Cetina ili Kentona.

 

[Tandoori Masala]

Kao prvo ovaj CETIUM što sam ja pominjao nalazi se uz reku Dunav, zapadno od Vindobone - pogledaj kartu http://ancientrome.ru/map/prov/danuvius01.htm. Ovaj CETIUM što sam ja pominjao nalazi se u Panoniji, to jeste u Illyricumu - bar prema ovoj karti.
Ali i da bi se nalazio u Noricumu, ne vidim kakve to ima razlike - to je sve u okruženju.




Izvini imao sam neki čudan osećaj, da želiš da kažeš kako su Rimljani dali ime tom gradu - i da je naziv rimski.




Ništa nema slovensko, jer u to vreme Sloveni ne postoje. Sloveni koliko ja znam pojavljuju se tek u 5. veku.
Ali ako si hteo da pitaš: da li se neki toponim južno od reke Dunav može protumačiti slovenskim/srpskim jezikom? - moj bi odgovor bio: može. Sve sa prefiksom VIND; jer kao što sam već rekao - pored lužičkih Srba i Slovence nazivaju VINDI/VINIDI. Neću te pitati zašto, pošto nisam dorastao tom pitanju.

Iako nisam dorastao postavljati tebi pitanja moram da te pitam svejedno:
kakva je razlika u to vreme između toponima severno i južno od reke Dunav; odnosno da li možemo pomoču slovenskog/srpskog jezika protumačiti toponime severno od Dunava - i na osnovu toga zaključiti da su preci Slovena živeli tu?

Ovo pitanje je davno već postavio Mrkalj, ali ni do dan danas nije bilo odgovora...tako da ako pogledaš realno, ja nisam postavio pitanje





Znam, ali eto trudim se.

Sve ti treba objasnjavati. Na toj pogresnoj mapi iz 19. v. pise Cetium C1. Znaci, pogresno je utrpan u Pannonia Superior tik do Vindobone, sto nije tacno. Mjesto (Aelium) Cetium se nalazi u Noricumu na prostoru danasnjeg St. Poltena, kao sto je oznaceno na mapi koju sam postavio. Znaci, POGRESNA - velikim slovima pisem da se lakse ureze u pamcenje, bilo to istorijski i geografski.
Ponovcu jos jednom, ta mapa nije tacna i prestani je ubuduce koristiti u forumskim raspravama sto se tice Cetiuma. Shvacas li sto zelim reci, pokazati, predociti? Pozivas se na pogresnu kartu. Da, pogresno iscrtanu mapu. Shvacas li? Ako nesto ne volim to je kad moras stalno nesto ponavljati nedokaznom covjeku (postajem Denis Leary, tj. njegov lik kad pocinje da davi onu budalu u "Judgment Night", 1993).

Drugo, ne znam koliko neko moze biti fakticki blesav da argumentira autohtonost Slovena na Balkanu pozivajuci se na anticki toponim koji se nalazi prema danasnjoj cesko-austrijskoj granici. U svakom slucaju dva puta je blizi Ceskoj nego Sloveniji. Ovo je vec za anale psihijatrijske nauke i posebice za istrazivanja krajnjeg dometa ljudske gluposti.

Trece, rizicno je pozivati se na, bilo to slovensku etimologiju korijena Vind- ili njegovo oznacanje Slovena, pogotovo na prostoru u cijoj blizini u to doba nema praslovenskih toponima ili arheoloskih nalaza u vezi sa Slovenima (Konrad Jażdżewski, Atlas to the prehistory of the Slavs, 1948/1949, tamo ima penis od ovce) i sto je najvaznije: na mjestu gdje su Kelti ili Gali ostavili neki svoj trag, bilo to istorijski, arheoloski ili lingvisticki.

Andrew R. Burn, The Romans in Britain, An Anthology of Inscriptions, Oxford, 1969, p. 125.

 

[Mrkalj]

Ima mišljenja da je cetin- i cetinj- i četin- povezano (Cetingrad, Cetinj, Četinj)http://mirjanadetelic.com/leksikon/gradovi/gradout.php?ic=CETINA

Četinarska šuma je, izgleda, odrednica samo u Srbiji i Makedoniji za (uglavnom) borovu šume i ostale igličaste vrste drveća (jelke i slično)
Četina je na srpskom "iglica" odnosno -borova "kićanka", ali i oštra kosa и deo prostih životinjskih vrsta.

"Četina" je na engleskom bristle, nešto kao bodljika, oštra dlaka/lišće ; četinari su na na bugarskom iglolistni ;na poljskom Iglaste; na češkom "Jehličnany" (igličasti ?);na slovenačkom iglavci , dok je na litvanskom Egles - smrča.

Imamo i čekinja, čekinjast, čekinjav; označava gotovo isto - oštru, grubu dlaku, npr. svinjsku. Odatle dolazi reč četka, odakle se vidi da koren čet- imamo i u četinar i četina sa jedne i, sa druge strane, u ček-in-ja koja je, sada vidimo, postala od čet-in-ja odakle dolazi čet-ka koja se od čekinja pravi. Ekspresivno jako blizu je i češati : češljati; češalj : češagija, češer itd. što ukazuje na slovensko postanje ovih korena.