Сјеверна Далмација

Ми смо ти до 1995. имали артиљеријско упориште између Брибира и Скрадина о ком већина Хрвата и не зна, осим Шибенчана који су нас мрзили због њега.
Иначе, Брибир ти је до 1995. био чисто српско и православно мјесто, Скрадин већински српски до 2. св. р., а Шибеник је у том периоду по попису био пола-пола.
 
Прочитах скоро "житије" Герасима Зелића. Нарочит утисак оставила ми је чињеница са колико се владара и државника сусрео као "обичан" човјек, и прије него је постао "генерални викар". Ту су кнез Потемкин, цариградски патријарх, јерусалимски патријарх (од којег је добио чин архимандрита), царица Катарина, пољски краљ Станислав Поњатовски, цареви Јосиф 2, Леополд 2 и Франц 1, те Наполеон Бонапарта. Невјероватна ми је била "доступност" владара молбама једног "незнанца". Колико пута се обраћао истима и био приман у аудијенцију. Имам утисак да је данас теже доћи до неког председника општине, него у оно време до цара, краља или патријарха.
 
Симо Матавуљ ("Биљешке једног писца") даје објашњење "погрдног" назива ркаћ којим су католици-"буњевци" звали православне Србе у Далмацији. Ркаћ од гркаћ јер се православна вјера називала и "грчка".
 
snouden:
vrlika.maovice.ostalo na pp.
Kliknite za proširenje...

Jel možeš da napišeš nešto o crkvi Svetog Spasa u Cetini, to je tamo tvoj kraj zar ne? Znam da su odnosi bili zategnuti po tom pitanju i borba oko toga čija je to crkva, čega se sećaš u periodu dok si živeo tamo ( pretpostavljam da više nisi dole )? Negde mi je ostalo u sećanju neka priča oko zvona sa te crkve, da li je nestalo, ukradeno ili tako nešto uglavnom nešto se dešavalo oko tog zvona, jel možeš da pojasniš tu priču ako znaš?
 
OZEZI_OZEZI:
Jel možeš da napišeš nešto o crkvi Svetog Spasa u Cetini, to je tamo tvoj kraj zar ne? Znam da su odnosi bili zategnuti po tom pitanju i borba oko toga čija je to crkva, čega se sećaš u periodu dok si živeo tamo ( pretpostavljam da više nisi du tursko vreme crkvole )? Negde mi je ostalo u sećanju neka priča oko zvona sa te crkve, da li je nestalo, ukradeno ili tako nešto uglavnom nešto se dešavalo oko tog zvona, jel možeš da pojasniš tu priču ako znaš?
Kliknite za proširenje...
u tursko vreme u crkvi su službu vršili popovi. to se vidi iz turskih popisa (1550).
kasniji mletački izvori navode da je svo stanoništvo tog kraja pravoslavne vere (neke 1570).
promena crkvene pripadnosti ili promena samog stanovništa se odigrava u vreme pred turskomletačke ratove ili po samom proterivanju turaka (sve do 1725). kasnija unijaćenja su od minornog značaja. i ima tragova o tim pokušajima mletaka. za ove prethodne promene nema. ali, za neke se vidi da je promena bilo na osnovu razlika u przimenu kod katastarskih i katoličkih knjiga vernika.

treba napomenuti da u 16/17 veku ne postoji bitna razlika izmedju popova koji priznaju jurizdikciju rima i popova pećke patrijašije. ni jedni ni drugi nemaju pojma latinski. crkvene knjige se pišu što bosančicom što glagoljicom. služba u crkvama je c na narodnom jeziku. po svemu sudeći narod nije baš bio jake vere.

ne znam za zvona sa sv. spasa. na maovicama crkva svetog georgija je bila zajednička a mletačke vlasti su je, odmah po proterivanju turaka oduzele i dale katolicima za službu. danas se ta crkva zove svetog juraja. predanja govore da su od te podele pravoslavci dobili zvona. koja su ustaše posle otele.
 
Poslednja izmena:
О пореклу Милаша од којих је био чувени Далматински епископ Никодим Милаш.

561749
 
Zarathustra:
Ми смо ти до 1995. имали артиљеријско упориште између Брибира и Скрадина о ком већина Хрвата и не зна, осим Шибенчана који су нас мрзили због њега.
Иначе, Брибир ти је до 1995. био чисто српско и православно мјесто, Скрадин већински српски до 2. св. р., а Шибеник је у том периоду по попису био пола-пола.
Kliknite za proširenje...

