Dona je "školski primer" psa koji jede bukvalno sve što joj se sipa u posudu. I to čim joj se sipa.
Prethodna dvojica bili su - katastrofa.
Liči na ono što opisuješ.
S tim što je prvi stvarno bio razmažen: ja sam bila suviše mlada i malo toga znala, ali sam mu još dok je bio štene "izmišljala" obroke i poslastice (od piletine i ribe čišćene od kostiju preko svih mogućih mesnih prerađevina, konzerve ribe, do mleka i hrane za bebe), menjala mu obrok kad ne počne odmeh da jede ili počne da mrljavi, nutkala ga iz ruke, sedela pored njega dok ne pojede... uglavnom sve što ne treba. Kasnije, kada je njegova ishrana postala briga starijih - pa nije dobijao zamenu za obrok koji ne pojede - i on se malo opametio. Posle se razboleo, pa je opet bio mažen više nego što treba. Ali ja ne pamtim da je nacvalio na obrok i pojeo sve odjednom - kako to obično rade psi.
To je, inače, bio pas kojeg je komšinica (greškom) zatvorila u prostoriju sa isečenim mesom od dve svinje: nije ni dotakao ništa.
Drugi je došao kod mene u vreme najžešće inflacije i krize. I nije bilo baš mnogo da se bira. I nije ni birao - potpuno isto je mrljavio šta god da mu se sipa! Znači, jeo je sve, ali nije bilo hrane koju bi pojeo odmah. Pokušavala sam da mu dajem hranu u više manjih obroka, da mu sklanjam kad ne pojede za pola sata, probavala sve i svašta - nije uspelo. Čitav život je mrljavio hranu: sipaš mu, on pogleda u ono, podigne glavu, pogleda u tebe, pa onjuši, pa lizne, onda donese loptu da se igra, pa optrči dva kruga oko dvorišta, pa malo lizne... I jednostavno sam odustala: sipam mu obrok, sam odredi kad i koliko će da pojede. I bio je baš, baš mršav. Na nekoj izložbi, kada sam srela odgajivača, momentalno ga je prepoznao i rekao da ne brinem - takav je. Inače, Lari je bio izuzetno zdrav pas, prvi antibiotik u životu je primio sa 9 ipo godina!
Njegovo štene je bilo sušta suprotnost: tamanio je u rekordnom roku sve što mu sipaš.
Dona je mažena i pažena: čitave prve godine života jela je isključivo kuvanu, sveže pripremljenu hranu (meso/ribu, povrće žitarice), s tim što meso i povrće vrlo malo skuvam. Pošto je proždrljiva, npr. šargarepu joj sameljem na mašini za meso - da ne guta cele komade.
Jede bez problema i granule i to svake - jednom se desilo da neke domaće odbije, ali te nisu pojeli ni izgledneli psi na ulici.
Ispričah sve ovo da bih ti rekla kako pravila nema! Pas je takav kakav je - kao i mi. Time što mu povlađuješ i moliš ga da jede - samo sebi komplikuješ život, a njega "učiš" kako može da bira.
Što se tiče živog mesa - ako je provereno ispravno (a trebalo bi, ako ga kupuješ u mesari) - ne bi trebalo da mu smeta. Bar su meni tako objašnjavali veterinari. Pogotovo ako je mleveno (da ne bi gutao cele komade).
Imaš ovde temu "Ishrana pasa" pa pogledaj malo kakva su iskustva - nema tu mnogo razlike kod rasa.
Šalu na stranu, dosta je čuvarskih pasa koji "rade" baš na tom principu, raznih rasa, a da koliji i nisu baš nastali da bi čuvali dvorište, ne mora da se ponavlja i podvlači.
Kad je dosla kod nas, u aprilu, pokazivala je upravo ponasanje kao i nase prethodne zenke. Medjutim, ocito da se pas od tada negde nagutao samopouzdanja, pride ima i crtu alfe, teritorijalnosti i posesivnosti prema svojim stvarima, pa se cesto javlja sledeca slika: naskace na sve pse, bilo muzjake ili zenke u parkicu, koji valjda dozivljava kao svoje dvoriste (naskace na njih kao muzjak). Uzasno je sebicna i ne deli svoje igracke (drvo, lopticu...), pa, ako ne stignem da otmem igracku, dolazi do kavge sa psima, koji bi joj igracku oteli i sl. Poseban problem mi predstavlja to sto kuja ima srce vece 3x od svoje koze, pa se ne libi da skoci na zenku SAO, staforda, da uleti u copor lutalica, koji je pomislio da moze da se igra sa njenom lopticom...
