Сјеверна Далмација

[snouden]

Kralj Radoslav je mitska ličnost, tako da i ostatak teksta spada u - mit. Budući da se radi o nestvarnim osoba i događajima, nemamo o čemu diskutirati, barem ne na ovom podforumu. Možda na nekom o književnosti.

šta je tebi čavka popila pamet?

diskutovali smo o mišljenju autora pesme. o tome šta je on kao živući u drugom vremenu podrazumevao pod hrvatima. on nije mitska ličnost ma ko bio.

 

[snouden]

Glagoljica je u uporabi među Hrvatima, barem od 12. stoljeća. Prve tiskane knjige u Hrvata iz 15. stoljeća, tiskane su glagoljicom. Glagoljica nema veze s pravoslavcima.

Glagoljica je bila u uporabi do početka 20. stoljeća i njeno očuvanje odvijalo se pod paskom Rimokatoličke crkve. Splitski nadbiskup i metropolit osnovao je glagoljaško sjemenište u Priku kod Omiša.

glagoljica je rano slovensko pismo i. starija od je od vremena o kome nagađaš. smatra se da je korišćena kod slovena od 9 veka. najranija ćirilica po otocima i primorju je znatno kasnijeg datuma.

ni jedno ni drugo pismo nisu dar rimske patrijašije već istočne crkve. ta pisma svedoče od koga su prvi glagoljaši i pisci ćirilice primili hrišćanstvo.

e sad kako je to moguće biti katolikom, ne znati latinski, a pisati ćirilicom ti se upitaj.

Kada su Osmanlije osvojile dijelove dalmatinskog zaleđa i Like, 20-ih godina 16. stoljeća, na tom cjelokupnom prostoru osnovali su vilajet Hrvati. E sad se ti zapitaj, zašto ga nisu nazvali po nekom drugom narodu.

Naziv Vilajet hrvat je geografski a ne etnički. isto kao Istra ili Lika ili Dinara ili Banat. dakle nisu ga nazvali po naredu već su prihvatili taj naziv za regiju.

iz Grgićevog izvora vidimo da tamo u tursko vreme(g. 1572) žive isključivo pravoslavci. a iz turskih popisa saznajemo poimenice imena tamošnjih popova.

 

[Krishna]

Становништво мог села Плавна код Книна према млетачком попису из 1735/36 (извор: државни архив у Задру) - бројеви представљају укупан број душа у једној породици https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно
Бусовић Радивој звани Вундак (8)
Бурсаћ Милан (19), Бурсаћ Тома (2), Бурсаћ Обрад (26)
Бојанић Вучен (8), Бојанић Богоје (6)
Билинић Радојица звани Вујко (13)
Крница Јован (12)
Карановић Милиша (14)
Кантар Милован (12), Кантар Божо (8)
Кривошија Илија (17)
Дукић Тома, Дукић Митар (15)
Дубајић Милин (22), Дубајић Радота (7), Дубајић Вулета (6), Дубајић Стојиша и његов син Лазо (9), Дубајић Радојица (5)
Драгишић Јосип (15), Драгишић Вујко (8), Драгишић Остоја (9), Драгишић Радосав (7)
Ђурић харамбаша Раде (33)
Ђумић Радиша, Ђумић Павле (8)
Грмуша Радован (24)
Јањанин Радав (6)
Јанишевић Радота (5)
Мовашић Милосав (6)
Мунимагарац Вујо (23), Мунимагарац Видо (8), Мунимагарац Вујин (5), Мунимагарац Радојица (9)
Масловара Илија
Новаковић Петар (9)
Опачић Радојица (9)
Пајић Петко
Поповић Алекса (8), Поповић Максим (10)
Петровић Максим (12), Петровић Јанко (33)
Перић Јован (12)
Половина Стоја удова
Радуловић Тадија (10)
Радић Раде (26), Радић Радојица (26)
Радуловић Илија (11)
Русић Милан (8), Русић Радојица (12), Русић Јован (11), Русић Вучета (10), Русић Радивој (9)
Ракић Марко (9)
Шимић сердар Иван (6)
Сладојевић Јован (14)
Шево Радосав (11)
Шевић Петар (13), Шевић Петар (8), Шевић Јанко (15)
Савић Радосав (12), Савић Симо (6), Савић Вујасин (8)
Шкорић Јуко (8)
Шакановић Сава (15)
Старчевић Јанко (6), Старчевић Ненко (6)
Торбица Радивој (26), Торбица Бајо (9), Торбица Максим (12), Торбица Вујо (5)
Војводић Војин (12)
Зорић харамбаша Стипан (17), Зорић Вучен Велић (14), Зорић Васил пок. Луке (10), Зорић Веселин пок. Мијаила, Зорић Јанко пок. Луке (9), Зорић Вучен пок. Вује (9), Зорић Лазо звани Голуб (15)
Зарач Новак (9)
Зугел Радан (4)

Прошле године је обележено 400 година постојања цркве Св. Ђурђа у Плавну.
Овако је изгледала позивница Плавањцима од стране Завичајног Друштва "Плавно" да дођу у Плавно на Спасовдан (слава Плавна) и присуствују обележавању 4 века постојања цркве.

