Сербски времеплов

[Сребрена]

Farbanje jaja na Veligdan na "srpski način"

Evo prilike da se na današnji dan- Vaskrs, nekad zvan Veligdan (Veliki dan) podsetimo stare tradicije lužičkih i balkanskih Srba..

Ukrašavanje uskršnjih jaja voskom, tradicija Lužičkih Srba u regionu Šprevald i Lauzic zabeležena od 17. veka, danas polako pada u zaborav..
Krugovi predstavljaju Sunce, sunčevu svetlost.. trouglove simbolišu vučje zube što bi trebalo da otera zlo... Trougao, takođe, predstavlja i oca, majku i dete..... različiti oblici zvezda, takozvana ‘gvizdicka'. Postoji veliki broj motiva zvezda, kao i cveća.... Crta se i točak odnosno, kako to kažu đermanijski Srbi- ‘kolarsko'.

Kod nas
Smatra se da su jaja prvobitno bojena samo u crvenu boju. .. Jaje koje je prvo obojeno nazivalo se čuvarkuća ili čuvar i njemu se pridavao poseban značaj. Crvena jaja su se dobijala bojenjem u biljci broću, šljivovoj kori, cvekli ili boji varzilu. Smeđa boje se dobijala kuvanjem u lukovini, a zelena u spanaću ili mladom žitu. Žuta boja se dobijala pomoću mlečike, sase ili šafrana.
Pored bojenja, korišćene su i razne tehnike šaranja jaja... Batik- šaranje uz pomoć tečnog voska ... pričvršćivanjem listova ili cvetova za ljusku pre bojenja.... pomoću lampe i pera...nanošenjem kiseline koja je ostavljala svetlije tragove ili grebanjem oštrim predmetom...nalepljivanjem šljokica, traka i drugih ukrasa, slamom..

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,1452170,00.html
http://www.nadlanu.com/Dynamic/Novosti,intCategoryID,134,intItemID,126208.html
http://www.lepotaizdravlje.rs/vesti//simboli_na_jajima_za_teranje_zla_iz_kuće/4440

Nisam siguran ali mislim da je Despina bila zena vojvode Mirce a sestra carice milice proveri.

Ne bih da sumnjam u podatke SPC, okovratnik oni čuvaju u svom Muzeju, odakle sam prenela i tekst i fotografiju
http://www.spc.rs/Muzej/Tekstil/tekstil.html
http://www.spc.rs/Muzej/index.html

 

[Сребрена]

Moguće je da je prvi most preko Save onaj koji istoričar Zosim (5. vek) pominje u napisima o Singidunumu..pominje se na mreži.
На Сави ћуприја

“Kad je Bog stvorio ovaj deo sveta, verovatno je dopustio Savi da sama odluči kako će se uliti u Dunav i tako okončati putovanje, a svoje vode posvetiti glavnoj evropskoj reci”...

Град на три реке
Na levoj obali Save, do pre pola veka postojala su samo stara fosilna korita, a osim Dunava, ove dve beogradske reke imale su još jednu komšinicu “Dunavski bah”, koji se ulivao u Ušće, kad je na ovoj obali bilo i utvrđenje u doba austrijske okupacije u 18. veku...

Ћуприја на ћуприји и поред ћуприје и на ћуприји
Stari deo prestonice je ka levoj obali Save često kretao pontonskim mostovima, a 1884. podignut je prvi železnički most,, 462 metra dug i 7.200 tona težak.

Železnički most u Beogradu, najstarija ćuprija prestonice, srušen je četiri puta, od toga dva puta na brodove na kojima su se nalazili vojnici...Prvi put je srušen u Prvom svetskom ratu. Austrougari su sa novobeogradske strane pokušavali da uđu u Beograd i to vozom odnosno kompozicijom koju gura lokomotiva. U tom momentu branioci Beograda miniraju....

Ukras predratnog Beograda bio je most kralja Aleksandra podignut 1934., a preko njega je prešao i prvi tramvaj za Zemun 1935.

Car Dušan i Kralj Petar Oslobodilac

Spojler

Sa obe strane mosta Ivan Meštrović je hteo da naprvi gigantske skulpture.
... četiri konjanika, dva na jednom pilonu sa obe strane mosta. Ovi konjanici je trebalo da budu Car Dušan i kraljevi Petar I Karađorđević, Tomislav i Trvtko.Visina stubova na kojima bi se nalazili konjanici bi bila 22 metra što bi značilo da bi sa dodatom visinom samih pilona konjanici bili na visini 45 metara od zemlje.

...Međutim, on je mnogo naplaćivao gradu i državi, tako da je tražio iznos veći nego kojim bi mogla da se napravi tramvajska pruga do Zemuna i nazad.

Most kralja Aleksandra Karađorđevića je premostio Savu 1934. godine oslonjen na dva armirano-betonska stuba u srpsko-vizantinskom stilu, dok su čelična užad držala celokupnu konstrukciju. .... u tadašnjoj beogradskoj varoši koji je imao 300.000 stanovnika taj most bio senzacija.

Kao test izdržljivosti preko mosta je nakon izgradnje prešlo deset kamiona - cisterni, a zatim i 700 konjanika.

Tada je poznati stručnjak iz Švajcarske Mirko Roš, inače poreklom iz Srbije, došao da izmeri otpornost mosta dok most prelazi 700 konjanika. Posle te "tutnjave" konjanika osciliranje mosta je bilo 13 centimetara, što se pokazalo kao dobar rezultat.

Delimično je srušen tokom Hitlerovog bombardovanja 1941. godine, a potpuno uništen u američkom bombardovanju Beograda 1944. godine.

Na temeljima ovog mosta i danas ponosno stoji i spaja stari i novi Beograd, Brankov most.
http://www.ekapija.com/website/sr/page/312071
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/190734/Pocetak-na-mestu-hotela-Kontinental
http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2009/05/27/beogradski-mostovi
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?p=29673164
http://unkool.wordpress.com/2009/05/24/vizijebeograda/

 

[Сребрена]

„Драме нам дајте – нове, изворне драме! Та сваки вам догађај из старе, нове и најновије повеснице довољно материје даје какве ни Шекспир није имао када је безсмртна дела своја писао! Ено вам златна и крвава времена Немањића, ено вам сјајнобледа епоха српских деспота, ено вам јуначког гнезда Црне Горе, ено вам Црног Ђорђа и Мишарског поља! (...) Пишите драме, тако вам Бога!”


Театар у Срба

Током средњег века разноразне путујуће дружине су забављале Срба- неки штури записи помињу их као скомрахе, праскалнике, жонглере итд....
http://www.scribd.com/doc/52753628/Pocetak-pozorista-u-Srbiji

Краљевско српско
Сава Тодоровић, редитељ и члан Краљевског Српског Народног Позоришта (1862-1935)

Збирка позоришних плаката
http://scc.digital.nb.rs/collection/pozorisni


Српско народно у Новом Саду
Godinе 1861., na sednici Srpske čitaonice u Novom Sadu, kojom je predsedavao Svetozar Miletić, osnovan je prvi profesionalni teatar pod imenom Srpsko narodno pozorište.Za prvog upravnika SNP-a je postavljen Jovan Đorđević, a nalazilo se u zgradi koju je tzv. »pozorištu Dunđerskih« u dvorištu sadašnjeg hotela »Vojvodina« u centru Novog Sada.

Tu se nalazilo do 1928., kada zgrada strada u požaru.
U periodu od nastanka do Drugog svetskog rata, pozorište je menjalo svoje ime: »Leteće diletantsko pozorište«, »Novosadsko-osječko pozorište«, »Dunđersko pozorište«, »Narodno pozorište Dunavske banovine«...