Baš si izabrao "super" primjere. Bribir, sjedište drevne hrvatske županije Bribir i hrvatske velikaške obitelji Šubića, knezova Bribirskih, Skradin, sjedište katoličke biskupije i drugo važno sjedište knezova Bribirskih i Šibenik, autohtoni hrvatski grad i kao utvrda, jedna od prijestolnica hrvatskih kraljeva.
 
MOST6:
Što je to "dalmatinska strana"?
Kliknite za proširenje...
To je shvatanje autora pesme o podeli medju ljudima ljudima u vreme kralja Radoslava. Moraš ga razumeti na dugačijem vidjenju identiteta. Tada nije bilo hrta.

Reč je po pobuni bana hrvatske Selimira protiv kralja Radoslava. Prema pesmi pleminita hrvatska država obuhvata Liku u Krbavu. A njoj se u toj pobuni priključuju Kotari i Zagora (Dalmacija do Cetine).

Odbiže nas Lika i Krbava,
plemenita hrvatska država,
i vas Kotar do vode Cetine.
Bog će dati, da će dobro biti.«
....

Jedna vojska ode u Kotare,
prid njome je kralju Radoslave;
druga, pobre, pođe na Hrvate,
i prid njome je dite Cijaslave.

Malo vrime postajalo biše,
razbi dite bana Selimira
i njegovu vojsku svu koliku.

https://www.sss-makarska.hr/spisi/velikani/kacic/razgovor/5.htm

Pesmu kažu da je napisao/zabelžio Kačić.Svojim sadržajem pesma svedoči o poimanju autora.

Ako je narodna to ne mora biti shvatanje ljudi u vreme kralja Radoslava već shvatanje živućih mnogo kasnije u 18 veku.Kada mnogi žitelji tih krajeva nisu sebe smatrali hrvatima. Radnja pesme se smešta negde oko 8-9 veka...bga. Pa ti vidi.
 
Poslednja izmena:
snouden:
To je shvatanje autora pesme o podeli medju ljudima ljudima u vreme kralja Radoslava. Moraš ga razumeti na dugačijem vidjenju identiteta. Tada nije bilo hrta.

Reč je po pobuni bana hrvatske Selimira protiv kralja Radoslava. Prema pesmi pleminita hrvatska država obuhvata Liku u Krbavu. A njoj se u toj pobuni priključuju Kotari i Zagora (Dalmacija do Cetine).

Odbiže nas Lika i Krbava,
plemenita hrvatska država,
i vas Kotar do vode Cetine.
Bog će dati, da će dobro biti.«
....

Jedna vojska ode u Kotare,
prid njome je kralju Radoslave;
druga, pobre, pođe na Hrvate,
i prid njome je dite Cijaslave.

Malo vrime postajalo biše,
razbi dite bana Selimira
i njegovu vojsku svu koliku.

https://www.sss-makarska.hr/spisi/velikani/kacic/razgovor/5.htm

Pesmu kažu da je napisao/zabelžio Kačić.Svojim sadržajem pesma svedoči o poimanju autora.

Ako je narodna to ne mora biti shvatanje ljudi u vreme kralja Radoslava već shvatanje živućih mnogo kasnije u 18 veku.Kada mnogi žitelji tih krajeva nisu sebe smatrali hrvatima. Radnja pesme se smešta negde oko 8-9 veka...bga. Pa ti vidi.
Kliknite za proširenje...

Oprosti, ali kakve veze beletristika ima s historiografijom??? Što je sljedeće? Pokazat ćeš mi citate iz romana o Sherlocku Holmesu? Ili možda nešto iz Harryja Pottera?
 
most, vidi ovo svedočanstvo. šta is historiografskog kuta ono tebi govori?

"Po vanjskim selima osorske biskupije ipak je još prošloga vijeka svuda vladala glagolica. Popovi nijesu ni znali latinski, drugačije nebi razumjeli pisma od g. 1702, kojim osorski biskup Šimun Gaudencij Spljećanin(biskupovao od godine 1673 do 1719) daje osobitu dozvolu za latinsku misu.

Danas se latinština ozvanja samo u gradiću Krku, Cresu, u oba Lošinja, onda u dva sela na Cresu, gdje su privoljeli tudjinstvu neki nevrijedni popovi. "
 
Poslednja izmena:
snouden:
kako nema. izuzetno važno svedočanstvo o mišljenju ljudi iz autorovog vremena. oni su očito razlikovali dalmatine i hrvate.
Kliknite za proširenje...

