Сарадња комуниста са усташама и Немцима

[Koča]

...Komunisti su pruzili ''dokaze'' o greskama lojalista, dok su prikrivali sopstvenu gnusnu i siroku stratesku saradnju sa Nemcima. Mesec dana pre nego sto je prva britanska misija s njima uspostavila kontakt, tri vodeca clana Titove klike provela su nekoliko nedelja gosteci se sa Nemcima u Sarajevu i Zagrebu. Dve strane se behu slozile o kratkom primirju da bi se omogucilo komunistima da se koncentrisu na kriticnu bitku gradjanskog rata protiv cetnika na Neretvi. Uz ovo primirje, pregovaraci su raspravljali o dugorocnom strateskom planu kojim ce Nemci pomoci Titu da uspostavi slobodnu teritoriju u Sandzaku, koji je bio uporiste lojalista, a u zamenu za partizansku pomoc protiv ocekivanog iskrcavanja zapadnih saveznika na dalmatinskoj obali....

Majkl Liz, Silovanje Srbije, str 8.

 

[Koča]

U martu 1943. Titovi emisari odrzali su niz sastanaka sa visim nemackim oficirima. Ove sastanke detaljno je opisao Milovan Djilas u svojim zapisima. Djilas i jos dve vodece partizanske licnosti Vladimir Velebit i Kosta Popovic proveli su nekoliko nedelja sa visim nemackim oficirima uzivajuci provodjenje pod zastitom, prevoz i smestaj, koje su im obezbedile sile Osovine u Sarajevu i Zagrebu.

Svi donedavni partizanski istoricari su tvrdili da su ovi sastanci odrzavani radi razgovora o zameni ratnih zarobljenika. Medjutim, nikada ni partizani ni Nemci nisu bili u pregovorima o razmeni zarobljenika na visokom nivou. Nemci su ubijali ''bandite'' smatrajuci to sasvim normalnim, a partizani su isto tako ubijali svoje neprijatelje, cak i kada bi ih zarobili. Svaka takva razmena obavljala bi se na nivou voda ili cete - ne na nivou Djilasa i visih nemackih oficira.

Svrha sastanaka bila je, naravno, rasprava o situaciji koja je, u to vreme, postavila pred partizane samrtnicki problem. Oni su ocito znali iz medjunarodne komunisticke spijunske mreze - ako ne od Klagmana u SOE u Kairu ili Filbija u MI6/SIS ili Burgesa u Forin ofisu, koji je igrao ulogu u Ratnom savetu i BBC-u da komanda za Srednji istok bese raspolozena da --potakne-- aktivnosti pokreta otpora sa povecanim zalihama. U toj fazi partizani nisu bili na listi mogucih primalaca, dok su Mihailovicevi lojalisti bili, po svoj prilici, na samom vrhu. Nadalje, pojacane aktivnosti pokreta otpora bile su logicna prethodnica nekoj invaziji na Sredozemlju - mozda na Jadranskoj obali Jugoslavije ili u Grckoj. Sovjeti su, medjutim ocajnicki nastojali da zadobiju poratni uticaj na Balkanu i da obezbede za sebe neku Jadransku luku.

Tito i Staljin morali su da se zabrinu zbog invazije zapadnih saveznika preko Grcke ili preko Jadranske obale, a uz pomoc vec planiranog ustanka Drazinih grupa, koje su predstavljale pesnicu njegove politike, koji bi komunistima onemogucili uspeh u planovima za ustanak, gradjanski rat i konacno preuzimanje vlasti.

Postojalo je tu cak i nesto vise. Ovi su pregovori predstavljali jedan od najbriljantnijih Titovih poteza. Njegove snage su bile suocene na Neretvi sa Stanisicevim i Djurisicevim crnogorskim cetnicima koji su sprecavali partizanske pokusaje da prodru u Sandzak i udju u Juznu Srbiju. Nadalje, Nemci su ga gonili. Pregovaranjem sa Nemcima i pristankom da ne vrsi sabotaze na pruzi Zagreb-Beograd, a ni na drugim komunikacijama, on je dobio odlaganje koje mu je bilo potrebno da koncentrise celokupne mobilne snage protiv dobro organizovanih crnogorskih cetnika.

Bio je to inspirativni takticki potez, ali sramnija kolaboracija sa Nemcima od svega onoga za sta je Mihailovic ikada bio optuzen.

Ovo ovde i nisu nova otkrica. Valter R. Roberts u knjizi Tito, Mihailovic i Saveznici 1941-1945 bavi se ovim dogadjajem. Isto to radi i Valter Hegen u knjizi Tajni front, te Milovan Djilas u Ratnim vremenima, ali sa malim kamufliranjem. Medjutim postoje snabdevaci prihvacene mudrosti koji bitku na Neretvi slikaju kao nesto herojsko. U stvari bio je to prljavi manevar gradjanskog rata.

Partizanski snabdevaci mudrosti takodje ignorisu cinjenicu da su ti isti cetnici u prvoj fazi naredne nemacke operacije ciscenja, bili internirani u logore za ratne zarobljenike u Grckoj. Od 12. do 15. maja bilo je opkoljeno, zarobljeno i internirano 5000 Stanisicevih i Djurisicevih cetnika kod Kolasina i 2000 cetnika u Sandzaku. Kada su sklonile njih, nemacke snage su krenule na partizane i opkolile ih u kanjonu Sutjeske oko 28.maja. Drugim recima, poznata Peta ofanziva iz partizanske legende pocela je protiv lojalista. Ipak, ti snabdevaci mudrosti hoce da mi poverujemo da su Nemci iskoristili lojaliste u ofanzivi protiv partizana.

Djilas, Popovic i Velebit razvukli su pregovore nekoliko nedelja da bi partizane oslobodili nemackog pritiska. Razgovarali su o predlogu, kako priznaje Djilas, da partizani preuzmu Sandzak kao svoju priznatu teritoriju i da podrze Nemce u drzanju obale protiv Saveznika. Tek u aprilu Hitler je odbacio pogodbu pod izgovorom da ne zeli da pregovara sa banditima.

Partizanski pregovaraci su se lepo provodili u Zagrebu. Velebit je posecivao roditelje, Djilas se vratio staroj ljubavi. Koca Popovic, sa francuskim obrazovanjem i gotovo paranoicnom anglofobijom, isprobavao je vestinu govorenja francuskog sa isto tako vatrenim nemackim oficirom koji je govorio francuski.

Mozda je najveca ironija Titov licni i privatni motiv za martovske pregovore. Nemci su drzali Hertu Has, Titovu drugu zenu i majku njegovog deteta. Tito je, u stvari, bese napustio kada je ona, iako noseca, pobegla sa jednim njegovim drugom, koji je bio od njega mladji dvadeset pet godina. Uprkos tome Tito je dogovorio oslobadjanje Herte Has kao nagradu kod ovih pregovora. Buduci da ih je partizanska propaganda namagarcila tvrdnjom da lojalisti saradjuju sa Nemcima, a ne partizani, vecina britanskih promatraca progutala je Titove reci da su Mihailovicevi vojnici zenskarosi, previdjajuci cinjenicu da je Tito tokom celog rata bio u drustvu drugarice.

Martovski pregovori, u stvari, nisu bili prvi takve vrste izmedju Tita i Nemaca. Nesto povrsniji kontakti poceli su avgusta 1942. kada su partizani zarobili inzenjera Hansa Ota u zapadnoj Bosni blizu Livna. Pregovori su obnovljeni 17. novembra, a daljnji razgovori nastavljeni krajem januara 1943. Tito se cak slozio da se sastane sa ustaskim pregovaracima Ante Pavelica 23.januara 1943, ali je nemacka ofanziva protiv ''republike'' u Bihacu to sprecila. Hans Ot je postao Titov bliski prijatelj, a Tito ga je koristio kao redovnu vezu sa Nemcima; ostao je s partizanima do kraja rata. Tito je s neprijateljima saradjivao bez rezervi. Imao je, medjutim, dobar osecaj za kamuflazu i za odvlacenje paznje sa sopstvene kolaboracije pustajuci u opticaj propagandnu kampanju o kolaboraciji lojalista. Takodje je smatrao mudrim da Hansa Ota likvidiraju posle rata.