Vremenom je izrasla grupa velikana glumišta: Dimitrije Ružić, Draginja Ružić, Laza Telečki, Miša Dimitrijević, Ilija Stanojević, Dimitrije Spasić, Draga Spasić, Milka Grgurova, a među njima i najveći umetnik srpskog glumišta, čarobnjak koji je na pozornici mogao sve, Pera Dobrinović, čiji se i spomenik, uz spomenik Jovana Sterije Popovića, nalazi ispred nove zgrade SNP-a.

Осим драма, комедије и опере, Српско народно позориште изводило је и оперете и такозване народне комаде с певањем. Ове последње две врсте представа обично су највише пуниле сале. Од глумаца који су желели да буду примљени у позориште очекивало се и да знају да лепо певају. Посебном тачком у уговору било је предвиђено да сви глумци морају да наступају у позоришном хору и од овога нису биле изузете ни највеће звезде. Занимљиво је да се у то време дешавало да жене глуме мушке улоге. Забележено је да је једна од најомиљенијих глумица свог времена Милка Марковић 1886. године наступила у чак четири мушке улоге! Њена једина права ривалка била је Драга Спасић, школована певачица.

Попова деца
У првој постави глумаца Српског народног позоришта обрело се шесторо деце и четворица зетова Лукиних! Половина читавог глумишта!Међу децом свештеника Луке Поповића из Врањева који су се посветили глуми, најдаровитија је била Драгиња Ружић, удата за колегу Димитрија Ружића.

Spojler

Zapisi o njoj govore da je bila žena neobične lepote, snažnog temperamenta i visoke inteligencije. » .. . tako pevati, srpski pevati kao Ružićka, niti je ko umeo u nas, niti ume i danas«. ... Ona je u svakom žanru postigla vrlo visok umetnički nivo...U njoj se ogledao onaj skromni, stari srpski duh, »koji bez razmetljivosti i podlosti prirodnim, živim bojama crta i ismeva satiričke slike naših slabosti i budalaština zaodeva ih dobroćudnošću, bodljikavom šalom i pikantnim peckanjem«...
»Ona je umela udahnuti onaj pravi, životvoreni duh umetnošću svojom: ona je vernim, istinitim prikazom najrazličitijih karaktera, bilo to komičnih, bilo tragičnih, dokazala da se i naše glumačke snage mogu takmičiti s velikim glumcima drugih naroda«.

Savremeni kritičari je ocenjuju kao veliku umetnicu evropske umetničke vrednosti. Za nju Jovan Grčić piše: »silna carica u carstvu srpske Talije«.
Svrstavaju je u umetnicu najvišeg evropskog nivoa.

Kompozitor Isidor Bajić, komponovao je za njenu poslednju predstavu Oproštajni pozdrav Draginji Ružić. Pesnik Vladislav Kaćanski je, kako kažu, ispevao svoju najbolju ljubavnu pesmu još 1886. prilikom Draginjinog dvadesetpetogodišnjeg jubilejа

Spojler

Tvrdi se da to nisu bile samo prigodne reči iz čiste kanvencionalnosti napisane, jer iz njih izbija iskreni zanos zaljubljenog pesnika:

»Oh, ta sklopi oko crno,
pokri lice milokrvno,
sakri tvoju belu grud!

Ta ako ih lud primeti,
lud će da se opameti
a pametan — staće lud.

Zato skrivaj rujno lice,
bež', lepoto, bež' mi s puta

Duša mi je zmija ljuta,
zmaj ognjeni moje srce —
pa se bojim, čedo moje,
izešće te ovo dvoje!«

http://www.novibechej.com/index.php...ena-popovic-prva-srpska-profesionalna-glumica
http://www.pmv.org.rs/gradja/fotografije.html


http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/Радио+Београд+1/800952/Гости+из+прошлости.html?email=yes
http://sr.wikipedia.org/wiki/Пера_Добриновић
http://sh.wikipedia.org/wiki/Srpsko_narodno_pozorište
http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/drame-nam-daјte-tako-vam-boga


Народно у Београду
Godine 1868., SNP gostuje u Beograd. Knez Mihajlo, oduševljen novosadskim glumcima, poziva Jovana Đorđevića da i u Srbiji osnuje stalno pozorište. Prihvatajući poziv kao čast i izazov, upravnik sa sobom odvodi i polovinu novosadskog ansambla i sedam godina posle nastanka SNP-a, u Beogradu se osniva Narodno pozorište.

 

[kaai79]

Jedan od najbogatijih ljudi srpskog porekla u istoriji a u odnosu na vreme u koje je ziveo je bio definitivno Bajo Sokolovic Poznat kao Mehmed Pasa Sokolovic.
Sokolovic bjese vrlo bogat covjek. Sa svijeh krajeva carstva teklo je silno blago u riznicu Sokolovicevu. Zlato i srebro,drago kamewe i nakiti, skupocjene materije i tkiva, kowi i robovi itd, – sve to slivase se u riznicu ovoga znamenitog Srbina XVI vijeka. Njegovo bogatstvo u gotovu, u dobrima, u kiriji,vodenicama i kupatilima iznosise oko 1573. godine na 18,000.000 dukata. Kao veliki vezir primase dnevno 20 dukata u gotovom novcu. Osim toga njegovo se bogatstvo uvecavase i darovima, koji se davahu velikom veziru svakom prilikom pri kakvom novom naimenovawu vezira,
beglerbega ili kapudan-pase. Ko dolazase za vezira, placase kao dar velikom veziru 50-60.000 dukata; ako li ko dolazase za beglerbega ili namjesnika koje oblasti, onda idjase velikom veziru od 15-20, 30-40.000 dukata. Pasa od Kaira, na primjer Mohamed, kao poklon davase Mehmedu godisnje 100.000 dukata. Tome treba dodati jos i darove pojedinijeh jevropskijeh dvorova u novcu i stvarima, pa se tek tada moze stvoriti slika o bogatstvu ovoga znamenitog vezira.

 

[kaai79]

Први сателитски пренос видео сигнала 1963. између Европе и Северне Америке садржао је слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европљана према Американцима. Нешто касније, исти сигнал је био послат у свемир према могућим ванземаљским облицима живота. Бели анђео је одабран и за ову прилику јер је постао широм света препознат као симбол свеколиког мира.
Бели анђео је део композиције Мироносице на Христовом гробу из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве и спада у најпознатије фреске Србије али се убраја и у велике домете европског сликарства. Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века.

 

[Сребрена]

Театар у Срба
Током средњег века разноразне путујуће дружине су забављале Срба- неки штури записи помињу их као скомрахе, праскалнике, жонглере итд....
http://www.scribd.com/doc/52753628/Pocetak-pozorista-u-Srbiji

Познато је још да је
*у 13.веку скомрахово позориште приређивано на улици, где је окупљени свет по свакојаком невремену до краја гледао и слушао песме и шале
*У 14.веку (На фресци Ругање Христу, сликаној између 1317. и 1318. године у манастиру Старо Нагоричино, задужбини краља Милутина) у првом плану виде се три особе с дугим рукавима и неколике с необичним инструментима.
*У 15.веку су владари Србије размењивали своје музичке и забављачке дружине са дубровачким (музичке, пантомимске и лакрдијашке вештине и егзибиције)
*Почетком 16. века, потурчени великаш Али-бег Павловић, несумњиво српског порекла, послао је у Дубровник своју позоришну дружину којом је управљао Србин Радоје Вукосалић (из пропратног писма упућеног Дубровчанима може се закључити да је Вукосалић први познати српски глумац - управник путујуће позоришне дружине)

*1734. изведена је (прва?) нововремена српска представа у Сремским Карловцима, Траедокомедија Мануила Козачинског (1699-1755), којом почиње и новија драмска књижевност у Срба.