 

[Krishna]

Допуна за овај млетачки попис Плавна из 1735/36. Приликом писања изоставио сам два презимена.
Груборовић Јанко (12), Груборовић Цвијо (16), Груборовић Максим (8)
Грабо Марко (8)

Презиме Груборовић је касније прешло у Грубор. Презимена Грабо није било у Плавну у задња 2 века, или су изумрли, или су се иселили или је презиме прешло у неко друго.

У плавањском засеоку Груборима хрватске снаге су у Августу 1995 убиле 6 српских цивила старости од 41 до 90 година, детаљније https://banija.rs/novosti/5718-pokolj-u-selu-grubori.html

Иначе за време и након хрватске злочиначке акције "Олуја" у Плавну је убијено 34 цивила, од тога 33 српске националности и један муслиман.
Списак погинулих Плавањаца за време и након хрватске злочиначке акције "Олуја"
1 Алфиревић Душана Војин, рођ. 1955
2 Бојанић Милоша Лука, рођ. 1918
3 Бурсаћ Саве Петар, рођ. 1925
4 Цвијановић Спасеније Јока, рођ. 1902
5 Драгишић Милка (жена Лазе), рођ. 1926
6 Драгишић Јована Лазо, рођ. 1919
7 Дубајић Симе Лазо, рођ. 1920
8 Ђурић Илије Сава, рођ. 1942
9 Грубор Дамјана Јово, рођ. 1922
10 Грубор Јове Јован, рођ. 1930
11 Грубор Симе Марија, рођ. 1905
12 Грубор Стеве Милица, рођ. 1941
13 Грубор Марка Милош, рођ. 1915
14 Грмуша Тривуна Анђа, рођ. 1950
15 Јовичић Тодора Сава, рођ. 1952
16 Карановић Луке Ђуро, рођ. 1954
17 Пајић Кузман, рођ. 1899
18 Перић Глише Петар, рођ. 1924
19 Родић Петра Бранко, рођ. 1930
20 Русић Анђелка, рођ. 1952
21 Русић Симе Анђа, рођ. 1904
22 Русић Николе Свето, рођ. 1961
23 Савић Дане Тодор, рођ. 1908
24 Савић Јована Лазо, рођ. 1947
25 Шимић Петра Бранко, рођ. 1949
26 Тинтор Милоша Војин, рођ. 1952
27 Торбица Јована Душан, рођ. 1944
28 Видовић Душана Стеван, рођ. 1939
29 Вујиновић Марија, рођ. 1910
30 Вујиновић Мате Марта, рођ. 1955
31 Сљепчевић Ремзо, рођ. 1947 (из Пљеваља)
32 Дубајић Ђурђа Никола, рођ. 1930 (води се као нестао)
33 Бурсаћ Јован
34 Карановић Јово, рођ. 1923

 

[Krishna]

Од 12:19 Душан Поповић из Бискупије код Книна прича о судбини свог дида чувеног Онисима Поповића.

https://srbi.hr/zaboravljeni-popovica-dvori/

 

[Krishna]

Српско Врличко коло које хрватски клептомани покушавају да отму као што покушавају да отму и Чуваре Христовог Гроба.

 

[snouden]

[/QUOTE]

Српско Врличко коло које хрватски клептомани покушавају да отму као што покушавају да отму и Чуваре Христовог Гроба.

pa zašto ne. to je baština njihovih didova. dok su njihovi didovi bili pravoslavci okupljali su se u pravoslavnim crkvama i svetkovali dužnost čuvara groba kristova.

svetkovali bi oni u katoličkoj bogomoljki ali takvih bogomoljki tamo u tursko vrime nije bilo...

 

[Holy1]

Veliki pozdrav!

Da li postoje kakvi spisi ili popisi za selo Dobropoljci iz perioda 1735/1736. god. Imam defter iz 1831, moju porodičnu zadrugu, piše Filip (rođ 1786) i Stojan (rođ. 1799) od oca Cvije. Sad ja predpostavljam da je Cvijo rođen negde oko 1750 god. pošto na tom popisu ne piše.. Kada bih saznao kada je on rođen i ime njegovog pokojnog oca, znao bi koji smo na Mletačkom popisu iz 1709 god. (na tom popisu imaju tri kuće Dobrića u našem selu) tako bih mogao da dovedem u vezu i proniknem svoje korene još dublje. To mi je velika želja. I voleo bih da saznam odkud smo mi Dobrići došli u Dalmaciju i kada.
Molim za pomoć. Vidim da ovde ima dosta umnih ljudi..