Dokaz o partizanskoj kolaboraciji mart 1943. pruzile su beogradske vlasti. Tito se sve vise brinuo zbog glasina koje su kruzile o pregovorima s Nemcima iz mart 1943, pa je sluzbeni vojni istoricar Miso Lekovic bio ovlascen da istrazi ovaj skakljivi predmet do kraja. Objavio je knjigu posle Titove smrti, godine 1985. Ova knjiga predstavlja pravu potvrdu i optuzbu intezivne partizanske kolaboracije i pokazuje ogrmonu korist koju su od toga imali. Ona takodje pokazuje da je Titova jedina briga bio gradjanski rat protiv cetnika. Ovo je neoborivo. Lekovic je sasvim cist: sluzbeni partizanski istoricar koji objavljuje u Beogradu. Sava Bosnic je objavio sjajan prikaz knjige u ''Juznoslovenskim novinama'', sto u potpunosti unistava licemerje prihvacene mudrosti vezane za kolaboraciju.

Uzgred da kazemo, bilo je isto tako intezivnih pregovora izmedju esesovca i Titovih partizana u Sloveniji jula 1944. Njih je vodio Titov kasniji licni sekretar, dr Joze Vilfan, dok je sam Tito ziveo na Visu pod britanskom zastitom. Ovi su pregovori bili polisa osiguranja protiv saveznickog iskrcavanja u Veneciji Djuliji.

...........

....Kao sto sam pisao na pocetku ovog dela, u ratovima, u pedantnom smislu, do kolaboracije dolazi povremeno - kod gerilskog ratovanja to je jos izrazitije. U Jugoslaviji pre decembra 1943. partizani su saradjivali sa silama Osovine mnogo intezivnije i probitacnije od bilo cega za sto je Mihailovic bio optuzivan. Mihailovic je prezirao nacin opstenja sa javnim mnjenjem u smislu pravljenja slucaja od partizana, a Britanci nisu nista uradili da mu pomognu da to uradi. Nasuprot tome partizani su koristili svoju nadmocnu masineriju da fabrikuju slucaj Mihailovic. Britanci su to prihvatili i objavljivali zato sto im je trebalo opravdanje za odluku da napuste Mihailovica. Vrlo jednostavno.

Majkl Liz, Silovanje Srbije - britanska uloga u Titovom grabljenju vlasti 1943-1944

______________________

termin ''lojalisti'' Majkl Liz koristi za Drazine cetnike, jer je sam naziv ''cetnici'' kompromitovan i zloupotrebljen od strane komunisticke propagande.

Treba imati u vidu da je ''četnik'' cista srpska reč izvedena iz reci ''četa'' koja je od ujedinjenja bila trn u oku Hrvata.

termin ''prihvacena mudrost'' odnosi se na komunisticku propagandu, bajke, izmisljenu verziju komunisticke istorije.

 

[Gruban]

Šta se dešavalo sa komunistima u Srbiji od 17.aprila 1941 do 22.juna iste godine.Da li su hapšeni od Nemaca,da li je bilo streljanja zbog komunističke aktivnosti ?

 

[Stgt0711]

Šta se dešavalo sa komunistima u Srbiji od 17.aprila 1941 do 22.juna iste godine.Da li su hapšeni od Nemaca,da li je bilo streljanja zbog komunističke aktivnosti ?

koliko nemaca je poginulo izmedju 17.4.1941 i 22.6.1941 u srbiji?

 

[thunder11]

koliko nemaca je poginulo izmedju 17.4.1941 i 22.6.1941 u srbiji?

Misliš od strane komunista? Nijedan. U to vreme komunistička partija i Zbor su bile jedine dve političke partije koje su legalno mogle da obavljaju dužnosti u okupiranoj Jugoslaviji. Toliko o tvom pitanju koje sugeriše da je pravi otpor došao od komunista čije su prve žrtve bili Srbi.

 

[Koča]

Šta se dešavalo sa komunistima u Srbiji od 17.aprila 1941 do 22.juna iste godine.Da li su hapšeni od Nemaca,da li je bilo streljanja zbog komunističke aktivnosti ?

Naravno da ne. Oni su tada bili pod uticajem pakta Hitler - Staljin. Kada su i digli ''ustanak'' kasnije, tj. posle 22.juna, uradili su to naravno u interesu SSSR, a ne sopstvene zemlje....kakve li ironije u daljoj prici o izdajnicima

Evo sta o komunistima u cacanskom kraju, u to doba, kazu autori knjige ''Zatamnjena proslost'', istoricari Goran Davidovic i Milan Timotijevic

S: Kako se pocetkom rata ponasaju cacanski komunisti?
G.D/M.T: U godinama uoci Drugog svetskog rata KPJ je zauzela nacelan stav odbrane zemlje, ali im je u prvom planu bio cilj rusenje poretka Kraljevine Jugoslavije, koji su oznacili kao fasisticki. Tokom aprilskog rata Bata Jankovic, brat Milke Minic, predlagao je da komunisti prezmu vlast u Cacku. U Uzicu su, sto je jos 1963. godine objavio Jovan Marjanovic, predlagali i saradnju sa nacistima na osnovu sporazuma koji je SSSR potpisao sa Hitlerom.

Prvi meseci okupacije nisu doneli progone komunista. Stavise, oni su uzivali vecu slobodu nego pre okupacije. Tako su slobodno i proslavili 1. maj na planini Jelici, bez prismotre policije iako je zemlja bila okupirana, uz pesmu, bacanje kamena s ramena i bogatu zakusku. Oruzane akcije tada kod komunista nisu predlagane i tako je bilo sve do napada na SSSR, 22. juna. Po izvestajima lokalne organizacije ZBOR-a (organizacije Dimitrija Ljotica) u Cacku, u prvim danima okupacije cacanski komunisti su bili jedino drustvo nemackim vojnicima.
Po jednom sacuvanom secanju, partijskog radnika iz Cacka, bila je izdata cak i direktiva da clanovi ostvare kontakt sa Nemcima. Veliki deo cacanskih komunista je dosta dobro prihvatio dolazak Nemaca u grad, pa su cak u junu odigrali i fudbalsku utakmicu sa nemackim garnizonom. Dosta dobro su se kotirali kod okupatora, sto su veoma vesto koristili u borbi protiv politickih protivnika.

http://p210.ezboard.com/Intervju-sa...ijabalkanafrm27.showMessage?topicID=381.topic

 

[Koča]

koliko nemaca je poginulo izmedju 17.4.1941 i 22.6.1941 u srbiji?

ne vidim poentu ovog pitanja, osim sto pretpostavljam na sta aludiras.

Pricas o periodu od dva meseca nakon kapitulacije i okupacije, sloma zemlje, kada je u logorima zavrsilo 300 000 vojnika, naravno Srba.

Uglavnom danas je opste poznato sta su u to vreme radili komunisti, tj. do napada na njihovu maticu.

http://forum.krstarica.com/threads/330009&page=2

Ako sam dobro pretpostavio sta zelis ovim pitanjem razuvericu te odma. Od leta do kraja 41. prema nemackim statistikama o gubicima neprijatelja, evidentirano je da su u borbama protiv Nemaca 96 posto gubitaka bili cetnicki, a svega 4 posto partizanski.