Besmislena tvrdnja. Znali su i jedni i drugi da su isti narod, odnosno Hrvati. Stvar je bila u tome da su utjecaji vanjskih sila nametnuli Hrvatima regionalna imena. Ali taj trik dušmana nije mogao zauvijek razdvajati hrvatski narod.
 
snouden:
most, vidi ovo svedočanstvo. šta is historiografskog kuta ono tebi govori?

"Po vanjskim selima osorske biskupije ipak je još prošloga vijeka svuda vladala glagolica. Popovi nijesu ni znali latinski, drugačije nebi razumjeli pisma od g. 1702, kojim osorski biskup Šimun Gaudencij Spljećanin(biskupovao od godine 1673 do 1719) daje osobitu dozvolu za latinsku misu.

Danas se latinština ozvanja samo u gradiću Krku, Cresu, u oba Lošinja, onda u dva sela na Cresu, gdje su privoljeli tudjinstvu neki nevrijedni popovi. "
Kliknite za proširenje...

Da su glagoljaši njegovali narodni hrvatski jezik i očuvali ga. Popi glagoljaši su se redovito nazivali i pisali Hrvatima, što je značilo "oni koji koriste glagoljicu".
 
MOST6:
Besmislena tvrdnja. Znali su i jedni i drugi da su isti narod, odnosno Hrvati. Stvar je bila u tome da su utjecaji vanjskih sila nametnuli Hrvatima regionalna imena. Ali taj trik dušmana nije mogao zauvijek razdvajati hrvatski narod.
Kliknite za proširenje...
ne naziva hrvate drugim imenom dušmanin no narodni autor. osim toga u pesmi se govori o pobuni bana hrvatske države protiv kralja radoslava. pobuni jednog dela neke veće države protiv ostatka ( nešto kao hrvatska secesija franje tudjmana od exyu).

slično razdvajanje hrvata od ostalih imaš i u popisu like i krbave. taj popis razlikuje hrvate, kranjce, bunjevce i pravoslavne vlahe. pri čemu su hrvati manjina u tom popisu. što će reći da se kasnije ima širenje jednog imena na račun drugih. što ne odgovara prvotnom odnosu imena zajednica,

jesu li ti hrvati u pesmi o kralju radoslavu etnički onda bili isti kao i ostali žitelji države kralja radoslava to se ne može lako zaključiti. po pesmi je žena kralja radoslava ,t j. čijeslavova majka, iz hrvatske. današnji stanovici tih oblasti jezički i genetski deluju kao jedan narod. ali to može biti posledica promene etničke strukture usled silnih ratova i turskih naseljavanja opustelih područja srbima. radnja pesme se odnosi na rani srednji vek. i moguće je da su se tada hrvati razlikovali od ostalih slovenogovorećih stanovnika ilirikuma. a da je kasnije došlo do etnogeneze i proširivanja teritorije hrvatske države od like i krbave (kao u pesmi) do kotara i cetine. pa to stanje uočava autor DAI.
 
Poslednja izmena:
MOST6:
Da su glagoljaši njegovali narodni hrvatski jezik i očuvali ga. Popi glagoljaši su se redovito nazivali i pisali Hrvatima, što je značilo "oni koji koriste glagoljicu".
Kliknite za proširenje...
naravno da su popovi glagoljaši negovali narodni jezik i glagoljicu. šta bi drugo kada pojma nisu imali s latinicom, latinskim i samim tim s praktikom rimske crkve. sve njihovo katoličanstvo se izgleda svodilo na vrhovnu mletačku vlast i rimsku crkvenu prinudu.

iz toga se da zaključiti da su crkvi tih popova prosvećenje i hrišćanstvo doneli pripadnici nekog drugog centra a ne rima.
tome dodaj da su osim glagoljice obilno koristili bosančicu ( ćirilicu) koja je još kasnijeg porekla. što ukazuje da je to sveštenstvo poreklom iz bosne tj. istoka. te da su latinicu koristili isključivo mleci (romani).

što će reći, i rani glagoljaši i kasniji ćiriličari su prevedeni pravoslavci (pripadnici carigradske patrijašije) u katolike (hrišćane pod rimskom patrijašijom).

od te 1700 pa nadalje dešavaće se značajne promene. popove će odlukama rima smeniti fratri. glagoljica će biti zakonom zatrta a ćirilica vremenom potisnuta

pa je današnje stanje posledica trovekvnog brisanja svesti i duhovne baštine tamošnjih ljudi a što bi ti da legitimizuješ.

nisu sebe redovno zvali hrvatima. da jesu ne bi bilo silnih drugih imena.
 
Poslednja izmena:
u vezi prethodno rečenog evo verske slike dalmacije u vreme turske uprave...1572. citat posta tandiori mašala:
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Snoudene, meni jedino pada na pamet opis Jakova Foscarinija pročitan na sjednici Senata 1572. godine.

