АУТОМАТСКЕ ПУШКЕ
Крагујевачка "Тополивница" је производњу нових оруђа освојила 1865. године. Војсци је убрзо испоручено 80 тешких, 144 лака пољска и 16 брдских четворофунтовних топова. Према Сави Грујићу, овај подухват "Тополивнице" имао је одређен психолошки ефекат и знатно је допринео успешном окончању политичке акције Михаила Обреновића око задобијања градова.
Почетком осме деценије 19. века, међутим, суседне државе у своје наоружање уводе савремене острагпунеће топове. Спутана скромним финансијским могућностима, Србија није могла тако брзо да прати развој ратне технике, а искуства стечена у ратовима 1876-1878. године указала су да је неминовна реорганизација и модернизација наоружања српске војске. Међутим, због пушчаног питања, преоријентација "Тополивнице" одложена је за боља времена, а Артиљеријски комитет је 1/12. маја 1883. изашао са коначним предлогом да се српска артиљерија преоружа увозним топовима, а да се "Артиљеријско-технички заводи" оспособе само за производњу одговарајуће муниције. Овим је "Тополивница" изгубила значај производног погона. Последња батерија топова система "Ла Ит" изливена је 1886; од тада "Тополивница" и "Лафетарница" егзистирају само по имену.
"Пушкарница" је, међутим, наставила да живи. Артиљеријски комитет је 21. октобра 1880. године усвојио да у наоружање српске војске уђе једнометна пушка модел М1880 система Маузер-Кока са клинастим олучењем калибра 10,15 мм. Дакле 1880. је година када је Маузер пушка званично први пут дошла у Србију. До тада су у њу стизале из Русије тзв. СПРЕДЊАЧЕ, спреда пунеће пушке кремењаче, иако су у то доба у Европи већ увелико владале спредњаче са перкусионим, ударним, опаљењем, а убрзо затим и перкусионе пушке острагуше (које се пуне одостраг).
Србија је почетком 1881. године наручила 100.000 Маузер пушака, а први контигенти почели су да пристижу крајем те године. У Крагујевац је 1883. почела да стиже и опрема за производњу муниције за М1880 капацитета 120.000 метака дневно.
Маузер-Кока, или "кокинка", је била у то време једна од најбољих пушака у свету. На жалост, први пут је употребљена против сопственог народа у гушењу Тимочке буне. Маузер-Кока М1180 је већ после једне деценије застарела. У фирми Маузер, финансијски опорављеној претходном испоруком пушака Србији, кренули су са освајањем вишеметне пушке. Почетни радови су базирани на српској верзији Маузер-Кока М1880 у коју су за почетак уградили тубуларни (цевасти) магацин са 10 метака. Године 1884. Србија је склопила уговор о испоруци 8000 вишеметних пушака М1884.
Требало би много простора да се опише асортиман вишеметног оружја које је од тада па до краја Првог светског рата дошло у Србију. Тај "хаос" у наоружавању српске војске трајао је све до 1924. године када је у наоружање, сада југословенске војске, ушла вишеметна пушка М1924 Маузеровог система и калибра 7,9 мм. Пушка је по белгијској лиценци освојена и произвођена у Крагујевцу. Значајан фактор ка опредељењу према Маузер систему била је и чињеница да је Србија у виду ратне репарације од немачке фирме Маузер преузела 800 машина од којих је знатан део био специјализован за производњу оружја.
У моделу М1924 била су садржана конструкторска решења која ће у потпуности обележити све касније верзије нашег репетирајућег оружја. На бази М1924 развијена је најпре у Ужицу 1941. године "Партизанка" М41, а затим је освојена и у Крагујевцу произвођена пушка М48. Модел М48 је обједињавао све најбоље карактеристике предратног модела М1924 и оригиналне немачке пушке. Године 1960. за пушку М48 је био освојен и тромблон који је знатно проширио борбене могућности пушке.