Te 41. cetnici vode borbe u Hercegovini, Crnoj Gori, Krajini, Istocnoj Bosni. Oslobadjaju Loznicu, Banju Koviljacu, Gornji Milanovac, Stragare, Cacak. Napadaju Nemce u Krusevcu, Sapcu, Valjevu, Kraljevu. Bore se na Rudniku, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu....Te 41. Nemci organizuju operaciju ''Mihailovic'' i raspisuju poternicu od 200.000 dinara za Drazom....

__________________

Kada se ovo kaze u ruskom dokumentarcu o Titu, iz 2003. o cemu dalje pricamo

''Tako je, partizani nisu prvi objavili rat okupatorima''

''Maja 1941. 80 vojnika i oficira kraljevske vojske je odbilo da se preda i otislo na Ravnu Goru''

Pa najzanimljiviji deo, kada ih na tom putu presrece jedan seljanin i pita, zar nisu culi za kapitulaciju, a Draza odgovara da mu ta rec (kapitulacija) nije poznata.

''Tacno, nije bilo komunista u redovima prvog pokreta otpora''..

 

[Koča]

1.tekst , naravno , nema smisla komentarisati, jer izvor je press
2. slike tzv. dokumenata su vredne komentara;

pocmimo redom;


bez obzira sto je tekst namerno necitak, vidljivo je da je na poledjini tog falsifikata, napisana rukom , a koju nam koca servira kao dokumenat br.2.

no, da se pozavabimo prvim tzv. dokumentom. potpisan je Velimir Terzic, datum je 1943 godine, i cin velimira terzica je kapetan. jedino sto je vidljivo na tom tzv. dokumentu.
velimir terzic je bio generalstabni kapetan kraljevske vojske , 1941 godine, kada je pristupio partizanima. 1943 godine je vec imao cin general-majora (vojna enciklopedija), tako da vec po ovome detalju znamo da se radi o primitivnom falsifikatu
nema nikakvog razloga pisati komandantu prve proleterske divizije koci popovicu "punomoc", sa strane nacelnika staba,jer taj stab nije od nikoga priznat.
postoji samo popratno pismo pisano na nemackom
dokument broj 2, kao sto rekoh je napisan na kopiji , prikazanoj kao dokument broj 1.

kiselog vise nema na forumu, ali to ne znaci da njegove lazi i izmisljotine treba da ostanu...

Napokon sam se i ja dokopao knjige partizanskog istoricara Mise Lekovica, Martovski pregovori 1943. i zamislite svi izneti dokumenti na ovoj temi, o saradnji komunista sa Nemcima, nalaze se tu, i nisu nikakvi Samardzicevi falsifikati, kako je paranoicno tvrdio kiseli...Svi do jednog, i jos vise

Sto se tice prvog dokumenta, a ono je punomocje Koci Popovicu za pregovore sa Nemcima, partizanski istoricar Miso Lekovic pise:

''Iako odgovor na ponudu pregovora jos nije stizao, delegacija Vrhovnog staba je bila odredjena, i njenim clanovima su 8.marta napisana punomocja, overena pecatom Vrhovnog staba i potpisom zamenika nacelnika VS, kapetana Velimira Terzica. Sacuvano je samo Popovicevo punomocje ali su i ostala dva -Djilasovo i Velebitovo bila istovetna....''

''Original punomocja se nalazi kod Koce Popovica, a njegov faksimil je objavio V. Dedijer u ''Novim prilozima za biografiju J.B.Tita'', knj.2, Rijeka, 1981, str.844. Prevod punomocja na nemackom jeziku nosi oznaku NOKW - 1082.''

dokument br 2. je propusnica za nesmetani povratak na partizansku teritoriju koju je Koci Popovicu izdao nemacki kapetan 14.marta 1943.

''Dok se pripremao da napusti Gornji Vakuf, Popovicu su prisli neki nemacki oficiri i cestitali mu rodjendan....

...Posto je dobio propusnicu za nesmetan prelazak preko linije fronta, povezen je autom da najisturenijih nemackih jedinica, negde izmedju Rame i Jablanice, u koju je stigao predvece, ne susrevsi uz put ni jednog partizanskog borca.''

Sada je valjda svima jasno kakvog je prevaranta oslobodjena Krstarica
_________________

nastavice se.,..

 

[Ненад]

Плус што не зна да су дивизије серије 700 званично постале дивизије серије 100 почев од 1.4.1943. а да је у марту вршена реорганизација истих.

 

[Koča]

.....Poslanik Kase je sledeceg dana 17.marta, o razgovorima sa partizanskim predstavnicima obavestio Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu telegramom br. 1174, pod oznakom ''tajna drzavna tajna''.

....Kase, zatim zakljucuje da na osnovu predloga partizanske strane ''postoji mogucnost da Tito sa pristalicama prekine borbu protiv Nemaca, Italijana i Hrvatske i povuce se u Sandzak da bi se tamo razracunao sa cetnicima Mihailovica''. On, dalje navodi: da postoji mogucnost da se Tito pod izvesnim okolnostima demonstrativno odrekne Moskve i Londona ''koji su ga ostavili na cedilu'', da su zelje partizana da vode borbu protiv cetnika u Sandzaku, nakon cega ce se razoruzani vratiti u svoja sela, te ce tako doci do smirenja u srpskim i hrvatskim podrucjima. Za uzvrat, sa nemacke strane bi trebalo da dodje do ''odustajanja od mera egzekucije nad vodecim licnostima''

Prema Velebitovoj izjavi datoj 31.marta u Obavestajnom odeljenju Staba 718. divizije u Sarajevu gde se zadrzao na putu za Zagreb i, dalje za Slavoniju delegati Vrhovnog staba su nemackim pregovaracima u Zagrebu 23. i 24. izneli sledece stavove:

''Mi smo misljenja, a to nam je i nezvanicno stavljeno do znanja, da Nemci nemaju nikakvih teritorijalnih aspiracija na teritorije bivse Jugoslavije, nego da u sadasnje vreme imaju samo strategijske i privredne, a eventualno i politicke interese. Prema tome, oni ce po zavrsetku rata napustiti zemlju.

Mi sa nasim narodnooslobodilackim pokretom tezimo da stvorimo slobodnu Jugoslaviju u kojoj ce sva slovenska plemena imati sva prava i u kojoj nece vladati samo Srbi. Zbog toga u nacionalnom cetnickom pokretu mi vidimo naseg najveceg i najopasnijeg neprijatelja posto oni teze da stvore Veliku Srbiju, a nas da istisnu.

Pod takvim okolnostima mi nemamo vise nikakvog povoda da se borimo protiv nemacke vojske, niti da nanosimo stete nemackim interesima u celoj zemlji, bili oni vojne ili privredne prirode, a takodje i interesima saobracaja. Mi ne trazimo nikakvu protiv uslugu. Treba nam samo dati priliku da se borimo protiv cetnika da bi ih unistili. Vrlo je zalosno sto ce i Italijani biti u to uvuceni i snositi posledice, ali to je sudbina ''saveznika''.

Posle ovih opstih zamisli nama je odgovoreno da najpre dokazemo da cemo stvarno postovati nemacke interese i da ce se tek posle toga nastaviti razgovori o ovoj stvari.

Kao primer takvog dokaza navedeno je: pustanje zarobljenika na slobodu, obustava neprijateljstva itd.

Mi smo zarobljene Nemce vec predali i spremni smo - i bez protivusluge - da obustavimo neprijateljstva u Slavoniji i Istocnoj Bosni.

prve dve strane

deo zapisnika ciju sam trecu tacku citirao (sa preliminarnih razgovora odrzanih u Gornjem Vakufu)

_____________

Miso Lekovic, Martovski pregovori 1943

 

[Koča]

Major Streker se druzi sa partizanima i posle ''razmene zarobljenika'' 11.marta u Vakufu

Milovan Djilas, Filip Kljajic Fica, politicki komesar 1. proleterske divizije, Mijalko Todorovic, politicki komesar 1.proleterske brigade, i major Streker (u selu Medeskovici, kod Konjica, 18.marta 1943.)