У основу својих 13 чинова Трагедокомедије украјински писац ставља један од најдраматичнијих догађаја у историји српског народа - легенду о последњем српском цару Урошу...Зато се већ у наслову драме, ако је веровати појединим списима изгубљеног оригинала, наглашава да је то дело “тужна прича о смрти последњега цара Српскога и о погибији Царства Српског”. Монолог Стефана Првовенчаног на почетку драме такође је усмерен на оно што ће бити у финалу: говорећи о српским владарима, славним и моћним, аутор кроз лик Стефана упућује на то да владари “сии вси нашой крове причастници бяху”. У финалу аутор ће подвући да је настављач пресечене лозе онај ко брине о Србији, радећи за њено добро...Завршни, тринаести чин, представља заправо одговор на питање шта треба да раде Срби да би спасили своју домовину и ко ће их у томе предводити. Аутор га изводи у барокном панегиризму из одговарајуће алегорије.

* 1813: Крешталица Јоакима Вујића (1772-1847), сачињена према делу Аугуста Коцебуа.

U Kragujevcu se prve pozorišne predstave pominju 1825. godine. Pripremao ih je i izvodio učitelj Đorđe Evgenijević sa đacima. Prilikom svog dolaska u Kragujevac u njima je učestvovao i Joakim Vujić

*1835-1836 ради Књажеско-србски театар Милоша Обреновићау Крагујевцу у којем је Јоаким Вујић директор, драматург, редитељ, главни глумац, преводилац и адаптер драмских дела. Због своје театарске активности, Јоаким Вујић заслужио је помало патетичну титулу "отац српског позоришта".

http://dc202.***********/img/NTTKQqOc/Joakim_Vujic_-_Putasestvje_po_.pdf

http://www.kupindo.com/Kragujevac-1926_slika_O_224012.jpg

Prve predstave održane su u vreme zasedanja Sretenjske skupštine od 2. do 4. februara 1835. godine, kada su prikazani Vujićevi komadi uz muziku koju je komponovao Jožef Šlezinger. Za tri dana izvedene su četiri predstave: Fernando i Jarika, La Peruz, Bedni stihotvorac i Begunac. Pozorišnu publiku sačinjavali su Knez sa porodicom, činovnici i pozvani gosti, kao i poslanici u vreme skupštinskih zasedanja. Na Sretenje Gospodnje, 15. februara 1835. godine (2. februara, po Julijanskom kalendaru) prikazao je Joakim Vujić svoj pozorišni komad Fernando i Jarika, prema delu Karla Ekartshauzena.

Сцена и дворана Соколског дома у Крагујевцу

У области драмске књижевности, после Вујићевих прерада и "посрба", у трећој деценији 19. столећа долази до стварања изворне српске драме. На њеним почецима стоје три имена: Јован Стерија Поповић, Стефан Стефановић и Лазар Лазаревић. Рано умрли Стефан Стефановић (1805-1826) написао је прву српску трагедију Смрт Уроша V (1825), дело у којем, и поред почетничких невештина, има снажних драмских акцената, истинског трагичног осећања, смисла за мешање трагичног или комичног, чему се учио код Шекспира, тако да се оно и данас изводи. Лазар Лазаревић (1805-1846) написао је историјску мелодраму Владимир и Косара и комедију Пријатељи (обе 1829).Међу Стеријиним бројним драмама издвајају се Смрт Стефана Дечанског (1841), Владислав (1842) и Лахан (1842), а међу комедијама Лажа и паралажа (1830), Тврдица или Кир Јања (1837)и Покондирена тиква (1838)

*1838. године у Новом Саду наступа професионална позоришна група у Новом Саду Летеће дилетантско позориште, које је до 1841. давало представе у Новом Саду, Земуну, Панчеву и Загребу да би се фебруара 1842. године утопило у Театар на Ђумруку у Београду чинећи га професионалним.

*1840. Атанасије Николић оди позориште у Крагујевцу, после Вујића...а са пресељењем престонице у Београд 1841. сели се и Николић са глумцима да би наставили рад у театру на Ђумруку....Стеријином трагедијом "Смрт Стефана Дечанског" отвара се 4. децембра 1841. године у Београду "Театар на ђумруку"

Поглед на Ђумрукану са залеђене Саве 1852.г.

*1847 поред Ђумрук- позоришта ради и позориште у Београду "Театар код јелена" ..
Najstariji i prvi pravi Hotel u Beogradu "Kod Jelena" 1898.godine ...nalazio se u okolini Saborne crkve....

Prva predstava, „Đurađ Branković“ Karolja Obernjaka, održana je (po novom kalendaru) 22. novembra 1868. u gostionici „Kod engleske kraljice“, koja je sledećih godinu dana bila privremeni dom našeg Pozorišta.

Ova kafana se nalazila na placu koji je na jednoj strani izlazio na Maršala Birjuzova (nekada Kosmajsku) ulicu 51, a na drugoj na Pop-Lukinu 7.

Из исте године сачувано је овлашћење Николи Ђурковићу да у Београду може давати "српска представљенија"

... predstave su igrane u magacinu Carinarnice (Teatar na Đumruku), u salama hotela (Teatar „Kod jelena“), u Kneževoj pivari, u kafanama („Kod Krune“ i „Kod engleske kraljice“). .Za novu zgradu Vlada Kneževine Srbije je dala 2.000 dukata i poklonila zemljište na Zelenom vencu od 228 kvadratnih metara, sam knez Aleksandar Karađorđević priložio je 1.000 dukata i 80 kubnih hvati kamena, Miša Anastasijević je dao 500 dukata...

Stara zgrada na Zelenom vencu i nova kod Stambol-kapije

http://www.mpus.org.rs/mpus/?stranica=arhiv
http://www.narodnopozoriste.co.rs/index.php?id=497

Репертоарима српских позоришта све до краја 19. века преовлађују два основна вида драмских дела: историје драме и трагедије којима је подстицано народносно осећање и пробуђена историјска свест Срба.. те ведри сеоски комади из народног живота "с певањем".

*1869.U Beogradu-gradu od 25000 stanovnika, pozorišna sala ima oko 800 mesta! Prva predstava u novom zdanju je održana 30. oktobra - ’Posmrtna slava kneza Mihaila’, slika iz narodnog života Đorđa Maletića,

... Iz jedne sačuvane plakate – pozivnice štampane na svili vidi se da su u komadu učestvovali skoro svi članovi Narodnog pozorišta: Milka Grgurova, Marija Jelenska, Julka Jovanovićka, Mara Grgurova, Ljubica Kolarevićka, Adam Mandrović, Nestor Nedeljković, Toša Marković, Aleksa Savić i kao početnik Toša Jovanović...... Ova predstava ostavila je snažan utisak na publiku, naročito kada je predstavljač, maskiran i obučen kao knez Mihailo, prešao na konju preko pozornice...

http://rastko.rs/isk/isk_18_c.html
http://rastko.rs/knjizevnost/jderetic_knjiz/jderetic-knjiz_06_c.html
http://rastko.rs/rastko-ukr/au/pascenko_kozacinski.html
http://www.rastko.rs/drama/aujes-joakim.html
http://joakimvujic.com/about.php
http://www.bibliotekaherceg-novi.org.rs/PDF/Boka_26/01_ALOJZ_UJEC.pdf

