СРБИ ТУРСКЕ ВЕРЕ
Још прије, него што погибе Бајазит, умрије 1561.
Рустем-паша, велики везир (Србин), и на његово мјесто дође
Семиз-Али-паша Прачанин. Сад за другога везира царства дође
Мехмед-Соколовић, а на мјесто његово постави султан
Пертев-пашу Херцеговца. На тај начин опет заузеше три прва мјеста у царству Срби.
За њима иде послије читав ред Срба, који бијаху на најглавнијим положајима царства. У овоме се јасно види, колики је био утицај српског племена у Турском Царству за владе Сулејмана Великог, а особито пред крај његове владе. То није чудо.
Сви знаменити Срби на положајима помагаху своје сународнике, а особито
Рустем-паша Опуковић. Овај, нагомилавши силно благо, помагаше на сваком кораку своју браћу, ма из које области они били. Тако на примјер као адмирали, послије Хеиредина Барбаросе, бијаху ови Срби:
Мехмед Соколовић, Синан-паша Опуковић, брат Рустемов, и Пијале-паша(рођен у околини Београда 1530.г.); као велики везири другога и трећега реда:
Мустафа-паша, Семиз-Али-паша, Мехмед Соколовић, Пертев-паша, Мустафа Црногорац итд. Да поменем још и ове знамените Србе:
Мустафа-пашу Соколовића, намјесника Босне,па послије Будима, Хасана Предојевића, намјесника у Темишвару итд.
ДВА БРАТА - ПАТРИЈАРХ И ВЕЗИР
Обадва их је први пут обасјало сунце у српскијем горама, на обали Аима и близу Вишеграда. Оба су васпитани у Миљешеви. И ако их раздвајаше вјера и положај, спајаше их крв, везиваше их мајчино млијеко и диван матерински језик. Оба су одгајани у дјетињству заноснијем казивањем народнијех пјесама и приповједака, које су пуне славе о прошлости и величини Србиновој. А они су, и Макарије и Мехмед, одрасли у крилу оне српске области, гдје се најживље пјева српска пјесма, гдје је највише остатака из српске прошлости. Најпослије, њих везиваше љубав према народу, из којега су поникли. Оба брата не само да бијаху Срби, већ и осјећаху српски.
1513..
Дође вријеме купљења данка у крви, а манастир Миљешева можда је био и мјесто, гдје је Турчин порезник одабирао дјецу, да води Једренету и Цариграду. И Бајо, мада имађаше већ преко шеснаест година, би одведен из манастира... ...највјеровније је да је Соколовић ушао у број оне покупљене дјеце из Херцеговине, кад је оно херцеговачки санџак-бег Скендер Орносовић добио заповијест из Цариграда, мјесеца септембра 1513- године, да по Босни и Херцеговини покупи 1000 аџами-оглана (нејаке дјеце) и одведе у сараје.
1562.
И Цариград је 17. августа 1562. године видјео ријетку светковину. Султан Сулејман већ је остарио:...., већ старац сиједијех власи, удаваше три унуке своје за три велика и знаменита човјека царства својега.
Двије унуке удаваше једнога истога дана за два Србина мусломана. Старију, шеснаестогодишњу Есмахану, узимаше
Мехмед Соколовић, а другу Гевру,
адмирал турске морнарице Пијале-паша.
Светковином око свадбе и спремом обе невјесте руководила је њихова тетка, љепотица Мирма, млада удовица Рустем-пашина(Србин такође), кћерка Сулејманова. Трећу унуку, ћерку убијенога Мустафе, удаде Сулејман за агу јаничарскога Абдул-Керима.
1557.
Те године обнови пећки патријаршијски пријесто
Макарије Први,(данас светац) за кога се тачно зна да је био најближи крвни сродник Мехмеду Соколовићу. ... Смиреном духовнику Макарије, брату знаменитог Мехмеда Соколовића, бијаше досадило насиље обијеснијех грчкијех владика. Он се стараше да стресе бар ову напаст с народа српскога.
И једнога дана 1557. године састадоше се у Цариграду два рођака најближа по крви, два брата, у палати Мехмеда Соколовића. Од браће једно је Мехмед, силан и богат, други везир царства, добар мусломанин, а још бољи слуга силнога султана Сулејмана Великога; други је Макарије, смирени духовник, по свој прилици игуман манастира Хиландара, добар хришћанин и одани слуга српске цркве и српскога народа.
Оба брата, синови старе српске властеоске породице Соколовића, из старе покрајине Рашке.
Патријарх Макарије је од султана добио све повластице које је имао цариградски патријарх: управљање црквеном имовином, наплаћивање црквених дажбина, наслеђивање имовине оних који су умрли без наследника, потврђивање правила свих еснафских организација, суђење у брачним споровима и предметима кривичне природе.
За време патријарха Макарија обновљени су манастири Бања код Прибоја, Грачаница, Студеница, Пећка патријаршија, Будисавци на Косову. У манастирима је оживела иконописачка, златарска и преписивачка деталност. Уметности, књижевност и целокупна српска култура доживљавају тада својеврсну ренесансу.
Помоћ Мехмедова Макарију и српском народу очигледна је, но Мехмед Соколовић не би задовољан само тим. Он је помагао 1574. године, те је
његов синовац, коме не знамо имена, постављен 30. августа за архијепископа у Охриду. О томе је Стеван Герлах оставио забиљешку...
1565.
Крајем 1565. и почетком 1566. године бијаху затегнути односи између њемачког цара Максимилијана II и Сулејмана. Посланик царев тражаше од султана да се врате неки освојени градови, што их освоји
Гази-Хасан-паша Предојевић, такођер Србин мусломан ..
СИНОВЦИ
1570.
Осим овога сјеђаше у Хуму (Херцеговини) још за живота патријарха Макарија 1570, на митрополитској столици
синовац му Антоније. Како овај Антоније бијаше синовац Макарију, то би онда, према овоме, био синовац и Мехмеду Соколовићу. А то се види и по томе, што кад умрије Макарије 23. октобра 1574. године, за патријарха дође му баш овај синовац Антоније. Мехмед је подржавао своје сроднике мусломане, а према ономе што је чинио брату, види се, да је помагао и сроднике хришћане. На основу тога мислим, да је помоћу Мехмедову дошао и Антоније на патријаршијску столицу.
1575. године видимо као
патријарха Герасима.Овај Герасим такођер је синовац Мехмеда Соколовића и Макарија, бившег патријарха...
1579.
Баш на дан своје смрти, Мехмед Соколовић сјеђаше у својој палати тужан и мрачан. Да би растјерао суморне мисли, да би се разгалио, дозва свога коњушара Хасан-бега, да му чита Бој на Косову. Његове су мисли тада блудиле врло далеко. Сјећао се и мјеста рођења, и народа из чије је средине поникао. И кад му Хасан-бег прочита како је Мурат I пао од ножа Милоша Обилића, Соколовић клече и стаде се молити Алаху. Свршивши молитву, рече: "Нека да Бог, да и мене тако нестане са овога свијета."..Тако и би.
Много детаљније у kњизи "ЗНАМЕНИТИ СРБИ МУСЛИМАНИ" Миленка М. ВУКИЋЕВИЋА,(Српска књижевна задруга,1906.)
П.С.Такође је из породице Соколовић Ферхад – бег Соколовић, босански бег од (1573 - 1588), познат данас по бањалучкој задужбини- џамији која се по његовом имену зове Ферхадија.