 

[Koča]

Tekst koji sledi namenio sam sledecoj temi

http://forum.krstarica.com/threads/330009

ali kako je zakljucana, postavicu ovde, posto se tice i ove teme. Moderatori ako su radi, mogu da premeste.

Mekdaulov izvestaj (23.novembar, 1944)

Izdvajam ovde deo koji se bavi jugoslovenskim komunistima do napada Nemacke na SSSR

b. Uloga Komunisticke partije tokom aprila i maja 1944.

Od intelektualaca i oficira sa kojima smo razgovarali saznali smo da oni komuniste okrivljuju za dvostruku izdaju - i u korist Rusije, i u korist Nemacke. Konkretno, postoje dve optuzbe:

a) oni su pokusavali da ubede vojnike i civile da se ne suprostavljaju Nemcima, jer to navodno nije bio ''narodni rat'' (sve dok Nemacka u junu 1941. nije napala Sovjetski Savez)
b) komunisti su saradjivali sa Gestapoom i denucirali vodje nacionalistickog otpora.

Najmanje sest svedoka iznelo je pred podnosiocem detalje u prilog prvoj optuzbi, govoreci o incidentima koji su se odigravali u Beogradu, Banatu, Ljubljani, Mostaru i Beranima. Svedoci su bili pouzdanog karaktera, osobe na koje se moze osloniti. Svi su tvrdili da su bili ocevici. Jedan od njih, devojka koja je u to vreme bila student Univerziteta u Beogradu, ucestvovala je u demonstracijama kojima se zahtevalo da Jugoslavija udje u rat.Ona tvrdi da su komunisti istovremeno organizovali antiratne demonstracije. Doslo je do sukoba, u kome su ovu devojku pretukli komunisti, od cega su joj ostali jos uvek vidljivi oziljci. Medju drugim svedocima nalazili su se inzinjer, inace socijalista, iz Ljubljane, apotekar iz Berana i jedan doktor, musliman iz Mostara. Mnogi ljudi sa kojima smo razgovarali ponavljaju slicne optuzbe, pa je jasno da srpski nacionalisti veruju ovim optuzbama. Ako se uzme u obzir cinjenica da su u to vreme komunisti u Britaniji i Americi u pogledu rata zauzimali isti stav, kao i da jugoslovenski komunisti nisu pruzili nikakve dokaze da je Tito, koji je jos tada bio generalni sekretar partije, uzeo bilo kakavo ucesce u otporu Nemcima sve dok oni nisu napali Sovjetski Savez, ovoj optuzbi moze se priznati valjanost.

Uverenje da su jugoslovenski komunisti saradjivali sa Gestapoom prilikom otkrivanja agenata Mihailovica u Beogradu vrlo je prisutno u nacionalistickim krugovima. Vodje nacionalisticke ilegale u Beogradu saopstili su jednom clanu misije da imaju imena komunista koji i sada saradjuju sa Gestapoom po tom pitanju. Nekoliko ljudi koji su boravili u nemackom koncentracionom logoru za nacionaliste u Beogradu, obavestili su podnosioca u mnogim takvim slucajevima. Najzad, nemacki predstavnik koji je ucestvovao na pregovorima sa podnosiocem, izjavio je, optuzujuci oficire Gestapoa i SS-a da su oni nastavili da odrzavaju veze sa komunistima u Jugoslaviji i jugoistocnoj Evropi i pored toga sto se smatralo da Nemci nameravaju da iskorene komunizam. Uzevsi u obzir ne tako davne slucajeve saradnje izmedju nacista i komunista, postoji velika verovatnoca da je i ova optuzba istinita, te da zasluzuje dalje istrazivanje. Naravno, na osnovu postojecih dokaza podnosilac ne smatra da je optuzba i dokazana, ali je vazno zapamtiti da nacionalisti cvrsto veruju da su jugoslovenski komunisti dvostruki izdajnici, koji su jugoslovenske rodoljube predavali u ruke Nemcima i tako ih slali u smrt.

....

Po misljenju podnosioca postoje jasni i nedvosmisleni dokazi da su nacionalisti prvi zapoceli sa otporom , aktivno se suprostavljajuci Nemcima, Bugarima i ustasama, te da su komunisti postali aktivni tek kada je Rusija usla u rat.

Nadalje jasno je da je u pocetku cilj partizana bio prevashodno da se inflitiraju i preuzmu kontrolu nad vec postojecim grupama otpora, te da su, kada im to nije uspelo, poceli da organizuju sopstveni ''Narodni front'', tj. partizanski pokret, i da im je od samog pocetka saradnje glavni cilj bio da ometaju ili potpuno uniste nacionalisticku organizaciju i lokalna rukovodstva.

Dejvid Martin, Mreza dezinformacija - Cercilova jugoslovenska greska, str 423.

 

[Koča]

Mekdaulov izvestaj (23.novembar, 1944)


1.Partizanska saradnj sa ustasama

Misija je primila veliki broj informacija po kojima ustase i partizani saradjuju u napadima na nacionaliste u Dalmaciji, i da u Bosni ustase uveliko prilaze partizanima. Izneta je optuzba da poznati ustaski zlocinci, koji su aktivno ucestvovali u ubijanju 1941. godine, cine to da bi izbegli kaznu. Posle odlaska iz zemlje potpisnik je iz pouzdanog izvora primio informacije da su Britanci prihvatili tu optuzbu kao istinitu i da je povodom toga podnesen neuspesan protest partizanskom Vrhovnom stabu. Nacionalisti, Srbi i muslimani, sakupili su obilje detaljnih podataka o ustaskim zlocinima sa imenima mestima i datumima. Oni znaju i imena poznatijih kriminalaca koji se prikljucuju partizanskoj vojsci ili civilnoj upravi ili koje su partizani prihvatili kao saradnike protiv nacionalista. Potpisani nije bio u stanju da proveri te optuzbe, ali njihov specifican karakter i raznovrsnost izvora ostavljaju utisak o verodostojnosti. U svakom slucaju, srpski nacionalisti veruju u njih i to ih podstice da poveruju da je partizansko rukovodstvo, uz svu svoju komunisticku obojenost, nasledilo Pavelicev i ustaski program koji je tezio unistenju srpskog stanovnistva u zapadnom delu Jugoslavije. Izvestaji iz druge i trece nedelje oktobra, koje je potpisnik primio pre napustanja zemlje, jasno govore da je svih pola miliona srpskih nacionalista u toj oblasti izlozeno partizanskom i ustaskom maltretiranju, da su mnogi civili bili ubijeni, i da mnogi od njih beze u visoka brda bez obzira na zimu i tamosnji nedostatak hrane. Posto je ta oblast tako blizu Britanaca i Amerikanaca u Italiji, Vrhovna komanda nacionalista veruje da ce Dalmacija posluziti kao probni kamen. Ako u ovom kraju Britanci i Amerikanci ne ucine nista da zaustave gradjanski rat i doprinesu bezbednosti civilnog stanovnistva, onda se nacionalisti sirom Jugoslavije moraju spremiti za gradjanski rat bez obzira na ishod.

Dejvid Martin, Mreza dezinformacija - Cercilova jugoslovenska greska, str 432.

 

[Koča]

Šta se dešavalo sa komunistima u Srbiji od 17.aprila 1941 do 22.juna iste godine.Da li su hapšeni od Nemaca,da li je bilo streljanja zbog komunističke aktivnosti ?

jos malo o narodnim neprijateljima...

Dejvid Martin, Mreza dezinformacija, str. 57

Hitler je 4. maja 1941. objavio svetu da jugoslovenska drzava vise ne postoji.