1841. Smederevo
http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/07/article-12.html

1862.године у Лужици (у Будишину), била је приказана прва аматерска представа на лужичкосрпском језику коју су припремили студенти Прашке лужичке семинарије-комедија једночинка «Четворороги рогоносац»
http://rastko.rs/rastko-lu/uvod/dsolce-pozoriste.html

Потпуно је другачији ток приче о дубровачком позоришту, чији се рад може пратити од ренесансе.Међу глумцима ренесансног (Држићевог) Дубровника нема ниједног професионалца..није било женских чланова..
http://rastko.rs/rastko-du/umetnost/knjizevnost/mpantic/mpantic-proslost/index.html

 

[Сребрена]

Српски Комад с певањем, претеча опере

"Vrsta drame iz narodnog, najčešće seoskog ili malovaroškog (palanačkog) života, sa folklorno-idiličnim, realističko-komičnim, odnosno romantično-patriotskim sadržajem, u kojoj je reč podređena pesmi, a poetska ili idejna poruka — komičnom ili patetičnom zapletu".

...Na našim pozorišnim scenama, u XVIII i XIX veku, javlja se specifičan žanr–komad sa pevanjem. To su scenska dela u prozi, praćena muzičkim tačkama, solističkim, horskim, plesnim i orkestriranim. .. Komad sa pevanjem, kao muzičko-dramska forma, postao je veoma popularan, tako da se gotovo nije mogao zamisliti pozorišni repertoar bez muzičkog pozorišta. Postoje čak svedočenja savremenika da je publika bivala veoma nezadovoljna i čak napuštala predstave koje nisu imale muzička intermeca i pevanje.

U prvoj sezoni (1868/69) Narodnog pozorišta u Beogradu od devetnaest premijerno prikazanih domaćih dela — šest su komadi s pevanjem.

Познатији комади с певањем:

Joakim Vujić/Josif Šlezinger - Nagraždenije i nakazanije
Joakim Vujić/Josif Šlezinger - Šnajderski kalfa ili Sestra iz Iriga
Atanasije Nikolić/Josif Šlezinger- Ženidba cara Dušana, istorijska drama koja se smatrala za "neku vrstu opere".
Atanasije Nikolić/Josif Šlezinger-Kraljević Marko i Arapin
Ј.Sterijа Popović/Josif Šlezinger- San Kraljevića Marka
Ј.Sterijа Popović/Josif Šlezinger- Sraženije na Kosovskom polju

Jovan Subotić/Aksentije Maksimović-San na javi, slika iz prošlosti srpske
Matija Ban /Aksentije Maksimović i Dragutin Reš-Srpske Cveti
Matija Ban/?? -Smrt Kneza Dobroslava
Atanasije Nikolić/ Josif Šlezinger i Davorin Jenko-Zidanje Ravanice, pozorišna igra u tri čina, s pevanjem

Đorđe Maletić/Dragutin Reš- Posmrtna slava Kneza Mihaila,slika iz narodnog života u tri čina, u stihovima, s pevanjem i svirkom
Ilija Okrugić Sremac/ Dragutin Reša- Saćurica i šubara

Milorad Popović Šapčanin/Dragutin Reš- Čovek bez srca, drama iz našega društvenoga života u tri čina, s pevanjem
J. Car i A. Vitković-Crnogorci, junačka igra u tri čina, s pevanjem

Jovan Dragašević/Petar Dimić-Ajduk Veljko
J. Sterija Popović/Nikola Đurković -Ajduci
J. Sterija Popović/ Nikola Đurković i Josif Šlezinger-San Kraljevića Marka

Đura Jakšić- Seoba Srbalja
Jovan Subotić-Miloš Obilić
Matija Ban /Aksentije Maksimović i Dragutin Reš-Dobrila i Milenko, tragedija u pet činova, s pevanjem

Sterijino delo Boj na Kosovu, od 1870. do 1911. prikazano je ukupno devetnaest puta;
Sterijini Hajduci imali su nešto manji uspeh – od 1870. do 1907. prikazani su ukupno 11 puta. Za oba dela muziku je komponovao Dragutin Reš i, potom, preradio Davorin Jenko.

A Maksim Crnojević Laze Kostića izvodio se u adaptaciji Antonija Hadžića i sa muzikom Aksentija Maksimovića. Delo je u razdoblju od 1870. do 1910. izvedeno 29 puta.
Merima ili Oslobođenje Bošnjaka, narodna drama u četiri čina, u stihovima, s pevanjem, koju je napisao i za pozorište preradio Matija Ban 1862. izvedena je sa muzikom Davorina Jenka od 1871. do 1907. ukupno 30 puta.

Markova sablja, alegorija u dva dela, s pevanjem Jovana Đorđevića prvi put je u Narodnom pozorištu u Beogradu prikazana 12. avgusta 1872, u čast punoletstva i stupanja na presto kralja Milana Obrenovića, propraćena je muzikom Davorina Jenka. Reč je o uvertiri i narodnoj himni Bože pravde. To delo Jovana Đorđevića prikazano je u beogradskom Narodnom pozorištu do 1908. ukupno 44 puta.

"Pripremajući muziku za komad "Markova sablja" Jovana Đorđevića, Jenko je opet slučajno, komponovao muziku buduće srpske (delom i jugoslovenske) himne "Bože pravde". Smatra se međutim, da je Srbe više zadužio nizom romansi koje se danas pevaju kao narodne: "Za tobom mi srce žudi", "Gde si dušo, gde si, rano".....kada je otpečaćen Jenkov testament, napisan ćirilicom, stajalo je da se deo njegove ostavštine upotrebi za školovanje srpskih siromašnih studenata.

Trifkovićeva komedija za koje je komponovao muziku Davorin Jenko. - Izbiračica, od 1873. do 1911. na beogradskoj sceni je izvedena ukupno 20 puta,... dok je Mladost Dositeja Obradovića/Davorin Jenko prikazivana u razdoblju 1874—1914. ukupno 13 puta

Komedija Milovana Đ. Glišića Podvala prikazana je sa muzikom Davorina Jenka, u razdoblju 1883—1909. ukupno 41 put, što je predstavljalo zamašan uspeh.

Nešto manje uspeha imala je Devojačka kletva, slika iz narodnog života u tri čina, s pevanjem Ljubinka Petrovića, izvođena je sa muzikom Davorina Jenka (s uvertirom) od 1887. do 1901. ukupno 33 puta,

...a slika iz srpske prošlosti Zadužbina Milorada Popovića Šapčanina, sa muzikom Davorina Jenka, prikazana je od 1891. do 1912. ukupno 39 puta.

..komad Potera Janka Veselinovića i Ilije Stanojevića, za koji je muziku sa uvertirom takođe komponovao Davorin Jenko, od 1895. do 1913. to delo izvedeno je ukupno 50 puta.
.. komad glumca Velje Miljkovića prema pripoveci Stevana Sremca Ivkova slava, opet sa muzikom Davorina Jenka: doživeće 43 izvođenja, (za razliku od istoimenog komada Dragomira Brzaka i Stevana Sremca, sa muzikom Stevana Mokranjca, koji je od 1901. do 1914. izveden samo 6 puta.)

Komad Čučuk Stana Milorada M. Petrovića, sa muzikom Stevana Hristića, imaće od 1907. do 1912. ukupno 16 izvođenja.