 

[Krishna]

Veliki pozdrav!

Da li postoje kakvi spisi ili popisi za selo Dobropoljci iz perioda 1735/1736. god. Imam defter iz 1831, moju porodičnu zadrugu, piše Filip (rođ 1786) i Stojan (rođ. 1799) od oca Cvije. Sad ja predpostavljam da je Cvijo rođen negde oko 1750 god. pošto na tom popisu ne piše.. Kada bih saznao kada je on rođen i ime njegovog pokojnog oca, znao bi koji smo na Mletačkom popisu iz 1709 god. (na tom popisu imaju tri kuće Dobrića u našem selu) tako bih mogao da dovedem u vezu i proniknem svoje korene još dublje. To mi je velika želja. I voleo bih da saznam odkud smo mi Dobrići došli u Dalmaciju i kada.
Molim za pomoć. Vidim da ovde ima dosta umnih ljudi..

O Dobrićima iz Dobropoljaca iz knjige Aleksandra Bačka "Porodice Dalmatinskih Srba."

 

[Krishna]

pa zašto ne. to je baština njihovih didova. dok su njihovi didovi bili pravoslavci okupljali su se u pravoslavnim crkvama i svetkovali dužnost čuvara groba kristova.

svetkovali bi oni u katoličkoj bogomoljki ali takvih bogomoljki tamo u tursko vrime nije bilo...
[/QUOTE]

Pravoslavna crkva Sv. Nikole u Vrlici je podignuta 1618, a katolička tek 1898. Pametnom dosta.

Katolici iz drniškog i vrličkog kraja su najkasnije pokatoličeni u Dalmaciji.

 

[Holy1]

Hvala ti, to sam pročitao prošle godine. Odakle ti taj popis iz 1735/6? Ima li tamo selo Dobropoljci? Da li neko ima išta vezano za ovo mesto tokom 18 veka?

 

[Krishna]

Hvala ti, to sam pročitao prošle godine. Odakle ti taj popis iz 1735/6? Ima li tamo selo Dobropoljci? Da li neko ima išta vezano za ovo mesto tokom 18 veka?

Iz zadarskog arhiva je. Naša ga je jedan moj rođak koji je istoričar.
Ako budeš iša u Zadar svratiti do arhiva i pogledaj za Dobropoljce.

 

[Bratstvo Celebic]

pa zašto ne. to je baština njihovih didova. dok su njihovi didovi bili pravoslavci okupljali su se u pravoslavnim crkvama i svetkovali dužnost čuvara groba kristova.

svetkovali bi oni u katoličkoj bogomoljki ali takvih bogomoljki tamo u tursko vrime nije bilo...

Pravoslavna crkva Sv. Nikole u Vrlici je podignuta 1618, a katolička tek 1898. Pametnom dosta.

Katolici iz drniškog i vrličkog kraja su najkasnije pokatoličeni u Dalmaciji.
[/QUOTE]

U ime Oca i Sina i Duha Svetoga

Fra Filip Grabovac 1697-1749, rodjeni Vrlicanin.

 

[Krishna]

Pravoslavna crkva Sv. Nikole u Vrlici je podignuta 1618, a katolička tek 1898. Pametnom dosta.

Katolici iz drniškog i vrličkog kraja su najkasnije pokatoličeni u Dalmaciji.

U ime Oca i Sina i Duha Svetoga

Fra Filip Grabovac 1697-1749, rodjeni Vrlicanin.
[/QUOTE]

Najjači talas pokatokičavanja u Dalmaciji je bio 1680-ih i 1690-ih godina. Ćaća od Fra Filipa Grabovac je vrv. bio pravoslavac.
Prezime Grabovac postoji i kod pravoslavnih Srba a ne samo kod katoličkih https://www.poreklo.rs/2012/02/15/grabovac/

 

[Берекин]

 

[Берекин]

 

[Берекин]

 

[Берекин]

 

[Берекин]

 

[Берекин]

 

[Берекин]

 

[Акај]

Који је ово крај?

 

[Акај]

 

[Holy1]

Pogledajte prilog 580419

Mačkov kamen?

 

[Берекин]

Mačkov kamen?

Островчани га зову Градина, а Мачци (презиме Мачак, има их неколико породица) Мачков камен.