Desetog maja, Draza Mihailovic, tada pukovnik Jugoslovenske vojske, digao je jugoslovensku zastavu na Ravnoj Gori i objavio nastavak rata protiv Nemacke.

Jugoslovenski komunisti, koji su tada bili zatocenici pakta Hitler-Staljin, nisu ucinili nista da se suprostave nacistickoj armiji sve dok 22.juna sam Sovjetski Savez nije doziveo invaziju. U stvari, ima dokaza da su oni aktivno sabotirali odbranu Jugoslavije.

Istog dana kada je Hitler napao Rusiju, Josip Broz Tito, generalni sekretar Komunisticke partije Jugoslavije i profesionalni revolucionar koji je nekako preziveo Staljinove cistke rukovodstva stranih komunistickih partija, izdao je sledeci proglas: ''Kucnuo je sudbonosni trenutak!///Proliva se dragocena krv herojskog naroda. To je i nasa borba koju smo duzni podupirati svim svojim snagama...''

Nacisticki napad na Jugoslaviju kod Tita nije izazvao nikakvo protiv dejstvo. Tek ga je invazija na Sovjetski Savez nagnala da se odupre.

 

[Koča]

HRVATI MENjAJU STRANU (KAPITULACIJA ITALIJE 2)

Čak je i Ante Pavelić pozivao ustaše da sarađuju sa partizanima...

Vlada ‘‘Nezavisne Države Hrvatske'‘ je 30. septembra 1943. godine objavila ‘‘Poglavnikovu uredbu o pomilovanju'‘, amnestirajući sve Hrvate iz dotadašnje italijanske okupacione zone koji su bili u ‘‘partizanima'‘.30

Poznat je i Pavelićev proglas Hrvatima, objavljen povodom kapitulacije Italije, u kome poziva partizane ‘‘koje su Italijani terorom primorali da odu u šume'‘, da se zajedno sa ustašama bore protiv Italijana.31

To znači da se Pavelićeva vlada nije uzdala u nemačko obećanje da će najveći deo primorja posle kapitulacije Italije biti priključen ‘‘Nezavisnoj Državi Hrvatskoj'‘. I ustaše su, naime, videle da će Nemci izgubiti rat, procenjujući kako je sigurnije da se oblast primorja uključi u Hrvatsku preko komunista. U tom smislu, još početkom 1943. godine Pavelić je tajno poslao komunistima jednog svog ministra, N. Rušinovića, da izrazi ‘‘povjerenje'‘ prema njima. Neposredan povod za slanje ovog ustaškog ministra bio je obaveštavanje partizana o predstojećoj nemačkoj Operaciji ‘‘Vajs'‘, kako bi se na vreme sklonili. Komandant 4. zone ‘‘Narodnooslobodilačke vojske Hrvatske'‘, Vicko Krstulović, o dolasku ministra Rušinovića pisao je 18. januara Vrhovnom štabu:

''...Da je Pavelić poslao ministra naročito zato da nađe vezu sa partizanima, kako bi se na bilo koji način predusrela ova akcija (Operacija ‘‘Vajs'‘ - prim. aut) i ubijanje partizana i hrvatske vojske. Ovo pregovaranje i sporazum sa partizanima mora biti apsolutno tajno pred Njemcima i Talijanima. Navodno da su stali (Pavelić i njegova vlada - prim. aut) na stanovište da država bez naroda ne vredi. Ministar i župan (N. Leutić, veliki župan iz Omiša - prim. aut) su izrazili svoje povjerenje prema partizanima, samo se boje da ne bi u partizanskim redovima Srbi preuzeli vođstvo i da bi sutrašnja Jugoslavija opet došla pod vođstvo Srba.''32

S druge strane, komunisti su stalno pozivali domobrane i ustaše da pređu u njihove redove. J. B. Tito 9. septembra obaveštava 1. bosanski korpus da mu ustupa 50 domobrana, ‘‘koji su potukli Njemce iz svoje satnije i prišli nama'‘.33

Ovih dana u partizane stupaju i domobranski artiljerijski puk u Varaždinu, Prvi gorski zdrug ‘‘Dr Ante Pavelić'‘ u Popovači, kao i delovi legionarske divizije ‘‘Tigar'‘.34

Na privlačenju Hrvata komunisti su radili i pre kapitulacije Italije, naročito preko saradnje sa najvećom hrvatskom političkom partijom - Hrvatskom seljačkom strankom (HSS). Ovu stranku Nemci su smatrali rezervnom varijantom za vladajući ustaški pokret, nameravajući da njenog lidera, Vlatka Mačeka, stave na čelo Hrvatske umesto zločinima kompromitovanog Ante Pavelića.

U pismu Centralnom komitetu Komunističke partije Hrvatske i Glavnom štabu Hrvatske od 14. avgusta, J. B. Tito navodi da sa Hrvatskom seljačkom strankom treba ‘‘sporazume stvarati na bazi Zavnoha'‘.35 (‘‘Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Hrvatske'‘, tj. upravni organ na komunističkoj teritoriji u Hrvatskoj.)

Tog istog dana Edvard Kardelj obaveštava J. B. Tita kako na komunističkoj ‘‘slobodnoj teritoriji'‘ izlazi list HSS-a ‘‘Seljački dom'‘, sugerišući da je ‘‘HSS seljačka partija, i stav prema njoj mora biti malo drukčiji nego prema ostalim partijama'‘.36

Razume se, ovakav odnos komunista prema nekoj od srpskih političkih partija, bio je nezamisliv.

O novim slučajevima prestrojavanja Hrvata J. B. Tito 30. avgusta piše 1. bosanskom korpusu:

''Domobranske snage u velikom broju prelaze na našu stranu. Radićeva grupa iz HSS prišla je otvoreno nama i formirala pod našom komandom odred ‘‘Braća Radić'‘.''

U stvari, pod tim imenom nije formiran odred, već brigada, čije jezgro je činilo 500 domobrana iz Virovitice. Komunisti nisu dozvolili Hrvatskoj seljačkoj stranci da postavi svoje komesare, s obrazloženjem da su oni ‘‘nepartijska vojska'‘, uz uobičajenu propagandnu floskulu: ‘‘Naša vojska nije partizanska, nego narodnooslobodilačka, a komesari ne sprovode ničiju partijsku ideologiju, nego liniju narodnooslobodilačke borbe.'‘37

Potom je, 5. septembra, J. B. Tito pisao Peki Dapčeviću:

''U Hrvatskoj HSS pristaše prilaze nama. Stvorena je opozicija Mačeku koja sarađuje sa nama. Čitavi domobranski garnizoni prilaze k nama s oficirima. Raspad Pavelićeve vojske je očit.''38

Oktobra meseca najviše domobrana i ustaša prilazi komunistima u Tuzli, na čelu sa komandantom ovog mesta, bivšim kapetanom u vojsci Kraljevine Jugoslavije Sulejmanom Filipovićem. Po prijavi izbegličke vlade, Filipović se od oktobra 1942. nalazio na listi savezničke komisije za ratne zločine u Londonu.