Međutim, Bora Stanković sa Koštanom doživeće trijumf. Od 1900. do 1914. to delo prikazano je 50 puta, najpre sa muzikom koju je aranžirao Dragutin Pokorni, od 1901. sa muzikom Stevana Mokranjca, a od 1910. sa muzikom Petra Krstića.

No, rekord u broju izvodjenja svakako pripada komadu Janka Veselinovića i Dragoslava Brzaka, sa muzikom Davorina Jenka
DJIDO
koji je imao, od 1892. do 1913., ukupno 81 izvođenje

Jos neki plakati

Spojler

http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/03/article-04.html
http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=373.0

 

[kaai79]

Devetomesečna seoba Srba pod Bogdanom u oblast reke Moldave


Pa se pitate otkud da predstavnik na evroviziji iz Moldavije zvuci i izgleda kao da je is Sumadije...

 

[Сребрена]

.. rekord u broju izvodjenja svakako pripada komadu Janka Veselinovića i Dragoslava Brzaka, sa muzikom Davorina Jenka
DJIDO

Sadrzaj komada zasniva se na sukobu generacija i prici o ljubavi dvoje mladih u jednom srpskom selu.Ocevi Ljubice i Zdravka zavadjeni su zbog vlasti i izbora novog kmeta u selu, pa se ljubav mladih ne moze ostvariti. Medjutim, Ljubica bezi za Zdravka iste veceri kad u njenu kucu stizu prosci da je vode Maksimu, momku kojeg joj je nametnuo njen otac...

 

[Сребрена]

Станислав Бинички
(1872-1942).аутор прве српске опере "На уранку" и патриотски надахнутог "Марша на Дрину"

Bilo je više prvih, ustvari...
Naše prve opere

U Novom Sadu prvi originalni doprinos novosadskoj muzičkoj sceni zaslužan je mladi, talentovani Aksentije Maksimović, koji je komponovao muziku za sedamnaest predstava. Prva opereta – Vračara, čiji je autor bio glumac i reditelj Velja Miljković, a kompozitor A. Pihert, izvedena je 1891. (na gostovanju u Beloj Crkvi)

Nedovršen je ostao Sterijin libreto za (prvu) operu sa tematikom kosovskog boja, odnosno Padenije serbskog carstva...
Ženidba cara Dušana, istorijska drama A.Nikolića sa muzikom J.Šlezingera smatrana je "nekom vrstom opere" i slavljena u ondašnjoj štampi kao prva opera -zbog dominantne uloge muzike-dva samostalna hora, 7 solo nastupa i orkestarske zasebne tačke (Novine Srbske, 1840,br.47,52)
Godine 1901. Božidar Joksimović je napisao (prvu) srpsku operu "Ženidba Miloša Obilića" ali to delo nikada nije izvedeno, kao ni opera Vaclava Vedrala "Pitija"nastala na tlu Srbije u isto vreme.......te se kao prva srpska opera navodi delo "Na uranku" Stanislava Biničkog, napisano i izvedeno krajem 1903. godine

Binički većeg broja kompozicija za vojne duvačke orkestre: uvertire Iz mog zavijčaja, ciklusa narodnih pesama u obradi Na Liparu, ciklusa Pesme iz Južne Srbije i Mijatovke, vojnih marševa Na Drinu i Paradni marš. Komponovao je muziku za bajku Ljiljan i omorika, uvertiru za Vojnovićev Ekvinocio, muziku za pozorišne komade Put oko sveta, Nahod, Tašana i dr

NA URANKU
Komponovana je po libretu Branislava Nušića, kao nacionalna opera sa elementima narodne muzike ..
Binički je imao sreće, za razliku od prethodnika, da njegova opera bude realizovana na sceni .. i to 20.decembra 1903.godine (po starom kalendaru) u sali hotela Bulevar .Posle premijere hotel je promenio ime i postao "Opera" sve do 1919.kad je u okviru Narodnog pozorišta u Beogradu osnovana Opera sa baletom.

Uvertiru je Binički izveo sa Beogradskim vojnim orkestrom ranije, 24.aprila 1903.g.
Na premijeri su glavne uloge tumačili tadašnji poznati pevački bračni par međunarodne reputacije - Sultana Cijukova-Savić i Žarko Savić.
Poznata operska pjevačica i valjana Srpkinja Sultana Cijukova, rodom iz Vršca, odlikovana je od srpskog kralja i crnogorskog kneza ordenima..

Radnja se odvija u srpskom selu, u vreme otomanske okupacije, u kome se vole Andjin sin Rade i devojka Stanka.Na nesreću, u Stanku se zaljubljuje Turčin Redžep i sprema osvetu zbog njenog odbijanja....Medju muzičkim numerma, ističu se duet Radeta i Stanke "Ti si moja", Redžepova arija "Kad bi znala, dilber Stano", hor seljaka inspirisan ritmovima kola i napeti, dramatični finale.

Savremena izvođenja

 

[Сребрена]

Krojenje i prekrajanje Beograda
Plan iz 1735.
http://etudesbalkaniques.revues.org/docannexe/image/240/img-3.png

Urbanista zle sudbe
S mesta na kome je 20. marta 1738. godine pogubljen prepravljač beogradske tvrđave Nikola Doksat de Moret, Švajcarac u vojnoj službi Austrijanaca u Beogradu .. tada se video najlepši deo Kalemegdana..


Nikola Doksat de Morez, inžinjerijski pukovnik

Доксат се нарочито прославио изградњом сјајних утврђења. Он је утврдио Коморин, Петроварадин, Карлсбург у Румунији, Брод у Славонији, Сегедин, Арад и Рачу на Сави. Најдуже се бавио поновном изградњом београдске тврђаве са многим њеним касарнама, арсеналима, бастионима која је трајала десет година и била комплетно његово дело.

Rođen 1682. godine u Švajcarskoj, Nikola Doksat de Moret je, s osamnaest godina, pristupio holandskoj vojsci, koja ga je, zbog snažno izraženog talenta za crtanje i projektovanje, uputila na usavršavanje za fortifikacijskog oficira.

Preživevši krvavu opsadu Lila, Nikola Doksat de Moret napušta Holanđane i prelazi u austrijsku carsku vojsku, u kojoj će napraviti veliku karijeru.

Ratujući u Šleziji i u Flandriji, on dobija čin za činom, a u boju kod Denena, gde je Austrijance teško porazio maršal Vilar, ranjen je u nogu i ostaje doživotno hrom.

S činom pukovnika i s ogromnim ovlašćenjima, Nikola Doksat de Moret, čim je prezdravio, biva pridodat austrijskoj komandi za Srbiju sa zadatkom da rukovodi obimnim i za Beč strateški izuzetno važnim poslovima na utvrđivanju Beograda po najnovijim fortifikacijskim učenjima i uz punu slobodu da primenjuje i svoje zamisli.

Već pri prvom susretu sa Beogradom, on otkriva lepote Kalemegdana, čiju istoriju ubrzano proučava paralelno sa izradom fortifikacijskih planova, pa zato, uz vojno utvrđivanje i izgradnju vojne infrastrukture i logistike, zahvaljujući veštom projektantskom manevrisanju, u potpunsti obnovlja i kalemegdansku tvrđavu, uvodeći u nju i neka rešenja za civilne sadržaje, sačuvana do današnjih dana.

Veliki građevinski radovi privlače u Beograd stotine radnika i majstora iz svih delova Evrope, ali i šaroliki svet lutalica i avanturista, što životu oko Kalemegdana, u večernjim satima, s mnogo baklji, s mnogo muzičara, gutača vatre i raznih drugih zabavljača, oko kojih se kružno tiskaju vojnici, graditelji i lokalno stanovništvo, daje pečat veselog vašarišta.