U njemu se opisuje stanovništvo Cetinske (Sinj, Vrlika), Podgorske (Drniš, Muć, trogirsko i šibensko zaleđe) i Prikokrčke (sve preko Krke, prema Strmici) vojvodine.

U svim trima ima oko 150 sela sa oko 6860 dimova: 560 turskih i 6300 kršćanskih. Kršćansko stanovništvo je pravoslavne vjere (fede serviana); malo je čudno što ne spominje detaljnije rimokatoličko stanovništvo, jer imamo podatke o njima od splitskog nadbiskupa tridesetak godina kasnije.

Ovo je Grgićev prijevod toga spisa:

Foscarini1572.jpg


Ivan Grgić, Opis Kliškog sandžaka s ove strane Velebita i Dinare godine 1572, Zadarska revija, 4, 1956, str. 260.
 
snouden:
ne naziva hrvate drugim imenom dušmanin no narodni autor. osim toga u pesmi se govori o pobuni bana hrvatske države protiv kralja radoslava. pobuni jednog dela neke veće države protiv ostatka ( nešto kao hrvatska secesija franje tudjmana od exyu).

slično razdvajanje hrvata od ostalih imaš i u popisu like i krbave. taj popis razlikuje hrvate, kranjce, bunjevce i pravoslavne vlahe. pri čemu su hrvati manjina u tom popisu. što će reći da se kasnije ima širenje jednog imena na račun drugih. što ne odgovara prvotnom odnosu imena zajednica,

jesu li ti hrvati u pesmi o kralju radoslavu etnički onda bili isti kao i ostali žitelji države kralja radoslava to se ne može lako zaključiti. po pesmi je žena kralja radoslava ,t j. čijeslavova majka, iz hrvatske. današnji stanovici tih oblasti jezički i genetski deluju kao jedan narod. ali to može biti posledica promene etničke strukture usled silnih ratova i turskih naseljavanja opustelih područja srbima. radnja pesme se odnosi na rani srednji vek. i moguće je da su se tada hrvati razlikovali od ostalih slovenogovorećih stanovnika ilirikuma. a da je kasnije došlo do etnogeneze i proširivanja teritorije hrvatske države od like i krbave (kao u pesmi) do kotara i cetine. pa to stanje uočava autor DAI.
Kliknite za proširenje...

Kralj Radoslav je mitska ličnost, tako da i ostatak teksta spada u - mit. Budući da se radi o nestvarnim osoba i događajima, nemamo o čemu diskutirati, barem ne na ovom podforumu. Možda na nekom o književnosti.
 
snouden:
u vezi prethodno rečenog evo verske slike dalmacije u vreme turske uprave...1572. citat posta tandiori mašala:
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Snoudene, meni jedino pada na pamet opis Jakova Foscarinija pročitan na sjednici Senata 1572. godine.

U njemu se opisuje stanovništvo Cetinske (Sinj, Vrlika), Podgorske (Drniš, Muć, trogirsko i šibensko zaleđe) i Prikokrčke (sve preko Krke, prema Strmici) vojvodine.

U svim trima ima oko 150 sela sa oko 6860 dimova: 560 turskih i 6300 kršćanskih. Kršćansko stanovništvo je pravoslavne vjere (fede serviana); malo je čudno što ne spominje detaljnije rimokatoličko stanovništvo, jer imamo podatke o njima od splitskog nadbiskupa tridesetak godina kasnije.

Ovo je Grgićev prijevod toga spisa:

Foscarini1572.jpg


Ivan Grgić, Opis Kliškog sandžaka s ove strane Velebita i Dinare godine 1572, Zadarska revija, 4, 1956, str. 260.
Kliknite za proširenje...


Glagoljica je u uporabi među Hrvatima, barem od 12. stoljeća. Prve tiskane knjige u Hrvata iz 15. stoljeća, tiskane su glagoljicom. Glagoljica nema veze s pravoslavcima.

Glagoljica je bila u uporabi do početka 20. stoljeća i njeno očuvanje odvijalo se pod paskom Rimokatoličke crkve. Splitski nadbiskup i metropolit osnovao je glagoljaško sjemenište u Priku kod Omiša.

Kada su Osmanlije osvojile dijelove dalmatinskog zaleđa i Like, 20-ih godina 16. stoljeća, na tom cjelokupnom prostoru osnovali su vilajet Hrvati. E sad se ti zapitaj, zašto ga nisu nazvali po nekom drugom narodu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top