Nemci su još ranije uočili proces prestrojavanja Hrvata - od kad su im kola krenula nizbrdo na velikim frontovima. Evo karakterističnih nemačkih dokumenata o Hrvatima iz ovog doba. Mesečni izveštaj 15. brdskog korpusa od 19. septembra 1943. godine beleži:

''Izgleda da je u Hrvatskoj seljačkoj stranci došlo do rascepa. Dok se jedan deo pod dr Mačekom drži starog programa stranke, vodeći ljudi stranke u Dalmaciji idu uz Narodnooslobodilački pokret.''39

Četiri dana kasnije, ovaj korpus zabranjuje ‘‘pojačanu upotrebu hrvatskih jedinica'‘ protiv komunista, ‘‘s obzirom na nove neuspehe i pojave rasula, između ostalog i kod do sada najbolje hrvatske jedinice - 3. hrvatske lovačke brigade'‘, piše u obrazloženju. ‘‘To uslovljava veliku angažovanost nemačkih divizija. Za osiguranje obale stoje na raspolaganju samo male snage'‘, kaže se još u ovom izveštaju.40

U tromesečnom izveštaju 15. brdskog korpusa od 1. oktobra, zabeleženo je kako su ustaše počele da zabranjuju hrvatskim devojkama da se ‘‘druže'‘ sa Nemcima, što je ranije bilo nezamislivo:

O stavu izvesnih hrvatskih krugova govori naročito sledeći slučaj. Ustaški kotarski rukovodilac Bjaltas iz Jajca je na početku izveštavanog perioda zabranio ženskoj omladini u mestu da se druži sa pripadnicima nemačkog Vermahta. Zatim je šef policije u Jajcu pljuvao na ulici pred hrvatske devojke koje su viđene sa nemačkim vojnicima. On je uhapšen i hrvatske vlasti su povele protiv njega disciplinski postupak.41

U izveštaju se potom navodi da su ustaše likvidirale velikog župana Banjaluke, dr Dragana Hadrovića, koji je uživao ‘‘poverenje ne samo nemačkih vojnih komandi, nego i sve tri narodnosti'‘.

‘‘Stalno se skoro bez otpora predaju jaki hrvatski garnizoni'‘, tipična je rečenica za ovaj period, zabeležena u podsetniku Obaveštajnog odeljenja 264. nemačke pešadijske divizije, 7. novembra.42

Međutim, kada Nemci uskoro pokreću niz velikih operacija, nanoseći komunistima strahovite gubitke, Hrvati uviđaju da su se preračunali, tj. da još nije kucnuo čas za prestrojavanje. Tako mnogi od njih počinju da se iz partizana vraćaju natrag. Ovo je izveštaj 42. lovačke divizije od 14. januara 1944. godine:

''Usled teških gubitaka koje su banditi imali poslednjih meseci, opet su prišli u pojačanom obimu prisilnom regrutovanju u mnogobrojnim mestima na području divizije. Rezultat toga bio je da se veliki broj hrvatskih dezertera javio svojim ustanovama.''43

Divizija se na sledeći način žali na Hrvate:

''Opet se potvrdilo da su uspehe koje je nemački Vermaht izborio oružjem i svojim postojanim držanjem, po njegovom povlačenju hrvatske civilne i vojne vlasti u najkraćem vremenu proćerdale.''

Zaključak o uzrocima nemira u ‘‘Nezavisnoj Državi Hrvatskoj'‘ kod Nemaca je ostao nepromenjen: ‘‘Tolerisanje krvavih, neljudskih izliva ustaške politike dalekosežno je naškodilo razvoju prijateljstva prema Nemačkoj u Hrvatskoj'‘, piše u izveštaju Odeljenje za inostranstvo Abvera Jugoistoka, od 20. januara 1944.44

I o vojnim formacijama ‘‘Nezavisne Države Hrvatske'‘ Nemci nisu menjali mišljenje:

''Vojničku efektivnu sposobnost hrvatskog naroda nemačke su vođe ocenjivale iz nedelje u nedelju nepovoljnije. O nedostatku muške discipline, borbenog duha, o bekstvu iz vojske, prelaženju celih bataljona, pod komandom oficira koji su pogazili zakletvu, o izdaji neprijatelju i sporazumu sa njim javljano je sve više i više.''45

Isti izvor, Odeljenje za inostranstvo Abvera Jugoistoka, analizira i ustaše:

''Ustaška milicija ne bi smela samo na papiru već takođe i u stvarnosti da bude sastavni deo hrvatskih oružanih snaga i po svim službama da bude potčinjena ministru rata... Odgovarajućim, jednostavnim regulisanjem komandnih odnosa sprečilo bi se da milicijske jedinice vode posebni, potpuno sopstveni život, izvan hrvatske oružane sile i da zapovesti dobijaju od drugih a ne od svojih vojnih pretpostavljenih, među koje se kao vrhovni komandant uračunava poglavnik, koji je i ustaškoj miliciji posebno zaklet.''46

IZVORI:

30 V. R. Perović, Enciklopediski i politički komentar ''Genosida'' (prva četnička enciklopedija), knjiga 1, sveska 2, 269-270.

31 Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 9, 98.

32 Vojnoistorijski glasnik, 1-2/2004, strana 141. Prema: AVII, Fond NOP, K-12, f. 6, dok. 1.

33, 34 Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 278, 279.

35, 36, 37, 38 Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 205, 206, 241, 264.

39, 40, 41, 42 Zbornik dokumenata, tom 12, knjiga 3, 558, 560, 587, 639.

43, 44, 45, 46 Zbornik dokumenata, tom 12, knjiga 4, 73, 105, 106, 107.

http://www.pressonline.rs/sr/blog/V...И+МЕЊАЈУ+СТРАНУ+(КАПИТУЛАЦИЈА+ИТАЛИЈЕ+2).html

___________________

ova tema mogla je da ide i ovde

Zasto četnički pokret nije bio jači?

 

[Koča]

Dvojica pripadnika ''narodno oslobodilackog pokreta'' (lol) u Zagrebu sa Nemcima, pusteni na slobodu u toku saradnje, od marta do maja 1943, u kojoj komunisti izlazu Nemcima da ne zele da se bore protiv njih, da ce sa njima napasti saveznike u slucaju iskrcavanja, samo da im ostave odresene ruke da se obracunaju sa svojim jedinim neprijateljima cetnicima...Nemci u toku saradnje salju izvestaje da se " pouzdanost Titovih obećanja dokazala u svim dosadašnjim događajima "

Viktor Kucan (drugi s leva) i Stjepan Kokot (prvi s desna)

___________

Oficir u stabu Nemackog opunomocenog generala u Zagrebu sacinio je zabelesku o telefonskom razgovru koji je 11.marta vodio sa pukovnikom Pfapfenrotom, povodom razgovora sa partizanima...u tacki 4, pise:

''Oni izjavljuju da se ne bore protivu hrvatske drzave i ni u kom slucaju protiv Nemaca, vec iskljucivo protiv cetnika. Oni su spremni da sa oruzjem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg mi ukazemo, pa isto tako i protiv Engleza prilikom iskrcavanja...''

Miso Lekovic, Martovski pregovori, str 93.

 

[Ненад]

Мени је најинтересантније то д су у време Мартовских преговора(читај споразума са Немацима) комунисти имали свега 27 заробљеника. Ко би рекао с обзиром на то какве су бајке писали о својим ратовањима. Ево, Пантелија Васовић и Радисав Недовић у књизи ,,Затамњена истина''наравно не цитирајући ништа тврде да су комунисти убили 447 000 окупаторских војника,заробили 559 434,уништили или освојили 4 630 топова,13 396 митраљеза,49 813 аутомата,590 984 пушке,7 149 минобацача,309 авиона,928 тенкова,20 000 моторних возила. Дакле испадне да су 2 пута више војника избацили него Совјети на Курску! А ево отприлике тачног стања окупаторских војника:


Немци:око 90 000(не рачунам легионарске формације,осим Принц Еуген дивизије)
Италијани:око 180 000
Бугари:око 120 000
Мађари:око 20 000
Свега:410 000 војника.
Интересантна је и манипулација са бројем погинулих у рату. Ако погледамо зборнике докумената и саберемо све оне мизерне цифре, испадне једва око 5-6000. И онда га претерају у другом правцу тако што напишу да их је погинуло 305 000!
Ево по њима како су гинули у току рата:

ПОГИНУЛО ПАРТИЗАНА 1941: 25.913
РАЊЕНО ПАРТИЗАНА 1941: 29.300

ПОГИНУЛО ПАРТИЗАНА 1942: 35. 194
РАЊЕНО ПАРТИЗАНА 1942: 31. 200

ПОГИНУЛО ПАРТИЗАНА 1943: 61. 000
РАЊЕНО ПАРТИЗАНА 1943: 61. 730

ПОГИНУЛО ПАРТИЗАНА 1944: 94. 317
РАЊЕНО ПАРТИЗАНА: 147. 650

ПОГИНУЛО ПАРТИЗАНА 1945: 88. 524
РАЊЕНО ПАРТИЗАНА 1945: 130. 000

УКУПНО

ПОГИНУЛО: 304. 948
РАЊЕНО: 399. 880

За 1941. је апсолутно немогуће, јер је тада партизана са и без оружја било око 15 000, а четника око 40 000(мислим на целу Југославију). 1942. Тито је према АВИИ имао у свом најјачем упоришту, Босанској Крајини близу 8 000 бораца, тако да и то пада у воду. 1943. их је такође погинуло мање, можда око 40 000, 1944. партизана и четника је било 80-100 000 под оружјем тако да је и ова цифра немогућа, док за 1945. осим Сремског фронта где их је погинуло бар 20 000 комунисти нису имали велике битке да може толико да их погине. Ово су Самарџићеве тврдње:

1941: 3-4.000 погинулих, од којих највише на Кадињачи и Златибору.

1942: вероватно око 10.000, од којих највише на Козари, када су партизани убили 50 Немаца - током те операције, што су највећи губици које су до тада задали Немцима. Више хиљада партизана погинуло је у поразима које су им нанели четници у операцијјама од Нове Вароши до Колашинске битке, као и у Бици на Гату. Сем тога, на западу је било договорених напада на усташке посаде са усташама (договоре се Хрвати комунисти и усташе да изгину партизани Срби).

1943: вероватно око 40.000, од којих највише у Операцији ''Шварц'', око 12.000. Погинуло је доста партизана на Неретви, око Книна, као и око Вишеграда, од четника. Више хиљада је погинуло од Немаца у Операцији ''Вајс''. Неколико хиљада погинуло је од Немаца и децембра 1943. у долини Лима, неколико хиљада пре тога у приморју и неколико хиљада у области Тузле.

1944: вероватно такође око 40.000. Било је више немачких операција у којима је погинуло по 1.000 и више партизана, као што је Дрвар. Више хиљада их је погинуло од четеника током Битке за Србију. Али највише те године после масовних мобилизација по Србији. На пример дечаке из околине Крагујевца одмах су бацили на Немце код Бумбаредвог брда, где је погинуло на стотине. Тако свугде, закључно са Сремским фронтом.

1945. вероватно чак 60.000, имајући у виду Сремски фронт, као и друге сличне ситуације, нпр. у Семберији.

Дакле, око 154 000.
А ово је нека моја слободна процена према документима из Драже која су ми била доступна:

1941.око 1 500 у биткама на Кадињачи и Златибору
1942.око 3 000 на Козари и у операцији ,,Бадер-Источна Босна''
1943.око 40-50 000 у операцијама ,,Вајс'', ,,Шварц'', ,,Кугелблиц''и ,,Шнештурм''
1944. 1944.без битки против четника око 5 000
1945.око 20 000 на Сремском фронту
Додајмо још око 20 000 из битака против четника дакле око 100 000.

Велика је манипулацијама и са бројкама колико их је било. Они тврде 1941. 30 000, 1942. 150 000, 1943. 300 000, 1944. 600 000. Једино је тачна бројка из 1945. од 800 000 првенствено захваљујући финалном преласку усташа, домобрана, балиста и Бугара у партизане, насилним мобилисањем четника и 250 000 деце. А праве бројке су отприлике следеће:

1941. око 15 000(са и без оружја).
1942. средином године око 10 000(од тога око 8000 у Босанској Крајини), да би генерал Фортнер крајем 1942. проценио њихов број на око 63 000 људи у ,,Бихаћкој републици,'' тако да их је у земљи било око 70 000.
1943. после катастрофа у Вајсу, Неретви и Шварцу око 25 000, да би се повећао на око 100 000(процена фелдмаршала Вајкса) захваљујући оружју добијеном од Италијана, преласку усташа, домобрана и балиста и новој мобилизацији Срба.
1944. око 60 000 после низа немачких операција, да би се после поново подигао на око 80-100 000.
1945, већ сам рекао.

 

[Ненад]

Провалите ово кисели на овој теми каже да сарадње партизана и усташа није било ни у предратно доба, а на овој теми:http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=12136&postdays=0&postorder=asc&start=0 после свађе са мном поставља ово:

"komunisticka partija pozdravlja ustaski pokret lickih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu.Duznost je svih komunistickih organizacija i svakog komuniste da taj pokret potpomognu, organizuju i predvode.U isto vrijeme Komunisticka Partija ukazuje na dosadasnje nedostatke i pogreske u tom pokretu, koje se razjasnjavaju tim da u pokretu dosada znatan uticaj igraju hrvatski fasisticki elementi .(Pavelic-Percec), kojima nije u interesu da protiv velikosrpske vojno-fasisticke dikatature razvijaju jedan hrvatski masovni pokret,jer se boje da bi se takav pokret okrenuo ne samo protiv diktature nego i protiv njih i njihovih talijanskih gospodara.Zbog toga se oni ogranicavaju na akcije malih odreda i metoda individualnog terora.
Borba za rasirenje masovne baze ustaskog pokreta, protiv individualno-teroristickih metoda hrvatskih fasista-to je zadaca komunista."

уз коментар: komunisti su protiv fasistickog dela tog pokreta. ustaski pokret u ono vreme je imao razlicite struje
Шта ћете ми сад рећи, комунисти?

 

[Koča]

ma kiseli je cudo

skoro je na jednom drugom forumu, iz istog razloga koji spominjes, dosao u situaciju da obrise sve svoje postove sa teme i pobegne...

najjaci je bio kada je trebao da se vadi iz prethodnih lazi, onda je samo tonuo dublje...

Nije shvatao da svojim lazima i falsifikatima zapravo pravi kontra efekat, jer se na kraju uvek razotkrije...

 

[Ненад]

Реци објавимо на погледима зборник његових лажи и будалаштина

 

[Koča]

to mi je jednom palo na pamet da uradim ovde, al s obzirom koliko ima materijala bio bi to veliki posao...

Sto posto je on onaj gost na Pogledima, sto pise da je Kalabicev potpis isti samo u drugoj rezoluciji

I sad da ga pita covek, kakve veze ima rezolucija sa rukopisom (gde se jasno vidi da ih nije pisala ista ruka, ali da je neko pokusavao da skine originalni potpis, narocito kod slova ''K'', a generalno, ''M'' da ne spominjemo)

 

[Ненад]

Ма како ти може пасти на памет да је он, ма дааај...

 

[Koča]

Danas sam imao zadovoljstvo da od sestrica uzmem i prelistam udzbenik iz istorije za 8. razred osnovne skole i bio sam vise nego prijatno iznenadjen...moze to jos mnogo bolje ali imajuci u vidu kako je to izgledalo do pre samo par godina, deca danas u Srbiji konacno uce kolko tolko, istoriju baziranu na cinjenicama, a ne komunisticke titoisticke propagandne bajke...