Tu se, u zatamnjenim brojgelovskim prizorima, pod komandom iz senke grofa Engela fon Vagrajna, motaju i putujući kaluđeri u misiji pokatoličavanja Srba, ali i u još važnijoj i agresivnijoj misiji prevođenja protestanata u katoličanstvo.

Од 1725. до 1736, обновио је и изградио Београдску тврђаву. ..Поделио Београд на четири подручја: на Београдску тврђаву са Горњим и Доњим градом, Српску варош на Савској падини, на дунавској страни - Немачку варош, као и на Карлштат где је данашња Палилула.

После је унапређен у генералски чин и наименован за команданта Нишке тврђаве. Али када су је Турци опсели, снагама десетоструко бројнијим од његових, увидевши да нема другог излаза, да би спасао своје војнике од уништења, командант Доксат се повукао. У Београду, одмах га утамничише, баш у овој тврђави, коју је сам изградио. И, под оптужбом за издају, осудише на смрт. Кажу да је пре погубљења рекао: «О, тврђаво, ја сам те саградио, а ти ми сада одузимаш живот».

Izgleda da je njegovom pogubljenju presudila vera- bio je protestant.

Smrtna presuda izaziva buru negodovanja i seriju novinskih kritika, ne samo u Beču već i širom Evrope, ali car Karlo VI na sve to ne obraća pažnju i odbija sedamdesetak molbi za pomilovanje, iako u međuvremenu, s više strana, pa i iz obaveštajnih izvora u Turskoj, dobija prave izveštaje o svemu što se događalo u Nišu i na južnom frontu.

Među onima koji su se obratili caru, moleći milost za osuđenog generala, bio je i grof Engel fon Vagrajn, čija je molba, posredstvom carske biskupije, otpremljena u Vatikan, odakle je, ubrzo, stigla naredba da se beogradski biskup, neočekivano naklonjen "jednom protestantu", povuče u Beč, gde mu se gubi trag.

S vojnicima je na gubilište stigao i grof Engel fon Vagrajn, beogradski biskup.
On je, s grupom jezuita, nešto ranije, u zatvorskoj ćeliji na Kalemegdanu, pokušao da osuđenog, koji je bio protestant, prevede u katoličanstvo, ali je osuđenik to odbio.

Сам чин погубљења извршен је пред великом Александровом касарном
(Bila je to grandiozna, bogato ukrašena dvospratna zgrada, sa 312 prozora i tri dvorišta za egzercir. Nalazila se između današnjih Ruskog cara, Obilićevog venca i Zmaj Jovine ulice.).....где је било постројено 200 коњаника и 400 пешадинаца
У новинском извештају описује се извршење казне: после ''несмотрених удараца'' џелат је тек у четвртом покушају осуђеном ''откинуо главу''.


http://vukovblog.blogspot.com/2008/01/nikola-doksat.html
http://beogradska.blog.rs/blog/beog...ola-doksat-de-morez-prvi-beogradski-urbanista

Библиотека града Београда објавила је 2006. године вишеструко занимљиву књигу чији пун наслов гласи ''Живот царског генерала и славног инжењера господина барона Доксата де Мореза погубњеног 20. марта 1738. у Београду уз опис појединих дешавања у тадашњем рату против Турака''. Невеликог обима, штампана 1757. године на немачком језику, готицом, књижица је пронађена међу старим ретким књигама Библиотеке и представља својеврсну споменицу Доксату де Морезу.

Међу неколицином текстова о животу и трагичној судбини Доксата де Мореза можда је најзанимљивији и најлепше написан текст под називом ''Погубљење у граду на Дунаву'' штампан у књизи Жан-Жака Лангендорфа ''Сумрак и сенке, личности монархије 1550-1900''

http://www.drustvosns.org/kultura/tekst/doksat de morez.html

Zanimljiva je Ulica kneza Mihaila u Beogradu koju su osmislili Austrijanci između 1718. i 1739. godine,definisali su je kao monumentalnu graditeljsku granicu između srpske i nemačke varoši.U blizini ove ulice oformljen je Veliki trg,a na suprotnim stranama trga podignute su Aleksandrova i Mauerova kasarna.S povratkom Turaka u drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. veka ovaj trg je postao Mala pijaca.Tek u periodu od 1867. do 1887. Knez Mihailova ulica dobila je evropski izgled zahvaljujući prvom srpskom urbanisti Emilijanu Josimoviću.

http://www.netsrbija.net/srpska-kultura-novija-srpska-ahitektura.html
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-07-09-2007/alba-greka-beograd-18-veka
http://etudesbalkaniques.revues.org/index240.html
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/09/30/srpski/BG01092901.shtml

 

[Сребрена]

Godina 1908.
SRBIJA- BAŠTA BALKANA

Tako izveštava svoje čitaoce o Srbima u Srbiji i Crnoj Gori autor duge ilustrovane studije Feliks J. Koh na engleskom jeziku u "The National geographic magazine", meseca novembra,Vol. XIX, No. 11
http://www.allposters.com/-sp/Cover...ncerttee.com/posters/posters.php?item=6263630
(Srbijansko izdanje ovog casopisa u broju novembra 2006.g. donosi ovu reportazu u cijelosti, sa tekstom i fotografijama kako stoje u originalu. )

Srbija je, priblizno, velicine Vermonta i Novog Hempsira zajedno ( približno 54.000 km2,), dok je Crna Gora velicine tri Roud Ajlenda (priblizno 13.000 km2)...
OBE ZEMLJE SU NASELJENE SRBIMA, .... U periodu od XII do XIV vijeka kraljevstvo Srba je zauzimalo i Bosnu, Albaniju, Makedoniju, Tesaliju, dio Bugarske i sve grcke otoke osim Atike i Peloponeza. Kad su Turci osvojili zemlju, grupa Srba se povukla u planine sada poznate kao Crna gora...
Srbija ima populaciju od oko 2.600.000, a Crna Gora oko 250.000 stanovnika.

Srbija je poljoprivredni El Dorado...sreo sam najmanje sest zemljoradnika u Kragujevcu kojima je godisnji prihod izmedju 300 i 500 funti. Svake sezone ima dva prinosa sijena, psenice i jecma, dok kukuruz, zob, konoplje i duvan rastu kao korov! Samo uzgajanjem svinja mogu da se zarade milioni, dok bi uzgajanje konja i stoke na veliko bilo isto toliko unosno...Poljoprivrednici u Srbiji su pristojno obučeni, kao engleski farmeri.»

Ispod slike na kojoj su prikazani stariji seljak i seljanka kako se vraćaju sa pijace, stoji poziv tadašnje redakcije čitaocima "Dođite na odmor u Srbiju".
Srbija je prikladno nazvana, tj.prekrstena u "Raj za siromahe", iako tokom naseg puta sa kraja na kraj te zemlje nismo sreli ni jednog jedinog prosjaka, dok je poljoprivrednih radnika bilo skoro isto kao i malih farmera u Engleskoj. Ali Srbi imaju ljepsi naziv za njihovu rodnu zemlju "Basta Balkana", koja je, nesumnjivo, najslikovitija i najplodnija od svih balkanskih zemalja.

Dalje, kako sa ravnih, mocvarnih obala Dunava zalazite u unutrasnjost zemlje, obradive povrsine postaju bogatije a krajoliko sve ljepsi, iako Srbija nije, kao Bosna, zemlja konfora i bezbjednosti. Ovde morate da se borite sa neravnim, ponekad i opasnim terenima, daleko od zeljeznickih sina, dok neki od seoskih puteva nocu nisu potpuno sigurni.

Govoreći u nastavku o junaštvu Srba kroz istoriju, autor putopisa poziva se na jedinstven spomenik u Nišu – Ćele-kulu, sazidanu od lobanja srpskih ratnika predvođenih Stevanom Sinđelićem, koji su po citatu samog autora poginuli braneći svoju zemlju.

Godine 1915. jedan članak se naročito bavi opisivanjem karakternih i nacionalnih osobina ljudi u Bosni i Srbiji. Beograd je za “Nacionalnu geografiju” u prvim godinama doživeo takav uspon da je zaslužio epitet “manjeg, ali urednijeg izdanja Budimpešte”, dok ga neki turisti čak nazivaju “mali Pariz”.

Novinari su čuli da je Srbija pre početka Prvog svetskog rata bila raj za siromahe: “Srbija je bila bez prosjaka, zemlja bez radionica i u isto vreme bez neumereno bogatih ljudi. Ljudi su štedljivi, skromni i izuzetno patriotski raspoloženi”.
http://www.nationalgeographic-srbija.com/ngs/wp-content/themes/ngs/library/********.php?src=http://www.nationalgeographic-srbija.com/200611/200611-srbija_crna_gora-1.jpg&w=630&h=280&zc=1

Za žene po gradovima se kaže da su odane svom domu i rade sve kućne poslove za svoju porodicu: “Ali Srpkinje nikada to neće raditi u tuđim kućama, niti ih možete naći da rade u prodavnicama kao pomoćnice. Ženu koju jedne večeri na balu sretnete u otmenoj pariskoj haljini, sutradan ćete moći videti u obavljanju najtežih kućnih poslova. Srpske žene preziru da budu beskorisne. Kada nije zaokupljena domaćinskim poslovima, ona pomaže u polju ili ide na pijacu. U njihovoj zajednici jednu ženu biraju za predsednika ženske strane kuće.
Svi ostali ženski članovi zajednice moraju doći kod nje na raspodelu posla.”

http://www.politika.rs/ilustro/2264/7.htm
http://www.novireporter.com/look/re...cation=2&NrIssue=83&NrSection=9&NrArticle=440
http://www.njegos.org/ng/ng.htm
http://www.nationalgeographic-srbija.com/200611/srbija_crna_gora.php

 

[kaai79]

Vampir je jedina srpska rec koju je prihvatio ceo svet ..
A prvi dokumentovani slucaj vampirizma u svetu je bio bas u Srbiji.
Prica pocinje ovako mladic pod imenom Pavle koga su verovatno po sluzbi u turskoj nizamskoj vojsci prozvali arnaut, se negde u grckoj sreo sa stvorenjem koje ga je ujelo, to stvorenje je licilo na mesavinu psa i coveka .On ga je pratio i ubio .Progonjen strahom vraca se u svoj rodni kraj negde u pomoravlju .Ubrzo po svom dolasku pada sa plasta sena i umire.Posle njega pocinju masovno da pricaju da ga vidaju po kraju a onda masovno umiru mestani koji su tvrdili da su ga videli .Zapravo niko nije tvrdio da im je pio krv vec samo da ih je davio .
Austriska vojna uprava u Beogradu je poslala komisiju koja je eskumirala tela koja ne samo da se nisu raspala vec su imali rumene obraze a kao dokaz vampirizma je uzeto to sto su imali krv oko usta .
Opsirnije mozete da procitate ovde ;
http://sr.wikipedia.org/wiki/Арнаут_Павле
Originalni izvestaj na nemackom :
http://www.paranormal.de/vampir/quellec.html

 

[kaai79]

Srpsko srce Omer paše LATASA
Tri srpska studenta posetila su 1865.godine, u Parizu, izložbu francuskih ratnih trofeja, dobivenih u razno doba i od raznih naroda. U odeljenju gde su bili francuski trofeji dobiveni samo od Turaka, u raznim ratovima između Francuske i Turske, sreli su dva Turčina, u civilnim odelima, sa festovima na glavi. Stariji, sedi gospodin, zapodenuo je razgovor sa mladim studentima na srpskom.
KAKO JE MIĆA POSTAO OMER
Po savetu kneza Miloša, potpomognut srpskim vlastima onoga doba, prešao sam u Tursku, gde sam se ne samo primio državne službe, već sam prešao u muhamedansku veru. U turskoj vojsci napredovao sam i doživeo slave i gospodstva kao retko koji. Nu, opet, nikad nisam zaboravio, niti ću, ubuduće, zaboraviti one mudre reči i roditeljske savete kneza Miloša. Vazda i u svakoj prilici moga rada ostao sam Srbin i prijatelj Srpstva. Samo moje srpsko srce i osećanje rukovodili su me te nisam skrhao Crnu Goru, kao što sam, u poznatoj prilici, to mogao uraditi onda kada sam bio glavni vojskovođa silne turske vojske i sa njom pobedno ušao u Crnu Goru. Sa mojim osećanjem da sam Srbin, odugovlačio sam dalji napad na Crnu Goru i slao sam u Carigrad izveštaje da nije vredno da turska vojska gine za gole crnogorske stene i vrleti. A time sam dao vremena te su se Rusija i Evropa zauzela za Crnu Goru i spasili je od sigurne tadašnje propasti, prema broju turske vojske pod mojom komandom.
Srbin iz Like, Mihailo Mića Latas (1806, Janja Gora, opština Plaški - 1871, Carigrad), kao oficirsko dete učio je kadetsku školu u Gospiću i stupio u vojski kao kadet-narednik. Prebegao je u Bosnu 1827. ("izgleda radi proneveravanja" novca) i u Banjaluci primio islam. Dospeo je u Carigrad i bio učitelj crtanja prestolonaslednika Abduli Medžidu. Postao pukovnik 1838, potom paša kad je Medžid stupio na presto. Odličan vojnik, u krvi je ugušio pobune u Siriji, Albaniji i Kurdistanu. Vrlo mlad imenovan za maršala (mušira). Godine 1848/9. sa Rusima okupirao dunavske kneževine.

U našim krajeviam ostao je upamćen stoga što je slomio ustanak bosanskog begovata na čelu sa hercegovačkim vezirom Huseinbegom Gradaščevićem 1850. i oko hiljadu najuglednijih aga i begova pozatvarao a oko 400 poslao okovane u Carigrad.

Godine 1853. uništio bi Crnu goru da to nisu srpečile Austrija i Rusija. U Krimskom ratu 1853. bio je zapovednik turske vojske na dunavskoj liniji i dobio titulu serdari ekrema (veliki vojskovođa). Potom je sudelovao, sa engleskim i francuskim saveznicima, u opsadi Savestopolja, u borbama na Kavkazu; gušio ustanke u Mesopotamiji.

Godine 1861, kada je bio na pomolu rat sa Crnom Gorom ponovo bi zatro Crnu Goru da se nije spasla zauzimanjem velikih sila. Gušio je i grčki ustanak na Kritu 1867. i pošto nije do kraja, zbog rđave turske flote i snabdevanja, mogao da sprovede blokadu ostrva sam se povukao 1868. U Parizu je bio 1865. kao već glavni vrhovni komandant turske vojske.

 

[Сребрена]

SRPKINJE ISPRED FOTO-APARATA
dvorskog fotografa Srbije, Crne Gore i Brda - Milana Jovanovića

Ljubica Aleksić i Melanija Riznić

Supruga Darinka,kćerka Stevana Hadži Kostića

Kraljica Draga u nacionalnom kostimu i Leposava Avakumovic

Софија Цоца Миљковић

Sestre Nadežde Petrović

Omer paša...Srbin iz Like, Mihailo Mića Latas (1806, Janja Gora, opština Plaški - 1871, Carigrad)..primio islam.

 

[Сребрена]

Srpski junaci na srpskoj sceni

Miloš Obilić u tumačenju Milorada Petrovića

Veliki župan Nemanja u tumačenju Miloša Cvetića

 

[Акај]

Samo u periodu od 1543. do 1612. Srbija je doprinela vođenju Otomanskog carstva s 13 velikih vezira, sedam njihovih zamenika, 23 vezira, osam admirala (kapudin-paša), brojnim guvernerima provincija i s bezbroj velikih defterdara (šefova finansija) i najviših administrativnih službenika.

Branimir Marković, Pogled s naše strane limesa

 

[kaai79]

Zanimljivo je da se u Bugarskoj čuvaju mošti samo dvojice pravoslavnih svetaca - kralja Milutina i pustinjaka - čudotvorca Ivana (Jovana) Rilskog, takođe srpskog svetitelja.

 

[Акај]

На данашњи дан - 1904. - На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану.

 

[Сребрена]

MODA
1908.godine

1904.godine

Poštarke iz Zemuna

Izmedju dva svetska rata

Frizer za dame ))

 

[Сребрена]

Hrana i piće

Tokom Velikog otadžbinskog rata

......i ..kola!

 

[Сребрена]

Godine 1912.daroviti Srbin iz Dalmacije, skulptor i slikar Paskoje (Paško) Vučetić (1871 - 1925) završio je spomenik Voždu Karadjordju, okruženog saborcima i guslarom... četiri godine posle osvojene prve nagrade na konkursu za spomenik. Postavljen je na Kalemegdanu avgusta 1913.godine, a otkrio ga je Kralj Petar Oslobodilac, Karadjordjev unuk.

 

[kaai79]

Veliki knjaz Petar Nikolajevič, umro je mlad, u dvadesetpetoj godini. Petar je bio oženjen Milicom Nikolajevnom, rođenom na Cetinju, 1866. godine. Čelnik porodice Romanov, teorijski prvi pretendent na presto Romanovih, danas je Nikolaj (Treći ?), unuk Petra i Milice i praunuk crnogorskog kralja Nikole. Rođen je na Antibima, a živi danas u Švajcarskoj. Današnji pretendent mnogo je voleo babu Milicu, od nje nasledivši gordost i ozbiljnost. Njegov brat Dimitrij, bio je na Cetinju, kad su vraćene u otadžbinu kosti Nikole Petrovića - kao predstavnik loze Romanovih, i kao praunuk Nikolin
Kći kralja Petra izbegla boljševički pokolj

Kako su, dalje, u Rusiji tekle promene dobro je znano, a u njima je potonji (jednodnevni) ruski car Mihail, iako detroniziran, ubijen od boljševika u četvrtak 13. jula 1918. godine u Permu, a nekoliko dana kasnije, u noći 16/17. jula (sa nedelje na ponedeljak), zbog straha usled približavanja belogardejske vojske, u sibirskom gradu Jekaterinburgu (od 1924. Sverdlovsk), po odluci oblasnog komiteta boljševika ubijen je bivši car Nikolaj II, sa sinom Aleksejem, ostalim članovima svoje uže porodice i više bliskih rođaka koji su se tu obreli sa njim, među kojima je bio i carev brat od strica, veliki knez Ivan Konstantinovič Romanov, zet kralja Petra I Karađorđevića.
Ivanova supruga Jelena, kći kralja Petra I, srećom je tada bila u drugom kraju Rusije, odakle je, uz pomoć srpskog poslanika u Petersburgu, dr Miroslava Spalajkovića, do koga je došla preobučena kao milosrdna sestra, uspela da se sa decom skloni u Francusku, gde je i umrla u Kanu 1962. godine.

 

[kaai79]

U MILOSTI SULTANA IBRAHIMA
Mehmed-paša Sokolović, bio je veliki vezir Turske. Osim njega još tri naša čoveka stigla su u sam vrh vlasti koja se činila u ime Alaha i sultana: Rustem-paša Opuhović, Omer-paša Latas i, kapudin-paša, vrhovni zapovednik mornarice, Jusuf Mašković. Rodom iz Vrane, konjušar u Nadinu, pisar u Sarajevu, vodonoša i sluga u Carigradu ‡ stigao je da postane bostandžija u sultanovim baštama. Slučaj je hteo da bude jedino društvo i uteha zatočenom bratu Murata Četvrtog. I kad, po Muratovoj smrti, Ibrahim bude izvikan za sultana, nije zaboravio čoveka koji mu se, jedini, našao u nevolji ‡ Mašković postaje "mačonosac" novom sultanu i njegov prvi sekretar, sa titulom siliktar-paše. Sultan mu, zatim, poveri flotu sa 60 hiljada ljudi, da je povede u napad na Kaneju. Ali, milost silnih nikad ne traje večno...

Osvojivši Kaneju, Mašković, suprotno turskim ratnim običajima, dopusti predaju branilaca pod vrlo časnim, viteškim uslovima. Objede ga kao mlakog vojskovođu i zaštitnika kaura. Mašković hitno odjuri za Carigrad, da se opravda i preduhitri katul-ferman. Uspe u tome, kao što je svojevremeno uspeo i u intrigama protiv Arnauta, velikog vezira Mustafa-paše, koga je sultan posjekao, proglasivši Maškovića gospodarom svoje duše i svoje države. Ali, intrige su nastavljene, i sultan Ibrahim, u napadu patološkog besa - inače je važio za suluda čoveka - naredi da se Mašković zadavi. Odmah je opovrgao i povukao svoju naredbu, ali - dvorjani su pokazali punu revnost, svi su zavideli kapudin-paši na moći i bogatstvu! Sultan, koji poteče Maškoviću, nađe ga mrtvog, sa tatarskim lukom zavrnutim oko vrata. Dobio je napad očajanja, bacio se na mrtvo telo svog ljubimca, grlio ga, celivao, naricao, i kosu u nastupima kajanje čupao - jedva su ga odvojili od leša. Maškovićeva zvezda nad Stambolom sijala je samo tri godine.
http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/07/article-05.html

 

[kaai79]

Smederevo, poslednja odbrana Srbije: Za samo dve godine sazidana najveća evropska tvrđava svog doba, odolevala je najezdi Turaka tri decenije.
Nacrt beše izrađen po ugledu na carigradsku tvrđavu, čiji je oblik takođe trougaonik. radovima je rukovodio stariji brat despotice Jerine, Đorđe Kantakuzin. među zidarima, sem Grka, nalazili su se i Dubrovčani. Strahovit napor koji je naš živalj imao onda da izdrži narodno predanje je uveličavalo. Danak u novcu i druge dažbine su davani; kulučilo je i staro i mlado; i žene su argatovale; a, sudeći po pesmi Starina Novak i knez Bogosav, bilo je ljudi koji su se od nevolje i u hajduke odmetali:
Sultan Mehmed Drugi I Isak-beg Arbanazović, povedoše dvadeset hiljada ljudi na grad Smederevo, koji je branilo šest hiljada probranih ratnika, pod komandom Tome Kantakuzena. Te, 1453. godine, poharaše i orobiše Turci Srbiju, u ropstvo povedoše 50 hiljada ljudi, žena i dece, ali - Smederevo im odole.