Апсолутно тачно. И онда није чудо да следећи Бечку школу, ерго званичну "историјску науку", један бечки акварелиста присвоји целу "Готенгау", јер боже мој Русија је од германског племена Рус, тамо су живели Готи, Словена нигде није било, осим као робова.
Тема је занимљива, читаћу је са уживањем. До сада сам углавном о томе знао оно што је писао Сулимирски - "Ишчезле цивилизације", његово поглавље о Сарматима. И оно што нађох на нету када су Руси прегазили Грузију бранећи Осете, потомке Алана (ерго, наше даље рођаке). Хтео сам тад да употпуним славље
А сада ево шта написах раније о односу наше "науке" према сопственој историји:
Са једне стране су присталице „нордијске школе“ којима историја почиње Сеобом Словена. Ранија историја Словена, ма где се она одвијала, њих много не занима, а ранија историја ових простора као да нема везе са нама који сада овде живимо. Нико озбиљан не тврди да је поменути Артур био Енглез (у данашњем смислу те речи), међутим нико не брани Енглезима да се идентификују са њим као са националним херојем. У том смислу не знам што би Константин Нишки био мање наш. Јер Артур се, као римски вазал, борио против Англосаксонаца (ерго, предака данашњих Енглеза), за Константина не знамо да се борио против Словена.
Супротни су табор су „аутохтонисти“ из приче Срби-народ-најстарији. Једни заговарају индијску постојбину, други да су овде Срби живели одувек (при чему треба ваљда да замислимо неки идеални тип Србина како га представља традиција). На страну то што су им идеје често смешно сомнабулне и на граници нечега чиме би требало да се бави психологија. Мада има и у овој групи озбиљнијих истраживача, који често падају у сенку шарлатана. Проблем је што само име народа не значи континуитет, а посебно не истоветност, одлика које с тим народом повезујемо. Са друге стране, неки народи других имена, а наши делимични преци, оставили су сигурно неки траг на овим просторима, најзад на (ид)ентитет који данас зовемо Срби.