Tako o Drugom sv.ratu na nasim prostorima mozemo procitati da je Draza podigao prvi pokret otpora, kako u Jugoslaviji, tako u Evropi, da je Loznica prvi oslobodjeni grad u okupiranoj Evropi, da se satanak u Divcima zavrsio Drazinim odbijanjem da kapitulira, a s druge strane mozemo uociti prave ciljeve KPJ, kao i to da su partizani ti koji su prvi napali cetnike, tj zapoceli gradjanski rat, ali i o saradnji komunista i Nemaca, gde se zaista izvlaci zakljucak da je, kako kaze Majkl Liz, bila veca kolaboracija od svega zasta je Draza ikada optuzen, pa o zlocinima komunista na kraju rata...tu je i poternica za Drazom iz 41, saopstenje o streljanju 250 pristalica Drazinih....uglavnom mozemo citati o dva pokreta otpora sa razlicitim ideologijama....

Da vidimo deo koji nas ovde zanima:

Partizani i Nemci

Partizani i Nemci vodili su prve pregovore u avgustu 1942. godine u Zagrebu. Posle toga obustavljene su partizanske sabotaze na pruzi Zagreb-Beograd. Najvazniji dogadjaj u kontaktima partizana i Nemaca dogodio se marta 1943. godine, za vreme bitke na Neretvi (''Martovski pregovori''). Ovi pregovori umnogome objasnjavaju i zasto su Nemci obustavili ofanzivu na partizane bas kod Neretve. Na sastanku sa Nemcima u Gornjem Vakufu, pocetkom marta, visoka partizanska delegacija (Koca Popovic, Milovan Djilas i Vladimi Velebit) predlagala je obustavu neprijateljstva ''u obostranom inetresu''. Aobostrani interes i partizana i Nemaca u tom trenutku bio je da ne dodje do iskrcavanja Engleza na jadransku obalu.

Delegacija je zahtevala obustavu neprijateljstva kako bi partizani svoj glavni udar usmerili na cetnike. Najznacajnija karakteristika ovih pregovora bio je stav partizanske delegacije da ce ratovati protiv zapadnih saveznika zbog uskoklasnih interesa: pobede u gradjanskom ratu.

Pregovori partizana i Nemaca nastavljeni su u Sarajevu i Zagrebu. Partizanska delegacija putovala je sa urednim ustaskim propusnicama i u nemackoj pratnji. Te pregovore prekinuo je fon Ribentrop sa obrazlozenjem da ''nema pregovora sa pobunjenicima''. Ali, nemacko-partizanski ''kontakti'' (oko 40 sastanaka, uglavnom u Zagrebu) nastavljeni su i kasnije: sve do kraja rata redovno su razmenjivani zarobljenici. Partizanski pregovaraci bili su iz Glavnog staba Hrvatske, a svi izvestaji podnoseni su Vladimiru Bakaricu, politickom komesaru Glavnog staba Narodno-oslobodilacke vojske i partizanskih odreda Hrvatske.

_________________

Ocekujem da samo napredujemo u ovom pogledu, ovo je tek pocetak, a vec sada je jasno da je dosao kraj komunisticko-titoistickoj propagandnoj istoriografiji....

 

[Koča]

O saradnji komunista i Nemaca, tkzv. ''Martovskim pregovorima'' pise i francuski istoricar Zan Kristof Buison - Heroj koga su izdali saveznici....

Bitku na Neretvi, sa partizanske strane, naziva skandalom bez presedana, jer pred Nemcima i Italijanima, partizani napadaju drugi pokret otpora u zemlji, a onda konstatuje da se Tito i ne bavi moralnim skrupulama...

Dalje pise:

7.marta poziva trojicu svojih najblizih saradnika (Rankovica, Djilasa i Mosu Pijade) i salje ih kod Nemaca da im ponudi razmenu zarobljenika. Motiv je ne samo humane, vec i sentimetalne prirode. Zeleo je da oslobodi svoju nevencanu zenu Hertu Has, koja je bila zatocena u hrvatskom koncentracionom logoru Jasenovac. Medju njegovim zarobljenicima se nalazio nemacki visi oficir Steker, tako da moneta za razmenu nije bila bezvredna. Medjutim, imao je na umu nesto mnogo znacajnije.

Kada su se njegovi saradnici sa neprijateljske linije vratili sa pozitivnim odgovorom, Tito Rankovicu i Djilasu iznosi svoj neverovatno cinican plan: PRIMIRJE. Tito od Nemaca trazi slobodan prolaz prema Bosni, a u zamenu za, obecava da se povuce u Sandzak, oblast koja za Nemce nije imala strategijski znacaj. Glavni argument koji je iznela komunisticka delegacija je bio njihov cilj da se bore protiv cetnika, a ne protiv Nemaca. Kao dokaz naveli su cinjenicu da na Neretvi nisu napali Nemce, nego cetnike!

Ovoj besramnoj trgovini Tito je dodao jos jednu klauzulu: zajednicku odbranu jugoslovenske obale u slucaju da se Saveznici iskrcaju. Hitler, Musolini i Tito ujedinjeni protiv Cercila i Ruzvelta! NI MANJE, NI VISE! A ko je u celoj ovoj tragicnoj tajnoj trgovini bio nasamaren? Mihailovic, naravno.

Sa belom zastavom na stapu 11.marta 1943. godine, Koca Popovic, Milovan Djilas i Vlatko Velebit krecu u misiju. Nekoliko casova kasnije stigli su u Gornji Vakuf, u stab generala Dipolda, komandanta 717. divizije. Tri dana kasnije Djilas i Velebit su odvedeni u Zagreb na pregovore na visem nivou. Djilas je iskoristio priliku da ode u bioskop, a Velebit je posetio roditelje. Pored razmene zarobljenika (Herta Has ce biti oslobodjena) Velebit i Djilas traze od svojih sagovornika da njihove jedinice dobiju priznanje regularne vojske, isticuci svoju spremnost da se bore protiv Saveznika u slucaju njihovog iskrcavanja. U svojim MEMOARIMA Djilas se ovako pravda: ''Ta izjava nas nista nije obavezivala jer jos nije doslo do britanskog iskrcavanja, a pored toga, stvarno smo bili uvereni da bi trebalo da se borimo protiv njih ako bi hteli da obaraju nasu vlast, odnosno ako budu pomagali uspostavljanje cetnicke vlasti''.

Sa nemacke strane njihovi sagovornici: general Glez fon Horstenau, glavnokomandujuci Abvera, Sigfrid Kase, nemacki izaslanik u Zagrebu i Hans Ot, nemacki inzenjer prikljucen Abveru, nisu krili svoje zadovoljstvo, pogotovu posto su od partizana dobili uverenje da ce da prestanu sve sabotaze na zeleznickoj pruzi Beograd-Zagreb.

Medeni mesec je prekinut krajem marta. Obavesten o ovim pregovorima Hitler je eksplodirao: ''Sa pobunjenicima nema pregovora. Oni se streljaju!

Velebit, Popovic i Djilas nisu bili streljani, a partizani su neometano stigli u Istocnu Bosnu pre kraja meseca.

Usmene tajne sporazume zakljucene izmedju jugoslovenskih komunista i Nemaca marta 1943. godine Djilas je pomenuo tek mnogo godina posle rata. Ni tri sagovornika sa nemacke strane nisu bila u prilici da o tome govore: Glez fon Horstenau je izvrsio samoubistvo pre kraja rata; Kasea su komunisti uhvatili i streljali 1944. godine, a inzenjer Ot je bio kidnapovan u Austriji i streljan pre nego sto je imao vremena da o tome bilo sta kaze...

_____________

Kristof Buison zakljucuje, i pored podele interesnih sfera, i manipulacija SOE:

...ali jedno je sigurno: da je na vreme saznao o pregovorima i sporazumima izmedju Tita i emisara Sila osovine Cercilova jugoslovenska politika bil abi svakako drugacija.

 

[ljuba miljkovic]

Kočo,

Kompletiraj podatke o izvoru:

Zan Kristof Buison - Heroj koga su izdali saveznici...

Publikacija, stručni časopis, novine... mesto izdanja, godina!?