Тромблон ће своју улогу одиграти на полуаутоматском и аутоматском оружју, а репетирке Маузеровог система ће постати основа за развој Заставиних ловачких карабина у широкој лепези калибара. Данас се код ловаца широм света највише цене и траже ловачки карабини који су у највећој мери очували аутентичне црте чувеног Маузера К98. Такви су и карабини Застава и захваљујући томе представљају највећи извозни потенцијал крагујевачке фабрике.
Ова фабрика је 1952-1953. самоиницијативно започела пројекат развоја домаћег оружја заснованог на идејама већ тада прослављеног Михаила Тимофејевича Калашњикова, за чију аутоматску пушку АК-47 калибра 7,62 мм није могла, због спољнополитичких околности, добити лиценцу. До "калашњикова" је дошла захваљујући двојици албанских граничара који су дезертирали у Југославију. Фабрика је имала веће амбиције од простог копирања: створити савршенију конструкцију, као основ за развој читаве "фамилије" аутоматског оружја Застава (ФАЗ, пушка, аутомат, пушкомитраљез са брзо изменљивом цеви).
Конструктивне новине и квалитет крагујевачког оружја изазвали су интересовање и ван граница Југославије. То је "Застави" омогућило да уђе у низ извозних послова, који су, углавном, склапани у складу са тадашњом спољном политиком СФРЈ, заснованом на принципима "несврставања и пријатељске сарадње". Излазак на страна тржишта условљавао је и прилагођавање захтевима крајњег купца. Тако су настале различите варијанте аутоматских и полуаутоматских пушака, у више калибара. Ово се, у првом реду, односи на и те лаки пушкомитраљез (ЛМГ)М77Б1.
"Застава" је ангажована и на новој генерацији аутоматског оружја, која треба да послужи као одговор на савремена кретања у развоју пушака базираних на "малокалибарској муницији" (5,5х45 мм НАТО аутомат М85, "јуришне" пушке М80, М80А, М90 и М90А, пушкомитраљез М90 и М90А) развила је у периоду од 1982. до 1992. године.
Адут у њеном арсеналу сада, међутим, представља пушка М21, са НАТО калибром 5,56 мм. Ова пушка је широј јавности први пут представљена 26. септембра 2001. године.
ДВЕ И ТРИ ДЕВЕТКЕ
Међу најуспешније производе "Застава оружје" (ово ново име фабрика је добила 15. октобра 2003. године, пре тога се звала "Застава наменски производи") свакако се убрајају и борбени пиштољи велике ватрене моћи ЦЗ 99 и ЦЗ999. "Три деветке" презентована је јавности прошле године, а серијска производња ЦЗ 99 почела је још 1991. године. У тој години направљено је 20.000 јединица, а инсталирани су капацитети за 50.000 комада годишње. "Застава" је "две деветке" развила у неколико варијанти, а у периоду 1990-2002. година укупно је произвела 153.360 пиштоља ЦЗ 99.
Почетком новембра прошле године у Крагујевац је дошао менаџер трговинске фирме К.Б.И. из Вирyиније (ранији партнер "Застава оружја") и наручио ловачко-спортског наоружања у вредности од милион долара за испоруку у децембру и још за три милиона долара у идућој години, приставши да се сваке наредне године испоруке повећавају за десет одсто у крагујевачкој фабрици само што, од радости, нису пуцале прангије, као оно када су 150 година раније изливене првих шест топовских цеви.
Купац из Америке као да је повукао ногу. За њим су дошли и купци из Грчке и Француске, са којима се ушло и у неке заједничке пројекте, а обављени су разговори и о производној кооперацији са италијанском "Беретом", најстаријом фабриком оружја у Европи.
Topolivnica
http://v5.cache7.c.bigcache.googleapis.com/static.panoramio.com/photos/original/57872098.jpg?redirect_counter=1
Topolivnica 1856
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a4/Topolivnica_1856.jpg
Zastava kovacnica
http://www.zastava-kovacnica.co.rs/onama/istorija/istorija.htm
.... сазнајемо и ово:
